Ова? чланак или ?едан ?егов део ни?е ажуриран . Ажурира?те ова? чланак како би приказао недавне дога?а?е или на?нови?е доступне информаци?е. Погледа?те страницу за разговор за више информаци?а.

Франсиско Франко
Франсиско Паулино Ерменегилдо Теодуло Франко и Баамонде
Лични подаци
Име при ро?е?у	Франсиско Паулино Ерменегилдо Теодуло Франко и Баамонде
Датум ро?е?а	( 1892-12-04 ) 4. децембар 1892.
Место ро?е?а	Ферол , Галици?а , Шпани?а
Датум смрти	20. новембар 1975. ( 1975-11-20 )  ( 82 год. )
Место смрти	Мадрид , Шпани?а
Националност	Шпани?а
Религи?а	римокатолик
Универзитет	Во?на академи?а
Професи?а	Во?но лице ( Генералисимус , шп. Generalissimo )
Породица
Супружник	Кармен Поло
Деца	Кармен Франко
Политичка кари?ера
Политичка странка	Фаланга (1934?37) Традиционалистичка Фаланга (1937?75)
Мандати Шеф државе Шпани?е Caudillo de Espana 1. април 1939 ? 20. новембар 1975. Претходник Мануел Аза?а (као председник) Наследник Алехандро Родригез де Валкарсел (председник Савета регентства) , Хуан Карлос I од Шпани?е (као кра?) Председник владе Шпани?е 30. ?ануар 1938. ? 8. ?ун 1973. Претходник Франсиско Гомез Хордана Соуса (побу?еничка страна) Хуан Негрин (републиканска страна) Наследник Луис Кареро Бланко
Потпис

Франсиско Франко ( шп. Francisco Franco , пуно име: Francisco Paulino Hermenegildo Teodulo Franco y Bahamonde , Ферол , 4. децембар 1892 ? Мадрид , 20. новембар 1975 ), био ?е шпански генерал , шеф државе Шпани?е (по?единих делова Шпани?е од 1936 , а целом територи?ом од 1939 . године) и диктатор , после оконча?а Шпанског гра?анског рата , током Гвоздене завесе , све до смрти 1975 . године. Председавао ?е ауторитарном владом Шпани?е у време Хладног рата. Био ?е познат под називом ?Во?а Шпани?е“ ( шп. Caudillo de Espana ), службено ?егова титула гласила ?е: ?Во?а Шпани?е по милости Божи?о?” ( шп. Caudillo de Espana por la gracia de Dios ).

Ро?ен ?е у гради?у Ферол, у морнаричко? породици и сам ?е желео да ступи у морнарицу али се ипак ук?учио у пешади?у . У во?сци ?е брзо напредовао и са 32 године постао ?е на?мла?и генерал у Европи ^[1] . Постао ?е директор Во?не академи?е у Сарагоси , након чи?ег затвара?а ?е дошао у сукоб са републиканским властима. Истакао се гуше?ем левичарских устанака у Шпани?и 1934 .

Након што ?е 1936. владу формирао левичарски Народни фронт , дошло ?е до немира широм зем?е. Франко се придружио групи официра ко?и су се спремали да изврше во?ни пуч и преузму власт. Пуч ко?и ?е требало да буде извршен 18. ?ула ни?е успео и прерастао ?е у Шпански гра?ански рат. Франко ?е успео да се наметне као во?а побу?еника и да доби?е помо? Немачке и Итали?е . После три године Франкови националисти су добили рат. Франко ?е завео диктатуру, прогласио монархи?у, а себе именовао за регента .

Током Другог светског рата Шпани?а ?е остала неутрална, иако ?е слала доброво?ачке одреде на источни фронт . После пораза сила Осовине у Другом светском рату Франко се окренуо Америци , са ко?ом ?е успоставио во?ни и трговински савез.

Франко ?е успео да задржи власт спрово?е?ем строгих мера: сузби?ао ?е политичке противнике уво?е?ем цензуре ^{[2] [3]} , затворске казне са принудним радом ^[4] , затвара?ем у концентрационе логоре ^[5] , смртном казном ^[6] . Била ?е забра?ена употреба ма?инских ?езика и обича?а, а Католичка црква ?е добила статус државне религи?е .

Током 1950-их увео ?е реформе ко?е су имале за ци? економски разво? Шпани?е. Тако ?е дошло до тзв. Шпанског економског чуда ко?е ?е тра?ало до 1973. године. Ова? економски разво? се сматра ?едином добром тековином Франковог режима, ?ер ?е извео Шпани?у из реда неразви?ених зема?а и побо?шао положа? сред?е класе .

Умро ?е 20. новембра 1975. године у 82.-о? години живота. Након ?егове смрти на чело Шпани?е ?е дошао кра? Хуан Карлос ко?и ?е отпочео процес демократизаци?е државе. И данас тра?у расправе око Франкове улоге у шпанско? истори?и, неки га памте као доброг во?у ко?и ?е очувао мир у зем?и и омогу?ио економски разво? Шпани?е, док га други сматра?у за диктатора одговорног за убиства и прогоне политичких противника.

