Dvorana Saveta bezbednosti u Njujorku
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija
je najva?nije telo
Ujedinjenih nacija
. Zadu?en je za odr?avanje
mira
i
bezbednosti
među
narodima
. Dok ostali organi Ujedinjenih nacija samo daju preporuke
vladama
zemalja ?lanica, Savet bezbednosti ima ovla??enja da donosi odluke koje vlade zemalja ?lanica moraju po?tovati, kako stoji u
Povelji Ujedinjenih nacija
. Odluke Saveta su poznate kao
rezolucije Saveta bezbednosti
. Predsedavanje Savetom bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija od 2016.
stalne ?lanice
izabrane ?lanice
Predstavnici ?lanica Saveta bezbednosti moraju uvek biti prisutni u
sedi?tu Organizacije
u Njujorku kako bi bilo mogu?e odr?ati sastavak Saveta u svako doba. Ovaj zahtev je usvojen u povelji Ujedinjenih nacija, jer njen predhodnik,
Liga naroda
je ?esto bila u nemogu?nosti da odgovori na vreme u kriznim situacijama.
Uloga predsedavaju?eg Saveta bezbednosti uklju?uje postavljanje dnevnog reda, predsedavanje sastancima i nadgledanje kriznih ?ari?ta. Menja se prema alfabetskom redu imena ?lanica na engleskom.
Postoje dve kategorije ?lanstva u Savetu bezbednosti UN:
stalne ?lanice
i
izabrane ?lanice
.
Savet ima pet stalnih ?lanica koje poti?u od pet sila pobednica posle
Drugog svetskog rata
:
Republika Kina
,
Republika Francuska
,
Savez Sovjetskih Socijalisti?kih Republika
,
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske
,
Sjedinjene Ameri?ke Dr?ave
. Dve izvorne ?lanice, Republika Kina i Sovjetski Savez, kasnije su zamenjene međunarodno priznatim zemljama naslednicama (
Narodna Republika Kina
,
Ruska Federacija
), iako
?lanu 23
povelje Ujedinjenih nacija
nije izmenjen shodno tome.
Tokom
1971
,
Narodna Republika Kina
je dobila
stolicu u Ujedinjnim nacijama
prema
Rezoluciji Generalne skup?tine UN 2758
, a Republika Kina je (koja je izgubila kopneni deo Kine i ograni?ena na
Tajvan
od 1949. godine) uskoro izgubila ?lanstvo u svim organima UN. Tokom
1991
. godine,
Rusija
je dobila stolicu u Ujedinjenim nacijama na ?ijem se mestu originalno nalazio Sovjetski Savez, uklju?uju?i i stalno ?lanstvo u Savetu bezbednosti.
Trenutnih pet stalnih ?lanica Saveta bezbednosti su jedine zemlje kojima je dozvoljeno posedovanje
nuklearno naoru?anje
prema
sporazumu o ne?irenju nuklearnog naoru?anja
, kome nedostaje univerzalna pravosna?nost, po?to nisu sve nuklerane sile potpisale ovaj sporazum. Ovakav nuklerani status nije posledica njihovog ?lanstva u Savetu bezbednosti, iako se ponekad koristi kao savremeno opravdanje za njihovo kontinuirano prisustvo u tom telu.
Indija
,
Pakistan
, a verovatno
Severna Koreja
i
Izrael
(iako Izrael nikada nije priznao posedovanje niklearnog naoru?anja) poseduju nuklerano naoru?anje van okvira sporazuma o ne?urenju tog naoru?anja. od 2004. godine, ?etiri od pet stalnih ?lanica Saveta su su takođe i ?etiri najve?a svetska izvoznika oru?ja mereno prema vrednosti naoru?anja; Kina je na 7. mestu.
Sve stalne ?lanice poseduju
pravo veta
, koje se mo?e iskoristiti kako bi se spre?ilo izglasavanje bilo koje rezolucije. Jedan glas veta stalne ?lanice nadja?ava svaku ve?inu. Ovo u stvari tehni?ki i nije veto, ve? samo u.neu. glas; međutim svaki u.neu. glas stalne ?lanice mo?e da dovede u pitanje izglasavanje rezolucije.
Ostalih deset ?lanica bira
Generalna skup?tina
na period od 2 godine po?ev?i od
1. januara
, sa zamenom pet ?lanica svake godine. ?lanice se biraju prema regionima potvrđuju na zasedanju Skup?tine.
