Сеул 서울
У смеру каза?ки на сату одозго: Намдемун , М?онгдонг катедрала , Чеонгичеон , К?онгбокрунг К?онгбокрунг , 63 зграда , Н сеулски тора?
Застава Грб
Административни подаци
Држава	?ужна Коре?а
Провинци?а	Област главног града Коре?е [1]
Становништво
Становништво	‍
? 2016 [2]	10.290.000
?  густина	17.090 ст./km 2
Агломераци?а	25.620.000
Географске карактеристике
Координате	37° 35′ 00″ С; 127° 00′ 00″ И  /  37.583333° С; 127° И  / 37.583333; 127
Апс. висина	86 m
Површина	605,52 [3]  km 2
Сеул Сеул на карти ?ужне Коре?е

Сеул ( коре?. 서울 / 서울特別市 , значе?е: престоница ,   слуша?   ( помо? · инфо ) ) главни ?е град ?ужне Коре?е (Република Коре?а) и са 10.924.870 становника (2006) ?едан ?е од на?насе?ени?их градова на свету. ^[4] Налази у северозападном делу зем?е на реци Хан . Сеул ?е био престоница Коре?е од 29. новембра 1394 . до ?апанске окупаци?е 1910 . Установ?ава?ем ?ужне Коре?е (1948) постао ?е главни град државе, изузев у кратком времену за време Коре?ског рата .

Сеул се налази ?ужно од Коре?ске демилитаризоване зоне , на реци Хан. Град ?е политички, културни, друштвени и економски центар ?ужне Коре?е. Тако?е ?е и центар ме?ународног бизниса, финанси?а, мултинационалних корпораци?а и светских организаци?а. Пошто ?е и главни град ?едне од на?мо?ни?их светских привреда, ?егов глобални статус ?е у сталном порасту. Данас ?е ?едан он на?очити?их симбола коре?ске привреде (?Чудо на реци Хан”).

Област главног града Коре?е обухвата градове Сеул, велику луку Инчон и друге сателитске градове. У ?о? укупно живи 24,5 милиона становника ^[5] . То ?е по бро?у становника друга на?ве?а агломераци?а на свету. У Сеулу живи скоро четвртина целокупне популаци?е ?ужне Коре?е, а у области главног града живи скоро половина ?ужнокоре?аца. Сеулом директно управ?а влада Коре?е. Град ?е поде?ен на 25 градских дистрикта. Густина становништва у Сеулу ?е тако велика да га сматра?у ?едним од ?на?дигитални?их” градова у данаш?о? глобално повезано? економи?и. У граду ?е регистровано више од милион возила ко?и ствара?у огромне саобра?а?не гужве ко?е тра?у до поно?и. Област главног града Сеула, са великим градском луком Инчон, транспортним по?асом и пространим резиденци?алним подруч?ем Сеонгнам , ?едно ?е од на?насе?ени?их места на свету. Послед?их година градске власти су предузеле опсежне мере за заштиту града од ваздушног и воденог зага?е?а, што ?е резултовало чисти?ом атмосфером, иако ?е ваздушно зага?е?е и да?е врло проблематично.

У Сеулу су одржане Лет?е олимпи?ске игре 1988. Овде се налазе Сеул Метрополитан библиотека и Национална библиотека Коре?е .

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Сеоул ?е у прошлости био познат под разним именима: за време кра?евства Пекче носио ?е име Вир?есеонг ( коре?. 例性 ), Hanju ( коре?. 한週 ) за време династи?е Сила , ^[6] Namgyeong ( коре?. 南京 ) za vreme dinastije Кор?о , Hanseong ( коре?. 漢城 ) за владавине династи?е Пекче и Чосон , ^[7] Hanyang ( коре?. 漢陽 ) за време династи?е Чосон, Gyeongseong ( коре?. 京城 ) у времену ?апанске окупаци?е Коре?е . Данаш?е име Сеул наводно вуче корене из коре?ске речи ко?а значи ?главни град“ ( коре?. 라벌 ), а ко?а се првобитно односила на К?он?у , главни града царства Сила . За разлику од осталих имена градова у Коре?и, Сеул нема одговара?у?и симбол у Ханча абецеди. Коре?ска ?е влада 18. ?ануара 2005. променила званично кинеско име Хансеонг ( кин : ?城 ) u Шоуар ( кин : 首 ? ). ^{[8] [9] [10]}

