Za ostala zna?enja, vidi Zaljevski rat (razvrstavanje) .

Zaljevski rat
Ameri?ki avioni nad zapaljenim bu?otinama nafte
Datum 2. avgust 1990 . ? 28. februar 1991 . Lokacija Persijski zaliv , Irak , Kuvajt Casus belli Ira?ka invazija Kuvajta
Sukobljene strane
Ujedinjene nacije	Irak
Komandanti i vođe
Norman ?varckopf , Kolin Pauel	Sadam Husein
Snage
660.000	600.000+
?rtve i gubici
345 mrtvih, 1000 ranjenih	25.000-100.000 mrtvih (vojnici i civili)

Ratovi u Persijskom zalivu

Prvi (1980.-1988.) – Drugi (1990.-1991.) – Tre?i (2003.)

Zalivski rat je sukob između Iraka i koalicionih snaga pribli?no 30 dr?ava pod mandatom Ujedinjenih nacija i vođstvom Sjedinjenih Dr?ava .

Uvod u rat je bila ira?ka invazija Kuvajta 2. avgusta 1990 . godine, prate?i nedokazanu optu?bu Iraka da Kuvajt nelegalno crpi naftu iz izvora du? ira?ke granice. Invazija je bila suo?ena sa trenutnim ekonomskim sankcijama protiv Iraka od strane Ujedinjenih nacija. Neprijateljstva su po?ela u januaru 1991 , a je ishod bila odlu?na pobeda koalicionih snaga, koje su isterale ira?ke snage iz Kuvajta sa minimalnim gubicima u ljudstvu. Kopnene i vazdu?ne bitke su vođene u Kuvajtu, Iraku i u grani?nim delovima Saudijske Arabije . Rat se nije pro?irio izvan ovih teritorija, iako je Irak ispalio rakete na izraelske gradove.

Ime [ uredi | uredi kod ]

Zalivski rat ili rat u Persijskom zalivu je naj?e??e ime za sukob Iraka sa zapadnim zemljama. Ova imena su koristila ve?ina poznatih novinara i istori?ara u SAD. Sukob je takođe poznat Amerikancima kao Operacije Pustinjski ?tit i Pustinjska oluja, a Britancima kao Operacija Grenbi. Kuvaj?ani i ve?ina arapskih ?lanova koalicije su nazivali sukob kao ”rat za oslobođenje Kuvajta”. U Iraku, rat je ?esto nazivan ”Majka svih bitaka”.

Uzroci [ uredi | uredi kod ]

Pre Prvog svetskog rata , po Anglo-Otomanskom sporazumu iz 1913, Kuvajt je smatran za autonomnu oblast u Otomanskom Iraku. Posle rata, Kuvajt je pao pod britansku upravu koja je tretirala Kuvajt i Irak kao odvojene dr?ave poznate kao emirati. Ipak, ira?ki zvani?nici nisu priznavali legitimnost kuvajtske nezavisnosti i autoritet kuvajtskog emira. Irak nikada nije priznao nezavisnost Kuvajta i Velika Britanija je ?ezdesetih godina razmestila trupe u Kuvajtu da spre?i aneksiju od strane Iraka.

Tokom Ira?ko-Iranskog rata , Kuvajt je bio u savezu sa Irakom, najvi?e zahvaljuju?i ira?koj borbi protiv od ?iitskog Irana . Posle rata, Irak je bio vrlo zadu?en prema nekoliko arapskih zemalja, uklju?uju?i 14 milijardi dolara duga prema Kuvajtu. Irak se nadao da ?e vratiti svoje dugove di?u?i cenu nafte na svetskom tr?i?tu smanjuju?i proizvedenu koli?inu, ali je Kuvajt pove?ao proizvodnju, smanjuju?i cenu, poku?avaju?i time da izbori ve?u podr?ku sveta zbog rasrave oko granice između Kuvajta i Iraka. Nakon toga je Irak po?eo da optu?uje Kuvajt da crpi naftu iz ira?kih naftnih izvora, a osim toga, Irak je tvrdio da je vodio rat u zajedni?kom interesu svih arapskih zemalja protiv Irana i da bi zato trebalo da Kuvajt i Saudijska Arabija pregovaraju ili otpi?u ira?ka ratna zadu?enja. Ira?ki predsednik Sadam Husein je tvrdio da je teritorija Kuvajta bila ira?ka provincija, koju su imperijalisti odvojili. Pripajanje je bi bilo kori??eno za re?avanje ekonomskog spora, a Kuvajtu bi bilo dozvoljeno da crpi ira?ke zalihe sve dok je pod za?titom Iraka.

Rat sa Iran je takođe izazvao uni?tenje skoro svih ira?kih luka u Persijskom zalivu, odsecaju?i glavni ira?ki trgova?ki izlaz. Mnogi u Iraku su o?ekivali u budu?nosti nastavljanje rata sa Iranom i mislili su da se bezbednost Iraka mo?e garantovati kontrolisanjem vi?e obale Persijskog zaliva, uklju?uju?i vi?e luka. Kuvajt je zato bio privla?na meta.

Ideolo?ki, invazija na Kuvajt je bila opravdana kroz poziv na arapski nacionalizam . Kuvajt je bio opisivan kao prirodni deo Iraka, odvojen u interesu britanskog imperijalizma. Pripajanje Kuvajta je bilo obja?njeno kao korak na putu ka velikom Arapskom savezu. Invazija je takođe u bila bliskoj vezi sa ostalim događajima na Srednjem Istoku. Prva Intifada je besnela u Palestini , a ve?ina arapskih zemalja, uklju?uju?i Kuvajt, Saudijsku Arabiju i Egipat , su bile zavisne od Zapada. Sadam je zato predstavljao sebe kao jednog arapskog dr?avnika koji ima volje da se suprotstavi SAD i Izraelu .

Predratni ira?ko-ameri?ki odnosi [ uredi | uredi kod ]

I pre rata, ira?ko-ameri?ki odnosi su bili hladni i Irak je bio smatran za saveznika Sovjetskog Saveza . SAD su bile zabrinute zbog ira?kog neprijateljstva prema Izraelu i nepristajanja na mirovne napore kao ostale arapske zemlje. One su takođe osuđivale ira?ku podr?ku raznim arapskim i palestinskim militatnim grupama kao ?to su Abu Nidal , ?to je dovelo do uklju?enja Iraka u prvobitnu listu zemalja koje sponzori?u terorizam 29. decembra 1979 . godine. SAD su ostale zvani?no neutralne tokom po?etka Ira?ko-iraskog rata, iako je prethodno bila poni?ena zbog iranske krize sa taocima koja je trajala 444 dana i nadala se da Iran ne?e pobediti. Ipak, marta 1982 , Iran je zapo?eo uspe?nu kontraofanzivu ( operacija Neporeciva pobeda ). U nadi da ?e popraviti odnose sa Irakom, Irak je uklonjen sa liste sponzora terorizma. Prividno, to je bilo zbog popravljanja re?ima, iako je biv?i pomo?nik ameri?kog sekretara za odbranu Noel Koh kasnije izjavio: ”niko nije sumnjao u nastavak ira?ke pomo?i terorizmu... Pravi razlog je bio da im se pomogne da uspe u ratu protiv Irana”. Sa novim iranskim uspesima u ratu i neuspehom mirovnih pregovora u julu, prodaja oru?ja iz drugih zemalja (najva?nije SSSR, Francuska , Egipat i Kina ) je dostigla vrhunac 1982 , ali kao prepreka za mogu?e ira?ko-ameri?ke odnose je ostao Abu Nidal koji nastavio da deluje uz zvani?nu podr?ku Bagdada. Kada je grupa izba?ena iz Sirije u novembru 1983 ., Reganova administracija je poslala Donalda Ramsfelda kao specijalnog predstavnika da uspostavi odnose.

