Томас Алва Едисон

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Томас Алва Едисон
Едисон
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1847-02-11 ) 11. фебруар 1847.
Место ро?е?а Ма?лан , САД
Датум смрти 18. октобар 1931. ( 1931-10-18 )  ( 84 год. )
Место смрти Вест Орин? , САД
Научни рад
По?е физика
Потпис potpis_alt}}}
A Day with Thomas Edison (1922)

Томас Алва Едисон ( енгл. Thomas Alva Edison ; Ма?лан , 11. фебруар 1847 ? Вест Орин? , 18. октобар 1931 ) ?е био амерички физичар, проналазач. [1]

Едисон ни?е стекао скоро никакво формално образова?е, пошто ?е био избачен из школе као заостао, а подучавала га ?е ма?ка [2] . Са 14 година ве? ?е био предузимач и радио по 14 сати дневно, као разносач новина и продавац хране на железници, зара?у?у?и 14 долара неде?но. Убрзо ?е уредио лаборатори?у у напуштеном вагону, као и штампари?у за сво?е новине ?Grand Trunk Herald“, ко?е ?е на?ве?им делом сам писао; са шеснаест година ?е постао телеграфиста и започео кари?еру проналазача (током америчког Гра?анског рата ) и изумео и патентирао електрични апарат за бележе?е гласова на изборима. Око три године касни?е, 1869, изумео ?е ?тикер“ с папирном траком, кориш?ен за сла?е цена с берзе широм зем?е, продао га за 30.000 долара и отворио индустри?ску истраживачку лаборатори?у. После тога ?е сво?е пуно време посве?ивао изумима.

У ?егове запажени?е проналаске спада?у микрофон с уг?ениковим гранулама, за побо?ша?е Беловог телефона , фонограф (направа за снима?е звука на буба? превучен фоли?ом, прона?ен 1877.) и електрична си?алица . [3] Си?алица ?е захтевала тестира?е с неуобича?ено великим бро?ем покуша?а и грешака и употребу преко 6.000 супстанци док ни?е открио карбонизовано бамбусово влакно ко?е ?е у вакууму светлело преко 1000 сати. То ?е са сво?е стране водило побо?шаним генераторима ?едносмерне електричне стру?е (Едисон ?е ?ихову ефикасност пове?ао од 40% до преко 90%), кабловима за стру?у и електричном метру и представ?ало револуци?у у освет?е?у дома?инства и ?авном снабдева?у ?едносмерном електричном стру?ом на релативно кратким расто?а?има. Током рада на си?алици открио ?е и ? Едисонов ефекат “, чи?еницу да електрична стру?а тече од загре?аног влакна ка оближ?о? електроди али не и у обрнутом смеру, што ?е касни?е представ?ало основу за термо?онску диоду. Едисонов утица? на живот у 20. веку био ?е огроман. Он ?е био ?едан од првих изумите?а ко?и ?е применио принципе масовне продукци?е и тимског рада великих размера на процес истражива?а, и због тога се сматра да ?е он креирао прву индустри?ску истраживачку лаборатори?у . [4]

Едисон ?е био плодан проналазач , чи?е име се по?ав?у?е на 1.093 УС патената , као и на многим патентима у У?еди?еном Кра?евству, Француско?, и Немачко?. Знача?ни?е од самог бро?а ?егових патената ?е широк утица? ?егових изума: електрично светло и апарати , снима?е и репродукци?а звука , и покретних слика су успоставили знача?не нове индустри?е широм света. Едисонови изуми су допринели масовним комуникаци?ама а, посебно телекомуникаци?ама. [5]

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Томас Едисон ?е ро?ен у Ма?лану , Оха?о и одрастао ?е у Порт Х?урону , у Мичигену . [6] Био ?е седмо и послед?е дете Сам?уел Огдена Едисона (1804?1896) и Ненси Мат?уз Елиот ( 1810 ? 1871 ). ?егов отац ?е избегао из Канаде зато што ?е узео учеш?е у Макензи?ево? побуни 1837 . [7] Едисон ?е при?авио да ?е холандског порекла. [8]

