Ovo je ?lanak o godini 1952.

1952 . po kalendarima

Gregorijanski	1952.  (MCMLII)
Ab urbe condita	2705.
Islamski	1371?1372.
Iranski	1330?1331.
Hebrejski	5712?5713.
Bizantski	7460?7461.
Koptski	1668?1669.
Hindu kalendari
? Vikram Samvat	2007?2008.
? Shaka Samvat	1874?1875.
? Kali Yuga	5053?5054.
Kineski
? Kontinualno	4588?4589.
? 60 godina	Yang Voda Zmaj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11952.
p   ?   r   ?   u
Podrobnije: Kalendarska era

1952 ( MCMLII ) je bila prijestupna godina koja po?inje u utorak , gregorijanskog kalendara.

• po?etkom godine - U FNRJ uveden novi privredni sistem, "stopa fondova i akumulacije" - ukinuto direktno i sveobuhvatno planiranje ^[1] . Preispituje se politika kolektivizacije (ali seljaci su preoptere?eni porezima - New York Times 13. 2.).
• 5. 1. - Obnovljen Politikin zabavnik (izlazio 1939 -41).
• 7. 1. - Veliki neredi u okolini izraelskog Knesseta, u vreme debate o Sporazumu o reparacijama od Nema?ke.
• 8. 1. - Sporazum o privrednoj saradnji između FNRJ i SAD .
• 9. 1. - Prezidijum Narodne skup?tine FNRJ ratifikovao sporazum o vojnoj pomo?i sa SAD (na snazi do 1959.) ^[2] .
• 10. 1. - Prikazan film The Greatest Show on Earth , najunosniji iz ove godine.
• 10. 1. - Brod SS Flying Enterprise potonuo nakon 13 dana borbe na zapadnom prilazu La Man?u.
• 11. 1. - Vojo Srzenti? , supruga Dragica i spisateljica Milka ?icina osuđeni u vezi s Informbiroom.
• 13. 1. - Po?inju "crne godine" u Francuskom protektoratu u Tunisu : sti?e rezident Jean de Hauteclocque, zahteva smenu vlade. Kasnije tokom meseca dolazi do hap?enja i sukoba sa ljudskim ?rtvama.
• januar - Jugoslovenska vlada procenjuje da ?e tokom godine biti potrebno 269 miliona dolara strane pomo?i za trgovinski deficit i program kapitalnih investicija ^[3] (tri zapadne sile daju 120 miliona do 30. juna ^[3] ).
• januar - U NR Kini se na Kampanju tri anti nadovezuje Kampanja pet anti : uz rasipanje, korupciju i birokratiju, sada i protiv podmi?ivanja, krađe dr?avne imovine, izbegavanja poreza, varanja na dr?avnim ugovorima i krađe dr?avne ekonomske informacije - na meti je kapitalisti?ka klasa.
• 20. 1. - Anton Vovk , administrator ljubljanske dijeceze, poliven benzinom i zapaljen u Novom Mestu (te?ko povređen, Vatikan protestuje 30-tog).
• 20. 1. - Edgar Faure je francuski premijer nakon Renea Plevena , samo do marta.
• ca. 21. 1. - U Jugoslaviji trojica osuđena na smrt, 20 na robiju za "antidr?avne aktivnosti". (NYT)
• 25. 1. - Nakon ?to je egipatska policijska kasarna u Ismailiji odbila naređenje da preda oru?je i povu?e se iz kanalske zone, Britanci je zauzimaju nakon borbe u kojoj gine 50 Egip?ana (egipatski policajci su ju?e pomagali gerilcima koji su napali Britance).
• 26. 1. - Uhap?eno 46 osoba u Zagrebu koji su izvikivali nacionalisti?ke parole nakon polufinala kupa Mar?ala Tita (petorica kasnije osuđeni na zatvorske kazne) ^[4] .

• 26. 1. - Kairski po?ar ili Crna subota: reakcija na ju?era?nji događaj u Ismailiji, neredi u kojima je oplja?kano i zapaljeno oko 750 zgrada - ovo se smatra po?etkom kraja egipatske monarhije .
• 29. 1. - Katoli?ki bogoslovni fakultet u Zagrebu isklju?en sa Sveu?ili?ta (do 1990).

• ca. 2. 2. - Mere protiv profesionalizma i klađenja u sportu u FNRJ. (NYT)
• 5. 2. - Simboli?ni po?etak gradnje Staljinove aleje u Isto?nom Berlinu ( Karl-Marx-Allee ).
• 6. 2. - Umro George VI , kralj Ujedinjenog Kraljevstva i dominiona Britanskog komonvelta ; nasleđuje ga k?erka Elizabeta II , trenutno je na putovanju u Keniji. Vlada do 2022 .
• 9. 2. - Prva po?iljka ameri?kih vojnih aviona FNRJ u Puli ^[5] .
• ca. 9. 2. - U Beogradu su promenjeni nazivi nekih ulica u vezi sa SSSR i isto?nim dr?avama. (NYT)
• ca. 9. 2. - Kampanja protiv rimokatoli?ke hijerarhije u Sloveniji, kao i muslimanske u Bosni i dr. - tra?i se razlika između "politi?kog klerikalizma" i religije. (NYT)

• 13 - 15. 2. - Rekordnih 146 cm snega u Ljubljani, u Rate?ama 240, mu?karci od 19 do 30 mobilisani za ?i??enje.
• 14. 2. - "Svetovalentinski masakr" na Gvadalupi : snage reda ubile ?etvoricu ?trajka?a.
• 14 - 25. 2. - Zimske olimpijske igre u Oslu .
• februar - U Jugoslaviji ?istka "politi?ki nepouzdanih" predava?a u ?kolama i klju?nog osoblja u trgovini i industriji ^[3] . Partija opet nagla?ava klasnu borbu da se ne bi izgubio revolucionarni duh. (NYT)
• februar - Zavr?ila se erupcija novog vulkana Paricutin u Meksiku - za devet godina je nastala kupa visine 424 metra, stradale su dve varo?i.
• 15. 2. - Bogoslovski fakultet isklju?en sa Beogradskog univerziteta (do 2004).
• 16. 2. - Nove mere za privla?enje turista u FNRJ. (NYT)
• februar-mart? - Izlo?ba savremenog francuskog slikarstva u Umetni?kom paviljonu na Kalemegdanu, Beograd; u martu prenesena u Zagreb ^[6] .
• 17. 2. - Premijer UK , Winston Churchill , objavio da zemlja poseduje atomsku bombu , najavljuje test za oktobar.
• 18. 2. - Gr?ka i Turska su prve nove ?lanice NATO .
• 21. 2. - U Dhaki , Isto?ni Pakistan, ubijena 4 studenta-demonstranta - dolazi do ?irokih protesta koji ?e dovesti do priznanja bengalskog jezika (danas UN-ov Dan maternjeg jezika).
• 21. 2. - Nakon ?etiri meseca zavr?eni prvi parlamentarni izbori u Indiji od nezavisnosti: Nehruov Indijski nacionalni kongres dobija 364 od 489 mandata.
• 21. 2. - U UK vi?e nije obavezno nositi li?nu kartu/osobnu iskaznicu (uvedene 1939).
• ca. 22. 2. - U Vojvodini ?e biti nacionalizovano 40.000 individualnih imanja. (NYT)
• 24. 2. - Srpska akademija nauka i umetnosti se preselila iz Brankove 15 u Knez Mihailovu 35 ^[7] .
• 25. 2. - Zavr?ena Lisabonska konferencija NATO: odobren projekt Evropske obrambene zajednice , sjedi?te NATO ?e biti u Parizu (do 1966).
• 25. 2. - Prvi indokineski rat : zavr?ava se Bitka kod Hoa Binh - mada su Francuzi naneli velike gubitke Viet Minhu , odlu?uju da napuste Hoa Binh , 76 km od Hanoja, gde je bilo vezano previ?e vojnika.
• 29. 2. - SAD, UK i Francuska ?e dati jo? 45 miliona pomo?i FNRJ, nakon Trumanovog poziva. (NYT)

• 1. 3. - Nikos Belojanis , ?lan zabranjene KP Gr?ke , i jo? sedmorica osuđeni na smrt u Atini - Belojanis i jo? trojica streljani pred kraj meseca, uprkos protesta iz celog sveta.
• 1. 3. - Britanci vratili Helgoland Nema?koj.
• 2. 3. - Po?ela s radom dvorana Muzeja Jugoslovenske kinoteke .
• 8. 3. - Antoine Pinay je novi francuski premijer - prvi iz "klasi?ne desnice" nakon Oslobođenja.

