Берлин

Уреди везе
Координате : 52° 30′ 59″ С; 13° 22′ 39″ И  /  52.516389° С; 13.3775° И  / 52.516389; 13.3775
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

За друге употребе погледа?те страницу Берлин (вишезначна одредница) .
Берлин
нем. Berlin
Шпре?а , Музе?ско острво и ТВ тора?
Стуб победе
Шарлотенбург
Градска ку?а
Бранденбуршка капи?а
Ра?хстаг
Берлинска катедрала
Потсдамер плац
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава   Немачка
Савезна држава Берлин
Становништво
Становништво ‍
 ?  2024 . 3.576.873 [1]
 ?  густина 4.009,95 ст./km 2
Агломераци?а 6.144.600
Географске карактеристике
Координате 52° 30′ 59″ С; 13° 22′ 39″ И  /  52.516389° С; 13.3775° И  / 52.516389; 13.3775
Временска зона UTC+1 ( CET ), лети UTC+2 ( CEST )
Апс. висина 34 -115 m
Површина 892 km 2
Берлин на карти Немачке
Берлин
Берлин
Берлин на карти Немачке
Остали подаци
Градоначелник Ка? Вегнер ( Хриш?анско-демократска уни?а Немачке )
Поштански бро? 10115?14199
Позивни бро? 030
Регистарска ознака B, I
Веб-са?т
berlin.de

Берлин ( нем. Berlin , длсрп. Barli? ) ?е главни град Савезне Републике Немачке и истовремено ?една од ?ених шеснаест држава . [2] Са преко 3,4 милиона становника ?е на?много?удни?и и са површином од 892 km² на?ве?и град у зем?и. [3] Други ?е на?ве?и град у Европско? уни?и и центар шестомилионске метрополитанске реги?е Берлин/Бранденбург те агломераци?е ко?а бро?и 4,4 милиона ?уди. Град ?е управно поде?ен на дванаест градских округа. [4] Поред река Шпре?е и Хафела , на ко?има град почива, на подруч?у града се налазе и бро?ни други, ма?и, водени токови, као и бро?на ?езера и шуме. [5] [6]

Поменут први пут у 13. веку, Берлин ?е кроз истори?у био седиште и главни град Маркгрофови?е Бранденбург , Пруске и Немачког Ра?ха , кроз различите облике владавине кроз ко?е су ови пролазили. [7] Након 1949 . град ?е поде?ен и источни део Берлина ?е de facto служио као главни град Источне Немачке . Падом берлинског зида и у?еди?е?ем Немачке 1990 , Берлин ?е поново постао главни град целе Немачке, те следствено и седиште савезних институци?а државе, као што су влада, председник, Бундестаг и Бундесрат , бро?на савезна министарстава и амбасаде, а ко?а су се пре налазила у Бону . [8] [9]

Берлин ?е светски град културе, политике, меди?а и науке. [10] [11] [12] Европско ?е саобра?а?но чвориште и ?едно од на?посе?ени?их места на континенту . Спортске манифестаци?е, универзитети, истраживачки центри и берлински музе?и ужива?у ме?ународни углед. [13] Од преласка у други милени?ум, град се развио у магнет за осниваче бизниса и фирми, креативне ?уде и имигранте. [14] Архитектура, фестивали, но?ни живот и разнолики животни услови овог града су светски познати. [15]

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Немачко име Берлин ?е германизовани облик словенског имена града. Лужичкосрпско име града Берлина ?е Бар?ин ( длсрп. Barli? ) или Бр?ин, и ?една од теори?а порекла имена ?е да потиче од великог бро?а баруштина (или бр?а [16] ) и крови?ара облеп?ених блатом, ко?е су посто?але на подруч?у града у време ?еговог оснива?а. [17]

