Ujedinjene nacije

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice UN )
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Ujedinjeni narodi

Zastava Ujedinjenih naroda

( Opis )
Slu?beni jezici engleski , francuski , ?panski , ruski , kineski , arapski
Generalni Sekretar UN Ban Ki Mun (od 2007 )
Osnovana 24. oktobra , 1945
Broj zemalja ?lanica 192
Sjedi?te Ujedinjenih naroda Nju Jork , SAD
Slu?bena Web stranica http://www.un.org/
Uredi

Ujedinjene nacije ( Ujedinjeni narodi ; akr. UN ; arap. ????? ??????? , engl. United Nations , franc. Nations unies , kin. ?合? , rus. Организация Объединённых Наций , ?pa. Naciones Unidas ), međunarodna organizacija osnovana 1945. radi o?uvanja svetskog mira i sigurnosti sa sjedi?tem u New Yorku .

Tekst Povelje usvojene na konferenciji predstavnika pedeset zemalja u San Franciscu 1945. godine: U uvodnom dijelu tog dokumenta između ostalog se ka?e: ≫Mi, ujedinjeni narodi, odlu?ni smo sa?uvati budu?a pokoljenja od u?asa rata, koji je dva puta u toku na?eg ?ivota donio ?ovje?anstvu neopisive patnje, i potvrditi vjeru u osnovna prava ?ovjeka, u dostojanstvo i vrijednost ljudske li?nosti, u ravnopravnost mu?karca i ?ene, velikih i malih naroda. Odlu?ni smo stvoriti uvjete pod kojima bi se odr?ali prava i po?tivanje obveza ?to nastaju iz ugovora i drugih izvora međunarodnog prava te raditi na postizanju dru?tvenog napretka i boljih ?ivotnih uvjeta u sve ve?oj slobodi.≪

Povelja je promovisala osnovne ciljeve Ujedinjenih naroda: odr?anje međunarodnog mira i sigurnosti, razvijanje prijateljskih odnosa na temelju po?tovanja ravnopravnosti i samoodređenja naroda te suradnju u rje?avanju ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih te?ko?a. Ujedinjeni narodi ?e usklađivati djelatnost razli?itih naroda u ostvarivanju tih ciljeva. Ujedinjeni narodi su od Drugog svjetskog rata, bez obzira na svoju nesavr?enost i neuspjehe mnogih pothvata, opravdali svoje postojanje i pokazali se nezamjenjivom inistitucijom međunarodne suradnje, o?uvanja svjetskog mira i sigurnosti.

Istorija [ uredi | uredi kod ]

Sedi?te Ujedinjenih nacija u ?enevi, ?vajcarska
Glavni ?lanak: Dru?tvo naroda
Glavni ?lanak: Istorija Ujedinjenih nacija

Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Dru?tva naroda i Tre?e internacionale , za koje su mnogi smatrali da su neefikasne u ulogama međunarodnih upravnih tela: obe su formirane kao odgovor na Prvi svetski rat , na pretpostavakama da bi takvi ratovi mogli biti spre?eni od strane takve jedne organizacije, ali ipak nisu uspele da spre?e izbijanje Drugog svetskog rata . Najve?a prednost koje Ujedinjene nacije imaju nad Dru?tvom naroda je sposobnost da odr?avaju i isporu?e oru?ane snage svojih ?lanica kao mirotvorce .

Termin ?Ujedinjene nacije“ skovao je Frenklin Delano Ruzvelt tokom Drugog svetskog rata, kojim je ozna?io Saveznike . Prvi put je formalno kori??en 1. januara , 1942 u Deklaraciji Ujedinjenih nacija , koja je anga?ovala Saveznike na principima Atlantske povelje i obavezala ih da ne sklapaju pojedina?no mir sa Silama Osovine .

Ideja o Ujedinjenim nacijama je razrađena u deklaracijama potpisanih na Savezni?kim konferencijama u Moskvi , Kairu i Teheranu tokom 1943. Od avgusta do oktobra 1944, predstavnici Francuske , Republike Kine , Ujedinjenog Kraljevstva , Sjedinjenih Dr?ava , i Sovjetskog Saveza sastali su se kako bi razradili planove kod Dumbarton Ouksa u Va?ingtonu . Ti i kasniji razgovori proizveli su predloge koji opisuju smisao postojanja organizacije, njenog ?lanstva i organa, kao i sporazume za odr?avanje međunarodnog mira i sigurnosti i međunarodne socijalne i ekonomske saradnje.