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Сеул се налази на северозападу зем?е, ?ужно од Коре?ске демилитаризиране зоне , на реци Хан и надморско? висини од 87 m. Средиште града окружено ?е многобро?ним брдима , а у самом центру налази се брдо Намсан ( коре?. 南山 ) ( ?ужно брдо ) с телевизи?ским тор?ем и жичаром. Брдо Букхансан налази се северно од града, а на ?угоистоку ?е твр?ава Namhansanseong и бивша при?естоница династи?е Жуосеон. У околним долинама налазе се многобро?на ма?а села са будистичким самостанима. ?ужно од Сеула налази се брдо Гванаксан , ко?е ?е познато место за излете и одмор.

56 km северно од Сеоула налази се град Панмун?ом и граница изме?у две Коре?а ко?а иде 38. паралелом . У граду ?е 27. ?ула 1953. потписано примир?е изме?у зара?ених страна у Коре?ском рату .

Хидрографи?а [ уреди | уреди извор ]

Река Хан протиче кроз Сеул од истока према западу , формира?у?и сво? ток у облику слова W, 40 km пре уш?а . Наста?е од река Букханганг ( Северни Хан ) и Намханганг ( ?ужни Хан ) источно од града, код ?ангсури?а . У градском делу Сеула на Хану се налази неколико острва, од ко?их ?е на?познати?и ?еоу?до . ?едан рукавац реке ?е исушен с ци?ем доби?а?а гра?евинског зем?ишта. Истори?ско средиште Сеула налази се у пово?ном геоманти?ском положа?у, нешто северни?е од реке, ко?а овд?е протиче обликом двоструке криву?е и након изласка из градског подруч?а у правцу северозапада, низводно од острва Канхвадо , утиче у Жуто море , док се град на ?угозападу спа?а с луком Инчон . Кроз град протие ?ош 5 река: Сеонгнае ( коре?. 성내천 ), Банпо ( коре?. 半 抱川 ), Тан ( коре?. 炭川 ), ко?а извире недалеко од ?унгина , ?унгнанг , ко?а извире испод планине Булгок и Ан?ангчеон , с извором недалеко од Уиванга . На Хану ?е изгра?ено 20 мостова .

Територи?ална подела [ уреди | уреди извор ]

Мада ?е Сеул, политички, град с посебним статусом, територи?ална подела иста ?е као и код других коре?ских градова. Град ?е поде?ен у градске округе ( коре?. 區 ) и градске четврти ( коре?. 桐 ).

Сеул се састо?и од 25 градских округа, од ко?их су први основани 1943. Окрузи ( гу ) поде?ени су у 522 четврти ( донг ), док су оне поде?ене у 13.787 тонгова , а они у 102.796 бана . Окрузи су величине од 10 до 47 km² , док се бро? становника кре?е од 140.000 до 650.000. Округ с на?ве?им бро?ем становника ?е Сонгпа са 646.970 становника, а на?ве?и округ ?е Сеочо са 47,14 km². Функци?е владе округа одре?у?у се посебно.

Клима [ уреди | уреди извор ]

Сеул се климатски налази у умереном по?асу , с просечном годиш?ом температуром од 12,2 °C . Клима ?е обележена ?аким супротностима, тако да на?виша просечна температура у аугусту износи 29,5 °C, а на?нижа просечна температура ?е у ?ануару: -6,1 °C. ^[11]

Лета су у монсунском периоду ( коре?. 장마 ) (од ?уна до септембра) врло топла и влажна, посебно у аугусту. На?више дневне температуре често прелазе преко 30 °C, а у аугусту, на?топли?ем месецу, просечна ?е температура 25,4 °C. 70% годиш?их падавина , од просечних 1344,2 mm, падне у монсунском периоду, а од тога просечно 348 mm у на?кишни?ем месецу, аугусту.