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Берлин се налази на североистоку Немачке, у мочварно? и шумовито? равничарско? низи?и , ко?а ?е део простране Сред?оевропске низи?е (простире се од северне Француске до западне Руси?е ). Берлин се налази на надморско? висини од 34 m. Налази се на обали река Шпре?а , Хафел и Даме . У предгра?у Шпандау, на западу Берлина, Шпре?а се улива у реку Хафел , ко?а тече од севера ка ?угу кроз западни Берлин. Ток Хафела личи на ланац ?езера, од ко?их су на?ве?а Тегел и Гросер Ванзе . У реку Шпре?у, у гор?ем делу ?еног тока, улива?у се реке ко?е истичу из ве?ег бро?а ?езера, док Шпре?а у источном Берлину протиче кроз ?езеро Велики Мигел . [18]

Клима [ уреди | уреди извор ]

Предгра?а Берлина су покривена шумом и бро?ним ?езерима.

Према Кепеново? класификаци?и климата Берлин има умереноконтиненталну климу .

Лета су топла са сред?ом максималном температуром изме?у 22 и 25 °C, и сред?ом минималном температуром у интервалу од 12 до 14 °C, док су зиме хладне са просечном на?вишом температуром од 4 °C и просечном на?нижом температуром изме?у -2 и 0 °C. Проле?е и ?есен су обично прохладни. Центар Берлина поседу?е сво?у микроклиму, ?ер зграде задржава?у топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4 °C ве?е од температура у приградским областима. [9]

Киша пада равномерно током целе године, а годиш?и просек падавина ?е 570 mm. Иако лаке снежне падавине обично тра?у од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Ме?утим, зима 2009 / 2010 . ?е била изузетак, ?ер ?е снежни покривач био присутан од кра?а децембра до почетка марта. [19]

Клима Берлина
Показате? \ Месец . ?ан. . Феб. . Мар. . Апр. . Ма? . . ?ун . . ?ул . . Авг. . Сеп. . Окт. . Нов. . Дец. . Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,2
(59,4) 		18,6
(65,5) 		25,1
(77,2) 		30,9
(87,6) 		33,2
(91,8) 		35,0
(95) 		37,9
(100,2) 		37,7
(99,9) 		34,2
(93,6) 		27,5
(81,5) 		19,5
(67,1) 		15,7
(60,3) 		37,9
(100,2)
Сред?и максимум, °C (°F) 2,9
(37,2) 		4,2
(39,6) 		8,5
(47,3) 		13,2
(55,8) 		18,9
(66) 		21,6
(70,9) 		23,7
(74,7) 		23,6
(74,5) 		18,8
(65,8) 		13,4
(56,1) 		7,1
(44,8) 		4,4
(39,9) 		13,4
(56,1)
Просек, °C (°F) 0,5
(32,9) 		1,4
(34,5) 		4,9
(40,8) 		8,8
(47,8) 		14
(57) 		17
(63) 		19,1
(66,4) 		18,9
(66) 		14,7
(58,5) 		9,9
(49,8) 		4,7
(40,5) 		1,9
(35,4) 		9,7
(49,5)
Сред?и минимум, °C (°F) ?1,9
(28,6) 		?1,5
(29,3) 		?1,3
(29,7) 		4,2
(39,6) 		9,0
(48,2) 		12,3
(54,1) 		14,3
(57,7) 		14,1
(57,4) 		10,6
(51,1) 		6,4
(43,5) 		2,2
(36) 		?0,4
(31,3) 		5,7
(42,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) ?21,0
(?5,8) 		?26,0
(?14,8) 		?16,5
(2,3) 		?6,7
(19,9) 		?2,9
(26,8) 		0,8
(33,4) 		5,4
(41,7) 		4,7
(40,5) 		?0,5
(31,1) 		?9,6
(14,7) 		?16,1
(3) 		?20,2
(?4,4) 		?26,0
(?14,8)
Количина падавина , mm (in) 42
(16,5) 		33
(13) 		41
(16,1) 		37
(14,6) 		54
(21,3) 		69
(27,2) 		56
(22) 		58
(22,8) 		45
(17,7) 		37
(14,6) 		44
(17,3) 		55
(21,7) 		571
(224,8)
Извор:  World Weather , Погода и Климат

Политика Берлина [ уреди | уреди извор ]

Држава [ уреди | уреди извор ]

Берлин ?е постао независна држава даном немачког реу?еди?е?а 3. октобра 1990 . године, [20] и ?една ?е од три државе у Немачко? ко?а ?е у?едно и град (поред Хамбурга и Бремена ).