Dana 25. aprila 1945 , po?ela je prva konferencija Ujedinjenih nacija o međunarodnim organizacijama u San Francisku . Pored vlada zemalja, određen broj nevladinih organizacija , uklju?uju?i Lions Klab Interne?nl , je bilo pozvano da prisustvuje stvaranju povelje. Pedeset nacija koje su imale svoje predstavnike na konferenciji potpisalo je Povelju Ujedinjenih nacija dva meseca kasnije, 26. juna . Poljska nije imala predstavnike na konferenciji, ali joj je sa?uvano mesto među originalnim potpisima, koji je dodala kasnije. Ujedinjene nacije su nastale 24. oktobra , 1945 , po?to su Povelju ratifikovale pet stalnih ?lanica Saveta bezbednosti ? Republika Kina , Francuska , Sovjetski Savez , Ujedinjeno Kraljevstvo , i Sjedinjene Dr?ave ? i ve?ina ostalih 46 potpisnica.

S po?etka, organizacija je bila poznata pod nazivom Organizacija Ujedinjenih nacija ( OUN ). Međutim, od 1950ih, spominju se i kao Ujedinjene nacije ( UN ).

Sedi?te [ uredi | uredi kod ]

Sedi?te UN-a u Njujorku
Glavni ?lanak: Sedi?te Ujedinjenih nacija

Trenutna zgrada sedi?ta je izgrađena u Njujorku (zgrada međutim ne pripada Sjedinjenim Dr?avama) tokom 1949 i 1950 pored Ist Rivera na zemlji?tu kupljenom pomo?u donacije od 8,5 miliona dolara od strane D?on D. Rokfelera, mlađeg , a dizajnirao ju je međunarodni tim arhitekata uklju?uju?i Le Kurbizer (Francuska), Oskar Nimajer (Brazil), i predstavnici mnogih drugih nacija. Volas K. Harison, direktor firme Harison end Ambrovic , je predvodio tim. Sedi?te UN-a je zvani?no otvoreno 9. januara , 1951 . Iako je glavno sedi?te u Njujorku , veliki broj agencija se nalazi u ?enevi , Hagu , Be?u , Montrealu , Bonu i na drugim mestima. Adresa zgrade UN-a je: 760 United Nations Plaza, New York, NY 10017, U.S.A. Iz bezbednosnih razloga sva po?ta koja se ?alje na tu adresu podle?e predhodnoj proveri [1] .

Po?to glavna zgrada UN-a zastareva, trenutno se gradi privremeno sedi?te koje je dizajnirao Fumihiko Maki na Prvoj Aveniji između 41. i 42. ulice dok se trenutna zgrada ne pro?iri.

Kancelarija Ujedinjenih nacija u ?enevi je evropsko sedi?te organizacije. Sve do 1949 , Ujedinjene nacije su bile sme?tene u San Francisku .

Finansije [ uredi | uredi kod ]

UN sistem se finansira na dva na?ina: oporezovanim i dobrovoljnim prilozima zemalja ?lanica. Regularni dvogodi?nji bud?et UN-a i njenih agencija finansira se oporezivanjem. Na Generalnom zasedanju određuje se bud?et i odlu?uje porez za svaku ?lanicu. Ovo je uglavnom zasnovano na relativnoj sposobnosti svake zemlje da plati porez, mereno prihodima po glavi stanovnika, zajedno sa drugim faktorima.

Na Zasedanju je ustanovljen princip da UN ne treba da budu previ?e zavisne ni od jedne ?lanice za finansiranje njenih projekata. Stoga, postiji maksimalna iznos, koja određuje najve?u sumu kojom bilo koja ?lanica mo?e biti oporezovana. U decembru 2000, na Zasedanjuj je izmenjen nivo poreza kako bi bolje reflektovao trenutnu situaciju u svetu. Kao deo ovih izmena, regularan bud?etski maksimum je smanjen sa 25% na 22%. Sjedinjene Dr?ave su jedina ?lanica koja ispunjava taj maksimum, ali i dalje duguje Organizaciji na stotine miliona dolara. Na skali najvi?e oporezovanih od 2000. godine, ostali ve?i doprinosioci bud?etu UN-a za 2001. su Japan (19.63%), Nema?ka (9.82%), Francuska (6.50%), Velika Britanija (5.57%), Italija (5.09%), Kanada (2.57%), ?panija (2.53%), i Brazil (2.39%).