Зиме су, под утица?ем хладног сибирског ветра , врло хладне, али суве. Обично се, због специфичне констелаци?е високог притиска, изме?у?у 3 врло хладна дана са четири топли?а. На?хладни?и месец ?е ?ануар с просечном температуром од -4,9 °C те ?е у?едно и месец с на?ма?ом количином падавина (просек: 21,6 mm). ^{[12] [13] [14]}

Сеул
Климатограм
? Ф М А М ? ? А С О Н Д     21     2 ?6     25     5 ?3     47     10 2     65     18 8     106     23 13     133     27 18     395     29 22     364     30 22     169     26 17     52     20 10     53     12 3     22     4 ?3 Просечне макс. и мин. температуре у °C Укупне падавине у mm
Импери?ална конверзи?а ? Ф М А М ? ? А С О Н Д     0,8     36 21     1     41 27     1,9     50 36     2,6     64 46     4,2     73 55     5,2     81 64     16     84 72     14     86 72     6,7     79 63     2     68 50     2,1     54 37     0,9     39 27 Просечне макс. и мин. температуре у °F Укупне падавине у инчима

Клима Сеула (нормали 1981?2010, екстреми 1913?данас)
Показате? \ Месец	. ?ан.	. Феб.	. Мар.	. Апр.	. Ма? .	. ?ун .	. ?ул .	. Авг.	. Сеп.	. Окт.	. Нов.	. Дец.	. Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	14,4 (57,9)	18,7 (65,7)	23,8 (74,8)	29,8 (85,6)	34,4 (93,9)	37,2 (99)	38,4 (101,1)	38,2 (100,8)	35,1 (95,2)	30,1 (86,2)	25,9 (78,6)	17,7 (63,9)	38,4 (101,1)
Максимум, °C (°F)	1,5 (34,7)	4,7 (40,5)	10,4 (50,7)	17,8 (64)	23,0 (73,4)	27,1 (80,8)	28,6 (83,5)	29,6 (85,3)	25,8 (78,4)	19,8 (67,6)	11,6 (52,9)	4,3 (39,7)	17,0 (62,6)
Просек, °C (°F)	?2,4 (27,7)	0,4 (32,7)	5,7 (42,3)	12,5 (54,5)	17,8 (64)	22,2 (72)	24,9 (76,8)	25,7 (78,3)	21,2 (70,2)	14,8 (58,6)	7,2 (45)	0,4 (32,7)	12,5 (54,5)
Минимум, °C (°F)	?5,9 (21,4)	?3,4 (25,9)	1,6 (34,9)	7,8 (46)	13,2 (55,8)	18,2 (64,8)	21,9 (71,4)	22,4 (72,3)	17,2 (63)	10,3 (50,5)	3,2 (37,8)	?3,2 (26,2)	8,6 (47,5)
Апсолутни минимум, °C (°F)	?22,5 (?8,5)	?19,6 (?3,3)	?14,1 (6,6)	?4,3 (24,3)	2,4 (36,3)	8,8 (47,8)	12,9 (55,2)	13,5 (56,3)	3,2 (37,8)	?5,1 (22,8)	?11,9 (10,6)	?23,1 (?9,6)	?23,1 (?9,6)
Количина падавина , mm (in)	20,8 (0,819)	25,0 (0,984)	47,2 (1,858)	64,5 (2,539)	105,9 (4,169)	133,2 (5,244)	394,7 (15,539)	364,2 (14,339)	169,3 (6,665)	51,8 (2,039)	52,5 (2,067)	21,5 (0,846)	1.450,5 (57,106)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm)	6,5	5,8	7,4	7,8	9,0	9,9	16,3	14,6	9,1	6,3	8,7	7,4	108,8
Дани са снегом	8,0	5,2	3,4	0,1	0,0	0,0	0,0	0,0	0,0	0,1	2,1	6,1	24,9
Релативна влажност , %	59,8	57,9	57,8	56,2	62,7	68,1	78,3	75,6	69,2	64,0	62,0	60,6	64,4
Сунчани сати ? месечни просек	160,3	163,3	189,0	205,0	213,0	182,0	120,0	152,5	176,2	198,8	153,2	152,6	2.066
Сунчано време ? месечни проценти	52,3	53,6	51,0	51,9	48,4	41,2	26,8	36,2	47,2	57,1	50,2	51,1	46,4
Извор: Korea Meteorological Administration, [12] [15] [16] сун. и сн. [17]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Праистори?а [ уреди | уреди извор ]

