Digitalni identifikator objekta ( engl. Digital Object Identifier , DOI ) je ime koje se koristi za jedinstvenu identifikaciju elektronskih dokumenata i drugih entiteta. DOI je stabilniji metod ozna?avanja dokumenata nego URL . U DOI sistemu, ime dokumenta je nepromenljivo u toku ?ivotnog veka dokumenta, za razliku od URL adrese koja je podlo?na promenama, kao ?to je promena organizacije datoteka na veb serveru. DOI sistem se mo?e koristiti za lociranje validne URL adrese dokumenta. ^{[ tra?i se izvor ]}

DOI sistem je ostvaren kroz saradnju DOI agencija za registrovanje, koordiniranu kroz Internacionalnu DOI zadu?binu, ^[1] koja je razvila i nadgleda sistem. Od 2000. godine, DOI sistem je razvijen i ugrađen u vi?e izdava?kih programa. Do kraja 2009. godine ovaj sistem je u upotrebi u nekih 4000 organizacija, koje su izdale oko 43 miliona DOI imena. ^[2]

DOI imena [ уреди | уреди извор ]

DOI ime se formira od niza simbola koji su podeljeni u dva dela: prefiks i sufiks. Prefiks ozna?ava registranta, a sufiks ozna?ava specifi?ni objekat. Ve?ina validnih UNICODE karaktera su dozvoljeni. Ne pravi se razlika između velikih i malih slova. Na primer, u DOI imenu 10.1000/182 , prefix je 10.1000 , a sufiks je 182 .

Vidi jo? [ уреди | уреди извор ]

• Handle sistem
• Digitalni identitet
• Identifikator objekta
• Univerzalni jedinstveni identifikator (UUID)

Reference [ уреди | уреди извор ]

Spolja?nje veze [ уреди | уреди извор ]

• DOI sistem
• DOI sistem i Specifikacije Internet identifikatora
• Handle sistem