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Франко ?е ро?ен у месту Ферол у шпанско? Галици?и . ?егов отац Николас Франко Салгадо-Араухо ( Nicolas Franco Salgado-Araujo ) био ?е морнарички официр. ?егова ма?ка Пилар Баамонде и Пардо де Андраде ^[7] тако?е потиче из фамили?е са поморском традици?ом.

?егово родно место ?е службено носило назив Ел Ферол дел Кауди?о ( шп. El Ferrol del Caudillo ) од 1938. до 1982. ^[8]

Пошто ?е Поморска академи?а била затворена од 1906. до 1913, приступио ?е Пешади?ско? академи?и у Толеду 1907. Дипломирао ?е као други поручник 1910. године.

Две године касни?е, затражио ?е да га поша?у у Мароко . ^[7] Шпанске намере да физички окупира?у сво? афрички протекторат узроковао ?е дуг рат (1909?1927) са Мароканцима. Тактика у одуговлаче?у начинила ?е велике губитке ме?у шпанским официрима, али ?е исто тако дала промоци?у кроз заслуге. Ово се об?аш?авало говоре?и да су официри могли добити “мртвачки сандук или генералски по?ас” ( la caja o la faja ). Франко ?е ускоро стекао репутаци?у као добар официр. Придружио се новоформираним колони?алним шпанским трупама ко?е су деловале као “шок трупе”.

Године 1916, са 23 године и са доби?еним капетанским чином, тешко ?е ра?ен у Ел Биуцу. ^[7] Ово га ?е од тад непрестано чинило у очима домородачке во?ске као човек од бараке (сре?ан човек). Неуспешно ?е предлаган за на?ве?е шпанско призна?е за кава?ерство (Круз Лауреада де Сан Фернандо). Упркос томе, добио ?е чин ма?ора , што га ?е учинило на?мла?им официром са овим чином у Шпанско? арми?и. ^[1] .

Од 1917 . до 1920 . био ?е прекомандован на Пирине?ско полуострво. Послед?е године, заменик пуковника Хосе Милан Астре? ( шп. Jose Millan Astray ), харизматични официр, основао ?е Шпанску леги?у . Франко ?е постао други човек Леги?е и вратио се у Африку.

Лета 1921 , прекобро?на Шпанска арми?а доживела ?е тежак пораз у Ануалу од стране племена Риф под во?ством бра?е Абд ел-Крим . Леги?а ?е симболично, ако не матери?ално, спасла шпанску енклаву Мели?у после тродневног марша на челу са Франком. Ве? 1923. године, као заменик пуковника Леги?е, унапре?ен ?е у ?еног команданта.

Исте године оженио се Мари?ом дел Кармен Поло ( шп. Maria del Carmen Polo ), ^[9] с ко?ом ?е имао ?едно дете, к?ерку Мари?у дел Кармен, ро?ену 1926. Кум на венча?у му ?е био кра? Алфонсо XIII . ^[9] Ова чи?еница ?е га током Друге шпанске републике окарактерисати као монархистичког официра.

Унапре?ен у пуковника, Франко ?е водио први талас трупа на обали код Алхуцемаса 1925. године. Ова? поход у срце територи?е племена Абд ел-Кримових, у сарад?и са француском инвази?ом с ?уга, обележило ?е почетак кра?а Републике Риф .

Поставши на?мла?и генерал у Европи 1926 ^[1] , Франко ?е постав?ен за директора Во?не академи?е у Сарагоси, за?едничке академи?е за све во?не кадете.

Франко у Друго? шпанско? републици [ уреди | уреди извор ]

Франко се и након пада монархи?е 1931 , држао свог дугогодиш?ег аполитичког миш?е?а (иако неки извори наводе да ?е подржавао десницу и ?еног во?у Прима де Риверу) и у новонасталим сукобима ?е остао непристрасан. Узрок ?еговог сукоба са републиком било ?е затвара?е Во?не академи?е у Сарагоси, од стране министра рата Мануела Аза?е у ?уну. Аза?а ?е Франков опрошта?ни говор кадетима ^[10] сматрао увредом. Иду?их шест месеци Франко ни?е имао никакав положа? у во?сци и био ?е под прат?ом.

На место заповедника у граду Ла Кору?а ?е постав?ен 5. фебруара 1932 . Ни?е се мешао у покуша? пуча, ко?и ?е исте године извео Хосе Санхурхо, него му ?е послао писмо, у коме ?е изразио сво?у ?ут?у због тог дога?а?а. Аза?а ?е спровео во?ну реформу ко?ом ?е у ?ануару 1933 . Франко премештен са места првог на место 24. генерала. Исте године добио ?е во?ну команду на Балеарима , иако ?е та позици?а била изнад ?еговог официрског чина.

Астури?ски устанци [ уреди | уреди извор ]

У октобру 1933. одржани су нови избори, на ко?има су победу однели десничари . Опозици?а ?е 5. октобра 1934 . основала револуционарни покрет ко?и ?е имао за ци? обара?е десничарске владе. Устанак се проширио по цело? Шпани?и а центар побуне ?е била провинци?а Астури?а , где су побу?енике подржали рударски синдикати. Задатак гуше?а устанка поверен ?е генералу Франку. Он ?е уз помо? Афричких ?единица , ко?е ?е предводио генерал Едуардо Лопез Охоа, и после две неде?е тешке борбе (1200 до 2000 жртава) ?е успео да угуши.