Posebni programi UN-a koji nisu uklju?eni u regularan bud?et (kao ?to su UNICEF , UNDP , UNHCR , i SPH ) se finansiraju dobrovoljnim prilozima vlada zemalja ?lanica. Jedan deo ovoga je u formi poljoprivrednih dobara kao donacija unesre?enim podru?ijima, ali ve?i deo predstavljaju nov?ane donacije.

Ciljevi i aktivnosti [ uredi | uredi kod ]

Međunarodne konferencije [ uredi | uredi kod ]

Zemlje ?lanice UN-a i njene agencije ? ?deoni?ari“ sistema ? upravljaju i odlu?uju o administrativnim pitanjima na regularnim sastancima koji se odr?avaju svake godine. Upravna tela sa?injena od zemalja ?lanica uklju?uje ne samo Generalnu skup?tinu, Ekonomski i socijalni savet , i Savet bezbednosti, ve? i tela koja upravljaju svim ostalim agencijama UN-a. Na primer, Svetska zdravstvena skup?tina i izvr?ni odbor nadgledaju rad Svetske zdravstvene organizacije .

Ako se neko pitanje smatra posebno zna?ajnim, Generalna skup?tina mo?e organizovati međunarodnu konferenciju kako bi privukla svetsku pa?nju i stvorila konsenzus za kordinisanu akciju. Skora?nji primeri su:

Međunarodne godine i drugo [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: Međunarodni praznici

UN objavljuju i kordini?u projekat ?Međunarodna godina...“ kako bi se stekla svetska pa?nja o va?nim pitanjima. Koriste?i simboliku UN-a, specijalno dizajniran logo za svaku godinu, i infrastrukturu UN sistema za kordinisanje projekata ?irom sveta, razli?ite godine su postale katalizatori za ubrzavanje re?avanja klju?nih pitanja na globalnom nivou.

Kontrola oru?ija i razoru?anje [ uredi | uredi kod ]

Povelja Ujedinjenih nacija iz 1945 razmatra sistem regulacije koji ?e osigurati ?minimalno kori??enje ljudskih i ekonomskih resursa u svetu za oru?ane snage“. Pojava nuklearnog oru?ja se javila samo nekoliko nedelja posle potpisivanja Povelje i obezbedila trenutni podsticaj za sprovođenje koncepta kontrole naoru?anja i razoru?anje . U istinu, prva rezolucija prvog sastanka Generalne skup?tine ( 24. januara 1946 ) bila je naslovljena ?Stvaranje komisije za bavljenje problemima nastalim otkri?em atomske energije“ i sazvala je komisiju da na?ini konkretne predloge za ?spre?avanje naoru?avanja atomskim oru?jem i bilo kojim drugim oru?jem sposobnim za masovno uni?tenje“.

UN su organizovale nekoliko foruma o pitanjima multilateralnog razoru?avanja. Glavni su Prva komisija Generalne skup?tine i UN komisija za razoru?anje. Tema dnevnog reda je uklju?ivala i razmatranje mogu?ih prednosti zabrane nuklearnih proba, kontrolu naoru?avanja u svemiru, napore ka zabrani kori??enja hemijskog oru?ja, uni?tenje nuklearnog i konvencionalnog oru?ja, stvaranje zona bez nuklearnog oru?ja, smanjenje vojnih bud?eta, i mere za ja?anje međunarodne bezbednosti.

Konferencija o razoru?anju predstavlja forum uspostavljen od strane međunarodne zajednice kako bi se pregovaralo o multilateralnoj kontroli oru?ja i razoru?anju. Ima 66 ?lanova iz svih krajeva sveta, uklju?uju?i pet glavinih nuklearnih sila (Narodna Republika Kina, Francuska, Rusija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD). Iako konferencija ne predstavlja formalno organizaciju UN-a, povezana je sa UN preko li?nog predstavnika Generalnog sekretara; ovaj predstavnik ima ulogu generalnog sekretara konferencije. Rezolucije usvojene od strane Generalne skup?tine ?esto zahtevaju razmatranje va?nih pitanja razoru?anja na konferenciji. Za uzvrat, konferencija podnosi godi?nji izve?taj svojih aktivnosti skup?tini.

Mirovne misije [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: Mirovne snage Ujedinjenih nacija
Glavni ?lanak: Spisak mirovnih misija Ujedinjenih nacija

Mirovnjaci UN-a se ?esto ?alju u razli?ite regione gde postoje oru?ani konflikti, u cilju sprovođenja uslova mirovnih pregovora i kako bi onemogu?ili dalji nastavak borbi, na primer u Isto?nom Timoru do sticanja nezavisnosti 2001. Ove snage obezbeđuju zemlje ?lanice Ujedinjenih nacija. Svi mirovne misije UN-a mora prvo odobriti Savet bezbednosti.

