Berlin
Berlin Tiergarten i Mitte
Zastava Grb
Koordinate : 52°31′N 13°24′E  /  52.517°N 13.400°E  / 52.517; 13.400
Dr?ava	Njema?ka
Vlast
-  gradona?elnik	Franziska Giffey ( SPD )
Povr?ina
-  Ukupna	891.85 km²
Visina	34
Stanovni?tvo ( 2020 .)
- Urbano podru?je	3.769.495 [1]
-  Urbana gusto?a	3.809 stan./ km²
- Podru?je utjecaja	6.000.000
Vremenska zona	UTC+1 ( UTC+2 )
Po?tanski broj	10001 - 14199
Pozivni broj	030
Slu?bena stranica www.berlin.de
Karta
Berlin class=notpageimage| Berlin na karti Njema?ke

Berlin ( / b ?r ? l ? n / ) najve?i je i glavni grad Nema?ke sa 3.769.495 stanovnika ( 31. 12. 2020 .) ^[2] Pre Drugog svetskog rata imao je 4.5 miliona. Berlin je drugi po redu najve?i grad Europske unije posle Londona . ^{[3] [4] [5] [6]} Od 1949 . do 1990 . bio je podeljen na Isto?ni Berlin i Zapadni Berlin .

Berlin je sme?ten na rekama ?preji i Hafel na severoistoku Nema?ke. ^[7] Berlin je jedna od 16 nema?kih dr?ava , i sa svih strana je okru?en dr?avom Brandenburg .

Klima [ uredi | uredi kod ]

Prema Kepenovoj klasifikaciji klimata Berlin ima umerenokontinentalnu klimu .

Leta su topla sa srednjom maksimalnom temperaturom između 22 i 25 °C, i srednjom minimalnom temeraturom u intervalu od 12 do 14 °C, dok su zime hladne sa prose?nom najvi?om temperaturom od 4 °C i prose?nom najni?om temperaturom imeđu -2 i 0 °C. Prole?e i jesen su obi?no prohladni. Centar Berlina poseduje svoju mikroklimu, jer zgrade zadr?avaju toplotu. Zbog toga, temperature u gradu mogu biti i do 4 °C ve?e od temperatura u prigradskim oblastima.

Ki?a pada ravnomerno tokom cele godine, a godi?nji prosek padavina je 570 mm. Iako lake sne?ne padavine obi?no traju od decembra do marta, sne?ni pokriva? se ne zadr?ava dugo. Međutim, zima 2009 / 2010 . je bila izuzetak, jer je sne?ni pokriva? bio prisutan od kraja decembra do po?etka marta. ^[8]

Klimatolo?ki medijani za Berlin
Mjesec	jan-sij	feb-velj	mar-o?u	apr-tra	maj-svi	jun-lip	jul-srp	aug-kol	sep-ruj	okt-lis	nov-stu	dec-pro	godina
Apsolutni maksimum ( °C )	15,2	18,6	25,1	30,9	33,2	35,0	37,2	37,9	34,2	27,5	19,5	15,7	37,9
Srednji maksimum ( °C )	2,9	4,2	8,5	13,2	18,9	21,6	23,7	23,6	18,8	13,4	7,1	4,4	13,4
Srednji minimum ( °C )	?1,9	?1,5	?1,3	4,2	9,0	12,3	14,3	14,1	10,6	6,4	2,2	?0,4	5,7
Apsolutni minimum ( °C )	?21,0	?26,0	?16,5	?6,7	?2,9	0,8	5,4	4,7	?0,5	?9,6	?16,1	?20,2	?26,0
Precipitacija ( mm )	42	33	41	37	54	69	56	58	45	37	44	55	571
Izvor: World Weather , Pogoda i Klimat

Politika Berlina [ uredi | uredi kod ]

Dr?ava [ uredi | uredi kod ]

Berlin je postao nezavisna dr?ava danom nema?kog reujedinjenja 3. oktobra 1990 , i jedna je od tri dr?ave u Nema?koj koja je ujedno i grad (pored Hamburga i Bremena ).

