한국   대만   중국   일본 
Природа ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Природа

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Удар му?е током ерупци?е вулкана Галунгунга на Западно? ?ави 1982.
Путеви у Керали
Бабин поток

Природа ?е, у на?ширем смислу, еквивалент природном свету , физичком универзуму , матери?алном свету или матери?алном универзуму . Природа се односи на феномен физичког света, као и на живот уопште. ?ен распон сеже од субатомског до космичког . Израз обично не ук?учу?е произведене об?екте, као ни ?удску интеракци?у, осим ако се тако квалифику?е, као на пример ?удска природа . По?ам природе и природног ?е тако?е супротан по?му натприродног .

Латинска реч за природу или нарав ?е natura , т?. ?есенци?ални квалитет, уро?ена диспозици?а“, а у древна ?е времена дословно значила ?ро?е?е“. [1] Natura ?е латински превод грчке речи physis (φ?σι?), ко?а се изворно повезивала с интринзичним карактеристикама ко?е би?ке, животи?е и остале особине света разви?а?у у складу са собом. [2] [3] Концепт природе у целини, физички свемир , ?едан ?е од неколико прошире?а изворне иде?е; предсократски филозофи почели су приме?ивати реч φ?σι? у одре?еном ?езгровитом значе?у и отада ?е она почела стицати сво?е значе?е. Ова ?е употреба била потвр?ена доласком модерне научне методе током послед?их неколико векова. [4] [5]

Данас у разним употребама ове речи ?природа“ често означава геологи?у и див?ину . Природа може означивати опште царство разних типова живу?их би?ака и животи?а, а у неким случа?евима процесе повезане с неживим об?ектима ? начин на ко?и по?едини типови ствари посто?е и ме?а?у се у складу са собом, попут времена и геологи?е Зем?е, те матери?е и енерги?е од ко?их су све ствари састав?ене. Често се под природом подразумева ? природна околина “ или див?ина ко?у чине див?е животи?е, стене, шуме, плаже и уопштено све ствари ко?е нису знатно изме?ене човековом интервенци?ом или оне ко?е тра?у упркос човекове интервенци?е. На пример, изра?ени предмети и човекова интеракци?а уопштено се не сматра?у делом природе осим ако нису, на пример, означени као ??удска природа“ или ?читава природа“. Ова? традиционални?и концепт природних ствари, ко?и се ?ош може срести, имплицира разликова?е природног и вештачког тако да се вештачко схвата као оно што ?е настало човековом свеш?у или човековим умом . Зависно од по?единог контекста по?ам ?природан“ или ?нараван“ може се тако?е разликовати од неприродног (ненаравног), натприродног (наднаравног) или синтетског .

Зем?а [ уреди | уреди извор ]

-13 —
-12 —
-11 —
-10 —
-9 —
-8 —
-7 —
-6 —
-5 —
-4 —
-3 —
-2 —
-1 —
0 —
Поглед на Зем?у , ко?и ?е 1972. године направила посада Апола 17 .

Зем?а ?е ?едина планета за ко?и ?е познато да подржава живот, и ?ена природна сво?ства су предмет многих по?а научних истражива?а. Унутар соларног система , она ?е тре?а планета по уда?ености од Сунца. Она ?е на?ве?а терестричка планета и пета по величини свеукупно. На?проминентни?а климатска сво?става зем?е су ?ена два велика поларна региона, две релативно уске умерене зоне, и широки екватори?ални тропски до суптропског региона. [6] Падавине широко варира?у са локаци?ом, од неколико метара воде годиш?е до неколико милиметара. 71 проценат зем?ине површине ?е покривен океанима са сланом водом. Остатак се састо?и од континената и острва, при чему ?е на?ве?и де насе?иве територи?е на Северно? хемисфери .

Зем?а ?е еволуирала кроз геолошке и биолошке процесе ко?и су оставили трагове оригиналних околности. Спо?аш?а површина ?е поде?ена у неколико постепено мигрира?у?их тектонских плоча . Унутраш?ост ?е и да?е активна, са дебелим сло?ем пластичног мантла и са ?езгром испу?еним гвож?ем ко?е генерише магнетно по?е . То гвоздено ?езгро се састо?и од чврсте унутраш?е фазе, и течне спо?аш?е фазе. Конвективно крета?е у ?езгру генерише електричне стру?е путем динамо де?ства, и оне затим генеришу геомагнетно по?е.