Zbog straha da bi revolucionarni Iran mogao da porazi Irak i pro?iri Islamsku revoluciju na druge bliskoisto?ne zemlje, SAD su po?ele da pru?aju pomo? Iraku. Od 1983 . do 1990 . godine, ameri?ka vlada je dozvolila prodaju oru?ja Iraku u vrednosti od 200 miliona dolara, prema Stokholmskom međunarodnom institutu za mir. Ova trgovina je predstavljala manje od 1% oru?ja prodatog Iraku u tom periodu, iako su SAD takođe prodavale helikoptere , koji, mada su bili predviđeni za civilne potrebe, odmah bili iskori??eni u ratu protiv Irana.

Istraga senatskog komiteta za bankarstvo 1994 . godine je ustanovila da je ameri?ko ministarstvo trgovine odobrilo prevoz biolo?kih agenasa za nau?ne svrhe u Irak sredinom osamdesetih, uklju?uju?i Bacillus anthracis ( antraks ), kasnije ozna?enog od strane Pentagona kao klju?nu komponentu ira?kog programa biolo?kog oru?ja, kao i Clostridium botulinum , Histoplasma capsulatum , Brucella melitensis i Clostridium perfringens . Izve?taj Komiteta je napomenuo da svaki od njih razmatran od strane raznih zemalja kao biolo?ko oru?je . Dokumenti ameri?ke vlade sa kojih je skinuta oznaka tajnosti pokazuju da je vlada potvrdila da Irak koristio hemijsko i biolo?ko oru?je skoro svakodnevno tokom rata po?ev?i od 1983 . Predsednik senatkog komiteta, Don Rigl je rekao: ”izvr?ni deo na?e vlade je odobrio 771 razli?itih licenci za prodaju tehnologije Iraku. I ja mislim da je to pora?avaju?e svedo?anstvo. ”

Ameri?ka vlada je prvenstveno obezbeđivala Iraku ekonomsku pomo?. Rat se Iranom i poreme?aj u izvozu ira?ke nafte su doveli da Irak zapadne u velike dugove. Ekonomska pomo? ameri?ke vlade je pomogla Sadamu Huseinu da nastavi da koristi resurse za rat koji bi u suprotnom slu?aju bio izgubljen. Između 1983 . i 1990 . godine, Irak je primio 5 milijardi dolara kredita od ministarsva poljoprivrede, po?ev?i od 400 miliona u 1983, pove?avaju?i se na milijardu godi?nje u 1988 . i 1989 . godini i kona?no se zavr?avaju?i sa 500 miliona dolara koje su bile obe?ane u 1990 . godini. Osim kredita za poljoprivredu, SAD su obezbedile Huseinu i druge pozajmice. U 1985 . godini, ameri?ka Banka za uvoz/izvoz je ponudila vi?e od 684 miliona dolara kredita Iraku da sagradi naftovod kroz Jordan , a radove bi obavljala građevinska firma iz Kalifornije Behtel Korpore?jn.

Ipak, kako je rat odmicao, bilo je poku?aja u ameri?kom Kongresu da diplomatski i ekonomski izoluje Irak zbog brige o ljudskim pravima, njegovog dramati?nog pove?anja vojske i neprijateljstvu prema Izraelu.

Ovi napori su bili odba?eni od strane nekih kongresmena, iako su neki vladini zvani?nici, među njima i ?ef Reganovog politi?kog ?taba i pomo?nik sekretara za isto?noazijska pitanja Pol Volfovic , nisu slo?ili sa davanjem podr?ke ira?kom re?imu.

Odnosi izmađu Iraka i SAD su ostali savezni?ki sve do dana kada je Irak napao Kuvajt. 2. oktobra 1989. godine, predsednik SAD D?ord? Bu? Stariji je potpisao tajnu direktivu 26, koja je po?injala: ”Pristup nafti iz Persijskog zaliva i bezbednost klju?nih dr?ava u ovom regionu je od vitalnog zna?aja za sigurnost SAD-a.” Sa po?tovanjem prema Iraku, direktiva govori: ”Normalni odnosi između SAD i Iraka ?e poslu?iti na?im du?im interesima i promovisa?e stabilnost u Zalivu i Srednjem Istoku. ”

Krajem jula 1990 . godine, kako su pregovori između Iraka i Kuvajta stali, Irak je nagomilao trupe na granici sa Kuvajtom i pozvao ameri?kog ambasadora Ejpril Glespi na nenajavljeni sastanak sa predsednikom Iraka Sadamom Huseinom. Dva transkripta sa tog sastanka su na?injena i oba su kontroverzna. Prema transkriptima, Sadam je objasnio svoj problem sa Kuvajtom, uz obe?anje da ne?e napasti Kuvajt pre jo? jedne runde pregovora. U verziji objavljenoj u Njujork Tajmsu 23. septembra 1990 ., Glespi je izrazila zabrinutost zbog mobilizacije vojske, ali je dodala: ”Nemamo nikakvo mi?ljenje o arapsko-arapskom sukobu, kao ?to su va?a neslaganja sa Kuvajtom u vezi granice. Ja sam bila u ameri?koj ambasadi u Kuvajtu tokom kasnih ?ezdesetih. Instrukcije koje smo imali u tom periodu su bila da ne bi trebalo da izra?avamo mi?ljenje o tom problemu i da taj problem nije povezan sa SAD. D?ejms Bejker je naredio na?em zvani?om izaslaniku da naglasi ove instrukcije. Nadamo se da mo?ete re?iti ovaj problem koriste?i sve raspolo?ive metode ?adila Klibija (tada?njeg generalnog sekretara Arapske lige) ili preko predsednika Mubaraka. Nadamo se da ?e ovaj problem biti brzo re?en. ”

Neki su shvatili ove izjave kao diplomatski signal da SAD daju ”zeleno svetlo” za invaziju. Iako Stejt Department nije potvrdio autenti?nost ovih transkripta, ameri?ki izvori ka?u da se ona rukovodila prema svemu kao po knjizi (uz saglasnost sa ameri?kom zvani?nom neutralnosti tokom problema između Iraka i Kuvajta) i da nije signalizirala Sadamu Huseinu bilo kakvu dozvolu da prkose Arapskoj ligi. Mnogi veruju da su Sadamova o?ekivanja bila pod uticajem da SAD nisu zainteresovane za ovaj problem, o kojima Glespijini transkripti delimi?no svedo?e i misle da je to takođe bilo zbog ameri?kog podr?avanja ujedinjenja Nema?ke, jo? jedan akt koji je on smatrao kao ?in brisanja ve?ta?kih, međunarodno stvorenih granica. Drugi, kao ?to je Kenet Polak, veruju da on nije imao takve iluzije i da je prosto potcenio snagu ameri?kog vojnog odgovora.

Novembra 1989, direktor Centralne Obave?tajne Agencije Vilijam Vebster se sastao sa kuvajtskim ministrom odbrane, generalom Fahd Ahmedom Alfahdom. Nakom invazije na Kuvajt, Irak je tvrdio da je prona?ao memorandum koji se odnosi na njihov razgovor. Va?ington Post je izvestio da je kuvajtski ministar spoljnih poslova bio zadovoljan kada je suo?en sa ovim dokumentom na Arapskom samitu u avgustu. Kasnije je Irak navodio memorandum kao dokaz zavere u koju su ume?ane CIA i Kuvajt sa ciljem da se Irak destabilizuje politi?ki i ekonomski. Sadr?aj dokumenta:

Sla?emo se sa ameri?kom stranom da je potrebno iskoristiti pogor?anu ekonomsku situaciju u Iraku da se izvr?i pritisak na vladu te zemlje da povu?e na?u zajedni?ku granicu. Centralna obave?tajna agencija nam je pokazala pogodan na?in pritiska, kazav?i da bi otvorena saradnja između nas trebala da po?ne u slu?aju da bi takve aktivnost bile koordinirane na vi?em nivou.

