Стара Грчка

Партенон , храм боги?е Атине. Данас се сматра ?едном од икона Античке Грчке.

Античка Грчка (често називана и као стара или древна Грчка ) ?е термин ко?и се у широком контексту употреб?ава да би описао цивилизаци?у ко?а се развила над племенима ко?и су говорили грчким ?езиком током старог века . Специфични?е, термин античка Грчка се односи на цивилизаци?у ко?а ?е почела да се уздиже током 8. века п. н. е. и периодом ко?и ?е уследио након пропасти Микенске цивилизаци?е , и ко?а се развила на подруч?у континенталне Грчке , Мале Ази?е , Медитерана и обалама Црног мора све до 146. п. н. е. када ?е Грчка осво?ена од стране Римске републике . Цивилизаци?а старих Грка се развила широм подруч?а источног Медитерана и данас се сматра углавном као на?важни?а цивилизаци?а старог века. Истори?а античке Грчке, хронолошки се дели на четири главна дела. Први ?е арха?ска ера ко?а ?е тра?ала отприлике од средине 8. века п. н. е. све до 5. века п. н. е. Други ?е класична ера , ко?а ?е тра?ала од почетка 5. века п. н. е. и као традиционални датум завршава?а тог периода се сматра смрт Александра Великог , 323. п. н. е. Тре?и ?е хеленистичка ера ко?а ?е тра?ала од смрти Александра Македонског до осва?а?а Грчке од стране Рима 146. п. н. е. И четврти период ?е она? ко?и се углавном употреб?ава изме?у римског осва?а?а Грчке и пропасти Римског царства .

Након пропасти Микенске цивилизаци?е у 12 . и 11. веку п. н. е. у Грчко? ?е уследио период познат као Мрачни век . Та? назив ?е кориш?ен из разлога зашто истори?ски и археолошки подаци о том периоду су веома оскудни. Током почетка Мрачног века на простору континенталне Грчке уследила ?е велика миграци?а хеленских племена. Главна четири хеленска племена из тог доба су била Дорци , Еолци , ?онци и Аха?ци . После пропасти микенских центара уследила ?е велика сеоба грчког племена Дораца на ?угу Грчке што ?е изазвало велике помет?е у становништву Грчке. Током 10 . и 9. века п. н. е. уследила ?е прва велика колонизаци?а Хелена. Тада су хеленска племена Еолаца, ?о?ана и Дораца населила западне обале Мале Ази?е. Кра?ем Мрачног века, током 8. века п. н. е. уследило ?е формира?е институци?е града-државе на хеленским просторима што ?е обележити пото?и ток хеленске истори?е. Кра?ем 8. и током 7. века п. н. е. уследила ?е друга хеленска колонизаци?а. У то доба Хелени су колонизовали подруч?а широм Медитерана и поготову ?ужну Итали?у и Сицили?у , ко?а ?е остати позната као Велика Грчка . Након неуспешног покуша?а Перси?е да покори Грчку, почетком 5. века п. н. е. хеленска цивилизаци?а ?е доживети сво? врхунац средином 5. века п. н. е. То ?е се нарочито из?аснити у Атини , ко?а ?е постати културни центар хеленског света. Нараста?у?е супарништво изме?у Атине и Спарте довеш?е до Пелопонеског рата ко?и ?е поделити и ослабити хеленски свет. Током 4. века п. н. е. грчки градови-државе паш?е под утица? Македони?е ко?а ?е покорити Перси?ско царство. Осва?а?е Перси?ског царства омогу?и?е проширива?е хеленске културе до Инди?е . Након македонског осва?а?а Перси?е, на простору Блиског истока и северне Африке процвета?е хеленистичка култура ко?а ?е бити доминантна следе?их векова. Након римског осва?а?а Грчке до?и ?е до уског повезива?а грчке и римске културе ко?а ?е остати позната као грчко-римска .