Прона?ени археолошки остаци од глине показу?у да ?е подруч?е око Сеула било насе?ено ?ош у мла?ем каменом добу , пре 3.000 година. Остаци су на?ени у данаш?им окрузима Гангдонг и Сонгпа . Праистори?ски налази, на?ени у археолошком налазишту Амса ( коре?. 암사 先史 遺跡地 ) ( Амса-донг и Гангдонг), могли би бити стари од 3.000 до 7.000 година. По проналаску бронзе (око 700. п. н. е. ) насе?а се шире и према унутраш?ости.

Истори?а Сеула као главног града може се документирати од 18. п. н. е. У ово? години новоосновано кра?евство Пекче гради сво? главни град, Хан?анг ( коре?. 漢陽 ), поред Хана. Из овог времена посто?е ?ош остаци градских зидина. 475. године седиште главног града се сели у Гонг?у и кра?евство Гогур?ео преузима контролу над овим подруч?ем. Око 100 година касни?е подруч?е осва?а царство Сила . У ово време Сеул ?е био само мало село по имену Ханса?у .

Династи?а Кор?о [ уреди | уреди извор ]

Доласком династи?е Кор?о на власт Сеул доби?а на важности. У то ?е време важило да царство ко?е контролше реку Хан има надмо? над читавим Коре?ским полуострвом ?ер ?е река била врло важна за промет и опскрбу. Из тог разлога ?е царство Кор?о прогласило град за тзв. ?ужни главни град ( коре?. Namgyeong ) те управно седиште околног подруч?а. Изме?у 11. и 14. века у Сеулу су изгра?ене многобро?не палате, од ко?их ?е на?важни?а Чанг?еонгунг , ко?а ?е вероватно важила за лет?у резиденци?у. Упркос томе, с малим прекидима, главни град царства био ?е Кесонг , град уда?ен 60 km од Сеула.

Династи?а Чосон [ уреди | уреди извор ]

?и Сеонг-г?е ?е 1392. основао династи?у Чосон и одлучио да премести сво?у престоницу. По ?едно? легенди о оснива?у, ?и Сеонг-г?е ?е почео град?у у поднож?у Кер?онсана . По проценама тадаш?их геоманата , положа? града био ?е оптималан за оснива?е и премешта?е главног града нове династи?е. Из тог разлога ?е 29. новембра 1394 . Хан?анг проглашен за главни град Коре?е те су започети радови на изград?и палате Г?еонгбокгунг , разних светишта, богомо?а, храмова и градских зидина. Зид ?е био дугачак 18 km и повезивао ?е 4 брда ко?а се окруживала град: Бугаксан , Инвангсан , Намсан и Наксан . Остаци зидова вид?иви су и данас, као и на?важни?е градске капи?е, од ко?их су на?познати?е Сунгн?емун (често називана Намдаемун и Донгдаемун ). Градске капи?е да?у су отворене, а но?у се затвара?у, што се оглашава зво?авом звона.