Fulgencio Batista

• 10. 3. - Fulgencio Batista izvodi vojni udar na Kubi , po?to je imao slabe ?anse na izborima zakazanim za jun - ostaje do revolucije u novogodi?njoj no?i 1958/59.
• 10. 3. - Staljinova nota : SSSR predla?e ujedinjenu, neutralnu i naoru?anu Nema?ku - zapadne sile 25. 3. odbijaju jer smatraju da bi zapravo bila pod sovjetskom kontrolom, tra?e slobodne izbore pod nadzorom UN.
• 14. 3. - Jedan Seaboard & Western -ov DC-4 prvi je ameri?ki komercijalni let od rata koji je stigao u Jugoslaviju.
• mart - Uhap?eno 17 studenata-informbirovaca sa Novinarske i diplomatske visoke ?kole u Beogradu (među kojima i Jug Grizelj ) - u julu odlu?eno da ?kola bude ukinuta. ^[8]
• mart - Prolazni skandal sa nagom Marilyn Monroe na kalendaru. Ove godine se pojavila u pet filmova, uklju?uju?i Monkey Business .
• mart? - ?est rumunskih leta?a prebeglo u Jugoslaviju, dobili azil u julu.
• 16. 3. - Tropski ciklon Denise: u mestu Cilaos, Reunion , palo rekordnih 1870mm ki?e za 24 sata.
• 16. 3. - Osnovano Nordijsko vije?e - ?vedska, Danska, Norve?ka, Island, od 1955. Finska.
• 20. 3. - 24. dodjela Oscara : najbolji film je An American in Paris , ukupno ?est nagrada, isto koliko i A Place in the Sun , ?etiri nagrade za A Streetcar Named Desire .
• 21. 3. - Kwame Nkrumah je prvi premijer britanske Zlatne Obale (premijer nezavisne Gane 1957-60, predsednik 1960-66).
• 21. 3. - Korejski rat : po?inje Bitka za Hill Eerie (do jula).
• 21. 3. - Kraj racioniranja kruha u ?panjolskoj .
• 22. 3. - Prvi broj dvonedeljnog ?asopisa " Svedo?anstva " ^[9] , urednik Aleksandar Vu?o .
• 22. 3. - Proitalijanski neredi u Trstu, demonstracije i u Rimu ovih dana za povratak teritorije. Narednih dana okupljanja studenata u Ljubljani i Beogradu.
• 24. 3. - Prvi generalni sekretar NATO je Hastings Ismay (do 1957).
• 26. 3. - Francuski rezident hapsi tuniskog premijera i nekoliko ministara.
• 27. 3. - Eksplozija paketa namenjenog zapadnonema?kom kancelaru Adenaueru ubila policajca (poslat od izraelskih agenata).
• 27. 3. - Prikazan Singin' in the Rain .
• 29. 3. - Predsednik Truman odustaje od kandidacije za tre?i mandat.
• 31. 3. - Alan Turing se izja?njava krivim za gross indecency : umesto zatvora bira uslovnu kaznu, koja obuhvata hormonsku terapiju (ubio se 1954).

• 5. 4. - U oluji isto?no od Grenlanda bez traga nestalo pet norve?kih brodova fokolovaca.
• 8. 4. - Ve?e pre po?etka ?trajka u ameri?koj industriji ?elika, predsednik Truman objavljuje da preuzima industriju.
• ca. 9. 4. - Rezolucija II kongresa Partije rada Albanije optu?uje "fa?isti?ku Titovu kliku" za "likvidaciju albanskog ?ivlja" u Jugoslaviji.
• 9- 11. 4. - "Nacionalna revolucija" u Boliviji : vojni vladar Ballivian je zba?en u borbama sa 600 mrtvih, Victor Paz Estenssoro , kome je izborna pobeda oduzeta 1951, postaje predsednik 16. aprila (1952-56, 1960-64. i 1985-89) - uvode se radikalne reforme, univerzalno pravo glasa, agrarna reforma, privatizacija kalajnih /kositrenih koncerna.
• 11. 4. - Jugoslavija i Japan nastavljaju diplomatske odnose.
• 14. 4. - Masovni miting u Beogradu povodom Tr??anskog pitanja, narednih dana i u drugim gradovima.
• 15. 4. - Prvi let Boeing B-52 Stratofortress (u slu?bi od 1955 ).
• april - Prvi broj zagreba?kog ?asopisa " Krugovi " (izlazi do 1958).
• 15. 4. - Snage Republike Kine (Tajvana) privremeno oduzele ostrvo Nanri komunistima.
• 17. 4. - Teniseri Dragutin Miti? i Milan Branovi? se ne vra?aju sa turnira u Rimu.

• 18. 4. - Dvojica Jugo-Kanađana otela avion iz Beograda da bi preveli majku i sestru iz zemlje - spustili su se u Austriji. (NYT)
• ca. 18. 4. - Op?ti zakon o narodnim odborima - ve?a ovla??enja, pro?irenje materijalne osnovice.
• 21. 4. - Tito na naslovnici ?asopisa Life .
• 23. 4. - Beograd zahteva opoziv jednog sovjetskog diplomate, zbog ?pijuniranja. (NYT)
• 25. 4. - Nema?ka zemlja Baden-Wurttemberg je osnovana spajanjem (ju?nog) Badena, Wurttemberg-Badena i Wurttemberg-Hohenzollerna.
• 26. 4. - Ameri?ki razara? Hobson potonuo sa 176 od 276 ljudi nakon sudara sa nosa?em aviona Wasp tokom ve?bi u Atlantiku.
• 27. 4. - Obnovljen je be?ki Stephansdom .
• 28. 4. - Stupio na snagu Ugovor iz San Franciska između Japana i Saveznika - zvani?ni kraj II svetskog rata, okon?ana okupacija Japana . Istog dana je stupio na snagu i Ugovor o sigurnosti između SAD i Japana, kojim SAD dobijaju pravo na vojno prisustvo.
• 28. 4. - Potpisan Tajpejski ugovor, mir između Japana i Republike Kine (Tajvan, nisu bili pozvani u San Francisco; sa NR Kinom je potpisan Kominike 1972).
• 29. 4. - Zvani?no otvorena Lever House u Njujorku, prvi neboder u internacionalnom stilu .
• 29. 4. - Sovjetski MiG-15 napao francuski DC-4 na liniji Frankfurt-Berlin.
• 30. 4. - Prvi broj " Vjesnika u srijedu ".