Biv?i Zapadni Berlin , je bio dr?ava od osnivanja Zapadne Nema?ke 23. maja 1949 , ali je bio oslonjen na zapadne vojne zaveznika, i nije bio tehni?ki deo Zapadne Nema?ke. Isto?ni Berlin je bio glavni grad Isto?ne Nema?ke od 1949 do 1990, ?to je bilo protivno dogovoru ?etiri najve?e sile.

Berlinom upravlja Senat Berlina, koji se sastoji od Gradona?elnika i 8 senatora, koji imaju ministarski status. Gradona?elnik je predstavnik dr?ave Berlin. Trenutno, ovo mesto pripada Klausu Voverajtu (SPD).

Gradski i dr?avni parlament se naziva “Abgeordnetenhaus“ ili ku?a predstavnika građana.

Gradske op?tine [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak Op?tine Berlina .

Berlin je podeljen na 12 op?tina.

Svaka svaka op?tina ima vladu (Bezirksamt), koja se sastoji od pet ministara i predsednika varo?i.

Istorija [ uredi | uredi kod ]

Prvi doseljenici [ uredi | uredi kod ]

Oko 720 . godine dva Slovenska plemena, naselila su Berlinski region. Heveleri su se naselili kraj reke Hafel, sa njihovim glavnom naseobinom Brenaborom, kasnije nazvanim kao grad Brandeburg. Bli?e reci ?preji, u dana?njoj gradskoj varo?i Kopernik, naselili su se ?prevani .

Heveleri su osnovali drugo mesto pored reke Havel oko 750 . Ono je tada bilo najbli?e dana?njem Brlinu, i zvalo se ?pandov (dana?nji ?pandau ). ?pandau i Kopernik , za?ti?eni zidinama oko 825 , su bile glavne naseobine sve do 11. veka .

Berlin i Keln [ uredi | uredi kod ]

Berlin je jedan od najmlađih evropskih gradova, koji je osnovan u 12. veku . Grad se sastojao od dva naselja, Berlina i Kulna , na obe strane reke ?preje, u dana?njoj varo?i Mite ( Mitte ? sredina). Kuln se prvi put pominje u dokumentima 28. oktobra 1237 , a Berlin 1244 . Na?alost, gradski centar izgoreo je 1830 , kada je uni?teno veliki broj spisa iz tada?njeg vremena. ^{[9] [10]}

Oba naselja su formirala trgova?ku uniju 1307 , i participirala u Hanseu. Nihovo jedinstvo trajalo je oko 400 godina, sve dok se Kuln i Berlin nisu ujedinili pod imenom Berlin 1709 , uklju?uju?i i prigradska naselja Fridrihsverder, Doroten?tad i Fridrih?tad.

Nije ostalo mnogo tragova od ovih nekada?njih naselja, ali neki se mogu videti u Nikolaivirtelu pored Rataus Rotes (op?tina Rotes) i Klo?terkirhe (Klo?ter crkve) pored Aleksandarplaca .

Urbanizam između 15. i 17. veka [ uredi | uredi kod ]

Prva gradska palata je građena pored obale reke ?preje od 1443 . do 1451 . U to vreme Berlin-Kuln je imao oko osam hiljada stanovnika. 1576 . bubonska kuga je ubila oko 4000 ljudi u gradu.

Tokom Tridesetogodi?njeg rata ( 1618 - 1648 ), broj stanovnika u Berlinu je opao sa 10.000 na 6.000.

Godine 1640 . Fridrih Viliam preuzeo je vlast u u Brandeburgu. Tokom njegove vladavine, Berlin je dostigao 20.000 stanovnika i postao zna?ajan centralnoevropski grad.

Bulevar sa ?est redova drve?a je postavljen između parka Tirgarten i Palate 1647 . godine. Bulevar je nazvan Unter den Linten .

Nekoliko godina kasnije, konstruisan je Doroten?tad na severozapadu reke ?pre - na ?pre ostrvu gde se nalazila Palata. Od 1688 . Fridrih?tad je izgrađen i naseljen.