Ове борбе су ?ош више распламсале сукоб изме?у левичара и десничара, тако ?е Франко ко?и ?е пре устанка сматран левичарем сада био проглашен за на?ве?ег непри?ате?а левице. Франко ?е од 15. фебруара био во?а Афричких ?единица, а 19. ма?а 1935 . ?е постав?ен на место врховног заповедника генералштаба.

Стру?а?е у рат [ уреди | уреди извор ]

Након ?едне корупционашке афере дошло ?е до пада владе десног центра и расписани су нови избори. Формиране су две велике коалици?е: левичарска ?Народни фронт” ( шп. Frente Popular ) и десничарска ?Национални фронт” ( шп. Frente Nacional ). Изборну победу са малом разликом су прогласили левичари 16. фебруара 1936. Наредних дана дошло ?е до великих немира, Франко ?е безуспешно предлагао да се прогласи државна криза, а левичари су под притиском народа допустили поновно пребро?ава?е гласова.

Франко ?е 23. фебруара послат на Канарска острва , где ?е заповедао ма?ем бро?у во?ника. У ме?увремену Емилио Мола ?е почео ковати заверу против левичарске владе. Позвао ?е Франка да му се придружи, али ?е ова? то одби?ао све до средине ?ула. Франко ?е чак предлагао влади да доведе во?ску у ред, али ни?е добио одговор на сво?е писмо. Остали побу?еници су били одлучни о спрово?е?у побуне con Paquito o sin Paquito (т?. са Франком или без ?ега) како ?е рекао Хосе Сонхурхо, почасни во?а устанка. Побу?еници су одредили 17. ?ул за дан почетка устанка.

Видевши да ?е ствар отишла предалеко и да мора заузети страну у предсто?е?ем сукобу, Франко ?е одлучио да узме учеш?а у припрема?у пуча. Из Енглеске ?е стигао Франков приватни авион, ко?им ?е требало да буде пребачен у Африку, да би преузео команду над Афричким ?единицама. Владина полици?а ?е убила ?едног од во?а опозици?е Хосеа Калва Сотела, што ?е убрзало изби?а?е устанка. Дан пре планираног подиза?а устанка 17. ?ула Афричка во?ска ?е отказала послушност сво?им старешинама. Следе?ег дана Франко ?е об?авио манифест, познат као Франков проглас о побуни и кренуо у Африку, где ?е следе?ег дана преузео заповедништво над во?ском.

Неде?у дана касни?е под контролом побу?еника налазила се само ?една тре?ина Шпани?е, а у рукама владе ?е била морнарица те побу?еници нису имали користи од Франкове во?ске у Африци. Пошто пуч ни?е успео, побу?еници су наставили са борбом, ко?а ?е прерасла у гра?ански рат.

Шпански гра?ански рат [ уреди | уреди извор ]

Први месеци [ уреди | уреди извор ]

Иако Франко ни?е имао новца, ?ер се трезор налазио у рукама владе у Мадриду, посто?ао ?е организовани економски лоби у Лондону ко?и се бринуо за ?егове финанси?ске потребе, а могао ?е рачунати и на финанси?ску помо? сво?их сарадника из иностранства. Током првих дана рата во?ене су снажне борбе за контролу над Шпанским Мароком . Франко ?е успео да истовремено стекне подршку народа и да наметне сво?у контролу над во?ним снагама у Африци. Франко ?е тада почео да се обрачунава са официрима ко?и су били одани Републици. У то време ликвидирано ?е 200 виших официра, ме?у ко?има и ?едан Франков блиски ро?ак. ^[11] На?ве?и Франков проблем ?е био пребацити во?ску из Африке на Пирине?ско полуострво . Морнарица ?е била у рукама Републиканаца, док ?е Гибралтар био блокиран. Затражио ?е помо? од Мусолини?а ко?и ?е му ?е пружио безусловну подршку у виду оруж?а и авиона. У ме?увремену ?е адмирал Канарис , шеф немачког Абвера , успео убедити Хитлера да подржи Франка. Дана 20. ?ула Франко ?е успео да са малом групом од 22 авиона, углавном немачких ?ункерса ?у 52 , отвори ваздушни мост ка Севи?и , где су ?егови во?ници помогли да националисти заузму град. Франкови амбасадори су отпочели снажну дипломатску агитаци?у у У?еди?еном Кра?евству , Итали?и и Немачко?, са ци?ем да доби?у во?ну помо?, пре свега у авионима. Преговори су били успешни са Итали?ом и Немачком, ко?е су им одобриле во?ну помо?. Немачки и итали?ански авиони су од 2. августа почели слетати у Теутон . Франко ?е 5. августа пробио блокаду и поставио конво? бродова са око 2.000 во?ника.