• 2. 5. - Britanski BOAC otvorio prvu putni?ku liniju mlaznim avionima, London-Johanezburg, modelom de Havilland Comet (prizemljen 1954. nakon raspada tri aviona).
• 3. 5. - Ameri?ki potpukovnici Fletcher i Benedict se spustili avionom na geografski Severni pol .
• 6. 5. - Das Lied der Deutschen je ponovo himna u Zapadnoj Njema?koj samo tre?a strofa.
• 9. 5. - Zapadni saveznici ?e dati ve?e u?e??e Italiji u upravi Zone A ST Trsta .
• 11. 5. - Predsednik Tito otkrio spomenik ?arku Zrenjaninu na zrenjaninskom Trgu slobode (preme?ten 1964. ispred zgrade komiteta).
• 11. 5. - Demonstracije u Essenu protiv naoru?avanja Zapadne Nema?ke, policija ubila radnika i komunistu Philippa Mullera (u Isto?noj N. je od 1954. dodeljivana medalja nazvana po njemu).
• 13. 5. - Po?inje s radom bolnica "Dr Dragi?a Mi?ovi?" u Beogradu.
• 15. 5. - U tr??anskoj Zoni B donesene mjere kojima se olak?ava promet sa Jugoslavijom - odgovor na odluku zapadnih sila, Italija protestira, optu?uje da su tamo?nji Talijani progonjeni. (NYT)
• ca. 20. 5. - Najhladniji maj u Jugoslaviji. (NYT, prizemni mraz u Beogradu 19. i 22., dodu?e 5-og je bilo 30 stepeni)

• 23. 5. - Otvoren Narodni muzej u Beogradu na Trgu Republike.
• 26. 5. - Generalni sporazum tri zapadne sile i Zapadne Nema?ke, na snazi od 1955: kraj okupacije, priznanje suverenosti. U Isto?noj Nema?koj se na to odgovara tzv. Operacijom ?teto?ina ( Aktion Ungeziefer ), raseljavanja nepo?udnih iz grani?ne zone.
• 26. 5. - Joseph Burstyn, Inc. v. Wilson : Vrhovni sud SAD presuđuje da je zabrana filma na osnovu "svetogrđa" neustavna.
• 27. 5. - V plenum CK KPJ ^[10] - rasprava o predlogu Ustavnog zakona , Tito govori u korist direktnih izbora i za federativnu republiku a ne federaciju republika.
• 27. 5. - U Parizu potpisan Ugovor o ustanovljenju Evropske odbrambene zajednice : Francuska, Italija, zemlje Beneluksa i zapadna Nema?ke bi imale panevropsku vojsku, podeljenu u nacionalne komponente (Francuska odbila ratifikaciju 1954, zapadna Nema?ka ?e u?i u NATO 1955).
• 27. 5. - ?istka u Rumunskoj KP : smenjeni su Ana Pauker , Vasile Luca i Teohari Georgescu . Po?to je konsolidovao polo?aj, generalni sekretar Gheorghe Gheorghiu-Dej 2. juna preuzima i premijerski polo?aj od Petru Groze (do 1955). Ovo je pobeda doma?e nad "moskovskom" frakcijom u partiji, Nicolae Ceau?escu uskoro ulazi u Centralni komitet.
• 28. 5. - Gen. Matthew Ridgway je Vrhovni savezni?ki komandant u Evropi nakon Eisenhowera (do 1953). Komandu UN u Koreji preuzima Mark W. Clark . Komunisti?ke manifestacije protiv njegovog dolaska u Pariz se pretvaraju u nerede.
• 30. 5. - Osnovana op?tina Novi Beograd ( Be?anija priklju?ena 1955).

• 1. 6. - Velike građevine komunizma : otvoren Kanal Volga ? Don u SSSR. Na ulazu u kanal u julu je otkriven spomenik Staljinu, visok 24 metra (uklonjen 1961-62, zamenjen Lenjinom 1973).
• 1. 6. - Pu?ten je u pogon prvi generator Hidroelektrane Vinodol , kojoj ?e slu?iti Lokvarsko i jezero Bajer . Ove godine u Hrvatskoj je zavr?ena i druga mala hidroelektrana Ozalj .
• 1. 6. - ?estorica osuđeni kao teroristi u Tetovu. (NYT)
• 1. 6. - Zapadni Berlinci ne mogu u?i u DDR bez dozvole, pre neki dan su prekinute i telefonske veze.
• 1. 6. - Katoli?ka crkva stavila dela Andre Gide -a na Index librorum prohibitorum .
• 2. 6. - Youngstown Sheet & Tube Co. v. Sawyer : povodom situacije sa industrijom ?elika, Vrhovni sud SAD ograni?ava pravo predsednika da zauzima privatnu imovinu. Istog dana po?inje ?trajk.
• 7. 6. - Jugoslovenska vlada uklonila neke kontrole na industrijske sirovine i poluprerađenu robu, seljacima vra?eno "relativno slobodno" tr?i?te za ?itarice ^[3] , ukinut prinudan otkup (NYT).
• 9. 6. - Potpisan mirovni ugovor između Japana i Indije.
• 13 - 14. 6. - Inauguralna sjednica Centralne redakcije Enciklopedije Jugoslavije , Krle?a podnio uvodni referat "O problemima i zadacima Enciklopedije Jugoslavije" (sastav enciklopedije najavljen u aprilu ^[11] ).
• 13. 6. - Afera Catalina : Sovjeti oborili ?vedski obave?tajni avion, poginulo svih osam ?lanova posade, zatim tri dana kasnije i avion koji je tragao za prethodnim.
• 17. 6. - U Gvatemali je donesen Dekret 900, agrarna reforma kojom se nekori??ena zemlja redistribuira seljacima - United Fruit je nezadovoljan (→ Dr?avni udar u Gvatemali 1954. )
• 19. 6. - Osnovane Specijalne jedinice Ameri?ke vojske .
• 23 - 27. 6. - Napad na branu Sui-ho : snage UN gađaju hidrocentrale na rijeci Yalu - uni?tili su 90% kapaciteta.
• 24. 6. - Prvo izdanje njema?kog tabloida Bild .
• 26. 6. - Earl Mountbatten , komandant britanske mediteranske flote i NATO snaga na Mediteranu, posetio predsednika Tita na Brionima.
• 26. 6. - 15. 7. - U Parizu odr?ana izlo?ba slika Petra Lubarde .
• 26. 6. - Korejski rat : poja?anje borbi za Old Baldy , ogolelo Brdo 266 - nakon niza od pet bitaka, Kinezi ?e ga povratiti u martu 1953.
• 26. 6. - Jugoslovenski avion otet i odveden u Italiju - trojica zatra?ila azil. (NYT)
• 27. 6. - Zakon o imigraciji i dr?avljanstvu stupa na snagu u SAD, po?to je Kongres preglasao predsednikov veto. Nastavlja se sistem kvota po regionima (ukinut 1965). Vlada mo?e proterati doseljene subverzivce ili im spre?iti ulazak.
• 28. 6. - U Kaliforniji odr?an prvi Miss Universe , pobednica je iz Finske.
• 30. 6. - Okon?ava se Mar?alov plan : SAD je za ?etiri godine pomogla zapadnoevropske privrede sa 12 milijardi dolara. Nasleđuju ga operacije prema Zakonu o uzajamnoj sigurnosti.
• 30. 6. - U okr?aju sa diverzantima nedaleko od Leskovca, smrtno ranjen potpukovnik UDB-e Pane đuki? .

• 1. 7. - Uvoznici i izvoznici u FNRJ mogu trgovati po nefiksiranom kursu. (NYT 17. 6.)
• 1. 7. - ?etvorica u FNRJ osuđena na smrt zbog krađe bakarne ?ice za 83.000 dolara. (NYT)
• 1. 7. - U Isto?noj Nema?koj se osniva Kasarnska narodna policija (prerasta u Nacionalnu narodnu armiju 1956).
• 2. 7. - Slovena?ki prelati pristali na priklju?enje dr?avnom sve?teni?kom udru?enju, nakon pritiska (NYT)
• 3. 7. - Sinod SPC odbija dr?avno udru?enje, "Borba" osuđuje ?estoricu episkopa. (NYT)
• 3 - 7. 7. - Prvo putovanje putni?kog broda SS United States : sa 3 dana, 10 sati i 40 minuta (prose?na brzina 65,91 km/h) brod obara rekord i posljednji je osvaja? Plave vrpce .
• 6. 7. - Poslednja vo?nja tramvaja u Londonu - vrati?e se 2000.
• 6. 7. - Petoro u FNRJ osuđeni na smrt kao bugarski ?pijuni.