Данас античка Грчка се сматра колевком Западне цивилизаци?е и цивилизаци?ом са према ве?ини процена на?знача?ни?им доприносом у истори?и човечанства. Грчка цивилизаци?а ?е дала одсудан допринос модерном свету у готово свим аспектима живота. Стари Грци се сматра?у заслужним за откри?а у по?има филозофи?е , литературе , математике , физике , биологи?е , астрономи?е , архитектуре , истори?е као и за испостав?а?е основних норми модерног друштва. Додатно стари Грци су били заслужни за испостав?а?е демократи?е и слободе говора. Утица? хеленске цивилизаци?е ?е имао нарочит утица? у доба ренесансе и просветите?ства . У модерно доба утица? хеленске цивилизаци?е се изражава нарочито кроз културну стру?у неокласицизма током 18 . и 19. века , а науке ко?е се баве изучава?ем античке Грчке се зову класичне науке .

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Грчко порекло [ уреди | уреди извор ]

Веру?е се да су се Грци, кре?у?и се према ?угу, доселили на грчко полуострво у неколико таласа пред кра? 3000. година п. н. е , од ко?их ?е послед?и био Дорска на?езда . Раздоб?е од 1600. п. н. е. до око 1100. п. н. е. ?е доба микенске Грчке , а познато ?е по владавини кра?а Агамемнона и ратовима против Тро?е као што ?е приказано у Хомеровим еповима. Раздоб?е од 1100. године до 8. века п. н. е. назива се ? мрачним добом ” ?ер из тог раздоб?а нема никаквих записа, а археолошки докази су оскудни. Истори?а античке Грчке се завршава владавином Александра Великог ко?и ?е умро 323. п. н. е. Следе?и дога?а?и чине доба хеленистичке Грчке .

У прегледава?у извора из истори?е античке Грчке потребна ?е велика опрезност. Грчки историчари и политички писци чи?а су дела преживела, а ме?у ко?има су посебно угледни Херодот , Тукидид , Ксенофон , Демостен , Платон и Аристотел били су углавном Ати?ани или ?ени симпатизери, а сви су били политички конзервативци. Стога знамо далеко више о истори?и и политици Атине од било ко?ег другог града и ?егове истори?е. Штавише, ови су се писци усредсредили готово само на целокупну политичку во?ну и дипломатску истори?у, а занемарили су економску и соци?алну. Сва се истори?а античке Грчке мора борити с тим пристрасностима у сво?им изворима.

Успон Грчке [ уреди | уреди извор ]

Грчка ?е у 8. веку п. н. е. почела излазити из мрачног доба ко?е ?е следило након пропасти Микенске цивилизаци?е. Писменост се изгубила и микенско писмо ?е заборав?ено, па су Грци прилагодили феничанско писмо грчкоме и од око 8. века почи?у се по?ав?ивати писани записи. Грчка ?е била поде?ена на много малих за?едница, полиса .

Док се Грчка економски опорав?ала, ?ено се становништво пове?ало више него што ?е било обрадиве зем?е. Због тога су Грци око 750. п. н. е. започели шире?е ко?е ?е потра?ало 250 година, насе?ава?у?и колони?е у свим правцима. На истоку су прво колонизовали еге?ску обалу Малу Ази?у , а онда Кипар и обале Траки?е , Мраморно море и обале Црног мора . На западу су насе?ене обале Албани?е , Далмаци?е , Сицили?е и ?ужне Итали?е , а онда и ?ужна обала Француске , Корзика па чак и североисточна Шпани?а . Грчке колони?е су основане и у Либи?и . Данаш?и градови Сиракуза , Напу? , Марсе? и Истанбул у свом почетак су били грчке колони?е Суракуза, Неаполис, Масили?а и Византион .

До 6. век п. н. е. Хелада (како Грци зову сво?у зем?у) ?е постала културно и ?езичко подруч?е много ве?е од географског подруч?а Грчке. Грчки градови нису политички надзирали колони?е ко?е су оснивали, али су често оста?али повезани с ?има у религи?и и трговини .