Почетком августа ситуаци?а у западно? Андалузи?и ?е била стабилна за Франка и он ?е ту формирао колону (15.000 во?ника у на??ачем саставу) под командом натпуковника Хуана ?агвеа , ко?а ?е требало да маршира кроз Екстремадуру ка Мадриду. Дана 11. августа осво?ена ?е Мерида , а 15. Бадахоз . Мусолини ?е наредио доброво?ачким трупама ( Corpo Truppe Volontarie , CTV) од око 12.000 да оду у Севи?у, а Хитлер ?е послао посебну ?единицу Луфтвафеа са 24 авиона. На тим авионима су били симболи шпанских националиста, али су ?има управ?али немачки пилоти. Дана 21. септембра Франко ?е са заповедником колоне у Мареди , неких 80 km од Мадрида, организовао заобилазак са ци?ем зароб?ава?а гарнизона у Толеду, што ?е и успео 27. септембра . Та? Франков потез ?е остао запам?ен као контроверзан, ?ер ?е омогу?ио републиканцима да учврсте одбрану Мадрида и задрже град све до 1939.

Успон на власт [ уреди | уреди извор ]

Хосе Санхурхо ко?и ?е био предви?ен за во?у устанка погинуо ?е у авионско? несре?и 20. ?ула . Након ?егове смрти политички живот у националистичком табору ?е стао. ^[12] На?важни?е ?е било во?но руководство ко?е ?е било поде?ено по областима (Мола на северу, Гонзало Кеипо ди Ли?ано у Севи?и , одакле ?е контролисао Андалузи?у , Франко са независном командом и Мигел Кабане?ас у Сарагоси из ко?е ?е контролисао Арагон ).

Дана 24. ?ула основана ?е хунта са седиштем у Бургосу . На челу хунте се налази Кабане?ас, као на?искусни?и генерал ^[13] , а чинили су ?е ?ош Емилио Мола и ?ош 3 генерала и 2 пуковника, Франко се придружио хунти у августу. ^[13] Дана 21. септембра 1936. одлучено ?е да Франко буде врховни заповедник (томе се противио само Кабане?ас), а 28. септембра , након кратког разговора са Молом и Кеипом де Ли?аном постав?ен ?е и за шефа владе. На та? положа? ?е вероватно дошао ?ер ?е имао подршку Хитлера. Мола ?е сматрао да ?а Франко неподобан за све те функци?е ?ер ни?е био део првобитне револуционарне групе, али ?е сам Мола био дискредитован као во?а неуспелог пуча ко?и ?е прерастао у гра?ански рат, и чеш?е ?е идентификован као карлиста него као фалангиста , а био ?е и у лошим односима с Немцима. Кабане?ас и Киепа де Ли?ана су се некада бунили против диктатуре Мигела Прима де Ривере и зато на ?их у националистичким круговима нису гледали благонаклоно. Фалангистички во?а Хосе Антонио Прима де Ривера ?е у то време био у затвору у Мадриду (где ?е касни?е и погуб?ен) и же?а да му се сачува место спречавала ?е било ког фалангистичког во?у да се уздигне као во?а државе. Франко се ни?е бавио политиком, па тако ни?е имао много непри?ате?а, а сара?ивао ?е и са Тре?им ра?хом и Итали?ом. Дана 1. октобра Франко ?е прокламован као Generalisimo и Jefe del Estado (Во?а државе). Мола ?е био против те одлуке али ?е Кабане?ас интервенисао како би смирио ситуаци?у. Франков положа? ?е о?ачао ?ош више када ?е 2. ?уна 1937 . у авионско? несре?и погинуо Емилио Мола. Тако су све во?е ко?е су организовале побуну против Републике биле мртве. Посто?и претпоставка да су иза Молине смрти ста?али Франко и Нацистичка Немачка.

Во?на команда [ уреди | уреди извор ]

Након преузима?а врховне во?не команде Франко ?е лично водио све во?не операци?е до кра?а рата. После неуспешног напада на Мадрид у новембру 1936, Франко се окренуо друго? тактици. ?егова одлука о преусмерава?у трупа ка Толеду био ?е тема многих дебата, као и многе друге ?егове одлуке из тог периода. Исто тако одлука да 1938. уместо на Каталони?у крене према Валенси?и , и данас се сматра контроверзном. Како ни?е добио помо? од демократских држава, Франко ?е тражио и добио помо? од Тре?ег ра?ха и фашистичке Итали?е. Из Немачке ?е стигла леги?а Кондор са 22.000 во?ника ук?учу?у?и во?не службенике и инструкторе. Од Мусолини?а су стигле ?волонтерске трупе“ ( итал. Corpo Truppe Volontarie или CTV ) са 91.000 Итали?ана, ко?е су учествовале у свим ве?им акци?ама и чи?а ?е ави?аци?а доминирала шпанским небом до кра?а рата. Поред помо?и Немаца и Итали?ана, Франко ?е изде?ствовао од португалског диктатора Салазара око 20.000 во?ника. Хитлер и Мусолини су сматрали Франка малом во?ном личнош?у ?ер ?е рекао да ?е осво?ити Мадрид за три месеца, а за то му ?е требало три године. Ме?утим Франко ?е до кра?а рата имао помо? Немаца и Итали?ана ко?и су парадирали Мадридом након осва?а?а тога града.

