Шестодневни рат
Део Израелско-арапског конфликта
Окупиране територи?е у Шестодневном рату
Време 5 ? 10. ?ун 1967 . Место Блиски исток Узрок нема га; превентивни рат Исход израелска победа Територи?алне промене Израел заузео По?ас Газе , Сина?ско полуострво , Западну обалу (са Источним ?ерусалимом ) и Голанску висораван
Сукоб?ене стране
Израел	Египат   ?ордан   Сири?а   Ирак
Команданти и во?е
?ицак Рабин Моше Да?ан Узи Наркис Израел Тал Мордека? Ход Ари?ел Шарон	Абдел Хаким Амер Абдул Муним Ри?ад Заид ибн Шакер Асад Ханма Хафиз ел Асад Абдул Рахман Ариф
?ачина
64.000 (ук?учу?у?и 214.000 резервиста) 300 борбених авиона 800 тенкова [1]	Египат: 240.000 Сири?а, ?ордан, и Ирак: 307.000 957 борбених авиона 2.504 тенкова [2] [1]
Жртве и губици
679 мртвих, 2.500 ра?ених	око 21.000 мртвих, 45.000 ра?ених

Шестодневни рат , познат и као Арапско-израелски рат 1967. или ?унски рат , во?ен ?е изме?у Израела с ?едне стране, и Египта , ?ордана и Сири?е с друге стране. Арапске државе Ирак , Сауди?ска Араби?а , Судан , Тунис , Мароко и Алжир су тако?е оруж?ем и трупама помогли рат против Израела. ^[3] Почео ?е израелским превентивним нападом на Египат, ко?и ?е пре тога блокирао Тирански теснац проласку израелским бродовима и нагомилао снаге на Сина?у близу израелске границе. На кра?у рата, Израел ?е контролисао По?ас Газе , Сина?ско полуострво , Западну обалу и Голанску висораван . Последице овог рата утичу на геополитичку ситуаци?у у реги?и све до данас.

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Раздоб?е након Суецког рата ни?е пролазило без сукоба Израела и околних арапских зема?а. Изме?у 1965 . и 1967 . године догодио се низ озби?них инцидената на граници Израела са Сири?ом и ?орданом. Сири?ска подршка терористичким нападима палестинског Фатаха на ?евре?ска насе?а у складу са ве? уста?еном праксом изазвала ?е сери?у израелских во?них одмазди на сири?ско? територи?и. Почетком 1967. учестали су напади сири?ске арти?ери?е на Израел, а у априлу су во?ени ваздушни двобо?и изме?у израелског и сири?ског ваздухопловства у ко?ем ?е срушено шест сири?ских летелица. Нове тензи?е у односима с арапским суседима изазвала ?е израелска одлука да скрене део тока реке ?ордан ради навод?ава?а пусти?е Негев , на што су арапске зем?е 1965. године одлучиле да ослабе ток ?ордана скрета?ем ?егових притока на сво?о? територи?и.

Средином ма?а 1967. Египат ?е почео да концентрише сво?е во?не снаге на Сина?ском полуострву упркос чи?еници да су ?егове во?не ефективе биле битно ограничене ангажманом у гра?анском рату у ?емену у ко?ем ?е учествовао са око 50 хи?ада во?ника. На египатски су захтев 18. ма?а са Сина?а повучене снаге УН -а, а пред кра? истог месеца Египат ?е забранио пролазак израелским бродовима кроз Тирански пролаз и тако блокирао ?ужну израелску луку Еилат у Акабском заливу.

Након што су 30. ма?а 1967. ?ордански кра? Хусеин и египатски председник Насер потписали споразум ко?им су две во?ске став?ене под за?едничку команду, процене израелске обавешта?не службе говориле су да ?е напад арапских зема?а на Израел сасвим сигуран. На?ве?и страх израелска команда имала ?е од могу?ег истовременог рата на три ратишта, ко?и ?е могао бити избегнут само превентивним израелским нападом. На теме?у таквих оцена, израелско руководство на челу с преми?ером Леви?ем Ешколом ?е донело одлуку о брзо? мобилизаци?и и груписа?у израелских снага за напад.

Рат [ уреди | уреди извор ]

Дана 5. ?уна 1967 . у 8 сати и 45 минута почели су изненадни удари израелског ратног ваздухопловства на десет египатских аеродрома, као и на сири?ске и ?орданске, па чак и на ?едан ирачки во?ни аеродром. Тако су само током првог дана рата бомбардована 23 аеродрома у ко?има ?е уништено готово целокупно египатско, сири?ско и ?орданско ратно ваздухопловство. Тиме ?е ве? у почетку акци?е остварена апсолутна израелска ваздушна надмо?, ко?а ?е омогу?ити ваздухопловству да се иду?их дана концентрише на подршку копнено? во?сци.

На ?орданском ратишту непри?ате?ства су почела ?орданским гранатира?ем израелских положа?а и ваздушним нападима, а ?ордански авиони бомбардовали су Тел Авив . Првог дана рата око поднева израелске снаге су прешле на северу у напад у смеру града ?енина , ко?и су следе?ег дана заузеле. На делу ратишта према Египту, израелске снаге су првог дана рата пробиле египатске одбрамбене лини?е и заузеле подруч?е по?аса Газе. Израелске оклопне ?единице су продрле уздуж обале Средоземног мора према Суецком каналу и упркос египатском отпору до кра?а дана стигле на 30 km од канала. Након више неуспелих противнапада, тре?ег дана рата египатске снаге су се повукле са Сина?ског полуострва према каналу, док су их Израелци нападали из ваздуха и са зем?е. Египатска ?авност ни?е била обавештена о ста?у на ратишту, ве? ?е погрешно веровала да се дога?а?и одви?а?у у египатску корист.