Соци?ални и политички сукоби [ уреди | уреди извор ]

Грчки су градови у почетку били монархи?е, иако су многи градови били ?ако мали па назив ?кра?” за ?ихове владаре лако може заварати због данаш?ег значе?а те речи. У унутраш?ости зем?е, увек близу обрадивих површина, мали сло? зем?опоседника ?е имао мо?. Они су обликовали ратничку аристократи?у боре?и се често у малим ме?уградским ратовима око зем?е. Ме?утим успон трговачког сло?а (ко?и се по?авио уво?е?ем кованог новца око 680. п. н. е. ) започи?е класни сукоб у ве?им градовима. Од 650. п. н. е. па нада?е, аристократи?е су збачене и заме?ене народним во?ама названим тиранима ( τγρρανοι ), реч ко?а ни?е имала данаш?е значе?е за окрутне диктаторе .

До 6. века по?авило се неколико доминантних градова у грчким пословима. То су били градови Атина , Спарта , Коринт и Теба . Сваки од ?их ?е ставио околна сеоска подруч?а и ма?е градове под сво?у управу, а Атина и Коринт су пак постали главна поморска и трговачка сила.

У Спарти се аристократи?а одржала на власти, а Ликургов устав (око 885. п. н. е. ) ко?и ?е додатно учврстио ?ену снагу, дао ?е Спарти тра?ни милитаристички режим под дуалном монархи?ом. Спарта ?е доминирала над осталим градовима на Пелопонезу , па ?е створила савез с Коринтом и Тебом.

Супротно у Атини ?е монархи?а забра?ена 683. п. н. е. , а Солонове реформе увеле су полу уставни састав аристократске владавине. Аристократе ?е заменила тирани?а Пизистрата и ?егових синова, ко?и су град учинили великом поморском и трговачком силом. Кад су Пизистрати збачени, Клистен ?е утеме?ио Прву светску демократи?у ( 500. п. н. е. ) чи?у власт ?е имало ве?е свих мушких гра?ана. Ово ни?е била права демократи?а какву позна?емо из касни?ег доба Перикла, Делског савеза и Атинског Поморског савеза, али ?е дефинитивно била клица иде?е ко?а ?е се касни?е развити у читав систем.

Тирани?а у Античко? Грчко? [ уреди | уреди извор ]

Реч тиранин означава ?уде ко?и су нелегитимним путем дошли на власт, док тирани?а ?е владавина уз помо? силе.

У периоду од 7-5. века п. н. е. долази до све ве?их соци?алних и политичких сукоба у грчким полисима . Тада се уздижу тиранин и тирани?а као нови поредак , ко?и ?е срушити стари и зауставити да?е заоштрава?е сукоба. Први тирани су били ?уди ко?и су насилно узимали власт у грчким, али и негрчким градовима. Тирани?а ?е, као нови поредак, у почетку имала доста успеха, ?ер су тирани владали силом и ?удима су деловали као стабилне во?е . Убрзо се увидело да тирани?а решава сукобе само тренутно, да се ти сукоби обнав?а?у у ?ош горем облику него рани?е. Тирани су, када би дошли на власт, уништавали дотадаш?и правни поредак. У такво? ситуаци?и било ?е очигледно, да уколико не пошту?у законе, а не могу да донесу нове, онда их закон не може штитити и да стога могу бити уби?ени у било ком тренутку. Она? ко ?е желео да буде тиранин, морао ?е знати да га свако може у сваком тренутку убити, кад му се пружи прилика. С обзиром да тирани?а ни?е доносила никакве промене на бо?е, ?уди су почели да пружа?у отпор.

Отпор тирани?и су пружали тако што су организовали завере и ратове . Завере су углавном организовали они ко?и су блиски тиранима, ?ихови при?ате?и, док су ратове организовали ?уди ко?и су протерани и успели да окупе во?ску и нападну тиранина. Отпори су углавном били успешни и завршавали су се убиством тиранина. Тиранин се могао одупрети отпору ?едино ако би на време побегао пред непри?ате?ем.

Неки полиси су покушавали да спрече тирани?у тако што су уводили нове органе власти ко?и би контролисали злоупотребу власти. Тако ?е у Спарти створен Ефорат , док се у Атини сличан орган власти називао Ареопаг . Улоге тих институци?а су касни?е другачи?е схватане, т?. да су оне ту да би се бориле против тирани?е, а не да ограничава?у власт. Иако су посто?але такве институци?е, као мере предострожности тирани?и, ипак ?е дошло до успостав?а?а Пизистратове тирани?е у Атини. Сем што ?е Пизистартова тирани?а била на?познати?а тирани?а у старом веку, знача?на ?е и због тога што после ове тирани?е ?е почела да се разви?а демократи?а у Атини. Ипак важни?и ?е отпор ко?и су два човека, Хармоди?е и Аристогитон , пружили тирани?и.