• 7 - 11. 7. - Republikanska konvencija u ?ikagu: gen. Dwight D. Eisenhower , podr?an od isto?nog liberalnog establi?menta, postaje kandidat partije za predsednika, mada je konzervativac Robert A. Taft imao vi?e narodnih glasova.
• 9 - 12. 7. - II partijska konferencija isto?nonema?ke partije : Walter Ulbricht objavljuje gradnju socijalizma.
• 11. 7. - Operacija Pressure Pump , masovno gađanje ciljeva u Pjongjangu radi politi?kog pritiska.
• 14. 7. - Federalni sud u SAD odbija izru?enje Andrije Artukovi?a FNRJ. (NYT)
• 14. 7. - Međunarodna konferencija slobodnih sindikata odbija prijem jugoslovenske organizacije.
• jul - Fidel Castro , nesuđeni kandidat na junskim izborima koje je Batista otkazao, po?inje okupljanje ljudi u "Pokretu".
• 16. 7. - Spor između iranskog premijera Mosaddegha i ?aha: premijer insistira da imenuje ministra rata i ?efa kabineta, daje ostavku - novi premijer nastavlja pregovore sa Britancima oko naftne kompanije ?to pokre?e talas ?trajkova i krvavih nereda.
• 18. 7. - "Afera Jevrejskog antifa?isti?kog komiteta": 13 jevrejskih pesnika je na tajnom suđenju u Moskvi osuđeno na smrt. (→ Borba sa kosmopolitizmom )

• 19. 7. - 3. 8. - Olimpijske igre 1952 . u Helsinkiju . Tri medalje za Jugoslaviju: zlatna za ?etverac bez kormilara ("Gusar" iz Splita) i srebrne za fudbalere i vaterpoliste. ?ehoslovak Emil Zatopek osvojio tri zlatne medalje, na 5.000, 10.000 m i maratonu.
• 20. 7. - Prva nogometna utakmica Jugoslavija ? SSSR na olimpijskom turniru u Tampereu : 5:5 (3:0).

• 21. 7. (30 tir po i. k. ) - Posle petodnevnih krvavih nereda u Iranu, komandanti vra?aju vojsku u kasarne. Mohammad Mosaddegh je ponovo premijer Irana (do 1953), sada sa punom kontrolom nad vojskom. Dobija vanredna ovla??enja od parlamenta, kojima ograni?ava vlast monarhije.
• 22. 7. - Druga utakmica Jugoslavija - SSSR: 3:1 (2:1) ^[12] - utakmice su bile poznate kao "dvoboj Tito ? Staljin ".
• 22. 7. - Međunarodni krivi?ni sud presudio da nije nadle?an u britanskoj tu?bi zbog nacionalizacije Anglo-iranske naftne kompanije - britanski bojkot nafte ipak ?teti ekonomiji.
• 22. 7. - Novi ustav Poljske menja joj naziv u Poljska Narodna Republika (do 1989).
• 23. 7. - Evropska zajednica za ugljen i ?elik stupila na snagu. Prvi predsednik Visokog predstavni?tva je Jean Monnet (zajedni?ko tr?i?te je otvoreno 1953).

• 23. 7. - Revolucija u Egiptu : vojni pu? " Slobodnih oficira ", na ?elu su gen. Muhammad Naguib i potpuk. Gamal Abdel Naser .
• 23. 7. - U Isto?noj Nema?koj, pet zemalja se zamenjuje sa 14 okruga (do 1990).
• 24. 7. - ?trajk u ameri?koj industriji ?elika razre?en pod pritiskom predsednika, radnici su dobili povi?icu. Ekonomski gubici ?trajka procenjeni na 4 milijarde dolara.
• 24. 7. - Prikazan film High Noon .
• 25. 7. - Progla?enjem novog ustava, Portoriko postaje samoupravna teritorija SAD umesto kolonije.
• 26. 7. - Egipatski kralj Faruk I abdicira u korist ?estomese?nog sina Fuada , odlazi sa porodicom u Italiju. Vlast preuzima Savet revolucionarne komande (republika progla?ena slede?e godine).

• 26. 7. - Umire Eva Peron , argentinska prva dama i odnedavno Duhovni vođa nacije. Nakon perioda prosperiteta, zemlju pogađa te?ka recesija, politi?ki re?im je takođe u opadanju.

• 2. 8. - Finale olimpijskog nogometnog turnira u Helsinkiju , Jugoslavija ? Mađarska 0:2.
• 2. 8. - Jugoslavenski zakoni ?e biti primjenjivani u tr??anskoj Zoni B. (NYT)
• 4/ 5. 8. - Afera Dominici: tro?lana engleska porodica ubijena u Francuskoj, za ?ta je osuđen vlasnik obli?nje farme - na smrt, pa do?ivotnu, da bi bio pu?ten iz zdravstvenih razloga, ne i pomilovan.
• 11. 8. - Kralj Talal Jordanski abdicira zbog mentalne bolesti - nasleđuje ga sin Hussein (do 1999).

• 12. 8. - " No? ubijenih pesnika ": pogubljeni su sovjetski jevrejski pesnici osuđeni u julu (o događaju se saznalo 1955).
• 12. 8. - Radni?ki nemiri u tekstilnoj fabrici u Kafr el-Dawwaru u Egiptu, dvojica kolovođa ?e biti obe?ena.
• 14. 8. - ?ef mađarske partije Matyas Rakosi postaje i premijer (do 1953).
• 14. 8. - U novinskom ?lanku antropologa Alfreda Sauvyja se pojavio termin Tre?i svijet za zemlje koje nisu u savezu sa SAD ili SSSR.
• avgust - Li Mijevi kineski nacionalisti upadali u Junan iz Burme ali su odbijeni.
• 16. 8. - Dominikanski diktator Rafael Trujillo prepu?ta predsedni?ki polo?aj svom bratu Hectoru (do 1960), a nastavlja vladavinu iza paravana do atentata 1961.
• 16. 8. - Zabranjen izvoz ?ita iz FNRJ zbog su?e, vlada mora smanjiti kapitalne investicije i druge tro?kove. (NYT 17, 18. 8.) U septembru je izve?teno o 50% gubitka ili 330 miliona dolara. (NYT 16. 9.)
• 18. 8. - Jugoslovenski olimpijski vesla?i zatra?ili azil u Z. Nema?koj. (NYT)
• 23. 8. - Ira?ka intifada, inspirisana događajima u Egiptu i Iranu: lu?ki radnici u Basri po?inju ?trajk, studenti se pridru?uju u oktobru.
• 23. 8. - Jedan poginuo u okr?aju na albanskoj granici. (NYT)
• 26. 8. - Britanski putni?ki mlaznjak obavio povratno putovanje preko Atlantika za jedan dan.
• 27. 8. - Okon?ani pregovori o ratnoj od?teti između Nema?ke i Izraela - Nema?ka pla?a tri milijarde maraka.
• 29. 8. - Jo? jedan masovan udar na Pjongjang, tokom posete Chou En-laja SSSR.