У но?и 6. ?уна Израелци су избили на подруч?е Суецког канала код града Ел Куантарахе, а друга израелска група ?е заузела кланац Митла на средиш?ем делу Сина?а. На кра??ем ?угу Сина?ског полуострва Израелци су ваздушним десантом заузели град Шарм ел Шеик , чиме ?е отворен улаз у Акабски залив . На источном ратишту, Израелци су потиснули ?орданску во?ску и заузели стари део града ?ерусалима , а истог дана заузели су и Наблус и Ариху и изашли на западну обалу реке ?ордан , чиме су се завршиле борбе на ?орданском делу фронта.

Четвртог дана рата на сина?ском ратишту израелске снаге одбиле су неколико слабих египатских противнапада и предвече истог дана су осво?иле обалу Суецког канала у цело? дужини. Посредова?ем УН-а касно у но? истога дана прекинуте су борбе на сина?ском ратишту.

Сири?ско ратиште ?е прва три дана рата мировало, што ?е у потпуности одговарало Израелу, ко?и ?е тако оштрицу свог напада могао да усмери на Сина?ско полуострво. Оно ?е постало активно тек након што ?е Израел стабилизовао ситуаци?у на друга два ратишта, тако су 8. ?уна Израелци прешли у масовни напад на сири?ске положа?е и исту но? су из три смера пробили сири?ске положа?е а следе?ег дана заузели су на?ве?е сири?ско утвр?е?е Тел Тафар и отворили пут ка да?ем продору према средиш?им деловима Сири?е. Наредног дана израелска во?ска ?е овладала целом Голанском висоравни. Посредова?ем УН 10. ?уна 1967. у 18 сати и 30 минута прекинута су борбена де?ства на сири?ском ратишту па ?е тако након 132 сата и 30 минута борбених де?става завршен Шестодневни рат.

Последице [ уреди | уреди извор ]

У Шестодневном рату арапске су зем?е имале око 30 хи?ада погинулих или несталих во?ника. Изгуб?ено ?е око 70 одсто наоружа?а и опреме, а посебно тешко су страдала ваздухопловства арапских зема?а. Новонасталом ситуаци?ом израелска се во?ска опасно приближила трима арапским престоницама - Каиру на ма?е од 100 km а Дамаску и Аману на ма?е од 50 km. Израел ?е ратном победом стекао надзор над целим библи?ским подруч?ем Израела или четири пута ве?у територи?у од оне из 1949 . након Првог арапско-израелског рата. ?ош милион палестинских Арапа ?е дошло под израелску власт, тако да ?е под израелском влаш?у било 1,5 милиона Арапа. Израел ?е анектирао стари део ?ерусалима, где ?е арапском становништву пону?ен избор изме?у израелског и ?орданског држав?анства, док ?е у ?уде?и и Самари?и (Западно? обали) и по?асу Газе успостав?ена во?на власт.

За разлику од ?ерусалима, арапском становништву у ?уде?и и Самари?и (Западно? обали) и Гази ни?е пону?ено израелско држав?анство, с обзиром на то да те територи?е нису биле анектиране . Израелска во?на окупаци?а новоосво?ених подруч?а под Моше Да?аном на месту министра одбране показала се релативно благом. Палестинским ?е Арапима допуштен одре?ени ниво политичких слобода и остав?ене су им локалне институци?е власти а Израел ни?е дирао ни у правне системе ко?и су до окупаци?е посто?али, ?ордански на Западно? обали и египатски у Гази. Арапско становништво се показало извором ?ефтине радне снаге за израелску привреду па ?е почела дневна миграци?а Арапа с окупираних подруч?а у израелске градове, ко?а ?е потра?ала три децени?е.

Израел ?е об?авио намеру да на новоосво?ена подруч?а насели ?евре?ске становнике ко?и су протерани у рату 1948 . године. Израелски политичар ?игал Алон био ?е творац плана подиза?а ?евре?ских стамбених насе?а на стратешки важним тачкама новоосво?ених подруч?а, што ?е постало на?важни?и разлог неспремности Израела да се током мировног процеса деведесетих година повуче с окупираних подруч?а. Иако су у Шестодневном рату увелико сма?ене во?не ефективе арапских зема?а и потвр?ена израелска во?на мо?, ни?е дугорочно решен ни?едан регионални проблем, ве? ?е подруч?е и да?е остало жариште, што се потврдило ве? следе?их месеци.

Увер?ива израелска победа у рату 1967. године омогу?ила ?е Израелу да одбаци све покуша?е нагодбе с арапским суседима. У новембру 1967. Савет безбедности У?еди?ених наци?а ?е донео резолуци?у 242 ко?ом ?е позвао Израел да се повуче с (ве?ине) подруч?а осво?ених те године на одбра?иве границе у замену за тра?ан мир. Ме?утим, резолуци?у су одбацили и Израел и арапске зем?е.

Наоружа?е [ уреди | уреди извор ]

Арапске арми?е су имале ве?ином оруж?е сов?етске производ?е, док ?е израелско било западног порекла. Доста ?е било и оруж?а из времена Другог светског рата .

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Regan, Geoffrey (1992). Guinness Book of Decisive Battles . Guinness. ISBN   978-0851125206 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Шестодневни рат на Викимеди?ино? остави .

Напомена: Ова? текст или ?едан ?егов део ?е преузет са веб са?та хрватског часописа Хрватски во?ник . Види дозволу .

• Резолуци?а 242 УН-а