Атмосферски услови су се знатно изменили у односу на оригиналне услове услед присуства животни форми, [7] ко?е креира?у еколошки баланс и стабилизу?у површинске услове. Упркос широког опсега регионалних вари?аци?а климе дуж латитуде и других географских фактора, дугорочни просек глобалне климе ?е веома стабилан током ме?уледених периода, [8] и вари?аци?е од ?едног или два степена просечне глобалне температуре су истори?ски имале велике учинке на еколошки баланс, и на саму географи?у Зем?е. [9] [10]

Геологи?а [ уреди | уреди извор ]

Геологи?а ?е наука и студи?а чврсте и течне матери?е од ко?е се састо?и Зем?а . По?е геологи?е ?е уско повезано са студи?ом композици?е, структуре , физичких сво?става , динамике, и истори?е зема?ских матери?ала , и процеса ко?има се они формира?у, кре?у, и ме?а?у. Ово по?е ?е покривено ?едном од главних академских дисциплина , а важно ?е и за екстракци?у минерала и уг?оводоника , познава?е и митигаци?у природних хазарда , дела по?а геотехничког инже?ерства , и разумева?е прошлих клима и животних окруже?а.

Геолошка еволуци?а [ уреди | уреди извор ]

Три типа геолошких тектонских граница.

Геологи?а ?едне области еволуира током времена при чему долази до депозици?е и умета?а стенских ?единица и промена ?иховог облика и локаци?а услед де?ства деформационих процеса.

Стенске ?единице су првобитно постав?ене било путем депозици?е на површину или прибо?ем одоздо кроз покровни сло? стена . Депозици?а се може ?авити кад се седименти наталоже на површини Зем?е и касни?е се литифику?у у седиментне стене , или кад као вулкански матери?ал као што ?е вулкански пепео или нанос лаве , покри?у површину. Еруптивне интрузи?е као што су батолити , лаколити , да?кови , и силови , проби?а?у се навише у покровни сло? стена, и кристализу?у се при пробо?у.

Након што ?е иници?ална секвенца стена била депонована, стенске ?единице могу да буду деформисане и/или да подлегну метаморфози . До деформаци?а типично долази услед хоризонталног сажима?а, хоризонталног шире?а , или постраничног ( расед ) крета?а. Ови структурни режими на велим размерама повезани са конвергентним границама , дивергентним границама , и трансформним раседима , изме?у тектонских плоча .

Истори?ска перспектива [ уреди | уреди извор ]

Анимаци?а приказу?е крета?е континената од сепараци?е континента Пангеа до данаш?ег дана.

Проце?у?е се да ?е Зем?а формирана пре око 4,54 мили?арди година из соларне маглине , за?едно са Сунцем и другим планетама . [11] Месец ?е формиран око 20 милиона година касни?е. Спо?аш?и сло? иници?ално истоп?ене Зем?е се временом охладио, што ?е довело до формира?а чврсте коре. Испушта?е гасова и вулканске активности су произвели приморди?алну атмосферу. Кондензова?ем водене паре , чи?и целокупни садржа? или на?ве?и део се претпостав?а да потиче од леда испорученог кометама , формирани су океани и други водени извори. [12] Веру?е се да ?е високо енергетска хеми?а произвела самореплику?у?е молекуле пре око 4 мили?арде година. [13]

Планктон наста?у?е океане, мора и ?езера, и посто?ао ?е у разним формама бар зад?е 2 мили?арде година. [14]

Континенти су формирани, затим раздво?ени и поново спо?ени током стотина милиона година у процесу ко?им ?е површина Зем?е била реобликовала. У неколико наврата су реаранжмани копнене масе довели до формира?а суперконтинента . Пре око 750 милиона година, на?рани?и познати суперконтинент Родина , почео ?е да се раздва?а. Континенти су се касни?е рекомбиновали да формира?у Паноти?у , ко?а се разложила пре око 540 милиона година, затим ?е коначно настала Пангеа , ко?а се разложила пре око 180 милиона година. [15]

Током неопротерозоичне ере на?ве?и део Зем?е ?е био покривен лед?ацима и леденим плочама. Ова хипотеза се назива ? снежном грудвом Зем?ом ”, и она ?е од посебног интереса ?ер та етапа претходи камбри?умско? експлози?и током ко?е ?е дошло до почетка пролифераци?е више?ели?ских животних форми пре око 530?540 милиона година. [16]