• 1. 9. - Jose Maria Velasco Ibarra je po tre?i put predsednik Ekvadora (do 1956, jedini od pet puta da je odradio ceo mandat).
• 2. 9. - Na Univerzitetu Minnesota obavljena prva operacija na otvorenom srcu.
• 6. 9. - Televizija po?inje u Kanadi, CBC emitira iz Montreala, dva dana kasnije i iz Toronta.
• 9. 9. - Kod beogradskog Velikog ratnog ostrva potonuo brod "Ni?" sa 102 putnika i 3 ?lana posade - najve?a brodska tragedija kod nas.
• 9. 9. - ?etvorica osuđena na smrt zbog ?pijuniranja za Albaniju. (NYT)
• 9. 9. - U Egiptu donesen zakon o agrarnoj reformi, cilj je redistribucija zemlje u korist seljaka - kraj politi?kog uticaja velikih zemljoposednika.
• 10. 9. - Prvi put se sastala Evropska parlamentarna skup?tina (od 1962 Evropski parlament ).
• 10. 9. - Potpisan Sporazum o reparacijama između Izraela i Savezne Republike Nema?ke (Luksembur?ki sporazum, na snazi od 1953).
• 10. 9. - Jedan ubijen, ?etvoro ranjeno pri poku?aju prelaska u tr??ansku Zonu A.
• 12. 9. - Admiral John H. Cassady , komandant ?este flote SAD , posetio Split, Tito obi?ao nosa? aviona Coral Sea i osmatrao njegovo delovanje.
• 14 - 17. 9. - Suđenje "jugoslovenskim kidnaperima" u Budimpe?ti - UDB -a otima informbirovske emigrante iz Mađarske ^[13] .
• 14 - 25. 9. - Exercise Mainbrace : prve velike pomorske ve?be NATO u severnom Atlantiku.
• 15. 9. - Odlukom UN, u Eritreji se okon?ava britanska vojna administracija, ulazi u federaciju sa Etiopijom (ova je anektira 1962-93, Eritrejski rat za nezavisnost traje 1961-91).
• septembar - Poseta jugoslovenske delegacije Gr?koj .
• septembar - Pojavili se romani: Steinbeckov " Isto?no od raja " i Hemingwayev The Old Man and the Sea .
• septembar - U SSSR po?inju hap?enja u vezi " Doktorske zavere ", predstavljene javnosti slede?eg januara - ve?inom se radi o Jevrejima.
• 17. 9. - Muhammad Naguib novi premijer Egipta (do 1954), prethodnik Ali Mahir Pa?a je prinuđen na ostavku 7. 9. zbog protivljenja agrarnoj reformi.
• 17. 9. - Prikazan film The Snows of Kilimanjaro .

• 18. 9. - Britanski ?ef diplomatije Anthony Eden je prvi zapadni politi?ar koji dolazi u posetu Jugoslaviji; Jovanka Broz se prvi put pojavila kao Titova supruga ^[14] .
• 18. 9. - Charlie Chaplin otputovao iz SAD za London, na premijeru svog filma Limelight - sutradan mu je uskra?ena dozvola za povratak (navrati?e 1972. da primi po?asnog oskara)
• 23. 9. - " Checkersov govor ": Richard Nixon spa?ava potpredsedni?ku nominaciju, ugro?enu optu?bama da ima bogate finansijere, predstavljaju?i se kao obi?an ?ovek iz srednje klase.
• 23. 9. - Po?to je predsednik Libana Bechara El Khoury prinuđen na ostavku usled optu?bi za korupciju, nasleđuje ga Camille Chamoun (do 1958).
• 24. 9. - NR Rumunija dobila novi ustav, "ustav gradnje socijalizma" (va?i do 1965). Osniva se Mađarski Autonomni Region u isto?nom Erdelju (razvodnjen 1960, ukinut 1968).
• 30. 9. - Prikazan dokumentarac This Is Cinerama .

• 1. 10. - Zabranjen uvoz neke robe na ?est meseci u FNRJ zbog ekonomskih problema. (NYT)
• 3. 10. - Operacija Hurricane : Britanci su detonirali svoju atomsku bombu, snage 25 kilotona, na oto?ju Montebello uz sjeverozapad Australije.
• 3. 10. - SSSR je proglasio ameri?kog ambasadora Georga F. Kennana za personu non gratu, nakon ?to je svoje iskustvo u Moskvi uporedio sa internacijom u nacisti?kom Berlinu.
• 5. 10. - Ukinuto racionisanje ?aja u UK.
• 5 - 7. 10. - Tre?i kongres Saveza knji?evnika Jugoslavije u Ljubljani - Krle?in referat "O slobodi kulture", kritika " ?danovljevske estetike", tj. socijalisti?kog realizma ^[15] - po?etak novog perioda u kulturi.
• 5 - 14. 10. - XIX kongres KPSS , prvi od 1939: promena imena iz "Svesavezna komunisti?ka partija (bolj?evika)" u Komunisti?ka partija Sovjetskog Saveza , promene u organizaciji i broju ?lanova organa - Politbiro i Orgbiro su zamenjeni Prezidijumom; Staljinov poslednji govor. Usvojena je peta Petoletka.
• 6 - 15. 10. - Korejski rat?Bitka za Beli konj: u kineskoj ofanzivi, to brdo je 24 puta prelazilo iz ruke u ruku, ali su ga snage UN zadr?ale. Jo? pre kraja ove bitke, snage UN zapo?inju Bitku za Triangle Hill, ali 42 dana borbi ne donosi promenu. UN prekida pregovore o primirju jer nema pomaka po pitanju repatrijacije zarobljenika (nastavljeni u aprilu).
• 6. 10. - U NR Srbiji odustaju od ovla??enja da prisiljavaju diplomce da rade u unutra?njosti. (NYT)
• 8. 10. - Sudar tri voza na stanici Harrow & Wealdstone blizu Londona odnosi 112 ?ivota.
• 10. 10. - Bitka za ostrvo Nanri: kineski nacionalisti zauzimaju ostrvo pored kontinenta, ali se odmah povla?e.
• 11. 10. - Jedan osuđen na smrt kao ?pijun za Bugarsku. (NYT)
• 13. 10. - Milovan đilas u ?lanku tvrdi da Staljinove teorije nemaju veze sa marksizmom i socijalizmom i da su vrlo sli?ne Hitlerovim .
• 13. 10. - Tri sile dogovorile da ?e nastaviti pomo? Jugoslaviji, 30 miliona odmah za sirovine, obe?ano jo? 99. (NYT)
• 14. 10. - UN zapo?ele rad u zgradi Sjedi?ta Ujedinjenih naroda .
• oktobar - Tajnik zagreba?kog konzulata SAD u posjeti Gora?du , gdje je ?uo da između Kalinovika i Trnova jo? uvek djeluje grupa ?etni?ke gerile ^[16] .
• oktobar - U Marseju zavr?ena prva Le Corbusierova Unite d'habitation , poznata kao Cite radieuse .
• 17. 10. - Afera 17. oktobra: Indone?anski general Nasution opkolio predsedni?ku palatu, tra?e?i raspu?tanje Narodnog predstavni?kog ve?a - predsednik Sukarno ubedio vojnike i civile da se raziđu.
• 20. 10. - U britanskoj Keniji progla?eno ratno stanje zbog Mau Mau ustanka . Slede hap?enja, među kojima i Joma Kenyatte (pod klju?em do 1961, dr?avnik 1963-78).
• 22. 10. - Otkriven asteroid 2244 Tesla (astronom Milorad B. Proti? ).
• 23. 10. - U Zapadnoj Njema?koj zabranjena neonacisti?ka Socijalisti?ka Rajhspartija.
• 29. 10. - 8. 11. - Indokineski rat, Operacija Lorraine: Francuzi poku?avaju skrenuti Viet Minhovu ofanzivu na severu Vijetnama.

