Други чеченски рат
Шамил Баса?ев, во?а чеченских сепаратиста
Време Прва фаза: 26. август 1999 . ? ма? 2000 . (10 месеци) Герилска фаза: ?ун 2000 . ? 15. април 2009 . (око 9 година) (9 годинa, 7 месеци и 3 неде?е) Место Чечени?а , делови Дагестана , Ингушети?е и Грузи?е Исход Победа Руси?е поновно успостав?а?е државне контроле део одметника се повукао у планине и наставио спорадичне герилске окрша?е
Сукоб?ене стране
Руси?а Чечени?а	Ичкери?а (1999?2007) Кавкаски емират (2007?2009) Ал Каида
Команданти и во?е
Борис ?е?цин (1999) Владимир Путин Виктор Казанцев Генади? Трошев Владимир Шаманов ?евгени? Болховитин Никола? Лисински Валентин Корабе?ников Анатоли? Кваш?ин Александар Баранов Владимир Молтенско? Ахмад Кадиров † Рамзан Кадиров ?абраил ?амада?ев † Сулим ?амада?ев † Руслан ?амада?ев † Саид-Магомед Каки?ев	Аслан Масхадов † Шамил Баса?ев † Ибн ел Хатаб † Абдулхалим Са?дула?ев † Дока Умаров † Зелимхан ?андарби?ев † Иса Муна?ев † Руслан Гела?ев † Ахмед Зака?ев Ризван Ахмадов † Ваха Арсанов † Арби Бара?ев † Абдулмалик Ме?идов Суле?ман Елмурза?ев † Хункарпаша Исрапилов † Асламбек Исмаилов † Салман Раду?ев † Турпал-Али Атгери?ев † Рапани Халилов † Асламбек Абдулха?и?ев † Абу ел Валид † Абу Хафс ел Урдуни † Абу Омар † Абу Омар ел Кува?ти † Абу Куте?б †
?ачина
80.000 во?ника (1999)	~22.000?30.000 бораца
Жртве и губици
7.425 мртвих	16.299 мртвих

Други чеченски рат ?е започела Руси?а 26. августа 1999 . и у ?ему су руске федералне снаге у велико? мери повратиле контролу над сепаратистичком облаш?у Чечени?ом .

Други чеченски рат ?е почео када ?е Исламска ме?ународна бригада предузела инвази?у на Дагестан . ?ош ?едан узрок рата била су подмета?а бомби у руским градовима за ко?е ?е Руси?а окривила чеченске сепаратисте. Ова? поход ?е поништио исход Првог чеченског рата у ком ?е ова област добила де факто независност као Ичкери?а . Иако су га многи сматрали унутраш?им сукобом у оквиру Руске федераци?е, рат ?е к себи привукао велики бро? му?ахедина из страних зема?а.

На почетку рата руска во?ска и проруска чеченска параво?ска су се сукобили у отвореном рату са чеченским сепаратистима и осво?или чеченски главни град Грозни након зимске опсаде ко?а ?е тра?ала од кра?а 1999. до фебруара наредне године. Руси?а ?е увела директну управу над Чечени?ом у ма?у 2000. Чеченски герилци широм Северног Кавказа су наставили да наносе Русима велике губитке ?ош наредних неколико година, док су чеченски терористи извели неколико терористичких напада у само? Руси?и.

Позадина [ уреди | уреди извор ]

Чеченска Република Ичкери?а (ЧРИ) ?е основана 1991. године непосредно пред распад Сов?етског Савеза , када су чеченски националисти на челу са генералом ?охаром Дуда?евом свргнули комунистички режим тадаш?е Чеченско-Ингушке Аутономне Сов?етске Републике у оквиру Руске СФСР , те у новембру прогласили независност , како од Савез Сов?етских Соци?алистичких Република -а, тако и од постсов?етске Руси?е као државноправне нас?еднице РСФСР. Руска влада под предс?едником Борисом ?е?цином се томе, осим симболички, ни?е насто?ала супротставити све до 1994. године када ?е логистички и обав?ешта?но подржала про-руску опозици?у у гра?анском рату против Дуда?ева; та ?е интервенци?а убрзо ескалирала у во?ну инвази?у, односно Први чеченски рат . У ?ему су Чечени, упркос бро?чане и техничке инфериорности, успели Русима пружити жесток и дуготра?ни отпор те изазвати тако велике губитке да се против рата окренула и сама руска ?авност, а на кра?у и сам ?е?цин у ето 1996. пристао на примир?е познато као Хасав?уртски споразум , чи?е су одредбе ук?учивале повлаче?е руске во?ске са територи?е ЧРИ.