Политичко во?ство [ уреди | уреди извор ]

Франко ?е успео да потчини под сво?у власт две некомпатибилне странке: десничарску Фалангу и монархисте, карлисте . Ова политичка формаци?а ?е измешала екстремне и германофилске Фалангисте и антигерманске и монархисте, карлисте. Франков зет Рамон Серано Су?ер , ко?и ?е био ?егов главни политички саветник, успевао ?е да парти?е под Франковом влаш?у окре?е ?едну против друге да би тако о?ачао Франкову позици?у. Тако ?е збацио во?у Фалангиста Мануела Ходила и во?у карлиста Мануела Фал Конду и тако Франку обезбедио неприкосновени ауторитет ме?у десничарским и националистичким парти?ама. Да би учврстио сво? положа? почео ?е да заводи терор. Од 1937. свака смртна казна морала ?е бити одобрена од стране Франка лично. Од почетка рата генерали хунте су систематски спроводили наси?е да би сломили отпор. Ликвидаци?е ко?е су биле спрово?ене током рата настав?ене су и после Франкове победе. Процене бро?а жртава се кре?у од 15.000 до 20.000. Ме?утим посто?е миш?е?а да Франко ни?е био упознат са великим бро?ем убистава.

Кра? рата [ уреди | уреди извор ]

Дана 4. марта 1939. избила ?е побуна у републиканском табору ко?а ?е имала за ци? да спречи комунистички устанак ко?и ?е наводно припремао преми?ер Хуан Негрин . Побу?еници ко?е су предводили Сигcмундо Касадо и ?ули?ан Бестиера су осво?или Мадрид понудили Франку договор, ме?утим Франко ?е тражио безусловну преда?у. Попустили су пред Франковим прет?ама и предали град 27. марта 1939. што ?е био кра? Друге шпанске републике. Кра? рата и победу Франко ?е званично прогласио 1. априла . Том приликом ?е сво? мач положио на олтар и заклео се да га не?е употребити осим ако Шпани?а не буде у опасности, заклетву ?е одржао до кра?а живота. Кра? рата ?е био обележен обрачуном са противницима, у периоду од 1939. до 1943. уби?ено ?е око 50.000 ?уди, бро? политичких затвореника ?е непознат, а више десетина хи?ада ?уди ?е емигрирало (на?више у Француску, Латинску Америку и САД).

Други светски рат [ уреди | уреди извор ]

Дана 1. септембра 1939. нападом Немачке на По?ску почео ?е Други светски рат. Франко се 23. октобра 1940 . састао са Хитлером у Француском гради?у Анде?у . Фирер ?е позвао Шпани?у да у?е у рат на страни Осовине, док ?е Франко тражио да у том случа?у Шпани?а заузврат доби?е Гибралтар, Француску северну Африку , Португали?у, помо? у храни и наоружа?у. Пошто су ови захтеви били превелики за Хитлера, договор ни?е постигнут. ^[14] Данас неки сматра?у да Франко ни?е био спреман за рат па ?е поставио услове за ко?е ?е знао да Хитлер не?е мо?и да испуни.

Шпани?а ?е остала неутрална током Другог светског рата, ме?утим помо? ко?у ?е током гра?анског рата добио од Тре?ег ра?ха и Итали?е, као и велико германофилство и фашистичко расположе?е, ко?е ?е владало ме?у шпанским десничарима допринели су да Франко на разне начине помогне силама Осовине. Тако ?е дозволио да се формира тзв. Плава дивизи?а ко?у су чинили шпански доброво?ци на Источним фронту , али зато ни?е дозволио да се шпански доброво?ци боре против западноевропских држава. Франку се ни?е допадао нацистички мистицизам и ?егови покуша?и манипулаци?е са хриш?анством, ?ер ?е то било супротно Франковим иде?ама одбране хриш?анства, пре свега католицизма. ^[15]

Након капитулаци?е Француске ?уна 1940. Шпани?а ?е прихватила проосовинску политику. Тако нпр. шпанска посада се налазила на немачким бродовима. Мада ?е имао намеру да осво?и Гибралтар, одустао ?е од тога, како би избегао директан улазак у рат, што би омогу?ило Британцима да заузму Канарска острва или северну Африку . ^[16]

Према недавно откривеним документима Франко ?е у договору са силама Осовине наредио гувернерима провинци?а да саставе спискове ?евре?а . Он ?е предао Химлеру списак од 6.000 ?евре?а ко?и су ушли у нацистички план ?коначног реше?а“ . Ме?утим, ни?е вршио систематску ликвидаци?у ?евре?а нити их ?е испоручивао Тре?ем ра?ху. ^[17]

Дана 14. ?уна 1940. Шпанци су окупирали марокански град Тангер (ко?и ?е био под управом Лиге народа ) и држали су га до 1945.

У к?изи Хитлеров главни шпи?ун , об?ав?ено? 2005. износи се тврд?а да ?е Шпанску неутралност у Другом светском рату купио Черчил уплатом новчаних средстава на рачуне Франка и ?егових генерала у шва?царским банкама.