Од времена камбри?умске експлози?е дошло ?е до пет ?асно препознат?ивих масовних изумира?а . [17] Зад?е масовно изумира?е се догодило пре око 66 милиона година, кад ?е вероватно метеоритски удар изазвао изумира?е неави?анских диносауруса и других великих рептила, док су мале животи?е попут сисара биле поште?ене. Током зад?их 66 милиона година дошло ?е до диверсификаци?е сисарских животних облика. [18]

Пре неколико милиона година, врсте малог афричког човеколиког ма?муна су стекле способност усправног хода. [14] Накнадна по?ава ?удског живота, разво? по?опривреде и да?е цивилизаци?е омогу?или су ?удима да знатно брже и више утичу на Зем?у него било ко?а животна форма пре ?их, да утичу на природу и квантитет других организама као и на глобалне промене климе. У поре?е?у с тим, великом дога?а?у оксигенаци?е , изазваном пролифераци?ом алги током сидери?анског периода, било ?е неопходно око 300 милиона година да до?е до кулминаци?е.

Садаш?а ера се класифику?е као део масовног измира?а, дога?а?а холоценског масовног изумира?а , на?бржег од свих досадаш?их. [19] [20] Неки, као што ?е Е. О. Вилсон са Харвардског универзитета , предви?а?у да ?удска деструкци?а биосфере може да узроку?е изумира?е половине свих врста у следе?их 100 година. [21] Обим тренутног дога?а?а масовног изумира?а биолози ?ош увек истражу?у, дебату?у и прорачунава?у. [22] [23] [24]

Атмосфера, клима, и време [ уреди | уреди извор ]

Плаво светло се расипа више од других таласних дужина посредством гасова у атмосфери , да?у?и Зем?и плави хало кад се гледа из васионе

Зем?ина атмосфера ?е к?учни фактор у одржава?у екосистема . Танак сло? гасова ко?и окружу?у Зем?у држи у месту гравитаци?а. Ваздух се састо?и углавном од азота , кисеоника , водене паре , за релативно малим количинама уг?ен-диоксида, аргона, итд. Атмосферски притисак посто?ано опада надморском висином. Озонски омотач игра важну улогу у ума?е?у количине ултра?убичасте (УВ) ради?аци?е ко?а досеже површину. УВ светлост с лако?ом може да оштети ДНК , и стога озонски сло? пружа заштиту живим би?има на зем?и. Атмосфера исто тако задржава топлоту током но?и, чиме се ума?у?у дневни температурни екстреми.

Зема?ске временске прилике се испо?ава?у скоро иск?учиво у до?ем делу атмосфере , и служе као конвективни систем за редистрибуци?у топлоте. [25] Океанске стру?е су ?ош ?едан важан фактор у одре?ива?у климе, посебно главне подводне термохалинске циркулаци?е ко?е дистрибуира?у топлотну енерги?у из екватори?алних океана у поларне регионе. Те стру?е помажу у ублажава?у температурних разлика изме?у зиме и лета у умереним зонама. Исто тако, без редистрибуци?е топлотне енерги?е путем океанских стру?а и атмосфере, тропи би били знатно топли?и, а поларни региони знатно хладни?и.

Му?а

Временске прилике могу да има?у корисне и штетне учинке. Временски екстреми, као што су торнада или урагани и циклони , могу да утроше велике количине енерги?е дуж сво?их путева, и да узроку?у девастаци?у. Површинска вегетаци?а ?е еволуирала зависност од сезонских временских вари?аци?а, и нагле промене ко?е тра?у само неколико година могу да има?у драматичне ефекте, на вегетаци?у и на животи?е ко?е зависе од ?еног раста као извора хране.

Клима ?е мера дугорочних временских трендова. Познато ?е да разни фактори утичу на климу , ук?учу?у?и океанске стру?е, површински албедо , гасове зелене баште , вари?аци?е у соларно? луминозности, и промене зем?ине орбите. На бази истори?ских записа, познато ?е да ?е Зем?а прошла кроз драстичне климатске промене у прошлости, ук?учу?у?и ледена доба .

Торнадо у централно? Оклахоми

Клима датог региона зависи од бро?них фактора, а посебно од латитуде . Латитудни опсези површине са сличним климатским сво?ствима формира?у климатске регионе. Посто?и више таквих региона, у опсегу од тропске климе на екватору до поларне климе у северним и ?ужним екстремима. На време исто тако утичу сезоне, ко?е су последица тога да ?е Зем?ина оса нагнута релативно на ?ену орбиталну раван . Стога, у било ко?е време током лета или зиме, ?едан део Зем?е ?е у ве?о? мери директно изложен сунчевим зрацима. Ово наизменично излага?е прати Зем?ину ротаци?у око сво?е орбите. У било ко?е време, независно од сезоне, северна и ?ужна хемисфера има?у супротне сезоне.