Бивши Западни Берлин , ?е био држава од оснива?а Западне Немачке 23. ма?а 1949 . године, али ?е био осло?ен на западне во?не савезнике, и ни?е био технички део Западне Немачке. Источни Берлин ?е био главни град Источне Немачке од 1949. до 1990. године, што ?е било противно договору четири на?ве?е силе. [21]

Берлином управ?а извршни орган по имену Сенат Берлина , ко?и се састо?и од Градоначелника и 8 сенатора, ко?и има?у министарски статус. Градоначелник ?е представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Франциски Гифе? (СПД). Погледа?те листу досадаш?их градоначелника Берлина .

Градски и државни парламент се назива ? Abgeordnetenhaus “ или ку?а представника гра?ана.

Градске општине [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Општине Берлина

Берлин ?е поде?ен на 12 општина. [22]

Свака општина има владу ( нем. Bezirksamt ), [23] ко?у чине пет министара и општински градоначелник (нем. Bezirksburgermeister ).

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Први досе?еници [ уреди | уреди извор ]

Око 720 . године два словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили кра? реке Хафел, са ?иховим главном насеобином Бренабором, касни?е названим као град Брандебург. Ближе реци Шпре?и, у данаш?о? градско? вароши Кепеник, населили су се Шпревани . [9]

Хевелери су основали друго место поред реке Хафел око 750 . Оно ?е тада било на?ближе данаш?ем Берлину, и звало се Шпандов (данаш?и Шпандау ). Шпандау и Кепеник , зашти?ени зидинама око 825 , су биле главне насеобине све до 11. века . [24]

Претпостав?а се да име Берлин долази од полапске речи за мочвару. [25]

Берлин и Келн [ уреди | уреди извор ]

Берлин ?е ?едан од на?мла?их европских градова, ко?и ?е основан у 12. веку . Град се састо?ао од два насе?а, Берлина и Келна ( Koln ), на обе стране реке Шпре?е, у данаш?ем насе?у Мите ( Mitte ? средина, центар). Келн се први пут поми?е у документима 28. октобра 1237 , а Берлин 1244 . Градски центар изгорео ?е 1830 , када ?е уништено велики бро? списа из тадаш?ег времена. Оба насе?а су формирала трговачку уни?у 1307 , и партиципирала у Ханзи . ?ихово ?единство тра?ало ?е око 400 година, све док се Келн и Берлин нису у?единили под именом Берлин 1709 , ук?учу?у?и и приградска насе?а Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихсштад.

Ни?е остало много трагова од ових некадаш?их насе?а, али неки се могу видети у Николаифиртелу поред Ротес Ратхаус (Црвена Скупштина) и Клостеркирхе (Клостер цркве) поред Александерплаца .

Поглед са Александерплаца

Урбанизам изме?у 15. и 17. века [ уреди | уреди извор ]

Прва градска палата ?е гра?ена поред обале реке Шпре?е од 1443 . до 1451 . У то време Берлин-Келн [7] ?е имао око осам хи?ада становника. 1576 . бубонска куга ?е убила око 4000 ?уди у граду. [26] Током Тридесетогодиш?ег рата (1618?1648), бро? становника у Берлину ?е опао са 10.000 на 6.000. Године 1640, Фридрих Вилхелм преузео ?е власт у Брандебургу. Током ?егове владавине, Берлин ?е достигао 20.000 становника и постао знача?ан централноевропски град. Булевар са шест редова дрве?а ?е постав?ен изме?у парка Тиргартен и Палате 1647 . године. Булевар ?е назван Унтер ден Линден . Неколико година касни?е, конструисан ?е Доротенштад на северозападу реке Шпре?а ? на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688 . Фридрихсштад ?е изгра?ен и насе?ен.