Шпани?а под Франком [ уреди | уреди извор ]

Велика Британи?а и Француска су признале Франка као шефа државе у фебруару 1945. ?егова званична титула ?е била ?егова екселенци?а шеф државе ( шп. Su Excelencia el Jefe de Estado ), а у службеним документима називан ?е и Во?а Шпани?е ( шп. Caudillo de Espana ) или само el Generalisimo . Понекад ?е титулисан као Во?а послед?ег Крсташког рата у Хиспанском свету ( шп. el Caudillo de la Ultima Cruzada y de la Hispanidad ) и Во?а ослободилачког рата против комунизма и ?егових саучесника ( шп. el Caudillo de la Guerra de Liberacion contra el Comunismo y sus Complices ). ^[18]

Франко ?е 1947 . године, под притисцима монархистички настро?ених карлиста, прогласио Шпани?у за монархи?у, али ни?е поставио монарха, ?ер он сам ни?е желео да се прогласи за кра?а, нити желео да дозволи да се у Шпани?у доведе кра?. Оставио ?е престо упраж?ен, а себе прогласио за регента . Носио ?е униформу генерал-капетана (традиционална кра?ева униформа) и преселио се у палату музе?а Прадо . Поред тога користио ?е ?ош неке кра?евске привилеги?е, као што ?е хода?е испод балдахина , а ?егов портрет се налазио на ве?ини кованица. Осла?ао се на помо? разних политичких групаци?а. На власт ?е дошао уз помо? фашистичке Фаланге, али се од ?е уда?ио након пораза фашизма у Другом светском рату. Фалангисти су постепено укло?ени са политичке сцене, у корист технократа , чи?и су представници били повезани са организаци?ом Опус Деи , ко?а ?е пропагирала економски разво? Шпани?е под Франковом влаш?у. ^[19]

Иако ?е Шпани?а под Франковом влаш?у имала неке карактеристике фашизма, она се нипошто не може генерално сматрати фашистичком. На?ве?а разлика се огледа у томе што фашизам тежи револуционарно? промени друштва и уво?е?у нових система вредности, док ?е Франков режим био конзервативан и залагао се за очува?е традиционалних вредности ^{[20] [21] [22] [23]} . Иако посто?и много дискуси?а о томе ко?о? ?е идеологи?и био накло?ен Франков режим, сви се слажу да су га одликовали против?е?е соци?ализму , комунизму , анархизму и масонству , и залага?е за одбрану католицизма .

Помагао ?е бег фашиста у ?ужну Америку након ?иховог пораза у Другом светском рату. Године 1957. одобрио ?е политички азил бившем поглавнику НДХ Анти Павели?у .

Последице гра?анског рата су биле суморне. Шпани?у су напустиле многе присталице Републике, па ?е држава остала без великог бро?а интелектуалаца, лекара, струч?ака, уметника, итд. Многи ко?и су остали, су изгубили положа?е, а на ?ихова места су дово?ени политички подобни, али често нестручни ?уди.

По завршетку Другог светског рата Шпани?а се нашла у тешком положа?у, економи?а ?е била уништена, па се нашла у ме?ународно? изолаци?и. Ова ситуаци?а ?е превази?ена захва?у?у?и, знача?ном положа?у ко?и ?е Шпани?а заузимала у хладноратовско? Европи. Франко ?е искористио та? положа? и ушао у трговински и во?ни савез са С?еди?еним Америчким Државама. Ова? савез ?е настао након посете америчког председника А?зенхауера Шпани?и, 1953 , приликом ко?е ?е потписан ?Мадридски пакт”. Након тога, Шпани?а ?е прим?ена у У?еди?ене наци?е 1955 . године. Године 1952. ?една нафтна компани?а из Даласа затражила ?е дозволу да отвори бушотине нафте у Шпани?и. Та? процес ?е водила компани?а Делта дрилинг ( Delta Drilling ). ^[24]

Политичко уг?етава?е [ уреди | уреди извор ]

Прва децени?а након завршетка гра?анског рата ?е била обележена уг?етава?има и убиствима, ?ош неутвр?еног бро?а политичких противника Франковог режима. Процена бро?а уби?ених ?е и данас контроверзна и кре?е се изме?у 15.000 и 50.000 уби?ених.

Режим ?е постепено бивао ма?е насилан, али ?е ипак успевао да сузби?е разне политичке групаци?е, од комуниста и анархиста до либералних демократа и каталонских и баски?ских сепаратиста, ко?е ?е контролисао свим средствима, ук?учу?у?и и полици?ску репреси?у. ?едини законити синдикат ?е био Sindicato Vertical , док су синдикати Confederacion Nacional del Trabajo и Union General de Trabajadores став?ени ван закона 1940. године. Соци?алистичка радничка парти?а Шпани?е и Републиканска левица Каталони?е су биле забра?ене 1939, док се Комунистичка парти?а Шпани?е повукла у илегалу. Баски?ска националистичка парти?а ?е напустила Шпани?у, а 1959. основала терористичко-сепаратистичку организаци?у ЕТА .

Франко ?е промовисао ?единствени национални идентитет у Шпани?и, и истовремено сузби?ао сваку различитост, а ?егови погледи на шпанску традици?у су били помало извештачени. Тако су на пример корида и фламенко промовисани као шпанска национална традици?а, док су се бро?ни регионални обича?и потискивали ^[25] . Културни живот ?е био под ?аком цензуром, а многе културне активности као што ?е каталонски плес сардана , биле забра?ене. Ова културна политика ?е постепено попуштала, нарочито кра?ем 1960-их и почетком 1970-их година.