Afri?ki blok
daje tri ?lana;
Ju?na Amerika
,
Azija
,
Zapadna Evropa
i ostali daju po dva ?lana; i
Isto?na Evropa
jednog ?lana. Takođe, jedna od ?lanica je iz
Arapskih
zemalja, iz Azijskog ili Afri?kog bloka.
[1]
Trenutne izabrane ?lanice su:
[2]
Odluke u petnaesto?lanom Savetu bezbednosti o svim zna?ajnim pitanjima, npr. odluka o sprovođenju direktnih mera vezanih za re?avanje sukoba, zahteva potvrdan glas devet ?lanica. Negativan glas ?
veto
? od strane stalne ?lanice spre?ava usvajanje predloga, ?ak iako ima potreban broj potrvdnih glasova. Uzdr?anost se ne smatra za veto. Od osnivanja Saveta bezbednosti,
Kina
(RK/NRK) je 5 puta koristila veto;
Francuska
, 18;
Rusija
/
SSSR
, 122;
Ujedinjeno Kraljevstvo
, 32; i
Sjedinjene Dr?ave
, 80. Ve?ina veto glasova SSSR-a je prilo?ena u prvih deset godina postojanja Saveta, a broj veta od 1984. godine je: Kina, 2; francuska, 3; Rusija, 4; Ujedinjeno Kraljevstvo, 10; i Sjedinjene Dr?ave, 42.
Dr?ava koja je ?lanica UN, ali ne i saveta bezbednosti, mo?e u?estvovati u odlukama Saveta bezbednosti za koje se Savet slo?i da delimi?no mogu uticati na interese te zemlje. U novije vreme, Savet je slobodnije se odnosio prema ovom pravu, omogu?avaju?i mnogim zemljama da uzmu u?e??e u njenom odlu?ivanju. Ne?lanice se uobi?ajeno pozivaju da uzmu u?e??e u odlu?ivanju kada su one ve? u?esnice razmirica i sukoba o kojima razmatra Savet.
Uloga Saveta bezbednosti
[
uredi
|
uredi kod
]
Prema ?lanu VI
Povelje UN
,Re?avanje sukoba mirnim putem, Savet bezbednosti mo?e ispitati svaku razmiricu, ili situaciju koja mo?e dovesti do međunarodnih sukoba ili jo? ve?ih razmirica. Savet mo?e predlo?iti odgovaraju?u proceduru ili metod usagla?avanja interesa svih strana ako ustanovi da data situacija mo?e ugroziti međunarodni mir i bezbednost. Ove preporuke nisu obavezuju?e za ?lanice UN.
Prema ?lanu VII, Savet ima ve?a ovla??enja da odlu?uje koje mere treba preduzeti u situacijama pretnji miru, kr?enju mira, ili ?inova agresije. U takvim situacijama, Savet se ne ograni?ava na davanje preporuka ve? mo?e preduzeti odlu?nije mere, uklju?uju?i i upotrebu oru?anih snaga kako bi se sa?uvao međunarodni mir i bezbednost. Ovo predstavlja osnovu za vojnu akciju UN preduzetu u
Koreji
tokom
1950
. godine za vreme
Korejskog rata
kao i kori??enje koalicionih snaga u
Iraku
i
Kuvajtu
u
1991
. Odluke donete prema ?lanu VII, kao ?to su ekonomske
sankcije
, su obavezuju?e za ?lanice UN.
Uloga UN u međunarodnoj kolektivnoj bezbednosti je definisana u Povelji UN, ?ime se Savet bezbednosti ovla??uje da:
- ispita svaku situaciju koja preti međunarodnom miru;
- preporu?uje proceduru za mirno re?avanje razmirica;
- uti?e na ostale zemlje ?lanice da delimi?no ili u potpunosti prekinu ekonomske odnose kao i pomorske, vazdu?ne, po?tanske, i radio-veze, ili da raskinu diplomatske odnose; i
- sprovodi svoje odluke vojnim putem, ako je potrebno.
Ujedinjene nacije su pomogle u spre?avanju da mnogi slu?ajei izbijanja međunarodnog nasilja prerastu u ?ire konflikte. Otvorila je put za re?avanje mnogih sporova postavljaju?i sebe u centar rasprave i pregovora, kao i preko mnogih misija za utvrđivanje ?injenica sponzorisanih od strane UN, posrednika, i mirovnih posmatra?a.
