Торнадо

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
За друге употребе погледа?те страницу Торнадо (вишезначна одредница) .
Торнадо у близини Анадарка (Оклахома) . Левак ?е танка цев ко?а иде од облака до зем?е. До?и део овог tornadа ?е окружен прозрачним облаком прашине, ко?и су подигли торнадови ?аки ветрови на површини. Ветар торнада има знатно шири пречник од самог левка.
Торнадо у близини Идса у Колораду
Сва торнада у САД, 1950?2013, нацртана сред?ом тачком, на?виша Ф-скала на врху, А?аска и Хава?и су занемар?иви, извор NOAA Центар за предви?а?е олу?а .
Левак торнада

Торнадо ?е брзо ротира?у?а олу?а , карактеристична по обрта?у облака у облику левка ко?и ?е у контакту са површином Зем?е и кумулонимбуским облаком , или у ретким случа?евима, базом кумулусног облака . Реч ?торнадо“ долази од шпанског или португалског глагола торнар , што значи ?обртати се“. [1] Реч циклон се користи у метеорологи?и као назив за временски систем са облаш?у ниског притиска у центру око кога ветар дува у северно? хемисфери супротно каза?кама на сату и у смеру каза?ки на сату у ?ужно? хемисфери. [2]

Торнадо наста?е различитим физичким процесима у атмосфери , а за настанак торнада ?е потребно неколико услова: нестабилност атмосфере, механизми подиза?а и влага у сред?им и до?им деловима атмосфере. У близини тла нестабилна ваздушна маса ?е топла и влажна а релативно сув?а и хладни?а у гор?им деловима атмосфере. Топли и влажни делови ваздуха дижу се и саста?у са хладним и сув?им. Пове?а?ем влаге започи?е ?аче кондензова?е у кап?ице воде и тада се енерги?а (топлота) отпушта у околни ваздух, што ?е дово?но да се узлазно стру?а?е настави пе?ати. Ово се све дога?а у грудасто-кишном облаку, на?нестабилни?ем и на?опасни?ем од свих 10 родова облака. Стру?а?е топлог ваздуха се у облаку судара са осталим стру?а?има хладни?ег силазног ваздуха и тада облак почи?е показивати вид?иве ротаци?е ко?е се због силе теже пружа?у до тла. Торнадо носи све пред собом, а може имати незамисливу ?ачину и тра?ати до сат времена. У том времену може разорити цели град.

Торнада долазе у много облика и величина, и она су често видна у облику кондензационог левка извире из основе кумулонимбуског облака, са облаком ротира?у?ег дебриса и прашине испод ?ега. Ве?ина торнада има?у брзине ветрова ма?е од 110 mph (180 km/h), они су око 250 ft (80 m) попречно, и путу?у неколико километара пре него што нестану. На?екстремни?а торнада могу да остваре брзине ветра од више од 300 mph (480 km/h), да има?у two mi (3 km) у пречнику, и да остану на зем?и више од 100 km. [3] [4] [5]

Разни типови торнада обухвата?у торнадо са вишеструким вртлозима , копнени и водени . Тромба ?е карактерисана спиралном стру?ом ветра у облику левка, ко?и ?е повезан са великим кумулусним или кумулонимбусним облаком. Они се генерално класифику?у као несуперцелуларна торнада ко?а се разви?а?у над воденим телима, мада посто?и неслага?е у погледу ?ихове класификаци?е као истинских торнада. Ове спирални стубови ваздуха често се разви?а?у у тропским областима близу екватора и ма?е су заступ?ени на високим латитудама . [6] Други торнаду слични феномени ко?и посто?е у природи су густнадо , прашински вртлог , ог?ени вртлози , и парни вртлог .