Да би учврстио национално ?единство, Франко ?е спроводио и сво?еврсну ??езичку политику”. ?едини дозво?ени ?език био ?е шпански (односно касти?ански ди?алекат ), док ?е употреба каталонског , баски?ског , галици?ског и других ма?инских ?езика била законом забра?ена. Ови ?езици су потискивани из школа, државних установа, чак су били забра?ени и на улици. Сви документи ко?и нису писани шпанским ?езиком сматрани су за неваже?е. Ме?утим, упркос свим забранама становништво ?е наставило да користи ма?инске ?езике. Ова политика ?е почела да ?е?ава 1960-их година, када су почеле да излазе к?иге на ма?инским ?езицима и поред забрана, ко?е су остале на снази до Франкове смрти.

Римокатоличка црква ?е добила статус државне цркве и вра?ена су ?о? сва права одузета током Друге Републике. Са друге стране, Црква ?е 1953. одобрила Франку да бира бискупе са списка кандидата ко?и би му предлагао папа. Сво?им утица?ем црква ?е подстицала Франка на доноше?е закона о забрани к?ига. Сви државни службеници су морали бити католици, а за прима?е на неки посао гра?анин ?е требало да поднесе потврду о ?добрим односима” са Црквом. Гра?ански бракови ко?и су склоп?ени у време Републике су поништени, и морали су бити поново склоп?ени у цркви. Данас посто?е наводи да ?е Црква развила мрежу трговине бебама. Деца су углавном узимана од ма?ки ко?е нису биле у браку, као и од политички неподобних родите?а, уз образложе?е да су умрла при ро?е?у. Трговина децом се одви?ала путем мреже лекара, медицинских сестара, свештеника и часних сестара. Према неким наводима, бро? украдене новоро?енчади у периоду од кра?а рата до 1987. (када ?е држава од цркве преузела послове усва?а?а) достиже и 300.000 ^{[26] [27]} . Донесени су и закони ко?има су хомосексуалност , педофили?а и проституци?а проглашени криминалом , а контрацептивна средства и абортус су били забра?ени. Ме?утим ови закони нису били увек приме?ивани. ^[28] .

Шпанска колони?ална импери?а и деколонизаци?а [ уреди | уреди извор ]

Франко се трудио да задржи власт над шпанским колони?ама, ко?е су у то време чинили Шпанска Гвине?а (данас Екватори?ална Гвине?а ), Шпанска Сахара (данас Западна Сахара ) и Шпански Мароко. Током Алжирског рата за независност (1954?1962) Мадрид ?е био центар Организаци?е та?не арми?е ( франц. Organisation de l'armee secrete ), ко?у су чинили десно ори?ентисани француски официри ко?и су се залагали да Алжир остане под Француском управом. Ме?утим Франко ?е био приморан да учини и неке уступке. Када ?е 1956. Француски Мароко добио независност, Франко ?е морао да преда Шпански Мароко мароканском кра?у Мухамеду V , задржавши само неке енклаве.

Године 1968 . Франко ?е под притиском У?еди?ених наци?а дао независност Екватори?ално? Гвине?и, а наредне године предао Мароку покра?ину Ифни. Године 1969 , Франко ?е покренуо пита?е вра?а?а Гибралтара под шпанску власт, а пошто ?е Британи?а то одбила, он ?е затворио границу са Гибралтаром и она ?е отворена тек 1985 . године.

Шпанско економско чудо [ уреди | уреди извор ]

Шпанска економи?а ?е након гра?анског рата била у катастрофалном ста?у. Многе фабрике су биле уништене, а инвеститори и квалификовани радници су напустили државу. Током 1940-их привреда се слабо разви?ала. Франков режим ?е у то време спроводио политику аутарки?е , тако да ?е Шпани?а била изолована од ме?ународне трговине. Ова политика ни?е дала резултате. Привреда се нашла у ?ош ве?о? стагнаци?и, а црна берза ?е цветала.

Шпани?а се нашла пред банкротом. Под притисцима САД, ММФ и технократа из Опус Деиа, Франко ?е почео са новом економском политиком. Средином 1950-их година започето ?е са скромним економским активностима и привредним реформама. Када ?е Франко сменио многе министре и на ?ихова места довео технократе, спроведене су дуб?е реформе, ко?е су омогу?иле привредни раст. Након дугог периода рецеси?е, године 1959 . ?е почео период великог економског раста ко?и ?е потра?ао све до 1974 . године. Та? привредни раст ?е постао познат као ?Шпанско економско чудо” . Ниске плате и порези, забрана штра?кова као и заштита страног капитала привукли су многе инвеститоре ко?и су отворили фабрике у Шпани?и. Предузе?а у државном власништву као што су фабрике аутомобила СЕАТ и Пегасо и рафинери?а нафте ИНФ масовно су уве?ала производ?у. Шпани?а ?е постала друга економи?а са на?бржим привредним растом у периоду 1959?1974, одмах иза ?апана .

Региони [ уреди | уреди извор ]

Франко ни?е увео никакву административну децентрализаци?у ве? ?е задржао централистички начин управ?а?а, ко?и ?е успостав?ен у време Бурбона . Такав модел управ?а?а створен ?е по узору на Француску.