Након Пизистратове смрти, владала су ?егова три сина Хипи?а, Хипарх и Тетал. ?едан од синова, Хипарх се за?убио у Хармоди?еву сестру. Хармоди?е као обичан човек, чувар породице и метафорично, чувар закона и дотадаш?ег поретка, морао ?е да се супротстави тиранину, ко?и ?е насилно покушао да придоби?е ?убав. Он ?е сковавши заверу са сво?им другом Аристогитоном, убио Хипарха. Хармоди?е и Аристогитон уби?ен одмах након завере ко?у су сковали. Хармоди?е и Аристогитон, Хипарховим убиством нису успели да сруше тирани?у, борба против тирани?е ?е и после ?их настав?ена. Тирани?а ?е, после низа борби, коначно срушена од стране Ати?ана, ко?и су побегли из Атине и скупили во?ску. Иако су рани?е ?уди пружали отпор тирани?и попут Хармоди?а и Аристогитона, ?ихов отпор ?е знача?ан, ?ер су Хармоди?е и Аристогитон сматрани утеме?ите?ем новог демократског и слободарског поретка.

Након завршетка ове тирани?е почи?у Клистенове реформе, чиме демократи?а почи?е слободно да се разви?а. Тако да се сматра да су Хармоди?е и Аристогитон отворили пут слободном разви?а?у демократи?е. Као и свака легенда и ова има низ вари?аци?а, али у свако? од ?их, на?знача?ни?а ?есте управо ова карактеристика, да су Хармоди?е и Аристогитон, отворили пут ка разво?у демократи?е. Они су након тога постали херо?и. У ?ихову част подизани су споменици, имена Хармоди?е и Аристогитон нису смела да се да?у робовима, да се не би ука?ао ?хов углед, певане су песме о ?има. ?уди су их обожавали и они су постали покретачка снага Атинског друштва. Слава ко?и су достигли тираноубице никада не?е бити премашена.

Отпор тирани?и ?е и да?е посто?ао, у касни?ем периоду, ме?утим, он више ни?е пружан у сврху да се сачува некадаш?и поредак, ве? да омогу?и наста?а?е новог поретка.

Грчко-перси?ски ратови [ уреди | уреди извор ]

У ?они?и (данаш?а еге?ска обала Турске ) грчки градови, ко?и су ук?учивали велика средишта попут Милета и Халикарнаса , нису могли одржати сво?у независност и дошли су под власт Перси?ског царства средином 6. века. Грци су 499. п. н. е. подигли ?онски устанак , па су им Атина и Еретри?а пристигле у помо? са по 20 (Атина) и 5 (Еретри?а) три?ера помо?и, ко?е ?е у касни?ем походу на копнену Грчку Перси?а искористити као изговор за напад.

Перси?ски Велики владар, Дари?е I , угушио ?е 490. п. н. е. побуну ?онских градова, пославши флоту да казни Грке. Перси?анци су се искрцали на Атици , али их ?е грчка во?ска под водством атинског во?сково?е Милти?ада поразила у Маратонско? бици . ?едан од ?унака те битке био ?е грчки во?ник Филипит ко?и ?е по поб?еди Грка отрчао 43 km да би ?авио сународницима да су савладали супарничку во?ску, бро?чано надмо?ни?у. По том дога?а?у данас се трчи маратон . Посмртни гроб атинских погинулих бораца ?ош се увек може видети на Маратонском по?у.