Invazija na Kuvajt [ uredi | uredi kod ]

U zoru 2. avgusta 1990 . godine, ira?ke trupe su pre?le granicu sa Kuvajtom sa oklopnim i pe?adijskim jedinicama, zauzimaju?i strate?ke ta?ke ?irom zemlje, uklju?uju?i i emirovu palatu. Kuvajtska armija je bila brzo nadja?ana, mada su dali vremena kuvajtskom vazduhoplovstvu da odleti u Saudijsku Arabiju. Naj?e??e borbe su bile u samoj emirovoj palati, gde su se ?lanovi kraljevske garde borili da bi omogu?ili ?lanovima kraljevske porodice da pobegnu. Emirov rođak, koji je zapovedao gardom, je bio među ubijenima. Ira?ke trupe su zaplenile zalihe hrane i lekova, zarobile hiljade civila i zauzele najve?e medije. Postojali su izve?taji o ubistvima, mu?enjima i silovanjima koje su u?inili ira?ke trupe prema kuvajtskim građanima. Ipak, kasniji dokazi pokazuju da su mnogi od tih izve?taja bili preuveli?ani ili la?ni. Međutim, Irak je zarobio hiljade građana zapadnih zemalja koje je kasnije poku?ao da iskoristi za cenjkanje. Nakon ?to je postavljena satelitska vlada na ?elu sa Ala Husein Alijem, Irak je pripojio Kuvajt. Sadam Husein je tada postavio novog guvernera, predstavljaju?i ovo kao oslobođenje od kuvajtskog emira; ovo je u velikoj meri ozna?eno kao ratna propaganda.

Diplomatija [ uredi | uredi kod ]

U roku od nekoliko sati od po?etka invazije, Kuvajt i SAD su tra?ile zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, koji je usvojio Rezoluciju 660, osuđuju?i invaziju i zahtevaju?i povla?enje ira?kih trupa. 3. avgusta , Arapska liga je usvojila svoju rezoluciju osuđuju?i invaziju i zahtevaju?i povla?enje ira?kih trupa. Arapska liga je takođe zahtevala re?enje ovog problema u njenim okvirima i usprotivila se stranoj intervenciji. 6. avgusta, Savet bezbednosti je usvojio Rezoluciju 661, uvode?i ekonomske sankcije Iraku.

Odluka Zapada da odbije ira?ku invaziju je imala mnogo zajedni?kog sa spre?avanjem ira?ke invazije na Saudijsku Arabiju, dr?avu koja je svetu daleko interesantnija od Kuvajta. Brzi uspeh ira?ke armije protiv Kuvajta ju je doveo u blizinu naftnih polja Hama, najzna?ajnijih izvora u Saudijskoj Arabiji. Ira?ka kontrola tih polja kao i Kuvajta bi dovela do toga da Irak zadobije veliku koli?inu svetskih razervi nafte. SAD, Evropa i Japan su smatrali mogu?i monopol kao veliku opasnost.

Ameri?ki predsednik D?ord? Bu? Stariji je brzo objavio da ?e SAD pokrenuti odbrambenu misiju da spre?i Irak od invazije na Saudijsku Arabiju. Misija je dobila ime operacija Pustinjski ?tit. Ameri?ke trupe su stigle u Saudijsku Arabiju 7. avgusta . 8. avgusta , Irak je objavio da ?e delovi Kuvajta biti pro?irenje ira?ke provincije Basre , a ostatak ?e biti 19. provincija Iraka. Vrlo je verovatno da bi Irak mogao preuzeti kontrolu nad isto?nim saudijskim naftnim poljima, ali je malo verovatno da bi Irak mogao da zauzme saudijsku prestonicu Rijad . Ira?ke oklopne divizije bi se onda srele sa istim te?ko?ama kao i saudijske snage koje bi branile naftna polja, to jest, trebalo bi da prevale veliki put kroz negostoljubljivu pustinju . Ovo bi se desilo u slu?aju da ne bi bilo bombardovanja od strane vazduhoplovstva, daleko najmodernijeg roda saudijske vojske.

Irak je imao velik broj problema sa Saudijskom Arabijom. Brige zbog dugova prema Saudijskoj Araboji nastalih zbog Ira?ko-iransko rata su bile jo? ve?e, jer je Irak dugovao oko 26 milijardi dolara. Takođe, duga granica kroz pustinju nije bila određena. Ubrzo nakon pobede nad Kuvajtom, Sadam je po?eo verbalno da napada saudijsko kraljevstvo. Raspravljao se da je kraljevstvo pod ameri?kom podr?kom nelegitimni ?uvar svetih gradova Meke i Medine . Sadam je kombinovao jezik islamskih grupa koje su se nedavno borile u Avganistanu sa retorikom koju je Iran dugo koristio da napada Saudijce.

Dodatak re?enice ”Bog je velik” na zastavu Iraka i slike Sadama kako se moli u Kuvajtu su viđene kao deo plana za pridobijanje podr?ke muslimana i odvajanja mud?ahedina od Saudijske Arabije.

Mornarica SAD je poslala dve pomorske borbene grupe USS Dvajt Ajzenhauer i USS Indipendens u podru?je, gde su stigle 8. avgusta. SAD su takođe poslale dva bojna broda USS Misuri i USS Vinskonsin u region i oni su postali poslednji brodovi koji su aktivno u?estvovali u ratu. Pove?anje broja vojnika se nastavilo od tada, dosti?u?i 500.000 vojnika. Vojni analiti?ari se sla?u da do oktobra, ameri?ke snage u regionu ne bi bile dovoljne da zaustave invaziju Saudijske Arabije koju je Irak nameravao.

Dugi niz rezolucija Saveta Bezbednosti i Arapske lige koji se ti?u sukoba je usvojen. Jedna od najva?nijih je bila Rezolucija 678, usvojena 29. novembra , koja je dala Iraku rok za povla?enje do 15. januara 1991. dozvoljavaju?i upotrebu svih potrebnih na?ina da se podr?i i sprovede Rezolucija 660. diplomatska formulacija upotrebe sile.

SAD, a posebno dr?avni sekretar D?ejms Bejker, su okupili koaliciju zemalja od 34 dr?ave koja bi se suprotstavila Iraku: Avganistan , Argentina , Australija , Bahrein , Banglade? , Kanada , ?ehoslova?ka , Danska , Egipat, Francuska , Nema?ka , Gr?ka , Mađarska , Honduras , Italija , Kuvajt, Maroko , Holandija , Novi Zeland , Niger , Norve?ka , Oman , Pakistan , Poljska , Portugal , Katar , Saudijska Arabija, Senegal , Ju?na Koreja , ?panija , Sirija , Turska , Ujedinjeni Arapski Emirati , Velika Britanija i SAD. Ameri?ke snage su predstavljale 74% od 660.000 vojnika koji su u?estvovali u ratu. Mnoge ?lanice su bile protiv pristupalja, neke su mislile da je rat bio međuarapski sukob ili su se bojale ameri?kog uticaja u Kuvajtu. Na kraju, mnoge dr?ave su bile primorane zbog neprijateljstva Iraka prema ostalim arapskim zemljama i ponudam ekonomske pomo?i ili otpisivanjem dugova.

SAD su dale nekoliko javnih opravdanja za me?anje u sukob. Prvi razlog su bili dugotrajni prijateljski odnosi SAD sa Saudijskom Arabijom. Ipak, neki Amerikanci su bili nezadovoljni obja?njenjem i "Ne krv za naftu" je postala parola doma?ih protivnika rata, iako oni nisu nikada dostigli broj protivnika Vijetnamskom ratu . Kasnija opravdanja za rat su uklju?ivala dugu ira?ku istoriju kr?enja ljudskih prava pod predsednikom Sadamom Huseinom, mogu?nosti da Irak razvije nuklearno oru?je ili oru?je za masovno uni?tenje i da se gola sila ne?e tolerisati.