Хасв?уртски споразум ?е Чечени?у учинио де факто независном, с обзиром да ?е одредио да ?е се пита?е ?еног државноправног статуса решити "пре 31. децембра 2001. године". ^[1] Неколико месеци након руског повлаче?а су у фебруару 1997. одржани председнички и парламентарни избори, чи?е се резултате Руси?а обавезала признати. За место председника су се борили генерал Аслан Масхадов , прослав?ени ратни заповедник, ко?и ?е насто?ао наставити политику у рату уби?еног Дуда?ева, а према коме ?е ЧРИ требало да буде секуларна национална држава по узору на Турску и осло?ена на западни свет ; томе су се, пак, с друге стране, супротстав?али конзервативни исламисти на челу са дотадаш?им в.д. предс?едника Зелимханом ?андарби?евим , а ?ош више ратни заповедници попут Шамила Баса?ева ко?и су, под утица?ем доброво?аца из арапског света прихватили вахабизам те насто?али поратну Чечени?у обликовати по стриктном тумаче?у ислама . Масхадов ?е победио на изборима те ?е 12. ма?а 1997. у Москви потписао Руско-чеченски мировни споразум ко?им су се обе стране обавезале ме?усобне односе регулирати "по начелима ме?ународног права", а што ?е са чеченске стране протумачено као руско имплицитно призна?е независности.

С друге стране, независност ЧРИ никада ни?е било експлицитно призната у сви?ету (с изузетком Авганистана под талибанском влаш?у). Масхадов?ева влада се брзо суочила с озби?ним економским и другим проблемима узрокованим ратним разара?има, ук?учу?у?и 40% становништва у избеглиштву. Руси?а ?е, теме?ом Московског споразума, наставила финансирати школе, болнице и другу ?авну инфраструктуру, односно испла?ивати пензи?е гра?анима ЧРИ, а тако?е се обавезала финансирати и про?екте обнову. Ме?утим, с обзиром да се и сама Руси?а налазила у економско? кризи узроковано? посткомунистичке транзици?е, исплата тих средстава ?е била нередовита и неадекватна; као надом?естак су се по?авиле приватне иници?ативе руских олигарха попут Бориса Березовског . Од ?их ?е, ме?утим, становништво Чечени?е имало мало користи и веру?е се да ?е завршило у ?еповима локалних господара рата , те послужило за пра?е новца , подми?ива?е и разне облике организованог криминала . Победа у рату и одлазак руског непри?ате?а ?е, пак, окончао дотадаш?е ?единство ме?у Чеченима, односно обновио традиционалне размирице ме?у чеченским клановима, ко?е су добиле и политичку и идеолошку компоненту. Део чеченских ратних во?а, попут Салмана Раду?ева , пак, никада нису прихватили мир са Руси?ом, односно инсистирали су на наставку сукоба.

Погорша?у ситуаци?е у Чечени?и ?е, с временом, допринело и то што се велики део становништва, суочен с потпуним колапсом економи?е, окренуо криминалу као традиционалном средству за решава?е егзистенци?алних пита?а. Осим кра?е и кри?умчаре?а нафте , посебно су популарне постале отмице у сврху напла?ива?а откупнине, а чи?е су жртве, осим Чечена, поста?али и други руски држав?ани, па и страни хуманитарни активисти, дипломате те струч?аци ко?е ?е Масхадов позвао како би му помогли у обнови зем?е. На?познати?и и на?контроверзни?и такав случа? ?е била отмица инже?ера Грен?ер телекома у ?есен 1998. године, ко?а ?е завршила погуб?е?ем талаца видео-камером и на дужи рок зауставило планове о западним инвестици?ама. Чечени?а ?е с временом почела тонути y хаос и анархи?у . ^[2] Масхадов?еви покуша?и да сво?им ауторитетом заведе ред и мир, ко?и су ук?учивали проглаше?е ванредног ста?а 22. ?уна 1998. године, нису уродили плодом; Масхадова су радикали и вахабити оптуживали за "мекани" став према Руси?и, а под ?иховим притиском ?е у новембру 1998. године преименовао државу у Исламску Републику Ичкери?у и службено увео шери?атско право .