Mirovne snage Ujedinjenih nacija
, sa?injavaju trupe i oprema koje obezbeđuju zemlje ?lanice, obi?no su bile u mogu?nost da odrani?e ili spre?e dalje sukobe. Neki konflikti, međutim, su se pokazali da su izvan uticaja UN-a.
Savet mo?e optu?iti građane zemalja koje nisu potpisnice statuta
Međunarodnog krivi?nog suda
na suđenje pred sudom.
Zimbabveanski
presednik
Robert Mugabe
je primer mogu?eg slu?aja, ?ije je suđenje zatra?ila
Australija
i
Novi Zeland
.
Pravno obavezuju?a priroda
rezolucija Saveta bezbednosti
predstavljala je temu pojedinih kontraverzi. Generalno je dogovoreno da su rezolucije pravno obavezuju?e ako su nastale prema
?lanu VII
(Akcije u skladu sa mirovnim sporazumima, kr?enjem mira, i aktima agresije) Povelje UN. Savet je takođe ovla??en da donosi rezolucije prema
?lanu VI
(Re?avanje sukoba mirnim putem); ve?ina vlada ne smatra te rezolucije pravno obavezuju?e.
Međunarodni sud pravde
je predlo?io u slu?aju
Namibija
da druge rezolucije osim one prema ?lanu VI mogu takođe biti obavezuju?e, ?ime su se neke zemlje ?lanice protivile. Izvan je svake sumnje međutim da rezolucije nastale prema drugim ?lanovima Povelje koje se bave međunarodnom upravom organizacije (kao ?to je prijem nove ?lanice) su pravno obavezuju?e, gde Povelja daje ovla??enje Savetu bezbednosti za njihovo dono?enje.
G4 nacije
(
Indija
,
Nema?ka
,
Japan
i
Brazil
) međusobno podr?avaju njihovih kandidatura za stalno mesto u Savetu bezbednosti.
Javljale su se diskusije o uve?anju broja stalnih ?lanica. Zemlje koje su najglasnije u zahtevima za stalno ?lanstvo su
Japan
,
Nema?ka
,
Brazil
i
Indija
. Zaista, Japan i Nema?ka su na drugom i tre?em mestu po finansiranju bud?eta UN, respektivno, dok su Brazil i Indija dva najve?a doprinosioca vojnih trupa za mirovne misije UN.
Generalni sekretar UN
Kofi Anan
zatra?io je od tima savetnika da sa?ine preporuke za prepravljanje Ujedinjenih nacija do kraja 2004. Predlo?eno re?enje je da se pove?a broj stalnih ?lanica na pet, koje, u ve?ini predloga, ?inile
Japan
,
Nema?ka
,
Indija
,
Brazil
(poznate u kao
G4 nacije
), jedno mesti iz
Afrike
(najverovatnije ili
Nigerija
ili
Ju?na Afrika
), i/ili jedna zemlja iz Arapske lige. Dana
21. septembra
2004
, G4 nacije su izdale zajedni?ku izjavu kojom međusobno podr?avaju pravo svake od njih za stalnim ?lanstvom, zajedno sa Afri?kom zemljom. Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo su podr?ale ove zahteve. Predlog jo? nije prihva?en dvotre?inskom ve?inom
Generalne skup?tine UN
; tj. sa 128 glasova.
Japan je drugi najve?i doprinosioc redovnom bud?etu UN-a. Njene isplate ?ak nadma?uju one od Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Kine, i Rusije. Stoga, Japan se smatra za najverovatnijeg kandidata za stalno mesto u Savetu.
Nestrpljivost Japana da postane stalni ?lan Saveta bezbednosti suo?ava se sa jakim protivljenjem mnogih
isto?noazijskih
zemalja, naro?ito
Narodna Republika Kina
,
Ju?na Koreja
, i
Severna Koreja
.
Mongolija
je, međutim, podr?ala japansku kandidaturu. Odr?avani su brojni protesti na kopnenom delu Kine i u Ju?noj Koreji posle odobrenja japanske vlade da se ?tampaju ?kolski ud?benici u kojima se umanjuju japanski zlo?ini pre i za vreme Drugog svetskog rata.