Iako su kr?enja ljudskih prava ira?kog re?ima pre i posle invazije Kuvajta bila dobro dokumentovana, vlada Kuvajta je pokrenula kampanju da bi uticala na ameri?ko mi?ljenje. Kratko nakon ira?ke invazije na Kuvajt, u SAD je stvorena organizacija Građani za slobodni Kuvajt . Ona je anga?ovala firmu za odnose sa javno??u Hil i Knoulton za 11 miliona dolara, od novca koji je pripadao kuvajtskoj vladi. Ova firma je pokrenula kampanju koja je opisala ira?ke vojnike kako vade bebe iz inkubatora i ostavljaju ih da umru na podu. Godinu dana kasnije, ovo tvrđenje je ozna?eno kao smi?ljena prevara. Ispostavilo se da je osoba koja je svedo?ila ovom tvrđenju bila ?lan kuvajtske kraljevske porodice koja je ?ivela u Parizu tokom rata i zato nije mogla biti prisutna tokom navodnog zlo?ina.

Mnogi mirovni predlozi su predlagani, ali nijedan nije usvojen. SAD su insistirale da je jedini prihvatljiv uslov za mir bilo ira?ko puno bezuslovno povla?enje iz Kuvajta. Irak je insisitirao da povla?enje iz Kuvajta mora biti povezano sa simultanim povla?enjem sirijkih vojnika iz Libana i izraelskih vojnika sa Zapadne obale , pojasa Gaze , Golanske visoravni i ju?nog Libana. Maroko i Jordan su pristali na ovaj predlog, ali su Sirija, Izrael i anti-ira?ka koalicija porekli da je bilo bilo kakvih veza sa kuvajtskim pitanjem. Sirija se pridru?ila koaliciji da istera Sadama, ali je Izrael ostao neutralan uprkos raketnim napadima na izraelske gradove. Bu?ova administracija je ubedila Izrael da ostane izvan sukoba, obe?anjem da ?e pove?ati pomo?, dok je PLO pod Jaserom Arafatom otvoreno podr?avao Sadama Huseina, ?to je dovelo do kasnijeg prekida palestinsko-kuvajtskih odnosa i proterivanja mnogih Palestinaca iz Kuvajta.

12. januara 1991 , Kongres Sjedinjenih Ameri?kih Dr?ava je dozvolio upotrebu vojne sile da izbaci Irak iz Kuvajta. Uskoro su ostale zemlje iz koalicije uradile isto.

Vazdu?na kampanja [ uredi | uredi kod ]

Dan nakon isteka roka koji je postavila Rezolucija 678 Saveta bezbednosti, koalicija je pokrenula veliku vazdu?nu kampanju pod imenom Operacija Pustinjska oluja, sa preko 1000 uzletanja po danu, po?ev?i od ranog jutra 17. januara 1991. Pet sati nakon prvih napada, ira?ki dr?avni radio je emitovao glas koji je identifikovan kao Sadam Husein koji izjavljuje: ”Veliki duel, majka svih bitaka je po?ela. Svitanje pobede se pribli?ava kako veliki okr?aj po?inje”.

Oru?je koje je kori??eno u vazdu?noj kampanji su ?inile precizno vođeni projektili (ili ”pametne bombe”), kasetne bombe i krstare?e rakete . Irak je odgovorio lansiranjem 8 Skad raketa na Izrael slede?eg dana. Primarni cilj za koalicione snage je bio uni?tenje ira?kog ratnog vazudoplovstva i protiv-vazdu?ne odbrane. Ovo je bilo brzo ostvareno, tako da su tokom celog rata koalicioni avioni mogli da dejstvuju bez problema. Uprkos boljoj ira?koj protiv-vazdu?noj odbrani nego ?to je bilo o?ekivano, samo je jedan koalicioni avion oboren prvog dana rata. Stelt avioni su ?esto kori??eni u ovoj fazi da bi izbegli mnogobrojne ira?ke SAM sisteme i protiv-avionsko oru?je. Kada su ovi ciljevi bili uni?teni, ostali tipovi aviona su mogli biti kori??eni masovnije. Avioni su uzletali najvi?e iz Saudijske Arabije i ?est koalicionih grupa nosa?a aviona u Persijskom zalivu.

Slede?e mete za koaliciju su bili komandna i komunikaciona postrojenja. Sadam je za generale ira?kih snaga u Ira?ko-iranskom ratu postvaljao bliske saradnike, tako da je ni?i kadar bio demoralisan. Koalicioni stratezi su o?ekivali da ?e ira?ki otpor brzo nestati ako im se prekini komanda i kontrola. Prve nedelje rata je viđeno par uzletanja ira?kih aviona, ali su oni u?inilo malo ?tete, a 38 ira?kih Migova je oboreno od strane koalicionih aviona. Ubrzo nakon toka, ira?ko ratno vazduhoplovstvo je po?elo da be?i u Iran. Između 115 i 140 aviona je prebeglo u Iran. Masovan beg ira?kih aviona u Iran je iznenadio koalicione snage i one nisu bile spremne da reaguju pre nego ?to je ve?ina ira?kih aviona bezbedno sletela na iranske aerodorome. Iran nije nikada vratio avione Iraku i nije oslobodio posade narednih nekoliko godina. 23. januara , Irak je po?eo da ispumpava pribli?no 1 milion tona sirove nafte u zaliv, izazivaju?i time najve?u naftnu mrlju u istoriji.

Tre?a i najdu?a faza vazdu?ne kampanje je bila usmerena protiv vojnih meta ?irom Iraka i Kuvajta: lansera Skad raketa, navodna mesta sa oru?jem za masovno uni?tenje, postrojenja za razvoj oru?ja i pomorske snage. Oko jedne tre?ine koalcionog vazduhoplovstva je bilo podređeno uni?tavanju Skad lansera, koji su bili namontirani na kamione i zato te?ki da se pronađu. Dodatno, mete su bili i ciljevi korisni i za vojsku i za civile: elektrane, nuklearni reaktori, telekomunikaciona oprema, luke, rafinerije, ?eleznice i mostovi. Elektrane su uni?tavane ?irom zemlje. Na kraju rata, proizvodnja elektri?ne energije je bila 4% od predratnog nivoa. Bombe su uni?tile va?nije brane, ve?inu zna?ajnijih bu?otina i mnoge fabrike za preradu otpadnih voda. Nekoliko ameri?kih i britanskih specijalaca je tajno uba?eno u zapadni Irak da pomognu potragu i uni?tavanje Skad lansera. Ipak, nedostatak adekvatnog terena za skrivanje je ote?alo njihove operacije i mnogi od njih su ubijeni ili zarobljeni.

U ve?ini slu?ajeva, saveznici su izbegavali pogađanje isklju?ivo civilnih postrojenja. Ipak, 31. februara 1991., dve laserski vođene ”pametne bombe” su uni?tile zgradu za koje su Ira?ani tvrdili da je bilo civilno skloni?te u slu?aju bombardovanja. Ameri?ki zvani?nici su tvrdili da je to skloni?te bio vojni komunikacioni centar, međutim, zapadnim novinarima je bilo zabranjeno da ispitaju tvrdnje.

Irak je lansirao rakete na koalicione baze u Saudijskoj Arabiji i Izraelu, u nadi da ?e uvu?i Izrael u rat i izvode?i ostale arapske zemlje iz rata. Ova strategija se pokazala kao bezuspe?na. Izrael se nije pridru?io koaliciji, a sve arapske zemlje su istale u njoj, izuzev Jordana koji je bio zvani?no neutralan. Skad projektili su generalno izazivali manju ?tetu, iako je njihova mo? pokazana 25. februara kada je 28 Amerikanaca poginulo kada je Skad uni?tio njihove barake u Dahranu. Skadovi lansirani na Izrael su bili nesupe?ni zbog pove?avanja korisnog tereta i dometa ?to je dovodilo do dramati?nog pada preciznosti. 29. januara Irak je tenkovima i pe?adijom napao i zauzeo saudijski gradi? Kafd?i koji je branio manji odred marinaca. Ipak, bitka oko Kafd?ija se zavr?ila tako ?to je Irak nateran u povla?enje od strane saudijskih snaga uz pomo? ameri?kih marinaca, uz blisku vazdu?nu podr?ku tokom slede?a dva dana. Kafd?i je bio strate?ki va?an grad odmah nakom ira?ke invazije Kuvajta. Ira?ko ustezanje da po?alje nekoliko oklopnih divizija da oja?a okupaciju i naknadnu upotrebu Kafd?ija kao mesto iz kojeg bi pokretao napad na slabije branjeni isto?ni deo Saudijske Arabije je bilo velika strate?ka gre?ka. Ne samo da bi Irak osigurao ve?inu zaliha nafti na Srednjem Istoku, ve? bi bio u boljoj poziciji da se bori sa razme?tenom vojskom SAD du? superiorne odbrambene linije.