Ме?утим, ни ти уступци нису спречили да се Масхадов?ева власт ограничи на подруч?е Грозног , док су остатак зем?е контролисали локални господари рата и ?ихове милици?е , од ко?их су неке подржавале, а неке, попут оних под водством Сулима ?андарби?ева , биле у отвореном сукобу са вахабитима. Наси?е у Чечени?и ?е нову ескалаци?у добило 5. марта 1999. када су на аеродрому Грозни непознати нападачи отели Генади?а Шпигуна , службеног представника руског Министарства унутраш?их послова у Чечени?и. Према сведоче?у Серге?а Степашина , тадаш?ег министра унутраш?их послова, управо ?е та? дога?а? подстакао ?е?цинову владу да почне планирати нову инвази?у. ^[3]

Инвази?а Дагестана [ уреди | уреди извор ]

Због антируског става владе, хи?аде про-руско ори?ентисаних особа морало ?е да напусти Чечени?у како би се заштитило од дискриминаци?е . ^[4] Након три године мира, напетости су поновно досeгле критичну тачку. 1998, Руска Федераци?а ?е доживела финанси?ски колапс. Низали су се штра?кови, а у ?едном су радници у рудницима чак блокирали Транссибирску же?езницу како би натерали државу да им исплати плате. ^[5] Инфлаци?а руб?а и пад ци?ена нафте на тржишту нагнало ?е владу да затражи споразум са Ме?ународним монетарним фондом . ^[6] Руски председник Борис ?е?цин ?е стога поста?ао све непопуларни?и. Како би показао да не занемару?е регионалне проблеме, 19.4. ?е об?авио да ?е се састати са чеченским председником Масхадовом, али ?е упозорио да "република не може живети у Руси?и без Руси?е". ^[7] 7.4., управник Ставропо?ског кра?а ?е наредио затвара?е 113 км дуге границе са Чечени?ом. Оно што ?е потакнуло такву меру ?е убиство четворо полица?ца у Ставропо?у , наводно од чеченских криминалаца. Руски преми?ер Серге? Степашин ?е из?авио да ?е "граница бити запеча?ена за гангстере, не за цивиле. То ?е постати ратна зона". ^[7] Руско-чеченски погранични проблеми су довели до промене односа ко?и су наги?али према во?но? конфронтаци?и, а не према сарад?и како би се разрешили проблеми. Степашинова реторика и м?ере су биле ?ош ?едан показате? да Москва припрема нови рат у Чечени?и. ^[7]

Почетком 1998, вахабистичке скупине су прогласиле независну исламску републику на подруч?у западног Дагестана , а оруж?е и муници?а им ?е почела стизати из суседне Чечени?е ради "ослобо?е?а Дагестана". ^[8] Чеченски и дагестански вахабисти су се у?единили, а у 4. месецу 1999, Багаудин Магомедов, "Емир исламског ?емата Дагестана", ?е позвао на ?ихад и "ослобо?е?е Дагестана и Кавказа од руског колони?алног обруча". ^[9] 7.8. 1999, око 2.000 ^[10] чеченских бораца, ко?е ?е водио Шамил Баса?ев , ?е прешло у суседни Дагестан како би дали подршку исламским радикалима ко?и су тако?е тражили независност од Руси?е. ^[11] Ови борци, звани Исламска ме?ународна бригада (ИМБ), су тако?е позивали све муслимане да се у?едине против Руси?е у светом рату. Ме?утим, Дагестанци им нису били благонаклони ?ер су сматрали да ?е та инвази?а заправо облик "чеченских територи?алних претензи?а" на Дагестан, док су Чечени сматрали да су Дагестанци "изда?ице" ?ер им се нису придружили у борби за за?едничку независност од Руси?е. ^[12] Као одговор, руске снаге су покренуле во?ну операци?у у ко?о? су након неколико седмица тешких борби протерали побу?енике натраг у Чечени?у. ^[10]