Izbegli?ki kamp posle sukoba u Darfuru

Osniva?i Ujedinjenih nacija su se nadali da ?e organizacija delovati u cilju spre?avanja konflikta između nacija i tako onemogu?iti budu?e ratove, ?irenjem ideala kolektivne bezbednosti . Ova nadanja se nisu u potpunosti obistinila. Tokom Hladnog rata (od 1947 pa sve do 1991), podela sveta na neprijateljske blokove je zna?ajno ote?ala stvaranje mirovnih sporazuma. Po zavr?etku Hladnog rata, ponovo su se javili zahtevi za UN da postane agencija za postizanje svetskog mira i međusaradnje, kako je nekoliko desetina vojnih konflikta i dalje trajalo ?irom sveta. Međutim, raspad Sovjetskog Saveza je takođe ostavio SAD u jedinstvenoj poziciji globalne dominacije , stvaraju?i nove izazove za UN.

Mirovne misije se finansiraju oporezivanjem, izdvajanjem dela sredstava redovnog bud?eta, ali i uklju?enjem dodatnih sredstava pet stalnih ?lanica Saveta bezbednosti, koje moraju odobriti sve mirovne operacije. Ova dodatna sredstva slu?e za popunjavanje bud?eta jer se daje popust na porez manje razvijenim zemljama. Decembra 2000, izmenjena je visina poreza za redovan bud?et i za mirovne operacije. Visina poreza za mirovne operacije je formirana tako da se menja na svakih ?est meseci i i projektovana je tako da bude oko 27% u 2003.

Ukupni tro?kovi mirovnih misija UN-a su dostigli vruhunac između 1994 i 1995; krajem 1995 ukupni tro?kovi su bili ne?to vi?i od 3,5 milijarde dolara. Ukupni tro?kovi mirovnih misija UN-a za 2000, uklju?uju?i operacije koje se finansiraju iz redovnog bid?eta UN-a kao i iz bud?eta za mirovne misije, iznosili su negde oko 2,2 milijarde dolara.

Mirovne snage Ujedinjenih nacija su 1988 dobile Nobelovu nagradu za mir . U 2001, UN i Generalni sekretar Kofi Anan dobili su Nobelovu nagradu za mir ?za trud ka stvaranju organizovanijeg i mirnijeg sveta“.

UN odr?ava ve?i broj medalja Ujedinjenih nacija koje se dodeljuju vojnim licima pri UN-u. Prvo takvo odlikovanje koje se pojavilo bilo je Medalja za slu?bu Ujedinjenih nacija , koja se dodeljivala snagama UN-a koji su u?estvovali u Korejskom ratu . NATO medalja je stvorena na sli?nom principu i obe se smatraju međunarodnim , a ne vojnim odlikovanjima .

Ljudska prava [ uredi | uredi kod ]

Te?nja ka ostvarenju ljudskih prava je glavni razlog stvaranja UN. Zverstva iz Drugog svetskog rata i genocid stvorilo je konsenzus da nova organizacija mora delovati u cilju spre?avanja sli?nih tragedija u budu?nosti. Najraniji zadatak je bilo stvaranje pravne osnove za razmatranje i postupanje po ?albama o kr?enjima ljudskih prava.

Povelja Ujedinjenih nacija obavezuje sve zemlje ?lanice na promovisanje ?univerzalnog po?tovanja svih, i pridr?avanje ljudskim pravima“ i na uzimanje ?zajedni?kih i odvojenih akcija“ ka stvaranju takvog sveta. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima , iako pravno neobavezuju?a, je usvojena od strane Generalne skup?tine 1948. godine kao zajedni?ki standardza sve. Skup?tina redovno preispituje po?tovanje ljudskih prava. UN komisija o po?tovanju ljudskih prava ( UNHCR ), pod pokroviteljstvom EKOSOC -a, je primarno telo UN-a zadu?eno za promovisanje ljudskih prava, pre svega putem ispitivanja i ponude tehni?ke pomo?i. Kao ?to je dogovoreno, Visoki komesar za ljudska prava je zvani?no jedini odgovorni za sve UN aktivnosti vezana za ljudska prava.