Efekat vazdu?ne kampanje je bilo desetkovanje celih ira?kih brigada razme?tenih u otvorenoj pustinji. Vazdu?na kampanja je takođe spre?ila dalje efikasno ira?ko popunjavanje jedinica uvu?enih u borbu, kao i spre?avanje velikog broja (450.000) ira?kih trupa da se grupi?u.

Vazdu?na kampanja je imala zna?ajan efekat na taktiku protivni?kih strana u nakdnadnim sukobima. Cele divizije nisu bile na otvorenom da bi se oduprele ameri?kim snaga, ve? su ?e??e bile ra?tkrane, na primer, srpske snage na Kosovu. Protivni?ke snage su takođe smanjile du?inu njihovih linija snabdevanja i ukupnu koli?inu branjene teritorije. Ovo je viđeno tokom rata u Avganistanu kada su Talibani napustili velike povr?ine zemlje i povukli se u svoja utvrđenja. Ovo je pove?alo koncentraciju njihovih snaga i smanjilo duge ranjive linije snabdevanja. Ova taktika je takođe prime?ena u invaziji Iraka, kada su se ira?ke snage povukle iz severnog ira?kog Kurdistana u gradove.

Kopnena kampanja [ uredi | uredi kod ]

22. februara 1991. Irak je pristao na prekid vatre koje je predlo?io Sovjetski Savez. Ovaj sporazum je zahtevao od Iraka da povu?e svoje trupe na pozicije pre po?etka invazije uz tronedeljni potpuni prekid vatre, a od Saveta Bezbednosti da nadgleda prekid vatre i povla?enje Ira?ana. SAD su odbile predlog, ali su rekle da ne?e napasti Ira?ke snage dok se povla?e i dali su rok od 24 ?asa Iraku da po?ne da povla?i svoju vojsku.

24. februara , koalicione snage predvođene Amerikom su zapo?ele operaciju Pustinjska sablja, kopneni deo njihove kampanje. Ubrzo posle toga, ameri?ki marinci i njihovi arapski saveznici su prodrli duboko u Kuvajt, zarobljavaju?i hiljade dezertera ira?ke vojske, demoralisane zbog jake vazdu?ne kampanje. Za par dana operacije, Kuvajt Siti su oslobodile jedinice kuvajtske armije.

U isto vreme, ameri?ki Sedmi korpus je pokrenuo masovan napad u Irak, zapadno od Kuvajta, hvataju?i Ira?ane potpuno nespremne. Levo krilo ovog prodora je ?uvala francuska ?esta laka oklopna divizija (koja je uklju?ivala i jedinice francuske Legije stranaca ), a desno krilo britanska Prva oklopna divizija. Kada su saveznici prodrli duboko u Irak, naglo su skrenuli na istok, pokre?u?i masovan napad sa krila na ira?ku Republikansku gardu. Tenkovska bitka je besnela dok se Ira?ka republikanska garda poku?avala povu?i, a u kojoj su Saveznici pobedili uz minimalne gubitke.

Kada je Irak odlu?io da ne?e napredovati u isto?na naftna polja Saudijske Arabije, nije bilo razloga za ira?ku vojsku da se u velikom broju ra?iri ju?nije od Kuvajt Sitija. Odluka da se razmesti zna?an broj trupa du? pustinjske granice između Kuvajta i Saudijske Arabije nepotrebno je pove?ala du?inu ira?kih linija za snabdevanje. Drugo, kada je ve? doneta odluka da se razmeste du? granica, odluka da se to poja?a je samo oslabila odbranu ira?ke granice, bukvalno time pozivaju?i operaciju zaobila?enja. Irak nije imao dovoljno vojnika da dr?i dovoljno dugo front du? granica Kuvajta i jugozapadnog Iraka. Zato je bio imperativ da se razme?tanje i front smanje do ju?no od Kuvajt Sitija i da se poja?a predgrađe Basre. Irak je posedovao samo jednu apsolutnu prednost nad saveznicima u kvalitetu i brojnosti artiljerije. Međutim, ve?ina ira?ke artiljerije je bila na vu?u i zato ne ba? najbolje opremljena za velike manevre. Ovo je takođe zna?ilo da je ?elja Iraka bila da uspori kretanje protivni?kih snaga i da ih uvu?e u borbu du? linije koja ne bi mogla biti lako probijena ili zaobiđena.

Savezni?ko napredovanje je bilo mnogo br?e nego ?to su ameri?ki generali o?ekivali. 26. februara , ira?ke trupe su zapo?ele povla?enje iz Kuvajta, zapaliv?i kuvajtska naftna polja prilikom odlaska. Duga?ki konvoj povla?e?ih ira?kih trupa se stvorio du? glavnog puta između Iraka i Kuvajta. Ovaj konvoj je bombardovan tako jako od strane Saveznika da je postao poznat pod imenom Autoput smrti . 100 sati nakon ?to je po?ela kopnena kampanja, predsednik Bu? je objavio prekid vatre, a 27. februara je objavio da je Kuvajt oslobođen.

Obe strane su imale pribli?no isti broj vojnika, pribli?no 540.000 savezni?kih vojnika na pribli?no 600.000 ira?kih vojnika. Jo? 100.000 turskih vojnika je bilo razme?teno du? zajedni?ke granice Turske i Iraka. Ovo je proizvelo zna?ajno razdvajanje ira?ke vojske prisiljavaju?i je da razmesti sve svoje snage du? svih njenih granica (osim, iro?no, sa njegovim ljutim neprijateljem Iranom). Ovo je dozvolilo da glavni udar od strane Amerikanaca, ne samo da ima zna?ajnu tehni?ku prednost, ve? i jednakost u broju vojnika.

Najve?e iznenađenje kopnene kampanje je bio relativno mali broj ?rtava Saveznika. Ovo je zahvajuju?i neuspehu Ira?ana da pronađu efikasnu protivmeru za termalne vizire i municiju koje su koristili tenk M1 Abrams i drugi koalicioni tenkovi. Ova oprema je omogu?ila koalicionim tenkovima da efiksnije bore i uni?te ira?ke tenkove sa tri puta ve?e razdaljine nego ?to su to mogli ira?ki tenkovi. Ira?ke snage takođe nisu uspele da iskoriste prednost koju bi dobili koriste?i ratovanje u gradovima, bore?i se u Kuvajt Sitiju, ?to bi moglo da nanese zna?ajne gubitke napada?koj vojsci. Borba u gradovima bi smanjila razdaljinu na kojoj bi se borbe odvijale, a to bi favorizovalo tehnolo?ki slabiju stranu kada se brani. Ovo je dokazano skoro u borbama između ameri?kih snaga i ira?kih gerilaca u gradskom okru?enju posle invazije Iraka iz 2003 . Sukob u gradskom okru?enju bi smanjio najve?u prednost Saveznika, mogu?nost da ubijaju iz velike daljine.

