Каталони?а

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Каталони?а
Catalunya
Catalonha
Cataluna
Положај Каталоније
Држава   Шпани?а
Админ. центар Барселона
41° 23′ N 2° 11′ E  /  41.383° С; 2.183° И  / 41.383; 2.183
Службени ?език каталонски , шпански , окситански
Председник Пер Арагонес (Републиканска странка Каталони?е)
Површина 32.114 km 2
 ? бро? ст. 7.565.603
 ? густина ст. 235,59 ст./km 2
Бро? посланика
(конгрес/сенат) 		47/23
Званични веб-са?т Измените ово на Википодацима

Каталони?а ( кат. Catalunya ; оксит. Catalonha ; шп. Cataluna ) ?е ?една од 17 аутономних за?едница Шпани?е . ?ено подруч?е углавном одговара истори?ско? територи?и Кнежевине Каталони?е . Аутономна за?едница Каталони?а има површину од 32.091 km² [1] , а званичан бро? становника ?е око 7,5 милиона (2010). Претежно становништво су Каталонци ко?и говоре каталонским ?езиком . Главни град Каталони?е ?е Барселона .

Каталони?а ?е званично призната као истори?ска наци?а у Каталонском аутономном статуту усво?еном 1979 . године, у складу са уставом Шпани?е из 1978 . године.

Дана 27. октобра 2017. године, Каталони?а ?е и званично прогласила сво?у независност. Након проглаше?а независности, Влада Шпани?е ?е одмах покренула члан 155. Устава Шпани?е т?. активирала ?нуклеарну опци?у”, чиме ?е распуштен целокупан каталонски парламент ук?учу?у?и и председника Каталонске владе Карлеса Пу?демона , потпредседника као и све министре у парламенту. САД , Немачка , Француска , У?еди?ено Кра?евство , Словачка и Турска изразиле су подршку Шпани?и и ?еном територи?алном интегритету, наводе?и да не призна?у независност Каталони?е . Председник Владе Шпани?е, Мари?ано Рахо? Бре? , осим тога ?е сазвао и превремене регионалне изборе за 21. децембар 2017 . године.

Порекло назива [ уреди | уреди извор ]

Назив Каталони?а почео се употреб?авати у 11. веку . [ тражи се извор ] Посто?и неколико претпоставки како ?е дати назив изведен:

  • По прво? претпоставци Каталони?а ?е добила назив према месно? речи за замак ? кастла ( castla , енг. Castel ), па би према томе Каталони?а била ?Зем?а замака" [2] [3] ;
  • По друго? претпоставци ?е дати назив доби?ен од речи Готи?а ("Зем?а Гота"), ко?а ?е постепено прешла у данаш?и назив ( Готи?а > Готланди?а > Готалани?а > Каталони?а ). [4]

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Каталони?а се налази у североисточном делу Пирине?ског полуострва . Са других страна покра?ина ?е окружена:

Природне одлике [ уреди | уреди извор ]

Подела покра?ине на покра?ине и округе

Површина покра?ине ?е 32.114 km 2 и по овоме ?е Каталони?а ?една од пространи?их шпанских аутономних за?едница .

Ре?еф : У оквиру Каталони?е разлику?у се три природне целине. Приобални део на истоку и ?угу чини низ приморских долина испресецаних побр?ем ко?е допире до мора. Приморске равнице ствара?у знача?ни?е реке покра?ине ( Ебро , Тер , ?обрегат , Сегре ) у до?ем делу сво?их токова. Ова целина има на?насе?ени?и и привредно на?знача?ни?и део Каталони?е. Ту ?е смештен и град Барселона . Средиш?и део покра?ине чине брда и ниже планине и то ?е махом део под масли?ацима и виноградима . Северни део покра?ине ?е изразито планински и чине га источни Пирине?и , ко?и у потпуности затвара?у покра?ину са севера. ?ихови на?виши врхови досежу и преко 3000 м надморске висине (Врх Пика Д'Естатс 3143 м н. в.). Ово ?е привредно слаби?е разви?ен део Каталони?е са ретком насе?енош?у по уским долинама.

Клима : Клима у приморском делу Каталони?е ?е средоземна , у средиш?ем делу има одлике умерено континенталне климе , да би у планинским кра?евима добила оштри?е, планинске црте.

Воде : Каталони?а ?е приморска аутономна за?едница са изласком на северозападну обалу Средоземног мора на свом истоку и ?угоистоку. Обала ?е слабо разу?ена, без знача?ни?их острва. Од речног система на?знача?ни?и ?е Ебро, ко?и тече покра?ином само до?им делом тока. Друге знача?не реке су Тер, ?обрегат и Сегре, ко?е гор?им делом тока теку кроз Пирине?е , да би до?им делом досегле приморске равнице и море.

Би?ни и животи?ски свет : Каталони?а спада у ?зелени?е“ области иначе сушне Шпани?е , па ?е чак 30% покра?ине под обрадивом зем?ом. Област Пирине?а ?е покривена шумама , углавном боровим .