Ujedinjene nacije i njene agencije su glavni podr?avaoci i inplementatori principa stvorenih u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Glavni zadatak je podr?avanje zemalja koje se nalaze u tranziciji ka demokratiji . Tehni?ka podr?ka u obezbeđivanju slobodnih i fer izbora, pobolj?anje pravosudnig sistema, stvaranje ustava, edukacija o ljudskim pravima, i transformisanje vojnih pokreta u politi?ke partije su zna?ajno doprinele demokratizaciji ?irom sveta.

UN takođe zna?ajno podr?avaju prava ?ena za aktivno u?e??e u politi?kom, ekonomskom, i dru?tvenom ?ivotu u svojim zemljama. UN doprinosi podizanju svesti o ljudskim pravima preko sporazuma i preko obra?anja pa?nje na zloupotrebe preko rezolucoja Generalne skup?tine i Saveta bezbednosti kao u preko presuda MSP -a.

Humanitarna pomo? i međunarodni razvoj [ uredi | uredi kod ]

U saradnji sa drugim organizacijama, kao ?to je Crveni krst , UN obezbeđuje hranu, pija?u vodu, sme?taj i ostale humanitarne potrebe za dru?tva pogođena glađu, izbegla od rata, ili nekom drugom nepogodom. Glavni humanitarni ogranci UN-a su Svetski program hrane (koji poma?e da se prehrani vi?e od 100 miliona ljudi godi?nje u 80 zemalja), Visoki komesar za izbeglice koji deluje u vi?e od 116 zemalja, kao i mirovne misije u 24 zemlje. S vremena na vreme, humanitarni radnici UN-a bivaju podvrgnuti napadima paravojnih snaga.

UN je takođe uklju?en u podr?ku razvoju , npr. putem formulisanja Milenijumskih ciljeva razvoja . Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je najve?i multilateralni izvor tehni?ke podr?ke nerazvijenim zemljama na svetu. Organizacije kao ?to su SZO , UNAIDS i Svetski fond za borbu protiv SIDA -e, tuberkuloze i malarije su vode?e institucije za borbu protiv SIDA-e ?irom sveta, naro?ito u siroma?nim zemljama. Populacioni fond UN-a je veliki dobavlja? reproduktivnih usluga. Pomogao je u smanjenju stope smrtnosti kod dece i majki u preko 100 zemalja.

UN godi?nje objavljuje Indeks dru?tvenog razvoja (HDI), komparativni pokazatelj svrstava zemlje po siroma?tvu , pismenosti , obrazovanju , ?ivornim o?ekivanjima, i drugim faktorima.

Izbegli?ki kamp na istoku Demokratske Republike Kongo

UN potpoma?u razvoj dru?tava preko vi?e svojih agencija i odseka:

UN su pomogle u sprovođenju izbora u zemljama sa malom demokratskom tradicijom, uklju?uju?i skora?nje u Avganistanu i Isto?nom Timoru .

UN takođe vodi međunarodne krivi?ne tribunale, uklju?uju?i Međunarodni krivi?ni tribunal za Ruandu ( MKTR ), za biv?u Jugoslaviju ( MKTJ ), specijalan sud za Sijera Leone , i ad hoc sud za Isto?ni Timor.

Dana 9. marta , 2006 , Generalni sekretar Kofi Anan pokrenuo je Centralni fond za hitne slu?ajeve (CFHS) za ljude koji ?ive na Rogu Afrike kojima preti gladovanje. [2] Arhivirano 2007-06-10 na Wayback Machine-u

Sporazumi i međunarodno pravo [ uredi | uredi kod ]

UN pregovara sporazume kao ?to su Konvencija Ujedinjenih nacija o zakonu na moru kako bi se izbegle potencijalne međunarodne razmirice. Razmirice oko kori??enja okeana mogu biti re?ene od strane specijalnog suda.

Međunarodni sud pravde (MSP) je glavno sudsko telo UN-a. Svrha mu je da donosi presude i re?ava razmirice između dr?ava. MSP je po?eo sa radom 1946. godine i nastavlja da postoji i danas. Među zna?ajnije parnice se ubrajaju: Kongo protiv Francuske , gde je Demokratska Republika Kongo optu?ila Francusku za ilegalno zadr?avanje biv?ih ?efova dr?ava optu?enih za ratne zlo?ine; i Nikaragva protiv Sjedinjenih Dr?ava , gde Nikaragva optu?uje Sjedinjene Dr?ave za ilegalno naoru?avanje paravojnih snaga.