Neki Japanci smatraju da ove zemlje, naro?ito Kina, motivi?u drugi problemi kao ?to je neslaganje oko podele teritorija. Krajem aprila 2005, izbili su masovni anti-japanski protesti ?irom Kine. Razlozi za protest su razli?iti, uklju?uju?i japansku revizionisti?ku ?itanku iz istorije koju je podr?ala vlada, poseta premijera
Koizumija
Jasukuni svetili?tu u kome se nalaze 14 ratnih zlo?inaca, i teritorijalne razmirice oko ostrva koje zahtevaju i Kina i Tajvan. iako proteste nije zvani?no sankcionisala NR Kina, neki analiti?ari smatraju da je vlada NRK dozvolila proteste kako bi poljuljala japansku kandidaturu za Savet bezbednosti. Drugi smatraju da kineska vlada nije htela da se bes demonstranata usmeri na njih, jer bi spre?avanje ovih demonstracija bilo smatrano kao podr?ka Japanu. Međutim, vlada NRK je zabranila dalje proteste kada je postala zabrinuta dabi takve demonstracije mogla da se posvete i doma?im problemima.
Određene azijske nacije su izrazile jaku podr?ku japanskoj kandidaturi, među njima
Kambod?a
,
Indija
,
Indonezija
,
malezija
,
Singapur
,
Filipini
, i
Vijetnam
- sve ve?i primaoci japanske ekonomske pomo?i ili stranih investicija. Druge zemlje kao ?to je
Australija
, Brazil, Francuska, Nema?ka, i Ujedinjeno Kraljevstvo su takođe podr?ale japansku kandidaturu.
Iako Sjedinjene dr?ave sna?no podr?avaju japansku kandidaturu za ?lanstvo u Savetu bezbednosti, i dalje odbijaju G4+jedan ponudu za ?lanstvo u selini, koja je Japanu potrebna da bi zadr?ala veliku podr?ku. Dok je Rusija zainteresovana da stvori protivte?u Kini, takođe je svesna jakih veza Japana sa SAD-om.
Nema?ka
je tre?i najve?i doprinosioc redovnom bud?etu UN-a, i kao takva, tra?i mesto u Savetu bezbednosti odmah pored Japana.
Francuska je izri?ito zahtevala stalno mesto u Savetu bezbednosti za Nema?ku: u.Nema?ko anga?ovanje, njen polo?aj velike sile, njen međunarodni uticaj?Francuska bi volela da joj se oda priznanje stalnim mestom u Savetu bezbednostiu., rekao je francuski predsednik
?ak ?irak
na govoru u Berlinu 2000. godine. Biv?i
nema?ki kancelar
,
Gerhard ?reder
je takođe ozna?io Rusiju, među ostalim zemljama, kao zemlju koja podr?ava nema?ku kandidaturu.
Italija
i
Holandija
sa druge strane, predla?u zajedni?ko mesto
EU
u Savetu umesto da Nema?ka postane tre?a evropska ?lanica pored Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Biv?i nema?ki ministar spoljnih poslova
Jo?ka Fi?er
, izjavio je da bi Nema?ka prihvatila i zajedni?ko evropsko ?lanstvo, ali sve dok postoje male naznake da bi se francuska i UK odrekle svojih mesta, Nema?ka, mnogo ve?a zemlja, bi takođe trebalo da dobije stalno ?lanstvo. Postojali su i predlozi da bi Eu trebalo da u.deliu. postoje?a dva mesta koja ve? ima, bez sticanja tre?eg - predlo?eno je da Francska trebalo da deli svoje mesto sa Nema?kom u skladu sa Franko-Nema?kom integracionisti?kom tradicijom, a da bi UK trebalo da predstavlja manje integracionisti?ke stavove EU. Stoga, je nema?ka kampanja za stalnim ?lanstvom intenzivirana tokom
2004
. Biv?i kancelar
Gerhard ?reder
jasno je nazna?io svoje stavove u avgustu, 2004: u.nema?ka ima pravo na stalno ?lanstvou.. Njenu kandidaturu su podr?ali Japan, Indija, Brazil, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Rusija, između ostalih. Trenutni nema?ki kancelar,
Angela Merkel
se jo? nije izjasnila po ovom pitanju.
Indija
, jedna od nuklearnih sila, predstavlja otprilike ?estinu svetske populacije i najve?u svetsku republiku. Takođe predstavlja i ?etvrtu svetsku ekonomiju u smislu jednakosti uvoza i izvoza i tre?a je na svetu po broju
oru?anih snaga
. Indija je jedan od najve?ih doprinosioca oru?anim snagama UN za mirovne misije. Njenu kandidaturu su nedvosmisleno podr?ale stalne ?lanice,
Francuska
,
Ujedinjeno Kraljevstvo
, i
Rusija
.