Оваквим начином управе створене су велике разлике изме?у региона. Не?еднакости у образова?у, здравству и саобра?а?ним везама довеле су до неравномерног економског раста. Традиционално богати региони као што су Мадрид , Каталони?а и Баски?а су бо?е прошли од сиромашних покра?ина као што су Екстремадура, Андалузи?а и Галици?а. Неке области, као нпр. Екстремадура и Ла Манча нису имале сво?е универзитете.

Каталони?а и Баски?а су пружале жесток отпор Франку током гра?анског рата, стога им ?е Франко, као и Галици?и, укинуо аутономи?у ко?у су добиле током Друге републике. Поништене су и вековне пореске олакшице баски?ским провинци?ама Гипускои и Биска?и , али не и Алави , ко?а ?е у гра?анском рату заузела националистичку страну. Из истог разлога Навара ?е била издво?ена од Баски?е, те добила аутономи?у и финанси?ске привилеги?е.

Смрт [ уреди | уреди извор ]

Године 1969. принц Хуан Карлос, ко?и се школовао у Франково? Шпани?и, ?е добио титулу Принц од Шпани?е , те ?е било очигледно да ?е наследити Франка. Та одлука ?е изненадила карлисте, али и претендента на престо, Хуановог оца, Карлоса грофа од Барселоне . Године 1973. Франко се одрекао места преми?ера, али ?е задржао титулу Во?е Шпани?е, т?. функци?е шефа државе и врховног команданта.

Послед?их година Франковог живота дошло ?е до сукоба унутар Националистичког покрета , око тога ко ?е наследити остарелог Франка. Због здравствених проблема Франко ?е 19. ?ула 1974. именовао Хуана Карлоса за вршиоца дужности шефа државе. Франко се почетком септембра опоравио и наставио да обав?а сво?е рани?е дужности. Годину дана касни?е здравствено ста?е му се озби?но погоршало. Дана 30. октобра пао ?е у кому и прик?учен на апарате за одржава?е у животу. Умро ?е око поно?и 20. новембра 1975 . у 83. години.

Сахра?ен ?е у Долини палих , огромном мемори?алном комплексу посве?еном свим жртвама Шпанског гра?анског рата. Сахрани су присуствовали: чилеански диктатор Аугусто Пиноче , боливи?ски диктатор Хуго Банзер , ?ордански кра? Хусеин и амерички потпредседник Нелсон Рокфелер . ^[29]

Насле?е [ уреди | уреди извор ]

Након доласка на власт кра? Хуан Карлос ни?е наставио Франкову политику, како се то од ?ега очекивало. Уместо тога он ?е започео процес демократизаци?е расписавши изборе, ко?и су одржани 15. ?уна 1977 . године. Во?ни пуч из 1981 . године ?е пропао, а демократизаци?а државе ?е настав?ена.

Поглавар десничарске католичке секте, Палмари?анске католичке цркве , Доминик Гомез (самопроглашени папа Гргур XVII) ?е прогласио Франка за свеца, али ?егову канонизаци?у ни?е прихватила Римокатоличка црква.

Соци?алистичка влада Шпани?е ?е 2005. године започела процес открива?а масовних гробница из Франковог доба. Следе?е године ?е донет закон ко?и омогу?ава ексхумаци?у масовних гробница, исплату одштете жртвама и дава?е шпанског држав?анства припадницима Интернационалних бригада . Европска уни?а ?е почела припрему резолуци?е и преправку истори?ских ставова о Франку. ^[30]

И данас тра?у дискуси?е о богатству Франкове породице. Проце?у?е се да Франкова породица има 350-600 милиона евра. У време Франкове болести, Кортес (шпански парламент) ?е изгласао пензи?у ?егово? супрузи, чи?а су прима?а у време ?ене смрти (1988) износила 12,5 милиона пезета (4 милиона више од плате тадаш?ег шпанског преми?ера).

Многи споменици и обележ?а из Франковог периода временом су укло?ени. ^{[31] [32]} Грб Франкове Шпани?е тзв. ?царски орао” званично ?е укинут законом и заме?ен новим, 5. октобра 1981. године, ^[33] после чега ?е ?авним установама дат рок од 3 године да га уклоне. Употреба грба остала ?е дозво?ена само на културно-истори?ским споменицима, као и на другим об?ектима, где би због укла?а?а дошло до оште?е?а. ^[34] Незванично истица?е овог грба на ?авним местима остало ?е и данас предмет многобро?них полемика . ^{[35] [36]}

Ставови Шпанаца о Франку данас су различити, док га ?едни сматра?у заслужним за успостав?а?е мира у Шпани?и и економски разво? зем?е, други га пак сматра?у одговорним за репреси?е и кажу да би до економског раста дошло и без Франциска Франка.

Преци [ уреди | уреди извор ]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Истори?а Шпани?е
• Шпански гра?ански рат

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Национална фондаци?а Франсиско Франко Фашистичка фондаци?а во?ена од стране Франкове породице, ко?а поседу?е много документаци?е.
• Биографи?а Франсиска Франка на шпанском
• Франко и расистички доктрина Валле?о-На?ера