У школи, млади Едисон ?е имао проблем са пра?е?ем наставе, ?егове мисли су често лутале и начуо да га ?е ?егов учите? Реверенд Енгл назвао мани?аком. Због тога ?е након три месеца званичног школова?а, Едисон обуставио школу. Касни?е ?е Едисон из?авио: ?Мо?а ма?ка ме ?е испу?авала. Била ?е увек у праву, тако сигурна у мене; и ?а сам осетио да имам за шта да живим, некога кога не смем разочарати.“ ?егова ма?ка га ?е подучавала код ку?е. [9] Ве?ина тог подучава?а ?е долазила из к?ига ?Школа природне филозофи?е“ од Ричарда Грина Паркера . [10]

Едисон ?е имао проблема са слухом ?ош у раном дети?ству. Разлог то? глуво?и се припису?е шарлаху ко?и ?е имао за време дети?ства и нелечено? инфекци?и сред?ег уха ко?а му се стално вра?ала. Негде у средини сво?е кари?ере, Едисоново слушно ста?е се чак и погоршало. [11] [12]

Едисонова породица се преселила у Порт Х?урон, након што ?е пруга ко?а ?е била у изград?и заобишла Ма?лан 1854. године, те ни?е било послова на прузи. Едисон ?е тамо продавао слаткише и новине на железничко? станици, и продавао ?е повр?е како би побо?шао ?ихове приходе. Тако?е, истовремено ?е студирао квалитативну анализу, и спроводио ?е хеми?ске експерименте на железничко? станици све док му то након ?едне незгоде ни?е било забра?ено. [13] [14]

Едисон ?е добио ексклузивно право да прода?е новине на путу, и уз помо? четири помо?ника успоставио ?е штампари?у и штампао Grand Trunk Herald , ко?и ?е продавао са сво?им другим новинама. [14] Овим ?е започео са дугим низом предузетничких подухвата, откривши сво?е таленте као бизнисмен. Ови таленти су га на кра?у довели до оснива?а 14 компани?а, ук?учу?у?и ?енерал електрик , ?ош увек ?едну од на?ве?их компани?а на свету са ко?има се тргу?е ?авно . [15] [16]

Телеграфски оператер [ уреди | уреди извор ]

Едисон ?е постао телеграфски оператор након што ?е спасао трогодиш?ег дечака ?ими?а Макензи?а од тога да се заглави у возу у покрету. Отац малог дечака ?е био запослен на то? станици, те у знак захвалности Едисону, поставио га ?е на место телеграфског оператера. [17]

Године 1866, деветнаестогодиш?и Томас Едисон се преселио у Лу?вил, Кентаки, где се запослио у Вестерн ?униону, где ?е радио за ?едну агенци?у за жичани пренос вести. Едисон ?е затражио да ради у но?но? смени, што му ?е омогу?авало да проводи доста времена у сво?им две?у оми?еним активностима ? чита?у и експериментиса?у. Временом, касни?а преокупаци?а коштала га ?е посла. ?едне но?и 1867. године, док ?е радио са оловним акумулаторима, просуо ?е сумпорну киселину на под. Прошла ?е изме?у подних плоча и испод шефовог стола. Ве? следе?ег ?утра бива отпуштен.

?едан од ?егових ментора за време раних године ?е био колега телеграфиста и проналазач по имену Френклин Леонард Попе, ко?и ?е дозволио осиромашеним младима да живе и раде у сутерену у ?еговом дому, у ?у ?ерзи?у. Нека од Едисонових на?рани?их проналазака су били повезани са телеграфи?ом, ук?учу?у?и . ?егов први патент ?е био берзански тикер, ко?и ?е био одобрен 1. ?уна 1869. [18]

Бракови и деца [ уреди | уреди извор ]

Дана 25. децембра 1871, двадесетчетворогодиш?и Едисон се венчао са шеснаестогодиш?ем Мери Ситвел (1855?1884), ко?у ?е упознао два месеца рани?е; она ?е била запослена у ?едно? од ?егових продавница. [19] Имали су тро?е деце:

  • Марион Естел Едисон (1873?1965)
  • Томас Алва Едисон, мла?и (1876?1935)
  • Вили?ам Лесли Едисон (1878?1937), проналазач. [20]

Мери Едисон ?е умрла са 29 година, 9. августа 1884. године, и ни?е утвр?ен узрок смрти. На?вероватни?е од тумора на мозгу [21] или предозира?а морфи?ума. Доктори су често прописивали морфи?ум женама у тим годинама како би их лечили од разноврсних болести. Истражива?а су показала да су по?едини од ?ених симптома врло могу?е могли навести докторе како би ?о? преписали морфи?ум. [22]