Бомбашки напади на руске станове , четири експлози?е бомби подметнутих у стамбене зграде у руским градовима Бу?накск , Москва и Волгодонск , су изме?у 4. и 16. септембра 1999. изазвале смрт око 300 особа. Нови руски преми?ер Владимир Путин свалио ?е кривицу на чеченске борце, па ?е то узео као повод за други рат са Чечени?ом. ^[11] Ипак, чеченске власти су негирале да су имале икакве везе с тим терористичким чином. ^[13] Напади исламских милитаната на цивиле нису преседан, али недостатак чврстих доказа о повезаности чеченских бораца са овим бомбашким нападима довели су до разних нага?а?а у руским меди?има о могу?о? повезаности руских та?них служби у нападу како би послужио као изговор за во?ну интервенци?у. ^[10] Уз то, посто?е и теори?е да ?е Борис Березовски финансирао инвази?у Дагестана и искористио везе са та?ним службама како би организовао отмицу руских функционера, ме?у ко?има ?е био и генерал Генади? Шпигун, на аеродрому у Грозном, што би послужило као " само-нанесена криза " и довела до новог руско-чеченског рата. ^[14]

Прва фаза рата [ уреди | уреди извор ]

Руска во?ска улази у Чечени?у [ уреди | уреди извор ]

Други оружани сукоб у Чечени?и ?е започео само неколико неде?а након што ?е Путин заузео позици?у руског преми?ера. Москва ?е тврдила да се ради о " антитерористичко? операци?и " чи?и ?е ци? "ликвидирати терористичке групе ко?е су нашле уточиште у Чечени?и". ^[15] Како су руске снаге почеле улазити у ту републику, чеченски председник Аслан Масхадов ?е позвао на преговоре како би се криза решила мирним путем, али ?е то одбила Москва. 30.9. започет ?е масовни копнени напад на северну Чечени?у, ко?и ?е имао више успеха ?ер ?е овог пута мобилизовано 90.000 во?ника, двоструко више у поре?е?у са 35.000 колико их се борило у Првом чеченском рату. ^[10] Чеченски борци су с друге стране имали тек око 26.000 бораца. ^[16] Масхадов ?е позвао све фракци?е на у?еди?ену борбу против руске инвази?е, али су забележени знакови раз?еди?ености у водству ?ер су неки милитанти тражили "пакт о ненапада?у" са руским во?ницима. ^[10] Хаос и наси?е током три године независности Чечени?е нагнао ?е неке да ради?е подупру Руси?у у нади да ?е им она осигурати ред и стабилност. Ме?у ?има ?е био и Ахмед Кадиров , ко?и се борио на чеченско? страни у првом рату , само да би прешао на руску страну 1999. те касни?е постао први председник проруске владе. ?егови мотиви су наводно дубоко неслага?е са ?ача?ем вахабистичког покрета у зем?и, као и брига о лошем ста?у чеченског друштва током Масхадове владавине. ^[17] Сматра се да су неке руске во?не операци?е олакшали проруски чеченски сарадници унутар саме Чечени?е. ^[18] Истовремено, у Москви су мештани чеченског порекла подвргнути шиканира?у и приво?е?у од стране полици?е. ^[19]