Торнада се формира?у у олу?ама широм света, на?чеш?е уз обале америчког сред?ег запада ("Але?а торнада"), као и на ?угу. Бро?е?и инциденте, САД пога?а?у овакве олу?е чеш?е него било ко?у другу зем?у. [7] Они се исто тако повремено ?ав?а?у у ?ужно-централно? и источно? Ази?и, северно? и источно-централно? ?ужно? Америци, ?ужно? Африци, северозападно? и ?угоисточно? Европи, западно? и ?угоисточно? Аустрали?и, и Новом Зеланду. [8] [9] Торнада се могу детектовати пре него што настану или док посто?е користе?и пулс-Доплерове радаре ко?и препозна?е обрасце брзине и рефрактивности, као што су кукасти ехои или крхотински потписи торнада , као и помо?у доприноса посматрача олу?а.

Посто?и неколико скала за рангира?е ?ачине торнада. Фу?итина скала рангира торнада по узроковано? штети и она ?е била заме?ена у по?единим зем?ама ажурираном побо?шаном Фу?итином скалом . ?едан Ф0 или ЕФ0 торнадо, ?е у на?слаби?о? категори?и. Он оште?у?е дрве?е, али не и ве?е структуре. ?едан Ф5 или ЕФ5 торнадо ?е у на??ачо? категори?и. Он чупа зграде из ?ихових теме?а и може да деформише велике небодере . Слична ТОРО скала ?е у опсегу од Т0 за екстремно слаба торнада до Т11 за на?мо?ни?а позната торнада. [10] Доплерови радарски подаци, фотограметри?а , и обрасци зем?ишних вртлога ( циклоидни трагови) се тако?е могу анализирати ради одрешива?а интензитета и доде?ива?а ранга. [11] [12]

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Реч торнадо ?е изме?ена форма шпанске речи tronada , ко?а значи ?олу?а с грм?авином”. Та реч ?е настала од латинске речи tonare , са значе?ем ?грмети”. Назив ?е вероватно добио сво? садаш?и облик путем комбинова?а шпанских речи tronada и tornar (?окретати се”); мада ?е могу?е да ?е то народна етимологи?а . [13] [14] Торнадо се исто тако често назива ?твистер”, а понекад се користи и старомодни колокви?ални израз циклон . [15] [16] [17] Термин ?циклон” ?е кориштен као синоним за ?торнадо” у популарном филму из 1939. године Чароб?ак из Оза . Термин ?твистер” ?е исто тако кориштен у том филму, а био ?е и у наслову филма везаног за торнада из 1996. године Твистер .

Дефиници?е [ уреди | уреди извор ]

Торнадо ?е ?насилно ротира?у?и стуб ваздуха, у контакту са тлом, било привезан за кумулусни облак или испод кумулусног облака, и често ?е (мада не увек) вид?ив као левкасти облак”. [18] Да би се вртлог класификовао као торнадо, он мора да буде у контакту са тлом и са основом облака. Научници ?ош увек нису креирали комплетну дефиници?у речи; на пример, посто?е неслага?а око тога да ли засебни додири са тлом истог левка сачи?ава?у засебна торнада. [5] Торнадо се односи на вртложни ветар, а не на кондензациони облак. [19] [20]

Левкасти облак [ уреди | уреди извор ]

Ова? торнадо нема левкасти облак; ме?утим ротира?у?и облак прашине указу?е на ?аке ветрове на површини, и стога ?е то прави торнадо.

Торнадо ни?е увек вид?ив; ме?утим, интензивни ниски притисак узрокован ветром велике брзине (као што ?е описано Бернули?евим принципом ) и брзом ротаци?ом (услед циклострофног баланса ) обично узроку?е кондензова?е водене паре из ваздуха у облак кап?ица услед ади?абатског хла?е?а . То резултира у формира?у вид?ивог левкастог облака или кондензационог левка. [21]

Посто?е извесна неслага?е око дефиници?е левкастог облака и кондензационог ланца. Према Речнику метеорологи?е , левкасти облак ?е ротира?у?и облак ко?и се ?ав?а као привезак кумулуса, и ве?ина торнада ?е обухва?ено овом дефиници?ом. [22] Ме?у многим метеоролозима, термин 'левкасти облак' ?е строго дефинисан као ротира?у?и облак ко?и ни?е асоциран са ?аким ветровима на површини, а кондензациони левак ?е широк термин за било ко?и ротира?у?и облак испод кумулиформног облака. [5]