G. ?a?i Tarur, Generalni podsekretar Ujedinjenih nacija za odnose sa javno??u u svojoj knjizi Nehru - Nastanak Indijeu., pi?e da je D?avaharlal Nehru u.odbio ponudu Sjedinjenih Dr?avau. da Indija u.zauzme stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacijau. oko 1953. Nehru je odbio tu ponudu otprilike u isto vreme kada je u.sa podsmehomu. idbio podr?ku D?on Forestera Dulisa za Indijsku Monro doktrinu. Nehru je predlo?io umesto toga da se mesto u Savetu bezbednosti koje je dr?ao Tajvan ponudi Pekingu.
Iako je u po?etku postojalo protivljenje Narodne Republike Kine zbog geo-politi?kih razloga (Kina je bila saveznik sa
Pakistanom
, starim Indijskim suparnikom, a takođe je razmi?ljala o vođenju rata sa Indijom tokom 1962), u skorije vreme kineska stav prema indijskoj kandidaturi se promenio od negativnog preko neutralnog do pozitivnog. Dana
11. aprila
2005
. godine, kina je objavila da ?e podr?ati indijsku kandidaturu za stalnim ?lanstvom, ali bez veta. Pravo veta, međutim, je najzna?ajnija karakteristika stalne ?lanice i u o?ima G4 nacija, zabrana davanja prava veta je samo na?in da 5 trenutnih stalnih ?lanica zadr?i svoju nadmo?nost. Iako
SAD
zvani?no ne podr?ava indijsku kandidaturu - iz vi?e razloga, neke od njih ostaju krajnje nejasni - nezvani?no ?eli da radi sa Indijom i da je podr?i (ali bez
veto
prava). uzimaju?i u obzir njenu ogromnu populaciju i rastu?u ekonomiju i politi?ki sistem, Indija predstavlja jakod takmi?ara za stalno mesto. Drugi faktor koji podupire indijsku kandidaturu je ?injenica da je ona jedna od osniva?a Saveta bezbednosti kao i da je u?estvovala u vi?e navrata u njenim aktivnostima, uklju?uju?i operacije UN u
DR Kongo
,
Kipru
,
Kambod?i
,
Jemenu
,
Somaliji
,
Ruandi
i
Namibiji
, između ostalih.
?ak do dana dana?njeg, govor koji je
Kri?na Menon
(Indijski predstavnik u SBUN) odr?ao je najdu?i ikada predstavljen u Savetu bezbednosti (SBUN). dana
23. januara
1957
. godine, odr?ao je govor bez presedana od 8 ?asova brane?i Indijska prava na
Ka?mir
.
[3]
Brazilska kandidatura za stalno ?lanstvo u Savetu bezbednosti ilma nekoliko jakih razloga:
- Brazil je slao trupe u borbi protiv Sila osovine tokom Drugog svetskog rata i trebalo je da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti pri osnivanju Ujedinjenih nacija.
- Svaki kontinent bi dobio po 2 stalna ?lana (iako Amerika dobila samo jednog a Evropa i Azija po 2), a Brazil je najve?a zemlja u
Ju?noj Americi
po broju stanovnika, ekonomiji i povr?ini.
- sjedinjene Dr?ave
podr?avaju kandidaturu Brazila za stalnim ?lanstvom; ali ipak, bez prava veta. Brazil je dobio podr?ku i drugih zemalja kao ?to je
Rusija
.
- ?lan je alijanse
G4 nacije
(koju ?ine jo? Nema?ka, Indija i Japan). Svaka G4 zemlja podr?ava kandidaturu ostale tri za stalnim ?lanstvom.
- Ima tradiciju vođenja UN trupa u mirovne misije, npr.
Haiti
.
- Brazil predstavlja zna?ajnog politi?kog lidera među zemljama u razvoju, naro?ito u komercijalnim pregovorima u
Svetskoj trgovinskoj organizaciji
.
Od raspada
Otomanskog carstva
predominantni islamski Bliski Istok je bio oblast stalnih međunarodnih konflikta, i ti periodi?ni sukobi su bili tema mnogih debata i rezolucija Saveta bezbednosti. Stoga, mogu?nost uvođenja stalnog Islamskog ?lana u Savet bezbednosti je veoma osetljivo pitanje, naro?ito ako se tom ?lanu dozvoli pravo veta.
