Dijagram
V-2
, prve balisti?ke rakete
Balisti?ka raketa
je
raketa
koja prati suborbitalnu
balisti?ku
putanju leta sa ciljem dostavljanja bojeve glave na unapred određenu metu. Navođena je samo tokom relativno kratke inicijalne faze leta, a kasnije njenim letom upravljaju zakoni
orbitalne mehanike
i balistike. Do sada napravljene balisti?ke rakete kao pogon tokom leta koriste hemijske raketne motore raznih tipova.
Raketa mo?e biti u velikoj meri balisti?ka a ipak sposobna za određene manevre izbegavanja, kao ?to se tvrdi za raketu
Bulava
koja je u razvoju. U tom slu?aju se ponekad koristi izraz
kvazibalisti?ke
rakete.
Prva balisti?ka raketa je bila A-4, poznata pod oznakom
V-2
. Razvila ju je
Nacisti?ka Nema?ka
tokom tridesetih i ?etrdesetih godina dvadesetog veka, pod vođstvom
Valtera Dornbergera
. Prvo uspe?no lansiranje V-2 je izvedeno
3. oktobra
,
1942
. a u upotrebu je u?la
6. septembra
,
1944
, kada je gađan
Pariz
, a dva dana kasnije je gađan
London
. Do kraja
Drugog svetskog rata
je lansirano preko 3000 ovih raketa.
Putanja balisti?ke rakete se deli na tri dela: Deo tokom koga raketa koristi pogon motora, deo slobodnog leta, koji ?ini najve?i deo leta, i faza ponovnog ulaza, kada raketa ponovo ulazi u Zemljinu atmosferu.
Balisti?ke rakete mogu da se lansiraju sa fiksiranih ili mobilnih lansirnih mesta, uklju?uju?i vozila, letelice, brodove i podmornice. Faza leta tokom koga se koristi pogon motora mo?e da traje od nekoliko desetina sekundi do nekoliko minuta, i mo?e da se sastoji od vi?e raketnih stadijuma.
Kada se isklju?i pogon, raketa ulazi u fazu slobodnog leta. Kako bi pre?le velike razdaljine, balisti?ke rakete se obi?no lansiraju u suborbitalne svemirske letove; kada su u pitanju
interkontinentalne balisti?ke rakete
, najve?a visina dostignuta tokom slobodnog leta je oko 1200 km.