Торнада често почи?у као левкасти облаци без везаних ?аких ветрова на површини, и сви левкасти облаци не еволуира?у у торнада. Ве?ина торнада производи ?аке ветрове на површини док ?е видни левак ?ош увек изнад тла, тако да ?е тешко да се направи разлика изме?у левкастог облака и торнада гледано из да?ине. [5]

Изби?а?а и фамили?е [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Фамили?е торнада

Повремено, ?една олу?а произведе више од ?едног торнада, било истовремено или у сукцеси?и. Вишеструка торнада произведена истим олу?ном ?ели?ом се назива?у ?торнадном фамили?ом”. [23] Неколико торнада се понекад ствара из ?едног великог олу?ног система. Ако нема прекида активности, то се сматра изби?а?ем торнада (мада термин ?изби?а?е торнада” има различите дефиници?е). Период од неколико узастопних дана са по?авама торнада у неко? генерално? области (изазваних вишеструким временским системима) ?е секвенца изви?а?а торнада, ко?а се понекад назива проширеном епидеми?ом торнада. [18] [24] [25]

Карактеристике [ уреди | уреди извор ]

Величина и облик [ уреди | уреди извор ]

Ужасти торнадо у свом стади?уму дисипаци?е, Текамси (Оклахома) .
Клинасти торнадо, скоро ми?у широк, ко?и ?е погодио Бингер, Оклахома 1981. године

Ве?ина торнада поприма изглед уског левка са неколико стотина метара у пречнику, и малим облаком крхотина у близини тла. Торнада могу да буду у потпуности закло?ена кишом или прашином. Таква торнада су посебно опасна, ?ер их чак и искусни метеоролози можда не?е запазити. [26] Торнада се могу ?авити у многим облицима и величинама.

Мали, релативно слаби зачеци торнада могу да буду вид?иви као само мали вртлози прашине на тлу. Мада се кондензациони левак можда не пружа до самог тла, ако су асоцирани ветрови ?ачи од 40 mph (64 km/h), циркулаци?а се сматра торнадом. [19] Торнадо са приближно цилиндричним профилом и релативно малом висином се понекад назива ?чункастим” торнадом. Торнада се великим ?едноструким вртлогом могу да изгледа?у као велики клинови забодени у тло, и стога су познати као ?клинаста торнада” или ?клинови”. ?Чункаста” класификаци?а се исто тако користи за та? тип торнада, ако се он иначе уклапа у та? профил. Клин може да буде толико широк да изгледа као да блокира тамне облаке, шири него расто?а?е од основе облака до тла. Чак и искусни посматрачи олу?е можда не?е мо?и да направе разлику изме?у ниско висе?ег облака и клинастог торнада из да?ине. Многа, али не сва ве?а торнада су клинаста. [27]

Торнада у стади?уму дисипаци?е могу да подсе?а?у на уске цеви или канапе, и често се уви?а?у или заокре?у у поприма?у?и комплексне облике. За та торнада се каже да се ?развезу?у”, или поста?у ?ужаста торнада”. Кад се развежу, дужина ?иховог левка се пове?а, што доводи до слаб?е?а ветра унутар левка услед конзерваци?е момента импулса . [28] Торнада са вишеструким вртлозима се могу ?авити као фамили?а вртлога ко?и циркулишу око за?едничког центра, или они могу да буду потпуно закло?ени кондензаци?ом, прашином и дебрисом, тако да изгледа?у као ?едан левак. [29]

У С?еди?еним Државама, торнада су у просеку око 500 ft (150 m) у пречнику и путу?у на тлу по 5 mi (8,0 km). [26] [30] Ме?утим, посто?и широк опсег величина торнада. Слаба торнада, или ?ака торнада у стади?уму дисипаци?е, могу да буду веома уска, понекад само неколико стопа или пар метара у пречнику. За ?едан торнадо ?е извештено да ?е имао пут штете од дугачак само 7 ft (2,1 m). [26] На другом кра?у спектра, клинаста торнада могу да има?у пут разара?а ширине 1,6 km (0,99 mi) или више. Торнадо ко?и се спустио на Халам (Небраска) дана 22. ма?а 2004, био ?е широк 2,5 mi (4,0 km) на тлу, а торнадо у Ел Рену (Оклахома) дана 31. ма?а 2013 ?е био широк око 2,6 mi (4,2 km), што ?е на?ве?а забележена ширина. [4] [31]