Пруска [ уреди | уреди извор ]

Дана 18. ?ануара 1701 , Фридрих III ?е крунисан као кра? Фридрих I од Пруске, ко?и ?е Берлин прогласио за главни град Пруске . [27]

Године 1709, Берлин-Келн се за?едно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом у?единио под именом Берлин са 60.000 становника. [28]

Ва?марска република и Тре?и ра?х [ уреди | уреди извор ]

Берлинска катедрала

На?ве?и утисак ко?и се стекне приликом посете Берлину ?е велики дисконтинуитет, ко?и рефлекту?е компликовану истори?у Немачке у 20. веку. Исто тако, био ?е седиште пруских кра?ева. Бро? становника Берлина ни?е напредовао током 19. века, нарочито када ?е постао престоница Немачког царства ( 1871 ). [29] Био ?е главни град Немачке Ва?марске Републике и када ?е Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер ?е имао велике планове за трансформаци?у Белина, ?ер га ?е мрзео и мислио ?е да ?е на?ружни?и град на свету. [30] Алберт Шпер ?е био Хитлеров главни архитекта, ко?и ?е направио велике планове за преуре?е?е Берлина. Након замиш?ене нацистичке победе у рату, нови и преуре?ени Берлин требало ?е да доби?е име Главни град света Германи?а . [30] [31]

На месту где се Ра?хстаг данас налази, планирано ?е да се направи Велика Дворана, 250m висока и седам пута ве?а од Базилике св. Петра у Риму. У ?у би могло да стане 170.000 ?уди, а они ко?и су ?е планирали, говорили су да би се из ?е могло управ?ати облацима и кишом. Планирана ?е Авени?а Победе широка 23 m а дугачка 56 km. На другом кра?у, требало ?е да се направи нова железничка станица, а поред ?е аеродром Темпелхоф . [32]

Данас ?е само неколико гра?евина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, Олимпи?ски Стадион , и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцелари?а ра?ха су уништили Сов?ети, а остаци су послужили да се направи Сов?етски мемори?ални центар у Трептовер парку у Берлину.

Поде?ени град [ уреди | уреди извор ]

Пред кра? Другог светског рата , Берлин ?е био знача?но оште?ен савезничим бомбардова?има и уличним борбама. Велики Берлин ?е поде?ен у четири сектора од стране Савезника [2] , Лондонским протоколом (1944):

Берлин ?е био смештен усред сов?етске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстав?ених страна у Хладном рату . Када ?е 26. ?уна отпочела Ста?инова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снабдевали ваздушним мостом (die Luftbrucke).

Берлински сов?етски сектор, Источни Берлин , ?е постао главни град источне Немачке , када ?е формирана од Сов?етске окупационе зоне у октобру 1949. Западна Немачке ?е формирана 23. ма?а 1949 . од америчке, британске, и француске зоне, главни град ?е био Бон . 13. августа 1961 . подигнут ?е Берлински зид , раздво?ивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке. [2]

Шездесетих година 20. века, Западни Берлин ?е био центар европских студентских протеста.

Поновно у?еди?е?е [ уреди | уреди извор ]

Берлински зид ?е проби?ен 9. новембра 1989 . У периоду око Немачког у?еди?е?а 3. октобра 1990 , зид ?е скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, ко?и на?више служе као подсетници и туристичке атракци?е. Немачки Бундестаг ?е ?уна 1991 . изгласао одлуку да главни град Немачке уместо дотадаш?ег Бона буде Берлин. Министри и владина администраци?а су се у Берлин преселили 1997 / 1998 . [2]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

У Берлину живи 777.345 ?уди ко?и су мигрирали из европских или ваневропских држава. 529.975 становника Берлина су немачки држав?ани ко?и су дошли из неког другог дела Немачке.