Kraj neprijateljstava [ uredi | uredi kod ]

Mirovna konferencija je odr?ana na teritoriji Iraka koju je okupirala koalicija. Na toj konferenciji, Irak je izborio upotrebu vojnih helikoptera na njihovoj strani privremene granice, navodno zbog vladinog prevoza zbog ?tete nanete civilnim saobra?ajnicama. Ubrzo nakon toga, ti helikopteri i veliki deo oru?anih snaga Iraka je bio usresređen u borbi protiv ?iitske pobune na jugu. Na severu, kurdski lideri su se uzdali u ameri?ko obe?anje da ?e dobiti podr?ku za ustanak i po?eli su sa borbom, nadaju?i se da ?e pokrenuti dr?avni udar. Ipak, kako ameri?ka podr?ka nije stizala, ira?ki generali su ostali verni Sadamu i brutalno su slomili kurdske trupe. Milioni Kurda su pobegli preko planina u kurdske krajeve Turske i Irana. Ovi incidenti su kasnije rezultirali uspostavljanjem zona zabranjenog leta na jugu i severu Iraka. U Kuvajtu je emir vra?en na presto, a potencijalni saradnici Ira?ana su proterani iz zemlje, uklju?uju?i i veliki broj Palestinaca (zbog njihove saradnje sa Sadamom Huseinom).

Postojale su kritike Bu?ovoj administraciji zbog svoje odluke da radije dozvoli Sadamu Huseinu da ostane na vlasti, nego da krene da zauzme Bagdad i zbaci njegovu vlast.

Umesto ve?eg me?anja svoje vojske, SAD su se nadale da ?e Sadam biti zba?en unutra?njim dr?avnim udarom. CIA je koristila svoju mre?u u Iraku da organizuje bunu, ali je ira?ka vlada osujetila ove napore.

10. marta 1991, operacijom Opro?taj sa pustinjom je po?elo prebacivanje 540.000 ameri?kih vojnika iz oblasti Persijskog zaliva.

Anga?ovanje koalicije [ uredi | uredi kod ]

?lanovi koalicije su bili: Avganistan , Argentina , Australija , Bahrein , Banglade? , Belgija, Kanada , ?ehoslova?ka , Danska , Egipat, Francuska , Gr?ka , Mađarska , Honduras , Italija , Kuvajt, Maroko , Holandija , Novi Zeland , Niger , Norve?ka , Oman , Pakistan , Poljska , Portugal , Katar , Saudijska Arabija, Senegal , Ju?na Koreja , ?panija , Sirija , Turska , Ujedinjeni Arapski Emirati , Velika Britanija i SAD. Nema?ka i Japan su obezbeđivali finansijsku podr?ku i donirali vojnu opremu umesto direktne vojne pomo?i. Amerika je tra?ila od Izraela da ne u?estvuje u ratu uprkos ira?kim udarima iz vazduha na Izraelske stanovnike. Indija nije bila ?lan koalicije, ali je dala vojnu pomo? SAD u obliku postrojenja za punjenje gorivom.

?rtve [ uredi | uredi kod ]

?rtve tokom rata [ uredi | uredi kod ]

Broj ?rtava Zalivskog rata je kontroverzan. Izve?teno je da je broj poginulih koalicionih vojnika oko 378, ali je Ministarstvo odbrane izjavilo da su gubici ameri?kih snaga 147 u borbi i 325 smrti van borbe. Velika Britanija je pretrpela 24 smrti (devet od njih u prijateljskoj vatri), arapske zemlje su izgubile 39 ljudi (18 Saudijaca, 10 Egip?ana, 6 iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, 3 Sirijca i 1 Kuvaj?anin), Francuska je izgubila 2 ?oveka. Najve?e pojedina?ne gubitke koalicione snage su pretrpele 25. februara 1991. kada je ira?ki Skad projektil pogodio ameri?ke vojne barake u Dahranu ubiv?i 28 ameri?kih rezervista iz Pensilvanije. Broj ranjenika koalicije je manji od 1000. Ipak, 2000 . godine, 183.000 veterana iz Zalivskog rata, vi?e od ?etvrtine koja je u?estvovala u ratu, je ozna?eno kao trajno onesposobljeno od strane Ministarstva za pitanje veterana.

Pre rata, Pentagonovi zvani?nici su o?ekivali 30.000-40.000 koalicionih ?rtava. Dapi Institut je ostao usamljen i pred Kongresom je predvideo ?rtve koalicije ispod 6.000. Oni su koristili TNDM model koji je koristio istorijske podatke iz prethodnih ratova da predvidi ?rtve. Dok je Institut bio fenomalno precizan, to je bilo zato ?to su se ira?ke oklopne jedinice borile u otvorenoj pustinji sa tenkovima postavljenim iza pe??anih bankina. Da je ira?ka vojska koristila borbe u urbanom okru?enju U Kuvajt Sitiju i ukopala tenkove umesto sakrivaju?i ih iza pe??anih bankina, brojke bi verovatno bile druga?ije. TNDM model je koristio ljudske faktore kao ?to je moral i predvideo je da ?e vrlo malo ira?kih divizija pru?iti otpor. Ovo su bile samo grube procene. 120.000 profesionalnih ira?kih vojnika uz podr?ku 4.500 hiljade tenkova, 4.000 oklopnih oklopnih vozila i 3.000 komada artiljerije i sa dodatnih 280.000 regruta naoru?anih bazukama, minobaca?ima i te?kim mitraljezima su ?inili silu koja je mogla da odbaci procenu o malom broju ?rtava. Invazija Iraka iz 2003. i naknadna okupacija Iraka su jasno pokazali kolike ?rtve mogu biti na?injene od strane od tehnolo?ki inferiornije sile koja koristi urbanu borbu kao sakrivanje i za?titu od artiljerijskih i vazdu?nih napada. Ovo je pokazalo kako borba u gradskim uslovima mo?e da smanji najve?u prednost koalicije, ubijanje iz velike daljine. Moglo se o?ekivati da bi 120.000 vojnika opremljenih sa modernim naoru?anjem izazvalo velike ?rtve u redu od nekoliko hiljada. ?injenica da se to nije desilo u Zalivskom ratu nije garancija da se ne?e desiti u budu?nosti.

Nezavisni analiti?ari se uglavnom sla?u da je brojka o ira?kim ?rtvama bila mnogo manja nego od po?etnih posleratovskih procena. U periodu odmah nakom rata, te procene su se kretale do 100.000 mrtvih i 300.000 ranjenih ira?kih vojnika. Prema Tomasu Kiniju i Eliotu Koenu, bilo je procenjeno 10-12.000 ira?kih ?rtvi u vazdu?noj kampanji i 10.000 ?rtava u kopnenom ratu. Ova analiza je zasnovana na izve?tajima neprijateljskih ratnih zarobljenika. Ira?ka vlada je objavila da je 2.300 civila poginulo tokom vazdu?ne kampanje, ve?ina njih nakon napada F-117 na ono ?to se verovalo da je ira?ki vojni komunikacioni centar u Bagdadu (a u pitanju su bili skloni?ta za civile sa elektri?nim instalacijama u zoni plafona).

Jedan zloglasan događaj tokom rata je doveo u pitanje veliki broj ira?kih vojnih ?rtava. Ovo je bio ”buldo?erski juri?” u kome su dve brigade iz ameri?ke Prve mehanizovane pe?adijske divizije koristili protivminske plugove montirane na tenkovima i transporterima zakopav?i njima ira?ke vojnike koje su branile utvrđenu Sadamovu liniju. Dok se pribli?no 2.000 vojnika predalo, izbegav?i zakopavanje, jedan novinski ?lanak je javio da su ameri?ki komadanti procenili da je bilo na hiljade ira?kih vojnika koji su ?ivi zakopani tokom dvodnevnog juri?a 24. i 25. februara. Ipak, kao i sve ostale procene gubitaka tokom rata, brojka o 8.000 ira?kih branilaca je verovatno bila preuveli?ana. Dok je komadant jedne brigade mislio da ih je bilo na hiljade, kasnije je javljeno da je njegova brigada zakopala između 80 i 250 Ira?ana. Nakon rata, ira?ka vlada je tvrdila da je prona?la 44 takva tela.