У погледу дужине пута, Торнадо три државе , ко?и ?е погодио делове Мисури?а , Илиноиса , и Инди?ане дана 18. марта 1925, био ?е на константно на тлу у дужини од 219 mi (352 km). Многа торнада за ко?а изгледа да има?у пут деструкци?е од 100 mi (160 km) или више се састо?е од фамили?е торнада ко?и су се формирали у брзо? сукцеси?и; ме?утим, нема знатне евиденци?е да ?е до тога дошло у случа?у Торнада три државе. [24] Заправо, модерна поновна анализа пута?е сугерише да ?е торнадо можда настао око 15 mi (24 km) да?е на запад него што се рани?е мислило. [32]

Еволуци?а торнада

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?merriam-webster.com” . merriam-webster.com . Приступ?ено 3. 9. 2012 .  
  2. ^ Garrison, Tom (2012). Essentials of Oceanography . Cengage Learning. ISBN   978-0-8400-6155-3 .  
  3. ^ Wurman, Joshua (29. 8. 2008). ?Doppler On Wheels” . Center for Severe Weather Research. Архивирано из оригинала 5. 2. 2007. г . Приступ?ено 13. 12. 2009 .  
  4. ^ а б ?Hallam Nebraska Tornado” . National Weather Service . National Oceanic and Atmospheric Administration. 2. 10. 2005 . Приступ?ено 15. 11. 2009 .  
  5. ^ а б в г Edwards, Roger (4. 4. 2006). ?The Online Tornado FAQ” . Storm Prediction Center . National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 29. 9. 2006. г . Приступ?ено 8. 9. 2006 .  
  6. ^ Service, National Weather (3. 2. 2009). ?15 January 2009: Lake Champlain Sea Smoke, Steam Devils, and Waterspout: Chapters IV and V” . National Oceanic and Atmospheric Administration . Приступ?ено 21. 6. 2009 .  
  7. ^ Perkins, Sid (11. 5. 2002). ?Tornado Alley, USA” . Science News . стр. 296?298. Архивирано из оригинала 25. 8. 2006. г . Приступ?ено 20. 9. 2006 .  
  8. ^ ?Tornado: Global occurrence” . Encyclopædia Britannica Online. 2009 . Приступ?ено 13. 12. 2009 .  
  9. ^ Graf, Michael (28. 6. 2008). ?Synoptical and mesoscale weather situations associated with tornadoes in Europe” (PDF) . Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г . Приступ?ено 13. 12. 2009 .  
  10. ^ Meaden, Terrance (2004). ?Wind Scales: Beaufort, T ? Scale, and Fujita's Scale” . Tornado and Storm Research Organisation. Архивирано из оригинала 30. 4. 2010. г . Приступ?ено 11. 9. 2009 .  
  11. ^ ?Enhanced F Scale for Tornado Damage” . Storm Prediction Center . National Oceanic and Atmospheric Administration. 1. 2. 2007 . Приступ?ено 21. 6. 2009 .  
  12. ^ Edwards, Roger et al. (May 2013). "Tornado Intensity Estimation: Past, Present, and Future." Bulletin of the American Meteorological Society. pp. 641-653. Retrieved 2013-12-18.
  13. ^ Harper, Douglas (2001). ?Online Etymology Dictionary” . Приступ?ено 13. 12. 2009 .  
  14. ^ Mish, Frederick C. (1993). Merriam Webster's Collegiate Dictionary (10th изд.). Merriam-Webster, Incorporated. ISBN   978-0-87779-709-8 . Приступ?ено 13. 12. 2009 .  
  15. ^ Marshall, Tim (2008). ?The Tornado Project's Terrific, Timeless and Sometimes Trivial Truths about Those Terrifying Twirling Twisters!” . The Tornado Project. Архивирано из оригинала 16. 10. 2008. г . Приступ?ено 9. 11. 2008 .  