Zna?ajnije li?nosti pri UN-u [ uredi | uredi kod ]

Mnogi poznati humanitarci i slavne li?nosti su uklju?ene u rad Ujedinjenih nacija uklju?uju?i; Endru Hepbern , Deni Kej , Peter Ustinov , Bono , D?efri Sa? , Klint Borgen , And?elina D?oli i Majka Tereza .

Kritike i kontraverze [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: Kina i Ujedinjene nacije
Glavni ?lanak: Izrael i Ujedinjene nacije
Glavni ?lanak: Sovjetski Savez i Ujedinjene nacije
Glavni ?lanak: Sjedinjene Dr?ave i Ujedinjene nacije

Ujedinjene nacije su osnovane po zavr?etku Drugog svetskog rata od strane sila pobednica s nadom da ?e delovati u cilju spre?avanja konflikta između nacija i u?initi budu?e ratove nemogu?im, podstrekivanjem ideala kolektivne bezbednosti . Struktura organizacije na neki na?in i dalje reflektuje okolnosti pod kojima je nastala. Na primer, pet glavnih pobednica Drugog svetskog rata ?ine stalne ?lanove Saveta bezbednosti uz pravo veta : Sjedinjene Ameri?ke Dr?ave , Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez ), Ujedinjeno Kraljevstvo , Francuska , i Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu ).

Reforma Ujedinjenih nacija [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: Reforma Ujedinjenih nacija

U skorije vreme javljaju se sve ve?i zahtevi za reformisanjem Ujedinjenih nacija. Ali postoji malo jasno?e, a jo? manje konsenzus, o tome kako je reformisati. Neki ?ele da UN igraju zna?ajniju ili efikasniju ulogu u svetskim zbivanjima, dok drugi ?ele da se njena uloga svede na humanitarnu. U 2004. i 2005, optu?be za pogre?no upravljanje i korupciju koje se odnose na program nafta za hranu , za Irak pod vla??u Sadama Huseina , doveli su do jo? ja?ih poziva za reforme.

Zvani?an program reforme je pokrenuo Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan , nedugo po?to je zapo?eo svoj prvi termin 1. januara , 1997 . Reforme uklju?uju promenu stalnog ?lanstva Saveta bezbednosti (koji trenutno odslikava odnos snaga iz 1945. godine); stvaranje transparentnijeg, odgovornijeg i efikasnijeg birokratskog sistema; stvaranje demokrati?nijeg sistema UN; i uvođenje međunarodne takse za proizvođa?e oru?ja.

Kongres Sjedinjenih Dr?ava je pokazao delimi?nu zabrinutost po pitanju sprovođenja reformi UN. Novembra 2004, stupio je na snagu zakon H.R. 4818 o stvaranju dvopartijske komisije koja bi podnela izve?taj Kongresu o tome kako stvoriti UN efikasnijim u ostvarenju ciljeva njene Povelje. Komisija je po?ela s radom januara 2005, kojom predsedavaju biv?i predsedavaju?i Predstavni?kog doma Njut Gingri? i biv?i vođa ve?ine u Senatu , D?ord? D?. Mi?el . Juna 2005, komisija je objavila izve?taj pod nazivom ?Ameri?ki interesi i reforma UN: Izve?taj komisije po pitanju Ujedinjenih nacija,“ [3] uz brojne preporuke kako da se pobolj?aju UN.

Predstavni?ki dom Sjedinjenih Dr?ava je, 17. juna , 2005 , izglasao zakon ( H.R. 2745 Arhivirano 2008-09-18 na Wayback Machine-u ) kojim se bud?etska izdvajanja za UN smanjuju na pola do 2008. godine ako se ne ispune određeni kriterijumi. Ovo oslikava du?i period ?albi na antiameri?ki i antiizraelski lobi u UN-u, naro?ito izbacivanje Izraela iz vi?e klju?nih agencija UN-a. Procenjuje se da SAD doprinose godi?njem bud?etu UN sa oko 22%, ?to ovaj zakon ?ini potencijalno razaraju?im za UN. Bu?ova administracija i nekoliko biv?ih ambasadora SAD-a pri UN-u su upozorili da ovo mo?e samo oja?ati antiameri?ka ose?anja ?irom sveta i slu?iti na ?tetu trenutnim naporima za reformu UN. Zakon je izglasan u junu 2005. Međutim, ve?i broj vode?ih senatora republikanaca usprotivilo se zahtevu da doprinos SAD-a bud?etu UN-a bude prepolovljen ako UN ne ispune sve tra?ene kriterijume.