Управна подела [ уреди | уреди извор ]

Приоба?е на североистоку покра?ине

Каталони?а ?е поде?ена на 4 покра?ине са истоименим градовима као управним средиштима:

Дате покра?ине се да?е деле на округе (комарке). ?их ?е укупно 41.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Праистори?а и антика [ уреди | уреди извор ]

Област Каталони?е била ?е насе?ена ве? у доба праистори?е разним иберским племенима. У доба ране антике Стари Грци и Картаги?ани оснива?у сво?е колони?е дуж каталонског приоба?а. Касни?е, током времена староримске државе тадаш?а провинци?а Тарако поста?е ?една од на?разви?ени?их у западном Средозем?у . У ово време месно становништво ?е романизовано .

Сред?и век [ уреди | уреди извор ]

Након пада Западног римског царства област данаш?е Каталони?е ?е за?едно са осталим провинци?ама на Пирине?ском полуострву пала под власт Визигота , под ко?има оста?е 4 века. Тада ?е ?ихова власт била заме?ена краткотра?ном влаш?у Мавара , ко?е 732 . године протеру?у Франци . Ова област поста?е неколико векова погранично подруч?е изме?у Франака на северу и Мавара на ?угу. Оваква околност омогу?ила ?е по?аву месних кнежевстава, вазала Франака (801?987), ко?а су утрла путу ствара?у каталонског народа . 987. године гроф од Барселоне ?е постао самосталан и тада започи?е разво? сред?овековне каталонске државе. 1137 . године владар Рамон Беренгер IV ?е женидбом са владарком суседне Арагони?е створио за?едничку државу ? Кра?евину Арагони?у . Ова кра?евина ?е у касни?им вековима имала знача?ан утица? на западном Средозем?у ( Сицили?а , Напу? , Корзика ...). 1469 . године Кра?евина Арагони?а ?е венча?ем владара за?едном са Кра?евином Касти?ом створила Кра?евину Шпани?у .

Нови век [ уреди | уреди извор ]

Иако су обе некадаш?е кра?евине имале знача?ну аутономи?у у оквиру Шпани?е помера?е трговачких путева на Атлантик довело до ?ача?а Касти?е и Мадрида , па ?е аутономи?а Каталони?е временом слабила. Месна привреда ?е пропадала. Почетком 18. века дошло до династичких сукоба око престола, у ко?има су победили Бурбони , противници Каталони?е, па ?е дошло до укида?а аутономи?е Каталони?е 1714 . г.

Пика Д'Естатс, на?виши врх Каталони?е

Савремено доба [ уреди | уреди извор ]

После два века таворе?а у друго? половини 19. века почи?е разво?а савремене привреде у Каталони?и, ко?а поста?е ?индустри?ско срце“ Шпани?е . Почетком 20. века почи?е освеш?ива?е Каталонаца и борба за права, ко?а су исходила доби?а?ем аутономи?е 1931 . године. Ме?утим, аутономи?а ?е била кратког века и одмах по оконча?у Шпанског гра?анског рата , 1939 . године генерал Франко укида аутономи?у Каталони?е и ограничава употребу каталонског ?езика . Ово ?е временом довело до великог гнева код становништва, па ?е одмах по смрти генерала Франка 1975 . године дошло до притиска за доби?а?е аутономи?е, ко?а ?е и доби?ена 1978 . године. Као веома разви?ена област у држави Каталони?а ?е искористила прик?уче?е Шпани?е ЕУ 1985 . године и нагло се развила током протекле три децени?е. Дана 18. ?уна 2006 . одржан ?е референдум на ком се изгласало са 74% гласова ?За“ нови статут аутономи?е у оквиру Шпани?е. Према новом Статуту о аутономи?и, Каталони?а ?е добила на?шири облик аутономи?е и пуну самоуправу у оквиру Шпани?е, де факто, добила ?е статус федералне ?единице. Нови статут ступио ?е на снагу 9. августа 2006. године.

Же?а за независности од Шпани?е ?е почела да се ?ав?а кра?ем 2015 победом коалици?е ? За?едно за да " ко?а ?е осво?ила 62 од 135 места у каталонском парламенту, па ?е тако расписан референдум о независности 1. октобра 2017 .

Гра?ани су на референдуму о независности са 90,9% гласали за то да Каталони?а постане Република. [5] Парламент Каталони?е прогласио ?е независност на гласа?у одржаном 27. октобра 2017, [6] након чега ?е шпански Сенат гласао за уво?е?е принудне управе Шпани?е над Каталони?ом у периоду од шест месеци, распуштени су влада и парламент, до нових избора. [7]

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Река Сегре при протоку кроз ?еиду
Демографи?а
1970 . 1981 . 1991 . 2001 . 2010 .
5.122.567 5.949.829 6.062.273 6.174.547 7.462.044

Данас Каталони?а има преко 7,5 милиона становника и то ?е ?една од на?насе?ени?их покра?ина Шпани?е . То ?е чак 4 пута више становника него пре ?едног века, односно за 50% више него 1970 . године. По овоме се може ре?и да ?е раст становништва био знатно бржи него у другим деловима државе, а разлог овоме ?е нагли раст града Барселоне , у чи?ем ширем подруч?у живи чак 2/3 становништва покра?ине.