Популаци?а ( ист. ): Берлин
Година 1750 1815 1852 1871 1890 1900 1910 1920 1933 1939 1945 1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010 2020 2022
Становништво 113.289 197.717 438.958 826.341 1.578.794 1.888.848 2.071.257 3.879.409 4.221.024 4.330.640 3.064.629 3.336.026 3.274.016 3.208.719 3.048.759 3.433.695 3.382.169 3.460.725 3.664.088 3.755.251

Туристичке атракци?е [ уреди | уреди извор ]

Потсдамер Плац

Истори?ске гра?евине у центру града [ уреди | уреди извор ]

Бранденбуршка капи?а
Ра?хстаг (лето 2000 )

Знаменитости модерног Берлина [ уреди | уреди извор ]

Обележ?а и симболи [ уреди | уреди извор ]

На?познати?а гра?евина у свету а истовремено и обележ?е Берлина ?е Бранденбуршка Капи?а. Друге гра?евине познате изван Немачке су Ра?хстаг, Телевизи?ски тора? и Колона Победе. Симбол на грбу Берлина ?е медвед. Берлински медведи-другари Buddy Bears ко?и су били креирани 2001 .године важе данас као неофици?елни симбол модерног, отвореног Берлина, ко?и, како ?е Бан ки-Мон рекао ?у свету преносе поруку хармони?е и мира”.

Зоолошки вртови [ уреди | уреди извор ]

Берлински зоолошки врт поседу?е више од 13.000 животи?а. [33]

Берлински зоолошки врт , стари?и од два зоо-врта, смештен у центру града, ?е основан 1844 . године, [34] и данас се сматра за на?богати?у збирку различитих живих врста на свету. [35] [36] Изме?у осталог, био ?е дом поларном медведу Кнуту , [37] ко?и ?е у ?ему и ро?ен, децембра 2006 . [38]

Други берлински зоо-врт, Тирпарк, основан 1955 . године у парку истори?ског замка Фридрихсфелде у предгра?у Лихтенберга као зоолошки врт Источног Берлина. По сво?о? површини ?е на?ве?и зоолошки врт у Европи . У односу на Берлински зоолошки врт поседу?е ве?у збирку рептила . [ тражи се извор ]

Наука и образова?е [ уреди | уреди извор ]

Универзитети [ уреди | уреди извор ]

Хумболтов универзитет у градско? општини Мите .

У Берлину ?е концентрисан велики бро? научних и истраживачких установа. У зимском семестру 2012/13 године ?е на укупно тридесет и ?едном универзитету и високо? школи, ме?у ко?им 4 факултета уметности, студирало око 160.000 студената. [39] На четири на?ве?а берлинска универзитета од овог укупног бро?а, студира око 100.000 студената (ста?е: ЗС 2008/2009). То су Хумболтов универзитет са око 27.000 студената (без универзитетске болнице Шарите ), Слободни универзитет у Берлину са око 31.500 студената (иск?учу?у?и Шарите), Технички универзитет у Берлину са око 27.000 студената, те Универзитет уметности Берлин са око 4500 студената. На универзитетско? клиници Шарите, ко?у сачи?ава?у факултети медицине Хумболтовог и Слободног универзитета у Берлину, студира ?ош 7200 студената. Осим поменутих, у Берлину посто?и и велики бро? приватних универзитета и других високошколских установа.

Слободни берлински универзитет у Берлин-Далему ?е ?едан од два елитна универзитета у граду.

Као ве? напоменуто, медицински факултети Хумболтовог универзитета и Слободног универзитета у Берлину су 2003. године спо?ени у универзитетску болницу ?Шарите“, чиме ?е ова постала на?ве?и медицински факултет у Европи. [40]

У оквиру ? иници?ативе за изузетност “ (нем. Exzellenzinitiative ), програма немачке државе и покра?ина за поспешива?е науке и истражива?а, Хумболтов универзитет и Слободни универзитет у Берлину су у тростепено критерисаном оце?ива?у позитивно оце?ени, чиме су оба универзитета понела титуле ?елитног универзитета“ и ушла у круг 11 на?престижни?их немачких универзитета од 108 колико их ?е укупно у зем?и. [41] [42] [43]

Библиотеке [ уреди | уреди извор ]

Култура [ уреди | уреди извор ]

Музе?и [ уреди | уреди извор ]