Septembra 2005, Ujedinjene nacije su organizovale Svetski samit koji je okupio ?efove zemanja ve?ine dr?ava ?lanica, na plenarnom zasedanju 60. zasedanja Generalne skup?tine [4] . Generalni sekretar Kofi Anan je predlo?io da se u?esnici samita zajedni?ki slo?e oko plana za reformu UN, izmenama u međunarodnom sistemu za mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj, kako bi postala sposobna za suo?avanjem sa izvanrednim izazovima koji se postavljaju pred UN u 21. veku. Ali nikakav dogovor nije postignut. Umesto toga, svetski lideri su se dogovorili o uvođenju postepenih reformi: stvaranje Mirovne komisije kako bi se obezbedio centralni mehanizam za pomaganje zemalja koje se oporavljaju od konflikta; potpisivanje sporazuma da međunarodna zajednica ima pravo da se ume?a kada vlade zemalja omanu u svojoj du?nosti da za?tite sopstvene građane od svirepih zlo?ina; neodređeno obe?anje o stvaranju boljih institucija UN o ljudskim pravima; i sporazum kojim se vi?e sredstava posve?uje nadzornim agencijama UN-a.

Iako su zemlje ?lanice UN-a postigle malo u reformisanju birokratskog sistema, Anan je nastavio da sprovodi reforme pod sopstvenom odgovorno??u. Osnovao je kancelariju za etiku, odgovornu za razotkrivanje novih finansijskih malverzacija i za?titu dou?nika.

Uspesi i neuspesi u bezbednosnim pitanjima [ uredi | uredi kod ]

Najve?i deo tro?kova UN-a se odnose na mirovne misije. Bud?et za mirovne misije za 2005/06 fiskalnu godinu iznosi otprilike oko 5 milijardi dolara, sa nekih 70,000 vojnika koji se nalaze u 17 misija ?irom sveta. Izve?taj o bezbednosti za 2005. [5] , koju izdaje Bezbednosni centar sa Univerziteta Britanska Kolumbija uz podr?ku nekoliko vlada i fondacija, dokumentovao je dramati?an, ali neobja?njiv, pad broja ratova, genocida i zlostavljana ljudskih prava tokom predhodne decenije. U izve?taju, koje objavljuju Oksfordske univerzitetske novine , smatraju da se najbolje obja?njenje za ove promene mo?e na?i u neviđenom napretku međunarodnog aktivizma, predvođenog od strane UN-a, koji je zapo?et po zavr?etku Hladnog rata.

U izve?taju se navodi nekoliko ulaganja koje su se pokazale uspe?nim:

  • ?estocifreno uve?anje broja misija UN u cilju spre?avanja ratova, od 1990. do 2002.
  • ?etvorocifreno uve?anje napora za spre?avanje postoje?ih konflikta, od 1990. do 2002.
  • Sedmocifreno uve?anje broja ?prijatelja Generalnog sekretara“, ?kontakt grupa“ i drugih mehanizama za podr?ku misijama stvaranja i o?uvanja mira, od 1990. do 2003.
  • Osmocifreno uve?anje broja ekonomskih sankcija protiv re?ima ?irom sveta, od 1989. do 2001.
  • ?etvorocifreno uve?anje broja mirovnih operacija UN-a, od 1987. do 1999.

Ovi napori su u zna?ajnoj meri brojniji, i ?esto, slo?enije i ve?eg obima nego one iz vremena Hladnog rata.

Međutim, u mnogim slu?ajevima ?lanice UN su pokazale ustezanje ka postizanju ili sprovođenju rezolucija Saveta bezbednosti. Tokom 2003. godine, Sjedinjene Dr?ave su pokrenule invaziju na Irak , u jeku neslaganja ve?ine ?lanica. Skoro ?itavu deceniju, Izrael je zanemarivao rezolucije kojima je pozivan da ukloni naselja u Zapadne Obale i pojasa Gaze . Ovakvi neuspesi se protive međudr?avnoj prirodi UN-a ? u mnogim pogledima to je asocijacija 191 zemlje ?lanice koje moraju posti?i konsenzus, a ne nezavisna organizacija.