Временске прилике су хаотични систем ко?и се лако ме?а с малим променама у околини , тако да ?е прецизна временска прогноза ограничена на само неколико дана. [26] Свеукупно, два тренда су присутна широм света: (1) температура се у просеку пове?ава; и (2) регионалне климе дожив?ава?у приметне промене. [27]

Матери?а и енерги?а [ уреди | уреди извор ]

Првих неколико електронских орбитала водониковог атома приказаних као попречни пресеци са бо?ом-кодираном густином вероватно?е

Нека по?а науке разматра?у природу као матери?у у покрету, ко?а подлеже одре?еним законима ко?е наука покушава да спозна. Са тог становишта физика се генерално сматра фундаменталном науком. Матери?а се обично дефинише као супстанца од ко?е се састо?е физички об?екти. Она сачи?ава вид?иви свемир . У данаш?е време се сматра да вид?иве компоненте свемира чине само 4,9 процената тоталне масе, док се за остатак сматра да састо?и од 26,8 процената хладне тамне матери?е и 68,3 процената тамне енерги?е . [28] Прецизни аранжман ових компоненти ?е ?ош увек непознат и физичари га интензивно истражу?у.

Понаша?е матери?е и енерги?е широм вид?ивог свемира изгледа да следи добро дефинисане физичке законе . Ти закони су приме?ени у изради космолошких модела ко?и успешно об?аш?ава?у структуру и еволуци?у свемира ко?и се може уочити. Математички изрази закона физике приме?у?у сет од двадесетак физичких константи [29] за ко?е изгледа да су статичне широм уоч?ивог свемира. [30] Вредности тих константи су биле паж?иво измерене, мада разлог ?ихових специфичних вредности оста?е мистери?а.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Harper, Douglas. "nature" . Online Etymology Dictionary . Pristupljeno 23. 9. 2006.
  2. ^ Користан премда донекле погрешно представ?ен приказ предсократског поре?е?а концепта φ?σι? може се на?и у Надаф, Герардовом The Greek Concept of Nature , SUNY Press, 2006. Реч φ?σι?, премда први пут упораб?ена у вези с би?ком код Хомера, ?ав?а се врло рано у грчко? филозофи?и и у неколико значе?а. Ова се значе?а уопштено подудара?у с тренутним значе?има у ко?има се реч природа или нарав користи, као што ?е потвр?ено у Guthrie, W. K. C. Presocratic Tradition from Parmenides to Democritus (други том ?еговог дела History of Greek Philosophy ), Cambridge UP, 1965.
  3. ^ Прва позната употреба речи physis забележена ?е код Хомера као референца на интринзичне квалитете би?ке: ?? ?ρα φων?σα? π?ρε φ?ρμακον ?ργε?φ?ντη? ?κ γα?η? ?ρ?σα?, κα? μοι φ?σιν α?το? ?δειξε. (So saying, Argeiphontes [=Hermes] gave me the herb, drawing it from the ground, and showed me its nature .) Odyssey 10.302-3 (ed. A. T. Murray). (О речи се подробни?е говори у Лиделовом и Скотовом делу Greek Lexicon Архивирано на са?ту Wayback Machine (5. март 2011) .) За касни?у, али ?ош врло рану грчку употребу овог по?ма види претходну белешку.
  4. ^ Philosophiae Naturalis Principia Mathematica (1687) Исака ?утна преводи се, на пример, као ?Математички принципи природне филозофи?е“, а одражава тадаш?у савремену употребу речи ? природне филозофи?е “ што ?е сродно ?саставном проучава?у природе“
  5. ^ Етимологи?а речи ?физички“ указу?е на ?ену употребу као синоним за ?природно“ ве? од око средине 15. века: Harper, Douglas. "physical" . Online Etymology Dictionary . Приступ?ено 20. 9. 2006.
  6. ^ ?World Climates” . Blue Planet Biomes . Приступ?ено 21. 9. 2006 .  
  7. ^ ?Calculations favor reducing atmosphere for early Earth” . Science Daily . 11. 9. 2005 . Приступ?ено 6. 1. 2007 .  
  8. ^ ?Past Climate Change” . U.S. Environmental Protection Agency . Приступ?ено 7. 1. 2007 .  