Posleratovski efekat osiroma?enog uranijuma [ uredi | uredi kod ]

1998, ira?ki doktori tvrdili da je koaliciona upotreba osiroma?enog uranijuma izazvala drasti?no pove?anje rođenja sa defektima i rak i leukemijau među Ira?anima. Oni su tvrdili da nisu bili u mogu?nosti da obezbede dokaze koji povezuju osiroma?eni uranijum i rođenja se defektima zbog sankcija koji su ih spre?ili da nabave neophodnu opremu za testiranje. Posle toga, tim Svetske zdravstvene organizacije je posetio Basru i predlo?io studiju da istra?i uzroke pove?anog broja obolelih od raka u ju?nom Iraku, ali je Sadam odbio.

Svetska zdravstvena organizacija je i pored toga uspela da dođe do istra?ivanja o zdravstvenim rizicima osiroma?enog uranijuma u posleratovskom okru?enju zahvaljuju?i misiji iz 2001. na Kosovu . Izve?taj Svetske zdravstvene organizacije o osiroma?enom uranijumu zaklju?uje: ”Zato ?to je osiroma?eni uranijum radioaktivan na nedeljnom nivou, vrlo velike koli?ine pra?ine (reda grama) su mogle biti udisane, tako da bi pove?ani rizik od raka plu?a mogao biti otkriven u izlo?enim grupama. Rizik za ostale vrste raka prozurokovanih radijacijom, uklju?uju?i i leukemiju, smatran je da je na mnogo ni?em nivou od raka plu?a. U dodataku: ”Nikakvi efekti koji bi uticali na reprodukciju i razvoj nisu prime?eni na ljudima”, kao rezultat izlaganju osiroma?enom uranijumu.

Ameri?ki Stejt Department je takođe objavio izve?taj o osiroma?enom uranijumu. On ka?e: ”Studije Svetske zdravstvene organizacije i drugih nau?nio-istra?iva?kih studija pokazuju da osiroma?eni uranijum nema ozbiljnih zdravstvenih rizika” i da ”osiroma?eni uranijum ne izaziva defekte kod rođenja. Ira?ka vojna upotreba hemijskih i nervnih agenasa u osamdesetim i devedesetim je verovatno uzrok navodnih defekata kod rođenja među ira?kom decom”. ?to se ti?e tvrdnji o raku, izve?taj ka?e da: ”prema ekspertima za za?titu sredine, medicinski je nemogu?e povezati leukemiju kao rezultat izlaganju uranijumu ili osiroma?enom uranijumu”, i :”nivo raka među 19.000 vrlo izlo?enih industrijskih radnika koji su radili na projektu Nacionalne laboratorije Oak Rid? između 1943. i 1947. je pregledan i nije prime?en porast obolelih od raka tokom 1974. Druge epidemiolo?ke studije raka plu?a među radnicima fabrika za proizvodnju uranijuma i obradu metala nisu prona?le ni pove?anje broja obolelih od raka ili sa tim povezanim bolestima od uranijuma i drugih poznatih izaziva?a raka, kao ?to je radon”.

Ipak, neki tvrde da je efekat ja?i po?to se municija sa osiroma?enim uranijumom raspadne u male ?estice kada pogodi metu. Zapravo, nedavna opse?na studija Kraljevskog dru?tva, udru?enja preko 1400 izvrsnih nau?nika, istra?iva?a i profesora, pokazala je da osiroma?eni uranijum ima ozbiljne rizike po zdravlje za civile isto kao i za vojnike.

Cena rata [ uredi | uredi kod ]

Cena rata za Sjedinjene dr?ave koje je izra?unao Kongres su 61,1 milijarda dolara. Drugi izvori je proceljuju na 71 milijardu dolara. Oko 53 milijarde su platile razne zemlje ?irom sveta: 36 milijardi Kuvajt, Saudijska Arabija i druge zalivske zemlje; 16 milijardi Nema?ka i Japan (koje nisu poslale snage zbog sporazuma na kraju Drugog svetskog rata). Oko 25% doprinosa Saudijske Arabije je pla?eno u obliku usluga za trupe, kao ?to su hrana i prevoz.

Ameri?ki vojnici su ?inili oko 74% udru?enih snaga i ukupni tro?kovi su zato bili ve?i. Velika Britanija, za razliku, je potro?ila 4,1 milijardi dolara tokom rata.

Mediji [ uredi | uredi kod ]

Zalivski rat je bio vrlo preno?en na televiziji. Po prvi put su ljudi ?irom sveta bili u mogu?nosti da gledaju slike kako rakete pogađaju svoje ciljeve i kako avioni pole?u sa nosa?a aviona.

Ameri?ka politika ?to se ti?e slobode medija je bila mnogo stro?ija nego u Vijetnamskom ratu to jest sloboda medija je bila ukinuta. Ova politika je izra?ena u dokumentu Pentagona nazvanom Aneks Fokstrot. Gotovo svi novinski izve?taji su dolazili sa brifinga koje je organizira ameri?ka vojska, a samo izabranim novinarima je bilo dozvoljeno da posete front i intervjui?u vojnike. Te posete su uvek bile izvr?ene u pratnji oficira i bile su predmet prethodnog odobrenja vojske i naknadne cenzure. Ovo je bilo navodno da se za?tite osetljive informacije od otkrivanja od strane Iraka, ali u praksi je kori??eno da se sakriju politi?ki neugodne informacije. Ova politika je veoma bila pod uticajem iskustva sa Vijetnamskim ratom, za koji se verovalo da je izgubljen zbog protivljenja javnosti u Sjedinjenim Dr?avama. Politika prema novinarima kao ?to je na primer Chris Hedges za koje bi ameri?ka vojska otkrila da obilaze ratne zone bez pratnje, kontrole ameri?kih vojnika su bili hap?eni ^[1] .

Posledice [ uredi | uredi kod ]

Prate?i pobune na severu i jugu, uspostavljene su zone zabrane leta, da bi se pomogla za?tita kurdskih i ?iitskih grupa na severu i jugu Iraka. Ove zone (prvobitno severno od 36. paralele i ju?nije od 32.) su nadzirale uglavnom SAD i Velika Britanija, iako je Francuska takođe u?estvovala. Zajedno, oni su izvr?ili vi?e letova iznad Iraka u slede?ih 11 godina nego u samom ratu. Ovi letovi su bacali bombe skoro svakog drugog dana protiv raketa zemlja-vazduh i protiv-avionskih topova koji su se sukobljavali sa patrolama. Ipak, najve?a koli?ina bombi je ba?ena tokom dve povezane kampanje bombardovanja: operacija Pustinjski udar, koja je trajala par nedelja u septembru 1996. i operacije Pustinjska lisica, u decembru 1998. Operacija Severna stra?a, zona zabrane leta, koja je ?uvala Kurde, dozvolila je stanovni?tvu da se skoncentri?e na razvijanje sigurnosti i infrastrukture, ?to se odrazilo nakon Sadamovog pada 2003. kao najprogresivniji i najmirniji region (kada se uporedi sa druga dva dela zemlje nakon operacije Ira?ka sloboda ). Operacija Ju?na stra?a, sa druge strane, nije bila uspe?na u davanju ?iitskoj populaciji ?ansu da se razvije.

Veliko razaranje infrastrukture tokom kopnenog rata je nanelo veliku ?tetu ira?kom narodu. Godinama nakon rata, proizvodnja elektri?ne energije je bila manja od ?etvrtine predratnog nivoa. Uni?tenje fabrika za preradu vode izazvalo je da otpadne vode teku direktno u reku Tigar , iz koje su civili izvla?ili vodu za pi?e, ?to je rezultiralo ?irenjem zaraza. Sredstva obezbeđena od zapadnih naroda, umesto da se bore sa problemom, kori??ena su za odr?avanje Sadamove vojne kontrole nad zemljom.

Ekonomske sankcije su bile na snazi nakon rata, tra?e?i inspekciju ira?kog oru?ja sa ?im se Irak nikad nije u potpunosti sarađivao. Iraku je kasnije da izvozi određene proivode pod programom Ujedinjenih nacija Nafta za hranu . 1998. godine, UNICEF je izvestio da su sankcije izazvale pove?anje od 90.000 smrti godi?nje. Mnogi su dokazivali da su sankcije prema Iraku i ameri?ko vojno prisustvo u Saudijskoj Arabiji zaslu?ni za pove?anje negativne slike o SAD u arapskom svetu.