Prusija [ uredi | uredi kod ]

18. januara 1701 , Frederik III je krunisan kao Kralj Frederik prvi od Prusije, koji je Berlin proglasio za glavni grad Prusije .

1709 , Berlin-Kuln se zajedno sa Fridrihsverderom, Doroten?tatom i Fridrih?tatom ujedinio pod imenom Berlin sa 60.000 stanovnika.

Vajmarska Republika i Tre?i Rajh [ uredi | uredi kod ]

Najve?i utisak koji se stekne prilikom posete Berlinu je veliki diskontinuitet , koji reflektuje komplikovanu istoriju Nema?ke u dvadesetom veku. Isto tako, bio je sedi?te Pruskih kraljeva. Broj stanovnika Berlina nije napredovao tokom 19. veka, naro?ito kada je postao prestonica Nema?kog Carstva ( 1871 ). Bio je glavni grad Nema?ke Vajmarske Republike i kada je Nema?ka bila nacisti?ka. Tokom ovog perioda, Adolf Hitler je imao velike planove za transformaciju Belina, jer ga je mrzeo i mislio je da je najru?niji grad na svetu. Albert ?per je bio Hitlerov glavni arhitekta, koji je napravio velike planove za preuređenje Berlina.

Na mestu gde se Rajhstag danas nalazi, planirano je da se napravi Velika Dvorana, 250m visoka i sedam puta ve?a o Bazilike sv. Petra u Rimu. U nju bi moglo da stane 170.000 ljudi, a oni koji su je planirali, govorili su da bi se iz nje moglo upravljati oblacima i ki?om. Planirana je Avenija Pobede ?iroka 23 metara a duga?ka 56 km. Na drugom kraju, trebala je da se napravi nova ?elezni?ka stanica, a pored nje aerodom Tempelof .

Danas je samo nekoliko građevina preostalo iz nacisti?kog perioda: internacionalni aerodrom Tempelof, Olimpijski Stadion , i uli?na rasveta ne nekoliko mesta u gradu. Hitlerova Kancelarija Rajha je uni?tena od strane Sovjeta, a ostaci su posluzili da se napravi Sovjetski memorijalni centar u Treptauer parku u Berlinu.

Podeljeni grad [ uredi | uredi kod ]

Pred kraj Drugog svetskog rata , Berlin je bio uni?ten 70% zahvaljuju?i savezni?kim bombardovanjem i uli?nim borbama. Zbog toga nazvan je ?Vremenskom nulom“ ?to je zna?ilo novi po?etak za grad. Veliki Berlin je podeljen u ?etiri sektora od strane Saveznika, Londonskim protokolom ( 1944 ): ^[11]

• Sjedinjene Ameri?ke Dr?ave , (obuhvatao op?tine: Nojkeln (Novi Keln), Krojcberg (Krojc brdo), Tempelof , ?eneberg (Lepo brdo), ?teglic , Zelendorf ;
• Veliku Britaniju , (obuhvatao op?tine: Tirgarten , ?arlotenburg , Vilmerzdorf i ?pandau );
• Francusku , (obuhvatao op?tine: Veding i Rajnikedorf );
• Sovjetski Savez , (obuhvatao op?tine: Mite (Sredina), Prenclauer berg (Prenclauersko brdo), Pankov , Vajsense (Belo jezero), Fridrih?ajn , Li(h)?tenberg*, Treptov i Kopernik .

Berlin je bio sme?ten u sred sovjetske okupacione zone Nema?ke i postao prirodna ta?ka suprotstavljenih strana u Hladnom ratu . Kada je 24. juna 1948 . otpo?ela Staljinova Berlinska blokada, zapadni saveznici su Zapadni Berlin snabdevali tzv. vazdu?nim liftom (die Luftbrucke), nazvan od strane Berlinaca.

Berlinski sovjetski sektor, Isto?ni Berlin , je postao glavni grad isto?ne Nema?ke , kada je formirana iz Sovjetske okupacione zone u oktobru 1949. Zapadne Nema?ke je formirana 23. maja 1949 . iz ameri?kih, britanskih, i francuskih zona, glavni grad je bio u Bonnu . 13. avgusta 1961 . napravljen je Berlinski zid , razdvojiv?i Zapadni Berlin od Isto?nog i ostatka Nema?ke.