Unter den Linden
Музе?ско острво
  • Музе?ско острво на коме се налазе Стари музе? (Altes Museum), Музе? Пергамон (Pergamonmuseum) и Стара национална галери?а (Alte Nationalgalerie)
  • Немачки музе? технологи?е
  • Немачки истори?ски музе?
  • Музе? поште и телекомуникаци?а
  • Нова национална галери?а, ?едно од послед?их дела Лудвиг Миес ван дер Рохеа
  • Стара национална галери?а, 19. век ? слике и скулптуре
  • ?евре?ски музе?
  • Хамбуршка железничка станица
  • Музе? европске културе
  • Берлинска државна галери?а
  • Музе? Баухаус
  • Broehan Museum
  • Deutsche Guggenheim Museum
  • Немачки музе? филма
  • Музе? Кете Колвиц (Kathe Kollwitz Museum)
  • Музе? европске културе
  • Vitra Design Museum
  • Бергруенска колекци?а (Пикасо и ?егово доба)
  • Берлинска галери?а слика
  • Ф. Ц. Флик колекци?а
  • Природ?ачки музе?
  • Музе? саобра?а?а и технике
  • Музе? истори?е медицине
  • Документациони центар Берлинског зида [44]
  • Пруске палате и паркови у Берлину
  • Музе? Источне Немачке ( DDR Museum )
  • Музе? Штази?а
  • Музе? фотографи?е

Позоришта [ уреди | уреди извор ]

Позориште запада (Theater des Westens)
  • Schaubuhne [1]
  • Volksbuhne [2]
  • Немачко народно позориште [3] Архивирано на са?ту Wayback Machine (26. март 2010)
  • Берлински ансамбл [4]
  • Позориште запада [5]
  • Grips-позориште
  • Позориште Максим Горки [6]
  • Ренесансно позориште
  • Friedrichstadt-Palast [7]

Опере [ уреди | уреди извор ]

Клубови [ уреди | уреди извор ]

Спорт [ уреди | уреди извор ]

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

?авни градски саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Берлински метро

Аеродроми [ уреди | уреди извор ]

Ме?ународни аеродром Тегел


Од 2020. године аеродром Берлин-Бранденбург (BER) ?е ?едини комерци?ални аеродром у Берлину. Након отвара?а новог ме?ународног аеродрома затворени су ме?ународни аеродроми Тегел (TXL) и Шенефелд (SXF).

Берлински аеродром, Темпелхоф (THF) затворен ?е 2008 . године.

Луке [ уреди | уреди извор ]

  • Westhafen (Западна лука) ? на?ве?а лука у Берлину 173000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Sudhafen (?ужна лука) ? површине од око 103000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Berlin Osthafen (Источна лука) ? површине 57500 m², и да?е у употреби, али ?е део под реконструкци?ом.
  • Hafen Berlin Neukolln (Лука Но?келн) ? са само 19000 m², на?ма?а лука, за гра?евинске матери?але.

Организаци?а спортских манифестаци?а [ уреди | уреди извор ]

  • Берлин ?е био дома?ин Лет?их Олимпи?ских игара 1936 . године.
  • Берлин ?е учествовао у организаци?и Светског првенства у фудбалу 2006.
  • Берлин ?е 2009. организовао Светско првенство у атлетици.