• 1. 11. - Operation Ivy - Amerikanci detonirali prvu hidrogensku bombu Mike , na atolu Eniwetok (snaga 10,4 megatona).
• 1. 11. - Protestna nota FNRJ Svetoj stolici za me?anje u unutra?nje poslove, povodom biskupskog odbijanja dr?avnog sve?teni?kog udru?enja (takođe i najave uzdizanja Alojzija Stepinca u kardinala).

• 2 - 7. 11. - ?esti kongres KPJ u Zagrebu , kasnije nazivan i "đilasov kongres"; vrhunac antistaljinizma jugoslovenske partije.
  • Komunisti?ka partija postaje Savez komunista Jugoslavije (po ugledu na Marksov Savez komunista ) a Politbiro Izvr?ni komitet
  • Predlo?eno da se Narodni front Jugoslavije transformi?e u Socijalisti?ki savez radnog naroda Jugoslavije ( 1953 ).
  • Predsedni?tvo partije (Izvr?ni komitet CK SKJ) ^{[17] [18]} : Josip Broz Tito, Ivan Go?njak , Aleksandar Rankovi? , Vladimir Bakari? , Edvard Kardelj , Mo?a Pijade , đuro Pucar , Franc Lesko?ek , Boris Kidri? , đuro Salaj , Milovan đilas , Svetozar Vukmanovi? , Lazar Koli?evski . Sekretarijat Izvr?nog komiteta: Tito, Kardelj, đilas, Rankovi?, Kidri?, Go?njak. Za sastav CK i Centralne revizione komisije, kao i Zadatke i uloge SKJ videti ovde i ovde (znaci.net).
  • Posle kongresa KPJ/SKJ odr?avaju se i kongresi republi?kih partija.
• 3. 11. - Gen. Carlos Ibanez del Campo (75) ponovo je predsednik ?ilea (do 1958).

• 4. 11. - Predsedni?ki izbori u SAD: Dwight D. Eisenhower je prvi republikanski pobednik od 1928, nadma?io je demokratskog kandidata Adlaia Stevensona sa 55,2 prema 44,3% u glasovima, 442:89 u elektorima, 39:9 u dr?avama.
  • Republikanci su preuzeli oba doma Kongresa, s malom ve?inom. Među novim senatorima su John F. Kennedy i Barry Goldwater .
• 4. 11. - U SAD osnovana Nacionalna sigurnosna agencija ( NSA ), bavi se elektroni?kim izviđanjem , njeno postojanje je neko vrijeme nepoznato.
• 4. 11. - Severo-kurilski zemljotres na Kam?atki, magnitude 9, u cunamiju je stradalo preko 2.300 ljudi.
• 5. 11. - General Ljubodrag đuri? napravio skandal na kongresu, dovodi u pitanje moral funkcionera, optu?uje Petra Stamboli?a da mu je oteo ?enu. (NYT)
• 10. 11. - Generalni sekretar UN Trygve Lie daje ostavku - SSSR ga nije priznavao od reizbora 1950, ameri?ki komiteti su tragali za "subverzivcima" u UN; ?ef pravnog odeljenja UN Abraham Feller izvr?io samoubistvo tri dana kasnije.
• 10. 11. - Tito izjavljuje da bi prihvatio odbrambeni sporazum sa Gr?kom i Turskom, prihvata poziv u Britaniju, ?eleo bi da poseti i SAD.
• 14. 11. - New Musical Express ( NME , pokrenut pro?log marta) objavljuje prvu britansku listu singlova .
• novembar - Potpredsednik savezne vlade Blagoje Ne?kovi? isklju?en iz SKJ , pod optu?bom da je pristalica Informbiroa (nije hap?en).
• novembar - Exercise Longstep : ve?be NATO u Mediteranu.
• 16. 11. - Izbori u Gr?koj : pobeda konzervativnog Gr?kog okupljanja, mar?al Aleksandros Papagos je premijer do smrti 1955.
• 17. 11. - U Mađarskoj , ?etvorica osuđena na smrt kao "jugoslovenski ?pijuni", jedan do?ivotno (NYT), zatra?en opoziv jugoslovenskog otpravnika poslova ^[3] .
• 18. 11. - Fudbaler osuđen na smrt zbog ubistva sudije u ?apcu. (NYT)
• 20. 11. - Amerikanac George Jorgensen, Jr. postaje Christine Jorgensen u Kopenhagenu - prva uspe?na operacija promene pola.
• 21. 11. - Aleksander Zawadzki je ?ef dr?ave, predsednik novog Dr?avnog saveta, u Poljskoj NR (do smrti 1964), umesto Bolesława Bieruta koji odlazi za premijera (do smrti 1956).
• 23. 11. i kasnije - Izbor op?tinskih odbornika u FNRJ, listi?i umesto kuglica ^[19] .
• 23. 11. - 2. 12. - Bitka kod Na S?na je francuski uspeh u Vijetnamu.
• 25. 11. - Po?inje niz prikazivanja komada Agathe Christie The Mousetrap - sve do prekida usled Covid-19, 16. marta 2020.
• 27. 11. - Rudolf Slansky , generalni sekretar ?ehoslova?ke KP, i jo? 13 optu?enika osuđeni na montiranom suđenju za "trockisti?ko-titoisti?ko-cionisti?ke aktivnosti" - 11 smrtnih i tri do?ivotne kazne.
• 27. 11. - FAO izve?tava o kriti?noj nesta?ici hrane u FNRJ, poziva ?lanice UN da pomognu. (NYT)
• 26. 11. - Prikazan film Bwana Devil , ?ime po?inje par godina "zlatne ere" 3D filmova .
• 29. 11. - Imenovana 24 nova kardinala , među njima i Alojzije Stepinac - ne ?eli tra?iti dozvolu za putovanje od vlasti (ceremonija u sije?nju).

• 1. 12. - Adolfo Ruiz Cortines je novi predsednik Meksika (do 1958) - ?ene ?e dobiti pravo glasa, po?etak "Meksi?kog ?uda" u ekonomiji.
• 2. 12. - Dva dana nakon izbora za ustavotvornu skup?tinu u Venecueli, vojna hunta prekida prebrojavanje glasova i progla?ava svoju pobedu - privremeni, kasnije stalni, predsednik postaje Marcos Perez Jimenez (do 1958).
• 3. 12. - U ?ehoslova?koj pogubljen Rudolf Slanski.

• 5. 12. - Osnovan Muzej Nikole Tesle u Beogradu, sme?ten u biv?u Gen?i?evu ku?u.
• 5. 12. - Tuniski aktivista Farhat Hached ubijen od strane francuske teroristi?ke organizacije Crvena ruka; demoralisani Lamine Bey pristaje na reformu lokalne vlasti 20-og.
• 5 - 9. 12. - Veliki smog u Londonu , neuobi?ajeno gusta i dugotrajna magla pome?ana sa dimom, prekra?uje ?ivot hiljadama ljudi.
• 9. 12. - Ukinut ustav Egipta iz 1923, Savet revolucionarne komande ?e slede?eg februara doneti novi.
• 10. 12. - Nazire se kraj kolektivizacije u FNRJ: raspu?teno 500 zadruga, jo? 500 pripojeno drugima (3-4% proizvodnje). (NYT)
• 12. 12. - Svetski savet mira , sovjetski front, organizuje Kongres ljudi za mir u Be?u.
• 13. 12. - Posledice su?e: u Jugoslaviji poskupelo hleb i mleko.
• 15. 12. - Potti Sreeramulu umire nakon 56 dana ?trajka glađu s ciljem stvaranja dr?ave u Indiji za govornike telugua - dolazi do nereda, dr?ava Andhra je formirana slede?e godine ( Andhra Pradesh od 1956).
• 17. 12. - Prekid diplomatskih odnosa Jugoslavije i Vatikana (do 1970).
• 23. 12. - Pored Istre zaplenjeno 26 talijanskih ribarskih brodova sa 215 ljudi - ubrzo pu?teni. (NYT)
• 21. 12. - Redovito emitiranje isto?nonjema?ke televizije Deutscher Fernsehfunk , a ?etiri dana kasnije i zapadna Nordwestdeutscher Rundfunk .
• 27. 12. - Skup?tina FNRJ usvaja plan za razvoj te?ke industrije, mada sirovina ima samo za 15 dana. (NYT)
• 31. 12. - Tito apeluje na seljake da ne gomilaju useve ve? ih prodaju i olak?aju nesta?ice. (NYT)
• 31. 12. - SSSR vratio NR Kini Kinesku isto?nu ?eleznicu u Mand?uriji.
• 31. 12. - Franjo Mihali? pobijedio na trci sv. Silvestra u Sao Paulu.