Убрзо се изгра?у?у и друге палате. Од 1405. до 1412. изгра?ена ?е палата Чангдеокгунг , а 1616. Г?еонгбокгунг . Име града касни?е ?е проме?ено у Хансеонг ( коре?. 漢城 ). Мада ?е град, због пово?ног положа?а и ?аког утвр?е?а, био зашти?ен, у току Им?инског рата 1592, након битке код Чунг?уа , осво?или су га ?апанци , а 1635. Ман?урци . Тек под владавином кра?а ?еонг?а (1724?1776) град дожив?ава пуни процват, а због доброг положа?а на Хану, поста?е на?знача?ни?и трговински центар.

Кра? се 1872. повлачи у палату Г?еонгбокгунг, ко?а ?е након Им?инског рата била порушена и обнов?ена тек 1865. У ме?увремену ?е као резиденци?а владе кориштена палата Чангдеокгунг.

Уво?е?е хрш?анства [ уреди | уреди извор ]

Католицизам [ уреди | уреди извор ]

Првом по?авом католицизма у Коре?и сматра се изград?а прве цркве у Сеулу 1784. од стране коре?ских свештеника ?и П?еока , Квеон Ил-шина i ?и Сеунг-хуна . Иде?а изград?е цркве била ?е у?едно и оснива?е римокатоличке верске за?еднице на овим просторима. Због повезива?а цркве с европским колони?ализмом , коре?ски владари противили су се оснива?у за?еднице, а верници су прога?ани те им ?е онемогу?ена слобода вероиспови?ести. Верско тежиште постав?ало се на конфучи?анизам . Кад ?е коре?ски кра? Сун?о на престо?у наследио ?еонг?оа, уследили су масивни прогони католика у Сеулу, ко?и су се касни?е проширили на читаву зем?у. Упркос томе, бро? конвертираних Коре?аца ?е растао. На време прогона католика и мученике из тог времена подсе?а маузоле? и ходочасно светилиште ?еолдусан на обали Хана.

Католички мисионари користили су и пропагирали тада ве? заборав?ено писмо, коре?ске абецеде ( коре?. 한글 ), ко?а ?е ?едноставни?а за уче?е од кинеских знакова Хан?а . У току 19. век хангул се проширио у образова?у народа и постао национално писмо Коре?е. Истовремено ?е тиме ширен и католицизам, користе?и се хангулом у свим црквеним и другим списима.

Протестантизам [ уреди | уреди извор ]

Нагодбом из 1882, заправо присилом од стране САД , Коре?а се обавезала да дозволи мисионарске активности. Тако ве? 1885. у Сеул долазе методистички мисионари Хорис Андервуд и Хенри Апензела , ^[18] ко?и су 1886. основали до данас посто?е?у Сеулску цркву Уни?е . ^[19] Исте године одржана су прва та?на крште?а Коре?аца. ^[20] Неколико година рани?е у Коре?у су дошли и протестантски мисионари, а на?познати?и ме?у ?има био ?е Роберт ?ерме?н Томас , ко?и ?е 1866. прокри?умчарио библи?у у Сеул. Осу?ен ?е на смрт 1866. и погуб?ен у П?онг?ангу .

?апански колони?ализам [ уреди | уреди извор ]

Колонизаци?ом Коре?е од стране ?апана коре?ски хриш?ани су, (за разлику од ?апанских, одбили захтевано поштова?е ?апанског цара Тена , сматра?у?и то идолопоклонством . Овим одби?а?ем признава?а цара дошло ?е до прогона хриш?ана од стране ?апанаца, што ?е заправо и потпомогло борби за независност Коре?е, у ко?о? су учествовали многи хриш?ани. Тиме се пове?ао бро? преобра?ених Коре?аца. Након 1945. бро? хриш?ана пове?ао се због ве?ег бро?а изб?еглица из Северне Коре?е. Данас око 50% свих становника Сеула припада неко? од хриш?анских деноминаци?а.