15.9., око 15.000 ?уди се окупило у Грозном како би протестовали против руске инвази?е и позвали ме?ународну за?едницу да заустави да?у агреси?у. ^[4] Новинарима и независним посматрачима ни?е био службено дозво?ен пролаз у ратну зону путем руских граничних стражара. Руска влада ?е навела да ?е то ради ?ихове властите заштите. Оним улов?еним странцима ко?и су прошли, руски во?ници су одузимали видео или фотографске матери?але. По?едини страни новинари добили су пропуст уз прат?у руских во?ника, али им ни?е дозво?ен приступ ратишту. ^[20] 7.10., руски борбени авиони су бомбардовали село Елистанжи , при чему ?е погинуло 48 цивила док ?е преко 100 особа ра?ено. Ме?у мртвима ?е била и 18-годиш?а жена у шестом месецу трудно?е. Бомбардова?е се одиграло док су становници села купили кромпир и кукуруз на по?у како би преживели. ^[20]

21. октобра, око 17:00 сати, бомбардована ?е средиш?а пи?аца у Грозном , ?ами?а и ?едино породилиште ко?е ?е радило у граду. На?ма?е 137 цивила ?е погинуло, а 400 ?е ра?ено. Ме?у мртвима ?е било и 13. ма?ки и 15 беба у болници, те 41 особа ко?е се окупило на молитви. ?една жена ?е изгубила ногу и руку када ?у ?е погодио шрапнел у аутобусу. ^[21] Ме?у жртвама ?е било и Руса. Приликом стиза?а вести о овом нападу, руске власти су контрадикторно реаговале: првобитно су из?авили да су "чеченски борци сами узроковали експлози?у на пи?аци" а затим су потврдили да су они напали пи?ацу, али да се тамо "продавало оруж?е и експлозиви , и да су исти уништени у специ?ално? операци?и". ^[22]

До кра?а октобра, руски во?ници су ве? контролисали тре?ину Чечени?е. ^[23] Првобитни руски план о "униште?у терориста" ускоро ?е проширен на ствара?е "сигурносне зоне" северно од реке Терек . До новембра постало ?е очито да руско напредова?е има и ?ош шири ци?, када ?е во?ска прешла Терек и кренула на чеченски главни град Грозни . ^[24] Непознато ?е да ли ?е ово био првобитни ци? во?не операци?е или ?е во?ска наставила поход након подршке руског становништва. Руски во?ни врх можда ?е хтео и освету због пораза у првом рату са Чеченима из 1996, и промену светског миш?е?а о "пропада?у руске во?ске". Знача?ну улогу ?е можда играла и локаци?а чеченске нафтне инфраструктуре око Грозног у подруч?има ко?е су контролисали побу?еници. ^[24] Посто?е назнаке да су руски заповедници научили из грешака првог рата те одлучили ума?ити губитке на сво?о? страни тако што су арти?ери?ом и борбеним авионима нападали побу?еничка подруч?а, те би то искористили да сма?е подршку становништва побу?еницима тако што су им обе?авали да ?е поштедети ?ихова насе?а ако чеченски борци оду или се преда?у. ^[24] Забрана приступа ратно? зони сма?ила ?е доток страних новинара. ^[24]

Офанзива на средиште републике [ уреди | уреди извор ]

Како се руска во?ска приближавала Грозном, чеченски отпор ?е растао и поста?ао жилави?и. Ипак, други на?ве?и чеченски град, Гудермес , пао ?е 12. новембра 1999, а након ?ега Аргун , источно од Грозног. Ипак, Аргун ни?е пао а да ни?е са собом понио и знача?ан бро? руса: према службеним подацима, на?ма?е 450 во?ника ?е погинуло у опсади града, иако ?е можда бро? жртава и двоструко ве?и. ^[24] Почетком новембра , знача?ан бро? чеченских бораца био ?е присутан у Алкан-?урту , како би отвореним држао руту ко?а води из Грозног. Нани?ели су тешке губитке руским снагама, убивши 70 руских во?ника при?е него што су напустили село. Руске снаге су бомбардовале то село те потом ушли у ?ега 1. децембра. Привремено су прот?ерали стотине м?ештана. При томе се догодио масакр у Алкан-?урту у ко?ем ?е уби?ено на?ма?е 18 цивила, а руске снаге су иду?е две неде?е п?ачкали и палили село, вршили силова?а док су ?едном м?ештанину одс?екли главу. ^[25]