  16. ^ Linda Mercer Lloyd (1996). Target: Tornado (Videotape). The Weather Channel.  
  17. ^ ?Frequently Asked Questions about Tornadoes” . National Severe Storms Laboratory. 20. 7. 2009. Архивирано из оригинала 23. 05. 2012. г . Приступ?ено 18. 02. 2018 .  
  18. ^ а б Meteorology, Glossary of (2000). Section:T (2 изд.). American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 05. 02. 2013. г . Приступ?ено 15. 11. 2009 .  
  19. ^ а б ?Advanced Spotters' Field Guide” (PDF) . National Oceanic and Atmospheric Administration. 2003-01-03 . Приступ?ено 13. 12. 2009 .  
  20. ^ Charles A Doswell III (1. 10. 2001). ?What is a tornado?” . Cooperative Institute for Mesoscale Meteorological Studies . Приступ?ено 28. 5. 2008 .  
  21. ^ Renno, Nilton O. (3. 7. 2008). ?A thermodynamically general theory for convective vortices” (PDF) . Tellus A . International Meteorological Institute in Stockholm. 60 (4): 688?99. Bibcode : 2008TellA..60..688R . doi : 10.1111/j.1600-0870.2008.00331.x . Приступ?ено 12. 12. 2009 .  
  22. ^ Meteorology, Glossary of (2000-06-30). Funnel cloud (2 изд.). American Meteorological Society. Архивирано из оригинала 05. 02. 2013. г . Приступ?ено 25. 2. 2009 .  
  23. ^ Branick, Michael (2006). ?A Comprehensive Glossary of Weather Terms for Storm Spotters” . National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 3. 8. 2003. г . Приступ?ено 27. 2. 2007 .  
  24. ^ а б Grazulis, Thomas P. (1993). Significant Tornadoes 1680?1991 . St. Johnsbury, VT: The Tornado Project of Environmental Films. ISBN   978-1-879362-03-1 .  
  25. ^ Schneider, Russell S.; Brooks, Harold E. & Schaefer, Joseph T. (2004). ?Tornado Outbreak Day Sequences: Historic Events and Climatology (1875?2003)” (PDF) . Приступ?ено 20. 3. 2007 .  
  26. ^ а б в Lyons, Walter A. (1997). ?Tornadoes”. The Handy Weather Answer Book (2nd изд.). Detroit, Michigan : Visible Ink press. стр.  175 ?200. ISBN   978-0-7876-1034-0 .  
  27. ^ Edwards, Roger (18. 7. 2008). ?Wedge Tornado” . National Weather Service . National Oceanic and Atmospheric Administration . Приступ?ено 28. 2. 2007 .  
  28. ^ Singer, Oscar (1985). ?27.0.0 General Laws Influencing the Creation of Bands of Strong Bands”. Bible of Weather Forecasting . Singer Press. 1 (4): 57?58.  
  29. ^ Edwards, Roger (18. 7. 2008). ?Rope Tornado” . National Weather Service . National Oceanic and Atmospheric Administration . Приступ?ено 28. 2. 2007 .  
  30. ^ Jones, Charles H.; Liles, Charlie A. (1999). ?Severe Weather Climatology for New Mexico” . Приступ?ено 29. 9. 2006 .  
  31. ^ ?May 31-June 1, 2013 Tornado and Flash Flood Event: The May 31, 2013 El Reno, OK Tornado” . National Weather Service Weather Forecast Office ? Norman, Oklahoma . Norman, Oklahoma: National Oceanic and Atmospheric Administration. 2014 . Приступ?ено 25. 12. 2014 .  
  32. ^ A, Charles; Doswell, III. ?The Tri-State Tornado of 18 March 1925 Reanalysis Project” . Архивирано из оригинала (Powerpoint Presentation) 14. 6. 2007. г . Приступ?ено 7. 4. 2007 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Торнадо&oldid=27684121 ”