?апанска колонизаци?а [ уреди | уреди извор ]

Отвара?е Коре?е према свету, под притиском ?апана, почело ?е 24. фебруара 1876. Следе?их година отвара?у се дипломатска представништва и амбасаде ?апана и зема?а западне Европе . Истовремено се отвара?у и фирме страних инвеститора у Сеулу и разви?а се трговина с остатком света. 1888. године телеграфски се повезу?у Инчеон , И??у и Бусан , а 1899. гради се пруга Г?еонгинсеон у правцу Инчеона, као прва же?езничка пруга у Коре?и. Исте године пушта се у погон и електрични трамва? у Сеулу . Же?езничка пруга Г?еонгбу у правцу Бусана отвара се 1. ?ануара 1905. Бро? становника, ко?и ?е преко 200 година износио око 200.000, почи?е да расте, тако да 1936. достиже 730.000, а 1949. чак 1.418.000 становника.

?апан анектира Коре?у 1910. и она улази у оквир ?апанског царства као провинци?а Чосен . Главни град поста?е Хансеонг . Службено име града у колони?ално време поста?е Keij? ( коре?. 京城 ) ?ап. 京城 и он ?е био главни град истоимене префектуре ( ?ап. 京城府 - Keij?-fu).

?апанске колони?алне власти изгра?у?у Сеул као центар провинци?е те индустри?ализира?у зем?у. Ме?а се архитектура , а град поста?е модерни?и. Ме?утим, становништво ?е подвргнуто репресали?ама, поготово у време Другог светског рата . Коре?ска култура се потиску?е, мушкарци се насилно регрутира?у у ?апанску во?ску , а жене одводе у ратна подруч?а, где их ?апанска во?ска држи у борделима . Се?ацима се одузима зем?а, а Коре?ци се прину?ава?у да узима?у ?апанска имена. У школама се учи само ?апански ?език .

Након капитулаци?е ?апана 15. аугуста 1945. делови ?апанског царства поста?у део америчке окупаци?ске зоне, а у Сеулу ?е успостав?ено седиште америчке во?не владе у Коре?и ( USAMGIK ). Годину дана након ослобо?е?а град доби?а име Сеул и то ?е прво службено споми?а?е садаш?ег имена града. Оснива?ем ?ужне Коре?е 15. аугуста 1948. Сеул поста?е главни град те се истовремено издва?а из провинци?е К?онгидо и доби?а статус посебног града, ко?и одговара статусу коре?ске провинци?е .

Коре?ски рат [ уреди | уреди извор ]

Преласком демаркационе лини?е 25. ?уна 1950 . од стране Севернокоре?ске арми?е ( коре?. 朝鮮人民軍 ) КНА започео ?е Коре?ски рат . Ве? након три дана КНА ?е заузела Сеул. Во?ска ?ужне Коре?е В?К ( коре?. 大韓民國 國軍 ) повукла се на кратки по?ас око Бусана . Резолуци?ом Савета безбедности У?еди?ених народа бро? 85 донесена ?е одлука о интервенци?и и искрцава?у мировних трупа У?еди?ених наци?а код Инчеона (од ко?их су 90% биле америчке ?единице ), ко?ом су ?единице Коре?ске народне арми?е заустав?ене у напредова?у. Борбе су настав?ене у граду и након великих губитака КНА, након три дана, амерички запов?едник ?е 25. септембра об?авио да ?е Сеул ослобо?ен, мада су се борбе и арти?ери?ска делова?а у северном делу града наставиле.

Након во?не помо?и кинеске во?ске , америчке и ?ужнокоре?ске ?единице су 3. ?ануара 1951. поново повукле из Сеула. Истог дана Сеул ?е заузела КНА. Кад ?е Сеул поново заузет 14. марта, становништво Сеула силом ?е одведено са КНА у повлаче?у. Град ?е готово тотално порушен, а очевици су тврдили да ?е Сеул био разрушени?и од Берлина након уласка трупа сов?етске Црвене арми?е .

