Моше Да?ан
Лични подаци
Датум ро?е?а	( 1915-05-02 ) 2. ма? 1915.
Место ро?е?а	Кибуц Деган?а Алеф , Османско царство , данас Израел
Датум смрти	16. октобар 1981. ( 1981-10-16 )  ( 66 год. )
Место смрти	Тел Авив , Израел
Политичка кари?ера
Политичка странка	Радничка странка Израела

Моше Да?ан ( хебр. ??? ???? ; Кибуц Деган?а Алеф , 2. ма? 1915 ? Тел Авив , 16. октобар 1981 ) ?е био израелски во?ни во?а и политичар. (На хебре?ском , ?егово име значи ?Мо?си?е Суди?а"). ^[1]

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Моше Да?ан ?е ро?ен у Кибуцу , Деган?а Алеф (Деган?а ?А"), у Палестини , тада ?ош делу Османског царства , близу Kineret -а, Галиле?ског мора . ?егови родите?и су били Шмуел и Девора, а он ?е био прво дете у новоосновано? за?едници. Са 14 година придружио се Хагани у врло рано? фази. Био ?е под великим утица?ем во?них уче?а енглеског прозионистичког официра Ордеа Винге?та када ?е Да?ан био наредник пре Другог светског рата . Отишао ?е у Бугарску , где ?е дипломирао на во?но? академи?и.

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Британци су га ухапсили десет година касни?е (када ?е Хагана забра?ена), али ?е пуштен после две године као део Хаганине обнов?ене сарад?е са Британцима током Другог светског рата . Док ?е био припадник Аустрали?ске 7. пешади?ске дивизи?е, ко?а се борила са снагама Виши?евске Француске у Сири?и , Да?ан ?е изгубио лево око (метак од француске стране ?е пробио кроз далекозор, кроз ко?ег ?е Моше Да?ан управо тада гледао) и почео да носи повез ко?и ?е постао ?егов заштитни знак. На препоруку аустрали?ског официра, Да?ан ?е примио орден за истакнуту службу, ?едну од на?виших во?них почасти Британске импери?е .

Во?ни командант [ уреди | уреди извор ]

За време Арапско-израелског рата 1948. , Да?ан ?е заузимао разне знача?не позици?е, прво као командант дефанзивних напора у ?орданско? долини; дата му ?е команда над бро?ним во?ним ?единицама на централном фронту. Први израелски преми?ер, Давид Бен-Гурион га ?е изузетно ценио и он ?е постао Да?анов ?заштитник“.

После овог рата, Да?ан ?е убрзано почео да стиче све више чинове. Од 1955 . до 1958 . био ?е начелник штаба Израелских одбрамбених снага . У овом сво?ству ?е командовао израелским снагама током Суецке кризе .

Политичар [ уреди | уреди извор ]

1959 , годину пошто се повукао из Израелских Одбрамбених Снага, Да?ан ?е приступио МАПАИ -у, левом блоку на израелско? политичко? сцени ко?и ?е тада водио Давид Бен-Гурион. До 1964 . ?е службовао као министар по?опривреде. Леви Ешкол , следе?и Преми?ер Израела га ни?е волео; ипак, када су напетости почеле да расту ране 1967 , Ешкол ?е одлучио на место министра одбране (ко?е ?е претходно Ешкол држао, иако никада ни?е служио во?ску) распореди харизматичног Да?ана.

Шестодневни рат (1967) [ уреди | уреди извор ]

Мада Да?ан ни?е учествовао у ве?ини планира?а пре Шестодневног рата ?егово именова?е ?е допринело израелском успеху. Након рата, Да?ан, ко?и ни?е био познат по скромности, уложио ?е маркетиншки напор да ве?ину борбених заслуга припише себи. ^[2]

?ом Кипурски рат (1973) [ уреди | уреди извор ]

Када ?е Голда Меир постала преми?ер, 1969 , Да?ан ?е постао министар одбране у ?ено? влади. ?ош ?е био на то? позици?и када ?е ?ом Кипурски рат катастрофално почео 6. октобра , 1973 . Као на?виши званичник одговоран за во?но планира?е, и посебно за обавешта?не органе, несум?иво ?е да ?е Да?ан, ко?и ?е постао симбол победничког самозадово?ства после Шестодневног рата, сносио део одговорности за то што ?е израелско руководство било несвесно знакова рата ко?и се припремао. У часовима ко?и су претходили рату, Да?ан ?е био против пуне мобилизаци?е или врше?а превентивних удара против Егип?ана и Сири?аца; он ?е веровао да ?е Израел способан да лако победи чак и ако Арапи нападну а ни?е хтео да испадне да ?е Израел агресор.

Након тешких пораза током прва два дана, Да?анови ставови су се радикално преокренули; замало да об?ави ?пад Тре?ег Храма " на конференци?и за новинаре, али му ?е Голда Меир забранила да говори. Тако?е ?е отворено почео да говори о кориш?е?у оруж?а за масовно униште?е против Арапа.

Ипак, Да?ан ?е успео да поврати самоконтролу и да води израелску во?ску током остатка рата. Мада рапорт Агранат Комитета ко?и ?е об?ав?ен после рата ни?е знача?ну одговорност свалио на сло? политичара - коме ?е Моше Да?ан припадао, талас ?авних протеста ?е довео до ?егове и оставке Голде Меир.

Улазак у Ликуд као министар спо?них послова [ уреди | уреди извор ]

Да?ан ?е напустио левичарску МАПАИ/Радничку странку, ко?о? ?е припадао 15 година и прешао у десничарски Ликуд . 1977 , постао ?е министар спо?них послова у влади Менахема Бегина . Као министар спо?них послова учествовао ?е у склапа?у Споразума у Кемп Де?виду , мировног уговора са Египтом. Да?ан се повукао 1980 , због неслага?а са Бегином око пита?а да ли су палестинске територи?е унутраш?е пита?е Израела (у споразум из Кемп Де?вида су биле ук?учене одредбе о касни?им преговорима са Палестинцима; Бегин, коме се ни?е свидела иде?а ни?е ставио Да?ана на чело преговарачког тима).

Смрт [ уреди | уреди извор ]

1981 , Да?ан ?е формирао нову странку, Телем , ко?а се залагала за ?еднострано одва?а?е од Западне Обале и По?аса Газе . Странка ?е осво?ила два места у Кнесету , на изборима одржаним 30. ?уна , 1981, али ?е Да?ан умро убрзо потом у Тел Авиву , од рака дебелог црева . Сахра?ен ?е у Нахалалу у мошаву (колективно село), где ?е одрастао.

?егово завешта?е [ уреди | уреди извор ]

Да?ан ?е несум?иво био веома компликована и контроверзна личност; ?егови ставови никад нису били строго црни или бели. Имао ?е мало блиских при?ате?а; ?егова ментална блиставост и харизматични став су често били пра?ени цинизмом и ма?ком самообузданости. Ари?ел Шарон ?е о Да?ану рекао: Пробуди се са стотину иде?а. Од ?их, деведесет пет су опасне; додатне три су лоше; али преостале две су бри?антне.

Да?ан ?е био и писац и археолог аматер, што ?е довело до контроверзи, ?ер ?е сакуп?а?у?и истори?ске артефакте, често уз помо? сво?их во?ника, прекршио више закона. Кад ?е умро, ?егова археолошка збирка ?е продата држави.

?егова ?ерка, ?аел Да?ан ?е тако?е годинама била активна у политици у неколико израелских левичарских парти?а.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Моше Да?ан на Викимеди?ино? остави .

• Интерв?у Моше Да?ана 1972. године