?ezdesetih godina dvadesetog veka, Berlin je bio centar evropskih studentskih protesta.

Preuređenje [ uredi | uredi kod ]

Berlinski zid je probijen 9. novembra 1989 . Tokom Nema?kog reujedinjenja 3. oktobra 1990 , zid je skoro potpuno sru?en. Ostali su mali delovi, koji najvi?e slu?e kao podsetnici i turisti?ke atrakcije. Nema?ki Bundestag je juna 1991 . izglasao odluku da se glavni grad Nema?ke Bon, preseli u Berlin. Berlin je ponovo postao glavni grad Nema?ke. Ministri i vladina administracija su se u Berlin preselili 1997 / 1998 . ^[12]

Turisti?ke atrakcije [ uredi | uredi kod ]

Znamenitosti modernog Berlina [ uredi | uredi kod ]

• Berlinski televizijski toranj - visok 368 metara, sagrađen 1969. blizu Aleksanerplaca. Sa njegove osmatra?nice, visoke 104 metara, se mo?e videti ceo grad.

Obele?ja i simboli [ uredi | uredi kod ]

Najpoznatija građevina u svetu a istovremeno i obele?je Berlina je Brandenbur?ka Kapija. Druge građevine poznate izvan Nema?ke su Rajhstag, Televizijski toranj i Kolona Pobede. Simbol na grbu Berlina je medved. Berlinski medvedi-drugari Buddy Bears koji su bili kreirani 2001-ve godine va?e danas kao neoficijelni simbol modernog, otvorenog Berlina, koji, kako je Ban ki-Mon rekao ’’u svetu prenose poruku harmonije i mira’’.

Zoolo?ki vrtovi [ uredi | uredi kod ]

Berlinski zoolo?ki vrt , stariji od dva zoo-vrta, sme?ten u centru grada, je osnovan 1844 . godine, ^[14] i danas se smatra za najbogatiju zbirku razli?itih ?ivih vrsta na svetu. ^{[15] [16]} Između ostalog, bio je dom polarnom medvedu Knutu , ^[17] koji je u njemu i rođen, decembra 2006 . ^[18]

Drugi berlinski zoo-vrt, Tirpark Fridrihsfelde , osnovan 1955 . godine u parku istorijskog zamka Fridrihsfelde u predgrađu Lihtenberga , je, po svojoj povr?ini, najve?i zoolo?ki vrt u Evropi . U odnosu na Berlinski zoolo?ki vrt poseduje ve?u zbirku reptila .

Ostale interesantne građevine(nedostupne javnosti) [ uredi | uredi kod ]

• Fernmeldeturm Berlin
• Richtfunkstelle Berlin-Frohnau
• Transmitter Berlin-Britz
• Radio mast Berlin-Scholzplatz
• Transmitter Berlin-Alley of Stallupone
• Radio mast Berlin-Olympiastadium
• Radar facility Berlin-Teufelsbberg
• TV Tower Berlin-Mueggelberge
• Power station Berlin-Wilmersdorf
• Power station Reutter

Univerzitet [ uredi | uredi kod ]

• Slobodni berlinski univerzitet [1]
• Humboldt-Universitat zu Berlin [2]
• Tehni?ki univerzitet u Berlinu [3]
• Charite [4] (Medical Faculty of Freie and Humboldt-Universitat)
• Universitat der Kunste [5]

Univerzitet primenjenih nauka [ uredi | uredi kod ]

• Alice-Salomon-Fachhochschule fur Sozialarbeit/-padagogik [6] Arhivirano 2008-02-28 na Wayback Machine-u
• Evangelische Fachhochschule [7]
• Katholische Fachhochschule [8]
• Fachhochschule fur Technik und Wirtschaft [9] Arhivirano 2012-09-18 na Wayback Machine-u
• Fachhochschule fur Wirtschaft [10]
• Hochschule fur Musik Hanns Eisler [11]
• Technische Fachhochschule [12] Arhivirano 2012-08-04 na Wayback Machine-u