Од почетка рата до 1. аугуста 1953. Бусан ?е био с?едиште коре?ске владе , мада статус главног града Сеулу никад ни?е проме?ен.

Савремено доба [ уреди | уреди извор ]

Након Коре?ског рата почи?е изград?а и разво? Сеула. У наредним годинама бро? становника брзо се пове?ава, тако да ве? 1963. прелази границу од 3 милиона. Истовремено с уво?е?ем петогодиш?ег плана од стране во?не управе Парк Чунг Хиа направ?ен ?е и план разво?а и модернизаци?е Сеула. Управа града поверена ?е директно председнику владе . Изглед града се ме?а и мало се полаже на традиционалну архитектуру, тако да ?е данас, ако се изузму палате и храмови, готово немогу?е на?и гра?евину у традиционалном коре?ском архитектонском стилу. Становништво се у почетку концентрише око обала Хана, док се у нови?е време насе?ава?у околни окрузи. Овом изград?ом Сеул поста?е политички, културни и привредни центар ?ужне Коре?е.

С укида?ем трамва?ског саобра?а?а 1968. почи?е изград?а метроа , тако да се прва лини?а отвара 15. аугуста 1974. Метро се изгра?у?е и да?е, тако да ?е повезан и са другим околним градовима, као и на западу са метроом у Инчеону . Град ?е 1986. био дома?ин 10. ази?ских , а 1988. 24. летних олимпи?ских игара .

До 1991. градоначелника Сеула именовао ?е председник Коре?е , али се отад чланови градске скупштине и градоначелник бира?у директним гласа?ем. Прослава 600. годиш?ице града обележена ?е закопава?ем капсуле са 600 предмета ко?и се користе у модерном животу на северном обронку Намсана .

Брза изград?а и вероватно недостаци у град?и проузроковали су неколико несре?а током 1990-их у ко?има ?е погинуло и повре?ено неколико стотина ?уди. Низ несре?а почео ?е руше?ем моста Сеонгсу на Хану у октобру 1994. кад су погинуле 32 особе, затим су уследиле две експлози?е гаса у зградама с укупно 113 мртвих те самообрушава?е зграде Сампунг, у ко?ем ?е погинула 501 особа, а повре?ено ?е 937 ?уди.

За време одржава?а СП-а у фудбалу 2002. у Сеулу ?е одиграна прва утакмица, ?една утакмица групне фазе и ?едно полуфинале.

Планови коре?ског председника Хо Му-х?она да се седиште власти премести у 120 km уда?ену провинци?у Чунгчонгнам u подруч?е града Гонг?уа или сус?едног округа ?еонги повучени су након масовних протеста и одлуке Коре?ског уставног суда од 21. октобра 2004. и влада ?е одустала од про?екта децентрализаци?е, за ко?и би у про?екту изград?е Сежонга од 2007. до 2030. било потребно 45,6 билиона вона .

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Демографи?а

2000 .	2005 .	2010 .	2015 .
9.853.972	9.762.546	9.631.482	9.904.312

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

• Сан Франциско
• Каиро
• ?акарта
• ?у Делхи
• Та?пе?
• Анкара
• Гвам
• Техеран
• Богота
• Токио
• Москва
• Сидне?
• Пекинг
• Улан Батор
• Хано?
• Варшава
• Нур Султан
• Атина
• Вашингтон
• Бангкок
• Тирана
• Сао Пауло
• Делхи
• Буенос А?рес
• Мексико Сити
• Рио де Жанеиро
• Округ Хонолулу
• Париз
• Рим
• ?у?орк
• Хонолулу

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Градска влада Сеула
• Водич кроз трговине, ресторане, но?ни живот и модерну културу Сеула
• Google Maps Сателитски снимци
• Званични веб-са?т

Мапе [ уреди | уреди извор ]

• Мапа Сеула (на коре?ском) Архивирано на са?ту Wayback Machine (8. новембар 2011)
• Мапа подземне железнице Сеула
• Мапа центра Сеула
• Мапа Сеула и околине