Густина насе?ености ?е око 230 ст./km², што ?е више него двоструко од државног просека (око 100 ст./km²). Ме?утим, део покра?ине око града Барселоне ?е изузетно густо насе?ен ? преко 1000 ст./km². Равничарски и приобални део покра?ине ?е тако?е густо насе?ен, густине насе?ености сличне покра?инском просеку. Ова? део ?е и разви?ени?и и окренут индустри?и и туризму. Пирине?ско подруч?е на северу ?е слабо насе?ено (<50 ст./km²).

Претежно становништво покра?ине су Каталонци . Утица? наглог разво?а покра?ине у послед?ем веку види се и у приметном уделу новоусе?еног становништва. До пре неколико децени?а овде су се махом насе?авали усе?еници из слаби?е разви?ених делова Шпани?е, али ?е протеклих две децени?е дошло до знача?ног скока усе?ава?а из иностранства ( Латинска Америка , Африка , Источна Европа ), па страни усе?еници данас чине око 8,9% укупног становништва.

Римски аквадукт код Тарагоне

Каталонци говоре каталонским ?езиком , ко?и ?е данас за?едно са шпанским званичан ?език Каталони?е. Ме?утим, током Франкове владавине употреба каталонског ?езика ?е била строго ограничена, услед чега ?е знатана део становништва заборавио матер?и ?език. Доби?а?ем аутономи?е каталонске власти су низом мера васпоставиле знача? каталонског ?езика, па ?е ?егова употреба данас веома распростра?ена у покра?ини. И поред тога и данас више од 1/3 становништва га не употреб?ава као матер?и ?език уместо шпанског (ко?и ?е зна безмало целокупно становништво). Ово ?е особено посебно за Барселону . У кра??е северозападном делу Каталони?е ( Аранска долина ) се говори окситански ?език , ко?и има статус званичном у оквирима дате долине.

На?ве?и градови [ уреди | уреди извор ]

 
№ Град Провинци?а Популаци?а
Барселона
Барселона
Лоспиталет де Љобрегат
Лоспиталет де ?обрегат 		1. Барселона Барселона 1.615.908 Бадалона
Бадалона
Тараса
Тараса
2. Лоспиталет де ?обрегат Барселона 253.782
3. Бадалона Барселона 218.329
4. Тараса Барселона 206.245
5. Сабаде? Барселона 203.969
6. Тарагона Тарагона 131.158
7. ?еида ?еида 131.731
8. Матаро Барселона 119.780
9. Санта Колома де Граманет Барселона 117.336
10. Реус Тарагона 107.770

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Зда?е Генералитета (Владе) Каталони?е у Барселони

Каталони?а по свим привредним показате?има спада у на?богати?е шпанске аутономне за?еднице .

Традиционалне привредне гране у ве?ини делова покра?ине су углавном индустри?а и по?опривреда . По?опривреда се углавном теме?и на узга?а?у винове лозе и маслина и производ?и вина и маслиновог у?а . У равничарским кра?евима га?е се жито и агруми .

Индустри?а ?е махом разви?ена око Барселоне и разноврсна ?е.

Ме?утим, на?ве?и део становништва упош?ен ?е у терци?арном и квартерном сектору (60%). Оба сектора су везана за град Барселону , као главни град државе и важно туристичко одредиште ? туризам и угостите?ство, трговина, банкарство, државна управа, ?авне, културне, образовне установе. Туризам ?е изузетно битна разво?на грана покра?ине. Разви?ене су све врсте туризма, од ко?их се на?више истиче културолошки туризам, везан за очувано градите?ско, верско и уметничко насле?е града Барселоне. Лет?и туризам ?е разви?ен у приобалним деловима покра?ине ? Коста Брава ( Бланес , Тоса дел Мар , ?орет де Мар ) и Коста Дорада ( Си?ес , Тарагона , Камбрилс ).

Знаменитости покра?ине [ уреди | уреди извор ]

Познато летовалиште ?орет де Мар

Посто?и неколико Унескових места Светске баштине у Каталони?и:

Слике градова покра?ине [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Catalonia Britannica
  2. ^ La Catalogne : son nom et ses limites historiques . Histoire de Roussillon.
  3. ^ Venero 1967 .
  4. ^ Burke 1900 , стр. 154.
  5. ^ ?Каталони?а: За независност гласало 90% изашлих бирача” . rtv.rs . 2. 10. 2017 . Приступ?ено 2. 10. 2017 .  
  6. ^ ?Katalonija proglasila nezavisnost, Madrid pokre?e ?lan 155” . b92.net . 27. 10. 2017 . Приступ?ено 29. 10. 2017 .  
  7. ^ ?Parlament Katalonije proglasio nezavisnost, ?panija odmah aktivirala "nuklearnu opciju"! (FOTO) (VIDEO)” . telegraf.rs . 27. 10. 2017 . Приступ?ено 29. 10. 2017 .  
  8. ^ ?Становништво по општинама” . Државни завод за статистику . Приступ?ено 3. 10. 2012 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каталони?а&oldid=26009052 ”