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

Берлин ?е побратим?ен са следе?им градовима: [ тражи се извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Fortgeschriebene Bevolkerungszahlen vom 31. Juli 2013” . Amt fur Statistik Berlin-Brandenburg (на ?езику: German). 2013 . Приступ?ено 16. 12. 2013 .  
  2. ^ а б в г Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 135. ISBN   86-331-2075-5 .  
  3. ^ ?Berlin” .  
  4. ^ ?Boroughs And Neighborhoods Of Berlin” .  
  5. ^ ?Havel (River Berlin)” .  
  6. ^ ?19 Best Outdoor Activities In Berlin For Nature Lovers: Lake and Forest Guide” .  
  7. ^ а б ?History of Berlin” .  
  8. ^ ?What was the Berlin Wall and how did it fall?” .  
  9. ^ а б в ?Berlin” .  
  10. ^ Global Power City Index 2011 (PDF; 1,3 MB).. Приступ?ено 24. ?ун 2015.
  11. ^ Revealed: Cities that rule the world ? and those on the rise , CNN... Приступ?ено 24. ?ун 2015.
  12. ^ Leading cities in cultural globalisations/Media , GaWC... Приступ?ено 24. ?ун 2015.
  13. ^ London crowned as SportBusiness’ 2012 Ultimate Sports City
  14. ^ A wild art scene now stays within the lines . In: Los Angeles Times .. Приступ?ено 24. ?ун 2015.
  15. ^ Berlin, the Big Canvas , International Herald Tribune .. Приступ?ено 24. ?ун 2015.
  16. ^ ?асмина Кор?ени?. ?Речник ма?е познатих речи и израза” . scribd.com.  
  17. ^ Божидар Дики?. ?Бр?ин ?е постао Берлин” . Политика.  
  18. ^ ?Satellite Image Berlin” . Google Maps . Приступ?ено 18. 8. 2008 .  
  19. ^ ?Climate figures” . World Weather Information Service . Приступ?ено 10. 4. 2011 .  
  20. ^ ?Day of German Unity Celebrations” .  
  21. ^ ?On this day in 1949 the Federal Republic of Germany is established” .  
  22. ^ ?Surface area of Berlin” .  
  23. ^ ?A gentle introduction to government structures in Berlin” .  
  24. ^ ?Za?to Berlin?” (PDF) .  
  25. ^ Berger 1999 .
  26. ^ ?Berlin History” .  
  27. ^ ?Berlin's (hi)story” .  
  28. ^ ?Berlin - the city and capital of Germany” .  
  29. ^ ?Germany” .  
  30. ^ а б ?Forgotten Nazi Sites in Berlin” .  
  31. ^ ?Germania City” .  
  32. ^ ?Inside Hitler’s Tempelhof Airport ? Nazi Architecture” .  
  33. ^ Porter & Prince 2003 , стр. 117.
  34. ^ Porter & Prince 2003 , стр. 117
  35. ^ ?Zoologischer Garten und Zoo-Aquarium Berlin (Berlin Zoo)” . www.goodzoos.com . Архивирано из оригинала 7. 10. 2010. г . Приступ?ено 17. 9. 2010 .  
  36. ^ ?Zoologischer Garten Berlin” . www.zoo-infos.de . Приступ?ено 17. 9. 2010 .  
  37. ^ Moore, Tristana (23. 3. 2007). ?Baby bear becomes media star” . BBC News . Приступ?ено 17. 9. 2010 .  
  38. ^ Boyes, Roger (13. 12. 2007). ?Berlin Zoo culls creator of the cult of Knut” . The Times . London . Приступ?ено 17. 9. 2010 .  
  39. ^ ?Berlin: Rekord bei Studierenden” . Приступ?ено 25. 6. 2015 .   , Tagesspiegel.
  40. ^ ?Dichte ? Vielfalt ? Exzellenz” (PDF) . berlin-sciences.com . Приступ?ено 25. 6. 2015 .  
  41. ^ ?Entscheidungen in der zweiten Programmphase der Exzellenzinitiative” (Pressemitteilung Nr. 26) . dfg.de. 15. 6. 2012 . Приступ?ено 26. 6. 2015 .  
  42. ^ ?Exzellenzinitiative fur Spitzenforschung an Hochschulen” . bmbf.de. 15. 8. 2012. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г . Приступ?ено 26. 6. 2015 .  
  43. ^ Warnecke, Tilmann (15. 6. 2012). ?Berlin hat jetzt zwei Eliteunis” . Der Tagesspiegel . Приступ?ено 26. 6. 2015 .  
  44. ^ ?Gedenkstatte Berliner Mauer” . Berliner-mauer-dokumentationszentrum.de. Архивирано из оригинала 30. 06. 2007. г . Приступ?ено 24. 6. 2010 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берлин&oldid=27734974 ”