  9. ^ Anderson, Hugh; Walter, Bernard (28. 3. 1997). ?History of Climate Change” . NASA. Архивирано из оригинала 23. 1. 2008. г . Приступ?ено 7. 1. 2007 .  
  10. ^ Weart, Spencer (2006). ?The Discovery of Global Warming” . American Institute of Physics. Архивирано из оригинала 04. 08. 2011. г . Приступ?ено 7. 1. 2007 .  
  11. ^ Dalrymple 1991 .
  12. ^ Morbidelli, A.; et al. (2000). ?Source Regions and Time Scales for the Delivery of Water to Earth” . Meteoritics & Planetary Science . 35 (6): 1309?1320. Bibcode : 2000M&PS...35.1309M . doi : 10.1111/j.1945-5100.2000.tb01518.x .  
  13. ^ ?Earth's Oldest Mineral Grains Suggest an Early Start for Life” . NASA Astrobiology Institute. 24. 12. 2001. Архивирано из оригинала 28. 9. 2006. г . Приступ?ено 24. 5. 2006 .  
  14. ^ а б Margulis & Sagan 1995
  15. ^ Murphy, J.B.; R.D. Nance (2004). ?How do supercontinents assemble?” . American Scientist . 92 (4): 324. doi : 10.1511/2004.4.324 . Архивирано из оригинала 28. 01. 2011. г . Приступ?ено 18. 01. 2018 .  
  16. ^ Kirschvink 1992 , стр. 51?52.
  17. ^ Raup, David M.; J. John Sepkoski Jr. (март 1982). ?Mass extinctions in the marine fossil record”. Science . 215 (4539): 1501?3. Bibcode : 1982Sci...215.1501R . PMID   17788674 . doi : 10.1126/science.215.4539.1501 .  
  18. ^ Margulis & Sagan 1995 , стр. 145.
  19. ^ Diamond J.; Ashmole, N. P.; Purves, P. E. (1989). ?= The present, past and future of human-caused extinctions”. Philos Trans R Soc Lond B Biol Sci . 325 (1228): 469?76; discussion 476?7. Bibcode : 1989RSPTB.325..469D . PMID   2574887 . doi : 10.1098/rstb.1989.0100 .  
  20. ^ Novacek, M; Cleland E. (2001). ?= The current biodiversity extinction event: scenarios for mitigation and recovery” . Proc Natl Acad Sci USA . 98 (10): 5466?70. Bibcode : 2001PNAS...98.5466N . PMC   33235 Слободан приступ. PMID   11344295 . doi : 10.1073/pnas.091093698 .  
  21. ^ Wick, Lucia; Mohl, Adrian (2006). ?The mid-Holocene extinction of silver fir (Abies alba) in the Southern Alps: a consequence of forest fires? Palaeobotanical records and forest simulations”. Vegetation History and Archaeobotany . 15 (4): 435?444. doi : 10.1007/s00334-006-0051-0 .  
  22. ^ The Holocene Extinction . Park.org. Приступ?ено 2016-11-03.
  23. ^ Mass Extinctions Of The Phanerozoic Menu . Park.org. Приступ?ено 2016-11-03.
  24. ^ Patterns of Extinction . Park.org. Приступ?ено 2016-11-03.
  25. ^ Miller & Spoolman 2007 .
  26. ^ ?The Discovery of Global Warming: Chaos in the Atmosphere” . history.aip.org . ?ануар 2017 . Приступ?ено 21. 7. 2017 .  
  27. ^ ?Tropical Ocean Warming Drives Recent Northern Hemisphere Climate Change” . Science Daily. 6. 4. 2001 . Приступ?ено 24. 5. 2006 .  
  28. ^ Ade, P. A. R.; Aghanim, N.; Armitage-Caplan, C.; et al. (Planck Collaboration) (22. 3. 2013). ?Planck 2013 results. I. Overview of products and scientific results ? Table 9.”. Astronomy and Astrophysics . 571 : A1. Bibcode : 2014A&A...571A...1P . arXiv : 1303.5062 Слободан приступ. doi : 10.1051/0004-6361/201321529 .  
  29. ^ Taylor, Barry N. (1971). ?Introduction to the constants for nonexperts” . National Institute of Standards and Technology . Приступ?ено 7. 1. 2007 .  
  30. ^ Varshalovich, D. A.; Potekhin, A. Y. & Ivanchik, A. V. (2000). ?Testing cosmological variability of fundamental constants”. AIP Conference Proceedings . AIP Conference Proceedings. 506 : 503. Bibcode : 2000AIPC..506..503V . arXiv : physics/0004062 Слободан приступ. doi : 10.1063/1.1302777 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]