14.12. руски во?ници су ушли у Шали. ^[23] Након што ?е 7.12. пао и Урус Мартан, руска во?ска ?е опколила Грозни те га ставила под блокаду. Ве? 6.12., Грозни ?е био без стру?е, питке воде и гри?а?а на?ма?е м?есец дана. ^[26] Ме?ународни одбор Црвеног крста поставио ?е пумпу ко?а ?е снабд?евала 20.000 становника питком водом. То ?е постао ?едини извор воде за многе четврти града, па чак и за оближ?а села, гд?е се вода превозила камионима. ^[27] Во?ска ?е бацила летке у ко?има ?е позвала све гра?ане да напусте град коридором кроз село Первома?ско?е до 11.12. Гра?ане ко?и нису хт?ели напустити град су упозорили да ?е их сматрати "терористима и бандитима" те да ?е бити "во?на мета". ^[28] Запад ?е критиковао Крем? због таквих тактика.

Упркос ултиматуму, око 20.000 гра?ана ?е остало у Грозном. Средином децембра, заби?ежене су борбе на с?еверу и истоку града, а руски запов?едници су на?авили да ?е град пасти за неколико дана. ^[28] Ипак, те су тврд?е биле преура?ене: у наизглед понав?а?у дога?а?а из 1995, у ?едно? зас?еди ?е нападнута и уништена колона руских оклопних возила у средишту Грозног, при чему ?е око 100 во?ника погинуло. Главни напад на град започео ?е 25. децембра, али ?е убрзо остао заглав?ен због жилавог отпора. Бро? жртава на руско? страни ?е драматично порастао, а чеченски борци су ипак задржали контролу над средиштем града. ^[29] До средине ?ануара 2000, руски напад ?е изгубио замах па ?е усли?едио прекид борби. Руски запов?едници су из?авили да ?е пауза успостав?ена како би се оби?ежио руски православни Божи? и кра? Рамазана . ^[29]

Изненадна оставка руског предс?едника Бориса ?е?цина 31. децембра 1999. имала ?е мало дугорочног учинка на разво? рата. Нови зам?еник предс?едника, Владимир Путин, ко?и ?е од почетка играо к?учну улогу, отпутовао ?е за Нову годину у Чечени?у и из?авио да ?е се офанзива наставити. У говору ?е из?авио како се у рату во?ници "не боре само за кра? тероризма, ве? и за кра? дезинтеграци?е Руси?е". Генерали Владимир Шаманов и Генади? Трошев су потом сми?е?ени са позици?е во?е?а операци?е. ^[29]

Чеченска противофанзива [ уреди | уреди извор ]

9.1. 2000. заби?ежени су напади иза лини?а ратишта ко?а су држали руски во?ници, пошто су чеченски борци усп?ели пробити се та?но иза Аргуна, Гудермеса и Шали?а. Тиме су поновили тактику ко?а се испоставила усп?ешном ве? у првом рату. Напали су и потом поб?егли при?е него што су руски во?ници усп?ели реаговати. ^[29] Ови противнапади су указали на крхку природу руске контроле иза лини?е ратишта: слабо обучени во?ници и снаге министарства одбране нису били способни во?но контролисати подруч?а након мрака или лошег времена, чиме су дозволили чеченским борцима да им се прикраду. ^[30] Као и током првог рата, и овд?е ?е дошло до потешко?а одва?а?а цивила од во?ника због тога што су чеченски борци били брзи у крета?у изван и унутар лини?е ратишта. Руски команданти су зато прогласили пром?ену тактика и прогласили да све чеченске мушкарце изме?у 10 и 60 година мора?у привести како би пров?ерили има?у ли везе са борцима. ^[29] Руско Министарство унутраш?их послова ?е навело да ?е "ухапсило преко 10.000 осум?ичених Чечена", од ко?их ?е велики бро? завршио у разним зароб?еничким центрима, посебно у зароб?еничком центру Чернокозово , у ко?ем су заби?ежена муче?а и окрутно поступа?е. ^{[31] [32]}

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Меди?и везани за чланак Други чеченски рат на Викимеди?ино? остави