Дана 24. фебруара 1886. године, када ?е Едисон имао 39 година оженио ?е двадесетогодиш?у Мину Милер (1866?1947) у Акрону, Оха?о. Они су тако?е имали тро?е деце за?едно: [23]

  • Медлин Едисон (1888?1979), [24] [25]
  • Чарлс Едисон (1890?1969), ко?и ?е преузео очеву компани?у и експерименталну лаборатори?у до након очеве смрти. [26]
  • Теодор Милер Едисон (1898?1992)

Мина ?е надживела Томаса Едисона, умревши 24. августа 1947. [27] [28]

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Томас Едисон ?е умро од компликаци?а од ди?абетеса 18. октобра 1931. године, у сво?о? ку?и, Гленмонт у ?у ?ерзи?у, ко?и ?е купио 1886. као свадбени поклон Мини. Сахра?ен ?е у дворишту сво?е ку?е.

Едисон послед?и дах се наводно налази у епрувети у Хенри Форд Музе?у. Форд ?е наводно уверио Чарлса Едисона да заптиви епрувету са ваздухом ко?а се налазила у проналазачево? соби, непосредно поред ?ега ускоро након ?егове смрти, као успомену. Гипсана посмртна маска ?е тако?е направ?ена.

Почетак кари?ере [ уреди | уреди извор ]

Фотографи?а Едисона са фонографом (2. модел), направ?ена у Вашингтону априла 1878.
Мари ?е имала мало ?аг?е
Томас Едисон рециту?е ?Мари ?е имала мало ?аг?е” 1929. године.
Имате потешко?е при редпродукци?и овог записа?
Погледа?те ВП:Помо? око снимака .

Едисон ?е почео сво?у кари?еру изумите?а у ?уарку, ?у ?ерзи , са аутоматским репетитором и другим побо?ша?има телеграфских уре?а?а, али ?е проналазак по коме ?е по први пут стекао ширу паж?у био фонограф из 1877. [29] То достигну?е ?е у то? мери било неочекивано у широ? ?авности да ?е изгледало скоро магично. Едисон ?е постао познат као ?Чароб?ак из Менло Парка”, ?у ?ерзи. [3]

?егов први фонограф ?е снимао на алуфоли?и око жлебастог цилиндра. Упркос ?еног ограниченог звучног квалитета и што су се снимци могли могли репродуковати само неколико пута, фонограф ?е прославио Едисона. ?озеф Хенри, председник Националне академи?е наука и ?едан од на?познати?их електро научника у САД, описао ?е Едисона као ?на?иновативни?ег изумите?а у ово? зем?и ... или у било ко?о? друго?”. [30] У априлу 1878, Едисон ?е путовао у Вашингтон да демонстрира фонограф пред Националном академи?ом наука, конгресменима, сенаторима, и САД председником Хе?зом . [31] Вашингтон пост ?е описао Едисона као ? гени?а ” и ?егову презентаци?у као ?сцену ... ко?а ?е живети у истори?и”. [32] Мада ?е Едисон добио патент за фонограф 1878, [33] он ?е мало урадио на разво?у уре?а?а док Александер Гре?ам Бел , Чичестер Бел , и Чарлс Те?нтер нису произвели уре?а? сличан фонографу током 1880-их ко?и ?е користио воском прекривене картонске цилиндре.

Менло Парк [ уреди | уреди извор ]

Истраживачко-разво?ни об?екат [ уреди | уреди извор ]

Едисонова Менло Парк лаборатори?а, реконструисана у Гренфилд Вили?у у музе?у Хенри?а Форда у Дирборну , Мичиген.