Ostalni ozbiljni bezbednosti neuspesi:

  • Neuspeh u spre?avanju Genocida u Ruandi 1994, ?to je imalo za posledicu ubijanje skoro milion ljudi, posle odbijanja ?lanova Saveta bezbednosti, posebno Sjedinjenih Dr?ava, Britanske i Francuske vlade, da odobre pokretanje potrebne vojne akcije [6] .
  • Neuspeh MONUC -a ( UNSB rezolucija 1291) da interveni?e tokom Drugog kongoanskog rata , koji je pogodio skoro pet miliona ljudi u Demokratskoj Republici Kongo (DRK), 1998-2002, i u sprovođenju i distribuiranju humanitarne pomo?i .
  • Neuspeh u spre?avanju Srebreni?kog masakra 1995. godine, uprkos ?injenici da je UN proglasila Srebrenicu ?sigurnom zonom“ za izbeglice i poslala 600 holandskih mirovnjaka da je za?tite.
  • Neuspeh u dostavljanju hrane izgladnelim ljudima u Somaliji ; hranu su umesto toga zaplenjivali lokalne ratne vođe. Zajedni?ki poku?aj SAD i UN u hvatanju u hvatanju bandi koje zaplenjuju po?iljke hrane, zavr?io se 1993. godine bitkom za Mogadi? .
  • Seksualno zlostavljanje od strane mirovnjaka UN. Ve?i broj mirotvoraca iz nekoliko zemalja bilo je vra?eno u domovinu sa mirovnih misija zbog seksualnog zlostavljanja i iskori??avanja mlađih devojaka do 12 godina u vi?e razli?itih mirovnih misija. Ova zlostavljana su postala rasprostranjena i nastavljena uprkos mnogim razotkrivanjima i istragama Kancelarije za unutra?nju kontrolu Ujedinjenih nacija. [7] Arhivirano 2008-03-16 na Wayback Machine-u [8] Od 2005. godine interne istrage UN su otkrile da su seksualna zlostavljanja i maltretiranja su bila prijavljena u najmanje pet zemalja gde se nalaze mirovnjaci UN-a, među njima Demokratska Republika Kongo , Haiti , Burundi , Obala Slonova?e , i Liberija ; u to vreme mirovnjaci UN-a su se nalazili u 16 zemalja. [9]

?lanstvo u komisiji [ uredi | uredi kod ]

Uklju?enje u Komisiju za ljudska prava Ujedinjenih nacija dr?ava , kao ?to su Sudan i Libija , koje imaju du?u istoriju kr?enja ljudskih prava, kao i libijsko predsedavanje komisijom, je bilo sporno. Ove zemlje, međutim, tvrde da Zapadne zemlje, uz svoju kolonijalnu istoriju agresije i brutalnosti, nemaju prava da se protive njihovom ?lanstvu u Komisiji.

Skandal nafta za hranu [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: Program nafta za hranu

Program nafta za hranu pokrenut od strane UN-a 1996. godine kojim je dozvoljeno Iraku da prodaje naftu na svetskom tr?i?tu u zamenu za hranu , lekove , i druge humanitarne potreb?tine obi?nih Ira?kih građana koji su bili pogođeni međunarodnim ekonomskim sankcijama , bez mogu?nosti da Ira?ka vlada obnovi svoje vojne snage po zavr?etku prvog Zalivskog rata . Program je prekinut u drugoj polovini 2003. godine u sred optu?bi za rasprostranjenu zloupotrebu i korupciju; biv?i direktor, Benon Sevan sa Kipra , prvi je suspendovan, zatim otpu?ten iz UN-a, kako je u izve?taju Arhivirano 2005-09-17 na Wayback Machine-u istra?ne komisije koju je predvodio Paul Volker zaklju?eno da Sevan primao mito od Ira?kog re?ima, i preporu?io da mu se ukine imunitet UN-a kako bi se omogu?ila krivi?na istraga. [10]

Pod pokroviteljstvom UN-a, u vrednosti od preko 65 milijardi dolara je prodato Ira?ke nafte na svetskom tr?i?tu. Zvani?no, oko 46 milijardi je upotrebljeno za humanitarne potrebe, i dodatni porez koji je pla?en za reparaciju posledica Zalivskog rata preko Kompenzacionog fonda, za administrativne i operativne tro?kove UN (2.2%), i za program inspekcije naoru?anja (0.8%).

Uklju?eni u skandal je bio i sin Kofija Anana, Kod?o Anan , optu?en za ilegalno nabavljanje ugovora za program nafta za hranu u ime ?vajcarske kompanije Kotekna. Indijski ministar spoljnih poslova je uklonjen sa du?nosti zbog njegove uloge u ?itavom skandalu.

Vidi jo? [ uredi | uredi kod ]

Spolja?nje veze [ uredi | uredi kod ]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ujedinjene_nacije&oldid=41421801