Kultura [ uredi | uredi kod ]

Muzeji [ uredi | uredi kod ]

• Museum Island with the Altes Museum, Pergamon Museum and Alte Nationalgalerie
• Nema?ki muzej tehnologije u Krojcbergu
• Muzej po?te i telekomunikacija
• Nova nacionalna galerija jedna od poslednjih dela Ludvig Miesa van der Rohea
• Stara nacionalna galerija, 19. vek ? slike i skulpture [13] Arhivirano 2004-06-08 na Wayback Machine-u
• Jevrejski muzej u Berlinu
• Hambzrgska ?elezni?ka stanica
• Muzej evropske kulture
• Berlinska dr?avna galerija [14] Arhivirano 2005-12-28 na Wayback Machine-u
• Muzej Bauhauz [15] Arhivirano 2005-09-30 na Wayback Machine-u
• Broehan Museum [16] Arhivirano 2008-01-24 na Wayback Machine-u
• Deutsche Guggenheim Museum [17]
• Nema?ki muzej filma [18]
• Muzej Kaete Kolvic [19] Arhivirano 2008-12-05 na Wayback Machine-u
• Muzej evropske kulture [20] Arhivirano 2005-03-24 na Wayback Machine-u
• Vitra Design Museum [21] Arhivirano 2004-08-11 na Wayback Machine-u
• Bergruenska kolekcija (Pikaso i njegovo doba) [22] Arhivirano 2005-10-29 na Wayback Machine-u
• Berlinska galerija slika [23] Arhivirano 2005-08-20 na Wayback Machine-u
• F.C. Flik Kolekcija [24] Arhivirano 2004-10-10 na Wayback Machine-u
• Muzej istorije prirode [25] Arhivirano 2007-06-10 na Wayback Machine-u
• German Museum of Technology [26] Arhivirano 2006-10-08 na Wayback Machine-u
• Muzej istorije medicine [27] Arhivirano 2006-02-13 na Wayback Machine-u
• Dokumentacioni centar Berlinskog zida [28] Arhivirano 2007-06-30 na Wayback Machine-u
• Pruske palate i parkovi u Berlinu [29] Arhivirano 2007-12-31 na Wayback Machine-u

Pozori?ta [ uredi | uredi kod ]

• Schaubuhne [30]
• Volksbuhne [31]
• Nema?ko narodno pozori?te [32]
• Berlinski ansambl [33]
• Zapadno pozori?te [34]
• Grips-pozori?te
• Pozori?te Maksim Gorki [35]
• Renesansno pozori?te
• Friedrichstadt-Palast [36]

Opere [ uredi | uredi kod ]

• Nema?ka opera
• Gradska opera Unter den Linten
• Komi?na opera

Klubovi [ uredi | uredi kod ]

• 2BE Club (Old WMF Location)
• Arena
• Bastard (Prater)
• Big Eden
• Icon
• Kalkscheune kalkscheune.de
• Kato
• Kinzo
• Knaack Club knaack-berlin.de
• Ma Baker Club Berlin mabaker.de
• Magnet magnet-club.de
• Maria am Ostbahnhof clubmaria.de Arhivirano 2005-12-28 na Wayback Machine-u
• Matrix
• Polar.tv
• Sage Club sage-club.de
• SO36
• Soda Club at Kulturbrauerei
• Steinhaus steinhaus-berlin.de
• Sternradio
• Watergate water-gate.de
• WMF (Cafe Moskau) wmfclub.de ^{[ mrtav link ]}
• 90°

Transport [ uredi | uredi kod ]

Javni gradski saobra?aj [ uredi | uredi kod ]

• U-Bahn , (U-voz) ? sistem podzemnog metroa
• S-Bahn , (S-voz) - prvenstvaeno nadzemni metro sistem

Pogledajte Berlinski metro

• Tram/Straßenbahn, tramvajski sistem. Naro?ito rasprostranjen u isto?nom delu
• Autobuski saobra?aj
• Feriboti
• U sva prevozna sredstva javnog gradskog saobra?aja se mo?e u?i jednom kartom
• Mapa trenutne javne saobra?ajne mre?e (BVG)