• Po?etak rada povr?inskog kopa Kolubara.
• Nerodna godina u Jugoslaviji zbog velike su?e. Po?etkom godine cijene ipak sni?ene u odnosu na 1951 ^[20] .
• Odluka o prestanku rada tekija u NR BiH (na Kosovu i u Makedoniji su nastavile).
• Program Hrvatske selja?ke stranke (u emigraciji): "nema nere?ivih razlika između Srba i Hrvata" ^[21] .
• Snimljen film " Ciguli Miguli ", prikazan tek 1977.
• Generalna skup?tina osuđuje zemlje koje nisu repatrirale decu u Gr?ku (Jugoslavija je jedina koja to ?ini) ^[3] .
• Nordijski savet uveo slobodan promet ljudi, robe i usluga u svojim ?lanicama.
• U Marseille -u zavr?ena uticajna Le Corbusier -ova stambena vi?espratnica Unite d'Habitation .

• Rukovodstvo FNRJ :
  • Predsednik Prezidijuma Narodne Skup?tine - Ivan Ribar
  • Predsednik Vlade: Josip Broz Tito (takođe i Generalni sekretar KPJ / SKJ )
  • Predsednik Narodne skup?tine: Vladimir Simi?
• Neki doma?i filmovi : " Hoja! Lero! ", " Ciguli miguli " (→ Kategorija:Filmovi 1952. ).

Glavni ?lanak: :Kategorija:Rođeni 1952.

• 1. 1. - Bo?idar Mandi? , knji?evnik i publicista
• 1. 1. - Mile Kiti? , peva?
• 3. 1. - Gianfranco Fini , italijanski politi?ar
• 5. 1. - Nermin Tuli? , filmski i pozori?ni glumac
• 6. 1. - Sefer Halilovi? , komandant ARBiH
• 8. 1. - Nada đurevska , glumica († 2017 )
• 15. 1. - Boris Blank , muzi?ar iz Yello
• 16. 1. - Fuad II , nominalni kralj Egipta
• 17. 1. - Edhem Bi?ak?i? , bh. politi?ar
• 17. 1. - Ryuichi Sakamoto , kompozitor, glumac († 2023 )
• 19. 1. - Irfan Mensur , re?iser i glumac
• 21. 1. - Bo?idar Kne?evi? , autor "Oluje nad Krajinom" († 2001 )
• 24. 1. - Raymond Domenech , fudbaler, trener
• 28. 1. - Severin Frani? , filmolog († 2014 )

• 15. 2. - Tomislav Nikoli? , predsednik Srbije
• 19. 2. - Danilo Turk , predsednik Slovenije
• 21. 2. - Vitalij ?urkin , sovjetski i ruski diplomata († 2017 )

• 4. 3. - Hrizostom Jevi? , episkop biha?ko-petrova?ki
• 5. 3. - Petar Borota , fudbalski golman († 2010 )
• 11. 3. - Douglas Adams , britanski pisac
• 16. 3. - Alice Hoffman , ameri?ka knji?evnica
• 17. 3. - Marko Vukobrat Jari? , fizi?ar, ekspert za kvazikristale († 1997 )
• 22. 3. - Milan ?trlji? , glumac
• 27. 3. - Maria Schneider , glumica († 2011 )
• 29. 3. - Teofilo Stevenson , bokser († 2012 )

• 4. 4. - Patrijarh jerusalimski Teofil III
• 5. 4. - Mitch Pileggi , glumac
• 8. 4. - Branko Sbutega , sve?enik, knji?evnik († 2006 )
• 10. 4. - Steven Seagal , glumac
• 10. 4. - Zoran Petrovi? (fudbalski sudija)
• 17. 4. - ?eljko Ra?natovi? Arkan, kriminalac, vođa paravojske († 2000 )
• 20. 4. - Bo?idar Maljkovi? , ko?arka?, trener
• 22. 4. - Marilyn Chambers , glumica († 2009 )

• 6. 5. - Christian Clavier , glumac, scenarista, re?iser
• 14. 5. - David Byrne , kantautor iz Talking Heads
• 15. 5. - Vahid Halilhod?i? , fudbaler
• 15. 5. - Chazz Palminteri , glumac
• 16. 5. - Nade?da Kolund?ija, pijanistkinja
• 20. 5. - Roger Milla , fudbaler
• 21. 5. - Biljana Kova?evi?-Vu?o , pravnica, borac za ljudska prava († 2010 )
• 25. 5. - Petar Stojanov , predsednik Bugarske

• 4. 6. - Bronisław Komorowski , predsednik Poljske
• 6. 6. - Harvey Fierstein , ameri?ki glumac i scenarista
• 7. 6. - Liam Neeson , glumac
• 7. 6. - Orhan Pamuk , knji?evnik, nobelovac
• 15. 6. - Ljiljana Stjepanovi? , glumica
• 16. 6. - Georgios Papandreou Mlađi , premijer Gr?ke
• 17. 6. - Sergio Marchionne , direktor Fiat Chryslera († 2018 )
• 18. 6. - Isabella Rossellini , glumica, model
• 18. 6. - Idriss Deby , predsednik ?ada († 2021 )
• 20. 6. - Vikram Seth , indijski pisac
• 20. 6. - John Goodman , glumac
• 25. 6. - Al Parker , porno glumac, reditelj i producent
• 25. 6. - Ljubi?a Stojanovi? Luis , peva? († 2011 )

• 1. 7. - Dan Aykroyd , kanadski glumac, scenarist i glazbenik
• 3. 7. - Mirsad Be?irba?i? , bosanskohercegova?ki knji?evnik
• 4. 7. - Alvaro Uribe , predsednik Kolumbije
• 12. 7. - Voja Antoni? , novinar, pisac, pronalaza?
• 12. 7. - Liz Mitchell , peva?ica Boney M
• 14. 7. - Joel Silver , filmski producent
• 17. 7. - David Hasselhoff , glumac, peva?, biznismen
• 24. 7. - Gus Van Sant , ameri?ki reditelj
• 25. 7. - Milorad Bibi? Mosor , hrvatski novinar i TV-voditelj († 2012 )
• 28. 7. - Vajiralongkorn , kralj Tajlanda

• 1. 8. - Zoran đinđi? , srpski filozof i politi?ar, premijer († 2003 )
• 4. 8. - Dragor Hiber , srpski pravnik i politi?ar
• 5. 8. - Hun Sen , premijer Kambod?e
• 7. 8. - Branislav Ivkovi? , srpski politi?ar
• 8. 8. - Jostein Gaarder , knji?evnik
• 13. 8. - Gorica Popovi? , glumica
• 17. 8. - Nelson Piquet , voza? F1
• 18. 8. - Patrick Swayze , ameri?ki glumac († 2009 )
• 19. 8. - Jonathan Frakes , ameri?ki glumac i redatelj
• 19. 8. - Bodo Hombach , nema?ki politi?ar, biznismen
• 20. 8. - Nikanor Bogunovi? , episkop banatski
• 21. 8. - Joe Strummer , peva? The Clash († 2002 )
• 26. 8. - Michael Jeter , ameri?ki glumac
• 27. 8. - Paul Reubens , glumac i komi?ar Pee-wee Herman († 2023 )