Van muslimanskog sveta, komentatori uglavnom iz Sjedinjenih Dr?ava, su zabrinuti da bi Islamski ?lan sa pravom veta mogao ograni?iti sposobnost UN da deluje prisilno na Bliskom Istoku ili u granicama Islamskog sveta (npr.
Ka?mir
i
?e?enija
), predo?avaju?i nesposobnost UN u tim regionima. Usled nedostatka demokratije u bliskoisto?nim dr?avama koje uglavnom ?ine Muslimani je drugi razlog koje koriste zapadni komentatori koji se protive ideji uklju?ivanja ovih zemalja u klub stalnih ?lanica, sa pravom veta.
U isto vreme, nacrt predloga G4 reforme mo?e ostaviti preko 1.2 milijarde muslimana ?irom sveta bez stalnog predstavnika u Savetu bezbednosti UN. Ovo je veoma kontraverzno pitanje u Islamskom svetu i nepovoljno ?e uticati na kredibilitet UN u tim kriznim ?ari?tima na Bliskom Istoku i u Islamskom svetu. U junu 2005, ministar spoljnih poslova Organizacije islamske konferencije (OIK), apelovao je na dobijanje stalnog Islamskog predstavnika u Savetu bezbednosti.
Skora?njim otporima predlogu nacrta reformi koji proisti?e od G4 zemalja mo?e koristiti ovako osetljivo pitanje, naro?ito Sjedinjenim Dr?avama. SAD i nekoliko drugih Zapadnih zemalja protive se bilo kakvom predlogu koji daje novim ?lanicama pravo veta, a u okviru
Afri?ke unije
, Egipat se protivi predlogu Nigerije za usvajanje G4 predloga kojim se ukida pravo veta novim ?lanicama, ?to bi omogu?ilo stvaranje reformisanog Saveta koji ne poseduje stalnog ?lana sa ve?inskim muslimanskim stanovni?tvom.
Trenutno, nijedna zemlja iz
Afrike
ima stalno mesto u Savetu bezbednosti pa je ovo jedan od ve?ih razloga za pokretanje reformi, kako bi jedna od Afri?kih nacija dobila to mesto. Postoji nekoliko zna?ajnih razloga za?to Afrika ima dobre ?anse za sticanje stalnog ?lana u Savetu bezbednosti:
- Afrika je drugi po veli?ini i naseljenosti kontinent, odmah iza Azije (u ?ijem slu?aju, Kina ve? poseduje stalno ?lanstvo, a Japan i Indija konkuri?u za mesto).
- Afrika ima vi?e ?lanova u Ujedinjenim nacijama nego bilo koji drugi kontinent.
- Afrika, u celini, se nesmatra pretnjom međunarodnom miru i bezbednosti.
- Trenutno ima podr?ku ve?eg dela Ju?ne Amerike i Indije (
Alijansa Jug-Jug
) i Japana od
G4 nacija
. Takođe postoji jaka podr?ka Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske za vi?e politi?kih predstavnika iz Afrike.
Iako nijedna dr?ava iz Afrike nije jo? formalno predstavljena kao kandidat za ?lanstvo u Savetu bezbednosti,
Ju?na Afrika
i
Nigerija
se ve? smatraju za jake kandidate. Ju?na Afrika je najve?a i najrazvijenija ekonomija na kontinentu, a Nigerija je najnaseljenija zemlja i veliki doprinosioc trupama UN za mirovne operacije.
Prevodilac
je film iz 2005. godine ?ija radnja govori o izmi?ljenom Afri?kom dr?avniku, po svemu sude?i zasnovana na
Zimbabveanskom
predsedniku
Robertu Mugabeu
, koji nastoji da izbegne optu?nicu od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za suđenje pred
Međunarodnim krivi?nim sudom
(MKS) pod optu?bom za
zlo?ine protiv ?ove?nosti
.
Australija
,
Novi Zeland
, i međunarodne organizacije za ljudska prava su podr?ale poziv za podizanje optu?nice protiv Mugabea. Po?to Zmbabve nije potpisnica statuta MKS, za suđenje je potrebno ili optu?ba od strane Saveta bezbednosti, ili da Zimbabve prihvati nadle?nost Međunarodnog krivi?nog suda.