Aerodromi [ uredi | uredi kod ]

• ?enefeld međunarodni aerodrom (SXF), bi?e pro?iren i preimenovan u Berlin Brandenburg međunarodni aerodrom (BBI) 2007 . godine
• Tegel međunarodni aerodrom (TXL), bi?e zatvoren kad se BBI stavi u funkciju (2007. godine)
• Tempelof međunarodni aerodrom (THF), bi?e zatvoren 2006 . godine
• Internet stranica berlinskih aerodroma

Luke [ uredi | uredi kod ]

• Westhafen (Zapadna luka) ? najve?a luka u Berlinu 173000 kvadratnih metara, za p?enicu i te?ka dobra.
• Sudhafen (Ju?na luka) ? povr?ine od oko 103000 metara kvadratnih, za p?enicu i te?ka dobra.
• Berlin Osthafen (Isto?na luka) ? povr?ine 57500 metara kvadratnih, i dalje u upotrebi, ali je deo pod rekonstrukcijom.
• Hafen Berlin Neukolln (Luka Nojkeln) ? sa samo 19000 metara kvadratnih, namanja luka, za građevinske materijale.

Organizacija sportskih manifestacija [ uredi | uredi kod ]

• Berlin je bio doma?in Letnjih Olimpijskih igara 1936 . godine.
• Berlin ?e u?estvovati u organizaciji Svetskog prventstva u fudbalu 2006.
• Berlin ?e 2890. organizovati svetsko prventstvo u atletici.

Rekli su... [ uredi | uredi kod ]

"Berlin ist arm, aber sexy." ("Berlin je siroma?an ali seksi.")
( Klaus Voverajt , Gradona?enik, u televizijskom intervjuu, 2004)

"Ich bin ein Berliner." ("Ja sam Berlinac")
( D?on F. Kenedi , Predsednik SAD, 1963. tokom posete Berlinu)

"Ihr Volker der Welt ... schaut auf diese Stadt!" ("Građani sveta ... pogledajte ovaj grad!")
( Ernst Rojter , Gradona?elnik, tokom Berlinske blokade , 1948.)

"Ich hab noch einen Koffer in Berlin" ("Ja i dalje dr?im kofer u Berlinu")
( Marlen Ditrih , glumica i peva?ica rođena 1901. u Berlinu- ?eneberg )

Reference [ uredi | uredi kod ]

Literatura [ uredi | uredi kod ]

Vanjske veze [ uredi | uredi kod ]

• Berlin - informacije na stranici Wikivoyage
• Panorame Berlina ? Panoramski pogledi znamenitosti Berlina
• Berlin, Find Links! Arhivirano 2014-04-09 na Wayback Machine-u
• Berlin Sightseeing
• Zvani?na internet prezentacija Berlina Arhivirano 2007-01-25 na Wayback Machine-u
• Alt-Berlin Arhivirano 2010-04-24 na Wayback Machine-u Arhiva istorijskih mapa Berlina, od 1738. do danas. (Na nema?kom)
• BerlinOnline.de (Na nema?kom)
• Berliner Kurier (Na nema?kom)
• Berliner Zeitung (Na nema?kom)
• Berliner Morgenpost (Na nema?kom)
• Focus Online (Na nema?kom)
• Statistika Berlina (Na nema?kom)
• Berlinski umetnici Arhivirano 2005-09-21 na Wayback Machine-u
• Slike berlina od 1989. do 1999. Arhivirano 2019-05-30 na Wayback Machine-u
• Berlin DVD Arhivirano 2012-12-30 na Wayback Machine-u
• Individual Berlin Sightseeing Tours
• Berlinska arhitektura Arhivirano 2006-12-09 na Wayback Machine-u
• Umetnost, muzika i kultura u Berlinu Arhivirano 2005-06-08 na Wayback Machine-u

Napomena:
?lanak je sa Vikipedije na engleskom jeziku preveo korisnik Pokrajac i zbog toga se u njemu mogu na?i eventualne stilske i gramati?ke gre?ke.