• 2. 9. - Jimmy Connors , teniser
• 2. 9. - Ljubi?a Tumbakovi? , fudbalski trener
• 13. 9. - Randy Jones , peva? Village People
• 16. 9. - Fatos Nano , premijer Albanije
• 16. 9. - Mickey Rourke , glumac, bokser
• 17. 9. - Mijo Gorski , hrvatski biskup
• 21. 9. - Anneliese Michel , ?rtva egzorcizma († 1976 )
• 25. 9. - Christopher Reeve , glumac († 2004 )
• 26. 9. - Predrag Mileti? , srpski glumac
• 28. 9. - Sylvia Kristel , glumica († 2012 )
• 28. 9. - Tomislav Mer?ep , politi?ar, paravojnik, osuđen za ratne zlo?ine († 2020 )

• 5. 10. - Zoran Bo?inovi? , gitarista i peva? († 2004 )
• 5. 10. - Imran Khan , kriketa? i premijer Pakistana
• 5. 10. - Emomali Rahmon , predsednik Tad?ikistana
• 7. 10. - Vladimir Putin , predsednik Rusije
• 7. 10. - Ivo Gregurevi? , glumac († 2019 )
• 7. 10. - Zoran Milanovi? , muzi?ar iz "Smaka"
• 13. 10. - John Lone , glumac
• 17. 10. - Pahomije Ga?i? , episkop vranjski
• 22. 10. - Jeff Goldblum , glumac
• 26. 10. - Lazar Ristovski , glumac
• 27. 10. - Francis Fukuyama , ameri?ki politi?ki filozof japanskoga podrijetla
• 27. 10. - Roberto Benigni , glumac, komi?ar
• 29. 10. - Zvonimir ?imunec , novinar, radio i TV voditelj

• 1. 11. - Bora đorđevi? , rok-muzi?ar, knji?evnik
• 1. 11. - Zmago Sagadin , ko?arka?ki trener
• 3. 11. - Roseanne Barr , glumica, komi?arka
• 5. 11. - Oleg Blohin , ukrajinski nogometa? i trener
• 6. 11. - Michael Cunningham , ameri?ki pisac
• 7. 11. - David Petraeus , general sa ?etiri zvezdice, direktor CIA
• 13. 11. - Art Malik , glumac
• 17. 11. - Rada Selakovi? , slikarka († 2008 )
• 25. 11. - Imran Khan , pakistanski kriketa?, politi?ar
• 25. 11. - Radmila Hrustanovi? , gradona?elnica Beograda

• 6. 12. - Craig Newmark , osniva? Craigslist -a
• 9. 12. - Michael Dorn , ameri?ki glumac
• 25. 12. - Desireless , peva?ica
• 27. 12. - David Knopfler , rok-muzi?ar iz Dire Straits

• Jusuf Buli? , kriminalac († 1998 )
• Mihailo Vukobratovi? , filmski i TV re?iser
• Miodrag Zec , ekonomista
• Srđan Marjanovi? , kantautor, gitarista

Glavni ?lanak: :Kategorija:Umrli 1952.

• 5. 1. - Hristo Tatar?ev , pripadnik VMRO (* 1869 )
• 11. 1. - Jean de Lattre de Tassigny , francuski posmrtni mar?al (* 1889 )
• 3. 2. - Harold L. Ickes , biv?i sekretar za unutra?nje poslove SAD (* 1874 )
• 6. 2. - George VI od Ujedinjenog Kraljevstva (* 1895 )
• 7. 2. - Philip G. Epstein , filmski scenarist (* 1909 )
• 13. 2. - Jovan Popovi? , knji?evnik (* 1905 )
• 15. 2. - Du?an Sernec , politi?ar (* 1882 )
• 19. 2. - Knut Hamsun , knji?evnik, nobelovac (* 1859 )
• 7. 3. - Paramahansa Yogananda , indijski guru (* 1893 )
• 9. 3. - Aleksandra Kolontaj , ruska revolucionarka , diplomata (* 1872 )
• 25. 3. - Josip Bini?ki , hrvatski pedagog i pisac (* 1861 .)
• 30. 3. - Jigme Wangchuck , kralj Butana (* 1905)
• 31. 3. - Walter Schellenberg , nacisti?ki obave?tajac (* 1910 )

• 1. 4. - Ferenc Molnar , mađarski novinar i pisac (* 1878 )
• 6. 5. - Maria Montessori , pedagoginja (* 1870 )
• 26. 5. - Emilie Floge , modna kreatorka, partnerka Gustava Klimta (* 1874 )
• 28. 5. - Venijamin Tau?anovi? , episkop brani?evski (* 1884 )
• 1. 6. - John Dewey , ameri?ki filozof, psiholog i reformator obrazovanja (* 1859 )

• 3. 7. - Vlada Ili? , biv?i industrijalac, gradona?elnik Beograda (* 1882)
• 26. 7. - Eva Peron , biv?a prva dama Argentine (* 1919 )

• 20. 10. - Petar S. Petrovi? Pecija , srpski knji?evnik i glumac (* 1899 )
• 26. 10. - Hattie McDaniel , glumica (* 1895 )
• 9. 11. - Chaim Weizmann , prvi predsednik Izraela (* 1874 )
• 9. 11. - Harold Innis , kanadski teoreti?ar komunikacije (* 1894 )
• 11. 11. - Eduard Miloslavi? , hrvatski znanstvenik (* 1884 .)
• 12. 11. - Aleksandar Lifka , osniva? prvog bioskopa u na?im krajevima (* 1880 )
• 18. 11. - Paul Eluard , pesnik (* 1895 )
• 20. 11. - Benedetto Croce , filozof, politi?ar, istori?ar umjetnosti (* 1866 )
• 22. 11. - Otto Dietrich , SS-oficir, saradnik Adolfa Hitlera (* 1897 )
• 23. 11. - Nikola Zvonimir Bjelovu?i? , etnograf i povjesni?ar (* 1882 )
• 26. 11. - Sven Hedin , istra?iva? (* 1865 )
• 28. 11. - Jelena Savojska , kraljica Italije (* 1873 )
• 1. 12. - Vittorio Emanuele Orlando , biv?i premijer Italije (* 1860 )
• 3. 12. - Milan Grol , knji?evnik, dramaturg, politi?ar (DS) (* 1876 )
• 3. 12. - Rudolf Slansky , ?ehoslova?ki politi?ar (* 1901 )
• 12. 12. - Bed?ich Hrozny , orijentalista, lingvista (* 1879 )
• 22. 12. - Mir-Jam , knji?evnica (* 1887 )
• 31. 12. - Juraj ?karpa , kipar (* 1881 )

• Petar Perunovi? , guslar (* 1880)

• Fizika : Felix Bloch i Edward Mills Purcell (razvoj novih metoda za nuklearno magnetno precizno merenje i otkri?a s tim u vezi)
• Kemija : Archer John Porter Martin i Richard L. M. Synge (izum particione hromatografije )
• Fiziologija i medicina : Selman Abraham Waksman (otkri?e streptomicina , prvog antibiotika efektivnog protiv tuberkuloze)
• Knji?evnost : Francois Mauriac (duboki duhovni uvid i umetni?ki intenzitet s kojim je u svojim romanima prodro u dramu ljudskog ?ivota)
• Mir : Albert Schweitzer (medicinski rad u Gabonu)

• Milan Bajec, Ivan Dolni?ar (1981). Jugoslavija 1941-1981 , Beograd: Eksport pres.
• Da li je sloboda umela da peva? , Vuk Peri?i?, e-novine (o ?estom kongresu +).