Едисонов главни изум било ?е успостав?а?е лаборатори?е за индустри?ска истражива?а 1876. године. Она ?е била изгра?ена у Менло Парку , делу општине Раритан, округа Мидлсекс у ?у ?ерзи?у (у данаш?е време ?е зове Едисон у ?егову част), са средствима од прода?е Едисоновог кводруплексног телеграфа . Након ?егове демонстраци?е телеграфа, Едисон ни?е био сигуран да ли ?е ?егов оригинални план да прода за 4.000 америчких долара до 5.000 америчких долара био коректан, тако да ?е затражио од Вестерн ?униона да поднесу понуду. Изненадио се кад ?е чуо да нуде 10.000 америчких долара ($221,400 у данаш?им доларима. [34] ), што ?е захвално прихватио. [35] Кводруплексни телеграф ?е био Едисонов први велики финанси?ски успех, и Менло Парк ?е постао прва институци?а успостав?ена са посебном сврхом ствара?а константних технолошких иноваци?а и побо?ша?а. Едисону се законски припису?е ве?ина проналазака произведених тамо, иако су многи запослени вршили истражива?а и разво? под ?еговим надзором. Од ?еговог особ?а се очекивало да извршава?у ?егова упутства у спрово?е?у истражива?у, и он ?е постав?ао високе захтеве чи?е остварива?е ?е давало резултате.

Вили?ам ?озеф Хамер , консултантски инже?ер електротехнике, почео ?е да ради за Едисона и започео ?е дужности лаборатори?ског асистента у децембру 1879. године. Помагао ?е у експериментима на телефону, фонографу, електрично? же?езници, сепаратору же?езне руде , електричном освет?е?у , и другим изумима у разво?у. Ме?утим, Хамер ?е првенствено радио на инкандесцентно? електрично? лампи и био ?е задужен за тестира?е и записе на том уре?а?у (погледа?те Хамерову истори?ску колекци?у електричних св?ети?ки ). Године 1880, био ?е именован за главног инже?ера Едисоновог Ламп Воркса . У сво?о? прво? години, постро?е?е под генералним управником Францисом Робинсом Аптоном ?е произвело 50.000 свети?ки. Према Едисону, Хамер ?е био ?пионир инкандесцентног електричног освет?е?а”. [36] Франка Спре?га , компетентног математичара и бившег морнаричког официра ?е регрутовао Едвард Х. ?онсон , и он се придружио Едисоново? организаци?и 1883. године. ?едан од Спре?гових доприноса Едисоново? лаборатори?и у Менло Парку ?е било прошире?е Едисонових математичких метода. Упркос распростра?еног увере?а да Едисон ни?е користио математику, анализа ?егових ?егових бележница открива да ?е он био мудар корисник математичке анализе ко?у су водили ?егови помо?ници као што ?е Францис Робинс Аптон. На пример, критични параметри ?еговог електричног система освет?е?а ук?учу?у?и отпорност лампи су одре?ени путем анализе Омовог закона , ?уловог закона и економи?е. [37]

Скоро сви Едисонови патенти су били патенти примене, ко?и су били зашти?ени током периода од 17 година и обухватали су изуме или процесе ко?и су електричне, механичке или хеми?ске природе. Десетак патента су били патенти диза?на , ко?и штите орнаментални диза?н током периода од до 14 година. Као и ве?ина патената, изуми су бли побо?ша?а ста?а технике . Фонографски патент, у контрасту с тим, био ?е без преседана пошто ?е описивао први уре?а? за снима?е и репродукци?у звукова. [38]

За нешто више од ?едне децени?е, Едисонова лаборатори?а Менло Парка проширила се на два градска блока. Едисон ?е из?авио да ?е желео да лаборатори?а има ?залихе готово сваког могу?ег матери?ала”. [39] ?едан новински чланак об?ав?ен 1887. године открива озби?ност ?егове тврд?е, наводе?и да ?е лаборатори?а садржала ?осам хи?ада врста хемикали?а, сваку врсту заврт?а, сваку величину игле, сваку врсту кабла или жице, длаку ?уди, ко?а, сви?а, крава, зечева, коза, куна, камила ... свилу у свако? текстури, чауре, разне врсте копита, а?кулине зубе, ?еленске рогове, оклопе кор?ача ... плуту, смоле, лакове и у?а, пер?е но?ева и пауновог репа, гагат , амбер, гуму, све руде ...” и листа иде да?е. [40]

На свом радном столу, Едисон ?е имао плакат са познатим наводом ?ошуе Ре?нолдса : ?Не посто?и пречица ко?у човек не?е искористити да избегне стварни рад размиш?а?а.” [41] Та? слоган ?е био об?ав?ен на неколико других локаци?а широм комплекса.