Specijalna komisija Ujedinjenih nacija je usprostavljena da nadgleda ira?ko pridr?avanje sa ograni?enjem oru?ja za masovno uni?tenje i balisti?ke rakete. Irak je prihvatio neke, a odbacio druge inspekcije naoru?anja. Tim je prona?ao neke dokaze o programu bilo?kog naoru?anja na jednom mestu i nesaradnjom na drugim mestima.

1997. godine, Irak je proterao sve ameri?ke ?lanove tima, optu?uju?i da ih SAD koriste kao izgovor za ?pijuna?u; ?lanovi UNSCOM-a su bili u stalnom kontaktom sa raznim obave?tajnim organizacijama, oobezbeđuju?i informacije. Tim se vratio u turbulentim vremenima između 1997. i 1999; jedan ?lana tima za inspekciju oru?ja, ameri?ki marinac Skot Riter, podneo je ostavku 1998. optu?uju?i Klintonovu administraciju da ne ?eli sukob punog inteziteta sa Irakom. 1999. tim je zamenila komisija Ujedinjenih nacija za nadgledanje, verifikaciju i inspekciju (UNMOVIC), koja je zapo?ela inspekcije 2002. 2002, Irak, a posebno Sadam Husein, su postali mete ameri?kog rata sa terorizmom, dovode?i do invazije Iraka 2003, predvođene SAD i, u manjoj meri, Velikom Britanijom.

Narodna republika Kina (?ija vojska u mnogo pogleda odra?avala ira?ku vojsku) je bila iznenađena performansama ameri?ke tehnologije na bojnom polju. Lako?a koalicione pobede je promenila celokupnu kinesku vojni?ku filozofiju i zapo?ela je proces tehnolo?ke modernizacije kineske Narodnooslobodila?ke vojske.

Najva?niji resultat Zalivskog rata je bilo o?ivljavanje islamskog ektremizma. Promena Sadamovog sekularnog re?ima je malo privuklo podr?ku islamisti?kih grupa. Ipak, kombinuju?i to sa tim da je Saudijska Arabija bila u savezu sa SAD i na istoj strani sa Izraelom, dramati?no je srozala legitimitet re?ima. Aktivnosti islamisti?kih grupa protiv saudijskog re?ima su se dramati?no pove?ali. U poku?aju da povrati naklonost islamisti?kih grupa, Saudijska Arabija je pove?anjem finansijskih sredstava poku?ala da dobije podr?ku tih grupa. Novim nezavisnim dr?ava u srednjoj Aziji , kao i Bosni i Hercegovini , Saudijci su platili distribuciju miliona Kurana i izgradnju stotine d?amija za ektremisti?ke grupe. U Avganistanu, saudijski re?im je postao vode?i pokrovitelj Talibana u građanskom ratu i jedna od tri strane zemlje koje su zvani?no priznale talibansku vladu.

Sindrom Zalivskog rata [ uredi | uredi kod ]

Mnogi koalicioni vojnici su prijvljivali bolesti koje su proizilazile iz njihovog u?e??a u Zalivskom ratu, fenomen poznat pod imenom Sindrom Zalivskog rata. Bilo je ra?irenih spekulacija nesloga zbog uzroka sindroma i prijavljenih rođenja sa defektima (broj dece rođenih u vojni?kim porodicama sa zna?ajnim urođenim defektima ili ozbiljnim oboljenima je ozna?en kao visok od 67%, prema studiji Ministarstva za pitanja veterana). U izve?taju objavljenom 1994, re?eno je da su ameri?ke trupe bile izlo?ene 21 potencijalnom reproduktivnom otrovu. Neki od faktora razmatranih kao mogu?i urok uklju?uju izlaganje radioaktivnim materijalima, naftnim isparenjima i brzoj seriji vakcine protiv antraksa koja je data razme?tenim vojnicima (normalna serija je postepeni, vi?emese?ni proces)

Tehnologija [ uredi | uredi kod ]

Precizno vođene bombe (pametne bombe), kao ?to su vođeni projektili AGM-139 , su bile klju?ni razlog za?to su napadi bili sa manje civilnih ?rtava nego u prethodnim ratovima. Određene zgrade u centru Bagdada su mogle biti bombardovane dok su novinari iz svojih hotela gledali krstare?e rakete dok lete. Ostale bombe su uklju?ivale kasetne bombe , koje se raspadnu pri udaru oslobađaju?i stotine zrna, i BLU-82 , bombe te?ke vi?e od 7 tona, koje mogu razru?e sve u krugu od stotinu metara.

Skad je takti?ki balisti?ki projektil koji je razvio Sovjetski Savez i razmestio ih je u divizijama Crvene armije koje su bile sme?tene u Isto?noj Nema?koj . Zadatak Skadova naoru?anih nuklearnim i hemijskim bojevim glavama je bio da uni?tava komandna i komunikaciona postrojenja i da uspori punu mobilizaciju zapadnonema?kih i savezni?kih snaga u Nema?koj. Takođe je mogao biti kori??en za direktne napade na kopnene snage. Skad projektili su koristili inercijsko navođenje koje je radilo sve dok rade motori. Irak je koristio Skad projektile, ispaljuju?i ih na Saudijsku Arabiju i Izrael. Neke bombe su izazvele zna?ajne gubitke, ali ve?ina je u?inila malo ?tete. Briga je postojala zbog mogu?ih hemijskih i biolo?kih nuklearnih glava na ovim raketama, ali ako su i postojale, nisu kori??ene. Skad rakete nisu efikasne za no?enje hemijskog tovara, kao ?to je ?esto verovano, zbog intezivnog zagrevanja tokom leta rakete brzinom od 5 mahova koje promeni ve?inu hemijskog punjenja. Hemijsko oru?je je mnogo podesnije za no?enje u krstare?im raketama ili bombarderima. Skad je najpodesniji za no?enje nuklearnih glava, zadatak za koji je sposoban i danas kao i onda kada je razvijen.

Ameri?ki odbrambeni sistem Patriot je prvi put kori??en u Zalivskom ratu. Ameri?ka vojska je tvrdila da je oborila mnogo Skadova u letu sa precizno??u od 100%. Kasnije je pokazano da je efikasnost Patriota bili primarno psiholo?ka; neki su tvrdili da je njihova efikasnot bila između 0% i 10%. Ipak, nema valjanog dokaza koji pi dokazali da li su Skadovi presretani ili ne, tako da nijedna predstava nije podr?ana neospornim ?injenicama. Predstave o ve?oj efikasnosti zasnovavane na procentu Skadova koji su pali i eksplodirali u odnosu na broj kojih je lansiran, ali zahvaljuju?i faktorima kao ?to su proma?aji i padovi koji nisu javljeni (neke varijacija Skadova su prerađene izvan njihove prvobitne tolerancije i govoreno je da su ?esto padale ili se raspadele u vazduhu), nisu dobar na?in da se izmeri efikasnot. Predstave o ni?oj efikasnosti su zasnovane na presretanjima za koje postoje dokazi da je Skad pogođen barem jednom, ali zahvajuju?i ?injenici da su se slabo izrađene Al Huesin (varijacija Skada) rakete raspadale u letu, tako da je te?ko re?i koji je deo bio bojeva glava. Stvarne performanse su verovatno negde između. Ameri?ka vojska nastavlja da tvrdi da je Patriot sistem pokazao ?udesne performanse u Zalivskom ratu.

Globalni pozicioni sistem je omogu?avao koalicionim snagama laku navigaciju kroz pustinju. Vazduhoplovni sistem za upozoravanje i kontrolu ( AVAKS ) i satelitski komunikacioni sistemi su takođe igrali va?nu ulogu ratu.

Povezano [ uredi | uredi kod ]

• Rat u Iraku
• Sindrom Zalivskog rata
• Autoput smrti

Izvori [ uredi | uredi kod ]