Са Менло Парком, Едисон ?е створио прву индустри?ску лаборатори?у ко?а се бавила ствара?ем зна?а и ?егове контролисане примене. [42] Едисоново име ?е регистровано на 1.093 патената. [43]

Проналасци [ уреди | уреди извор ]

  • Квадруполни телеграф
  • Инкадесцентна си?алица
  • Фонографски цилиндар
  • Уг?ени микрофон
  • ?едноставна конструкци?а на основу стробоскопског ефекта
  • Телеграфски апарат ко?и куца штампана слова
  • Филмска камера
  • Мегафон
  • Мимеограф
  • Фонограф
  • Си?алица, као ?едан од на?познати?их изума Томаса Едисона.

Наиме, он ?е изумео си?алицу са нитима уг?еника ко?а ?е служила за расвету доста година пре него што ?е изум?ена си?алица с металним нитима. Ме?утим, званично се сматра да то и ни?е Едисонов проналазак, ве? ?озефа Свена ко?и ?е до тог изума дошао 25 година рани?е, али то ни?е наишло на успех.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Wooldridge, Adrian (15. 9. 2016). ?The alphabet of success” . The Economist . Приступ?ено 16. 9. 2016 .  
  2. ^ ?Edison Family Album” . US National Park Service . Приступ?ено 11. 3. 2006 .  
  3. ^ а б ?The Wizard of Menlo Park” . The Franklin Institute . Архивирано из оригинала 5. 3. 2013. г . Приступ?ено 24. 2. 2013 .  
  4. ^ Walsh, Bryan (15. 7. 2009). ?The Electrifying Edison” . Time.com. Архивирано из оригинала 26. 08. 2013. г . Приступ?ено 31. 12. 2013 .  
  5. ^ ?Con Edison: A Brief History of Con Edison ? electricity” . Coned.com. 1. 1. 1998. Архивирано из оригинала 30. 10. 2012. г . Приступ?ено 11. 10. 2012 .  
  6. ^ ?National Historic Landmarks Program (NHL)” . Tps.cr.nps.gov. 12. 1. 1965. Архивирано из оригинала 8. 8. 2011. г . Приступ?ено 31. 12. 2013 .  
  7. ^ ?Samuel and Nancy Elliott Edison” . National Park Service . Приступ?ено 24. 2. 2013 .  
  8. ^ Baldwin, Neal (1995). Edison: Inventing the Century . Hyperion . стр.  3 -5. ISBN   978-0-7868-6041-8 .  
  9. ^ ?Edison Biography” . National Park Service . Приступ?ено 28. 5. 2017 .  
  10. ^ Ong, Bao (30. 11. 2009). ?For Sesquicentennial, Cooper Union Puts Artifacts on View” . The New York Times .  
  11. ^ Matthew Josephson (1959). Edison: A Biography . New York: McGraw Hill. ISBN   978-0-07-033046-7 .  
  12. ^ Neil Baldwin (2001). Edison: Inventing the Century . University of Chicago Press. ISBN   978-0-226-03571-0 .  
  13. ^ ?Stratford's Railway Industry” (PDF) . Visit Stratford . Stratford Tourism. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 3. 2017. г . Приступ?ено 6. 3. 2017 .  
  14. ^ а б   Homans, James E., ур. (1918). ? Edison, Thomas Alva ”. The Cyclopædia of American Biography . New York: The Press Association Compilers, Inc.  
  15. ^ ?GE emerges world's largest company: Forbes” . Trading Markets.com. 10. 4. 2009. Архивирано из оригинала 6. 12. 2010. г . Приступ?ено 7. 2. 2010 .  
  16. ^ ?GE emerges world's largest company: Forbes” . Indian Express.com. 9. 4. 2009. Архивирано из оригинала 30. 12. 2009. г . Приступ?ено 7. 2. 2010 .  
  17. ^ Baldwin 2001 , стр. 37.
  18. ^ The Edison Papers , Rutgers University. Приступ?ено March 20, 2007.
  19. ^ ?The Religious Affiliation of Inventor Thomas Edison” . Архивирано из оригинала 25. 11. 2013. г.  
  20. ^ ?Older Son To Sue To Void Edison Will; William, Second Child Of The Counsel”. New York Times . 31. 10. 1931. ? The will of Thomas A. Edison, filed in Newark last Thursday, which leaves the bulk of the inventor's $12 million estate to the sons of his second wife, was attacked as unfair yesterday by William L. Edison, second son of the first wife, who announced at the same time that he would sue to break it. ”  
  21. ^ "The Life of Thomas Edison" , American Memory , Library of Congress, Retrieved March 3, 2009.
  22. ^ "Thomas Edison's First Wife May Have Died of a Morphine Overdose" Архивирано 2011-11-19 на са?ту Wayback Machine , Rutgers Today . Приступ?ено November 18, 2011
  23. ^ ?Thomas Edison's Children” . IEEE Global History Network . IEEE. 16. 12. 2010 . Приступ?ено 30. 6. 2011 .  
  24. ^ ?Madeleine Edison a Bride. Inventor's Daughter Married to J. E. Sloan by Mgr. Brann”. New York Times . 18. 6. 1914.  
  25. ^ ?Mrs. John Eyre Sloane Has a Son at the Harbor Sanitarium Here”. New York Times . 10. 1. 1931.  
  26. ^ ?Charles Edison, 78, Ex-Governor Of Jersey and U.S. Aide, Is Dead”. New York Times . август 1969.  
  27. ^ ?Edison's Widow Very III”. New York Times . 21. 8. 1947.  
  28. ^ ?Rites for Mrs. Edison”. New York Times . 26. 8. 1947.  
  29. ^ ?The Life of Thomas A. Edison” . The Library of Congress . Приступ?ено 24. 2. 2013 .  
  30. ^ Edison, Thomas A. Menlo Park: The early years, April 1876 ? December 1877 . Edited by P. B. Israel, K. A. Nier and L. Carlat. Vol. 3, The papers of Thomas A Edison. Baltimore: Johns Hopkins University Press. Doc. 1117
  31. ^ Baldwin, Neil. 2001. Edison: Inventing the century . Chicago: University of Chicago Press. (1989). pp. 97.?98
  32. ^ Washington Post. 1878. Genius before science . Washington Post, April 19.
  33. ^ Edison, Thomas A. 1877. Telephones or speaking-telegraphs . US patent 203,018 filed December 13, 1877, and issued April 30, 1878.
  34. ^ Federal Reserve Bank of Minneapolis Community Development Project. ?Consumer Price Index (estimate) 1800?” . Federal Reserve Bank of Minneapolis . Приступ?ено 21. октобар 2016 .  
  35. ^ Trollinger, Vernon (11. 2. 2013). ?Happy Birthday, Thomas Edison!” . Bounce Energy . Архивирано из оригинала 02. 06. 2013. г . Приступ?ено 24. 2. 2013 .  
  36. ^ Biographiq (2008). Thomas Edison: Life of an Electrifying Man . Filiquarian Publishing, LLC. стр. 9. ISBN   9781599862163 .  
  37. ^ ?The Thomas A. Edison Papers” . Edison.rutgers.edu. Архивирано из оригинала 18. 1. 2009. г . Приступ?ено 29. 1. 2009 .  
  38. ^ Evans, Harold, "They Made America." Little, Brown and Company. . New York. 2004. pp. 152. ISBN 978-0-316-27766-2 .  
  39. ^ Wilson, Wendell E. ?Thomas Alva Edison (1847?1931)” . The Mineralogical Record . Архивирано из оригинала 15. 4. 2013. г . Приступ?ено 24. 2. 2013 .  
  40. ^ Shulman 1999 , стр. 158?160
  41. ^ ?AERONAUTICS: Real Labor” . TIME Magazine . 8. 12. 1930. Архивирано из оригинала 25. 01. 2008. г . Приступ?ено 10. 1. 2008 .  
  42. ^ Israel, Paul. ?Edison's Laboratory” . The Gilder Lehrman Institute of American History . Приступ?ено 24. 2. 2013 .  
  43. ^ ?Business: The Quintessential Innovator” . TIME.com . 22. 10. 1979 . Приступ?ено 23. 11. 2016 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?и видео-запис
Booknotes interview with Neil Baldwin on Edison: Inventing the Century , March 19, 1995 , C-SPAN
Booknotes interview with Jill Jonnes on Empires of Light , October 26, 2003 , C-SPAN

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томас_Алва_Едисон&oldid=27549002 ”