Десет година касни?е Дари?ев наследник Ксеркс I послао ?е копном знатно ве?у силу. Спартански кра? Леонида зауставио га ?е код Термопила . Леонида ?е поражен, а Ксеркс ?е наставио напредова?е према Атици гд?е ?е осво?ио и спалио Атину. Ати?ани су претходно напустили град склонивши се на острво Саламину и под водством Темистокла су поразили перси?ску морнарицу у бици код Саламине . Годину дана касни?е Грци су под во?ством Спартанца Паусани?а поразили перси?ску во?ску код Плате?е , захва?у?у?и вешто? тактици Паусани?е да поша?е остатак флоте ко?и ?е Грчка имала на острву Делосу, на ?онску обалу, да подбуни ?онске Грке, како би натерао перси?ског во?сково?у Мардони?а, да део трупа одмах поша?е ку?и да то спрече, а са остатком да што брже победи Грке. Ме?утим, ни?е успео ни у ?едном од ова два наума.

Атенска се морнарица тада окренула гоне?и Перси?анце са Еге?ског мора и 478. п. н. е. Ати?ани су заузели Византион . Док су напредовали створили су Делски савез у ко?ем су биле све острвске и неке континенталне државе. Савез ?е назван по светом острву Делу на ко?ем се чувала за?едничка ризница. Спартанци, иако су одиграли важну улогу у рату, повукли су се након тога у изолаци?у допушта?у?и Ати?анима да успоставе поморску и трговачку силу ко?о? ни?е било равне.

Грчко-перси?ски ратови довели су до великих разара?а, ?удских жртава, ?ача?а Атине… На кра?у свега дошло ?е до супарништва Спарте и Атине ?ер су Ати?ани били главни у држави и себи су давали на?више. То ?е ?едан од узрока Пелопонеског рата .

Превласт Атине [ уреди | уреди извор ]

Грчко-перси?ски ратови су на?авили век атинске превласти у грчким пословима. Атина ?е била неизазван господар мора и тако?е воде?а трговачка сила, иако ?е Коринт остао ?ен озби?ни противник. Воде?и државник тог периода био ?е Перикле ко?и ?е искористио порез ко?и су пла?али чланови Делског савеза за изград?у Партенона и осталих великих споменика класичне Атине. До средине 5. века Савез ?е преименован у Атински поморски савез , симболизу?у?и Периклов пренос за?едничке ризнице с Дела у Атину 454. п. н. е.

Богатство Атине ?е привлачило многе талентоване ?уде из свих делова Грчке, те ?е створило богати беспослени сло? ко?и су постали заштитници уметности. Атинска држава ?е подупирала и науку и уметност, а нарочито архитектуру. Атина ?е постала центар грчке к?ижевности, филозофи?е (види грчку филозофи?у ) и ум?етности (види грчко позориште ). Нека од на?ве?их имена западноевропске културне и интелектуалне истори?е живела су у Атини током тога периода: драматичари Есхил , Аристофан , Еурипид и Софокле , филозофи Аристотел , Платон и Сократ , историчари Херодот , Тукидид и Ксенофон , песници Симонид и кипар Фиди?а . Град ?е постао, по Перикловим речима, ?школа Хеладе”.

Остале грчке државе у почетку су прихватиле Атинско во?ство у наставку рата против Перси?анаца, али након пада конзервативног политичара Кимона 461. п. н. е. , Атина ?е постала све изражени?е импери?алистичка сила. Након грчке победе у бици код Еуримедонта 466. п. н. е. , Перси?анци више нису били прет?а, па су неке државе, попут Наксоса , покушале иступити из савеза, или су били приси?ени да се покоре. Нове атинске во?е, Перикле и Ефи?алт , пустили су да се односи изме?у Атине и Спарте погорша?у, па ?е 458. п. н. е. избио рат. Након неколико година бескра?ног рата потписан ?е 30-годиш?и мир изме?у Делског и Пелопонеског савеза (Спарта и ?ени савезници). То се подударило са поморском битком код Саламине на Кипру , зад?ом битком изме?у Грка и Перси?анаца, а након ко?е ?е зак?учен Кали?ин мир ( 447. п. н. е. ) изме?у Грка и Перси?анаца.

Пелопонески рат [ уреди | уреди извор ]

431. п. н. е. поново ?е избио рат изме?у Атине и Спарте и ?ених савезника. Повод рату био ?е спор око Епидамна (Данаш?и Драч) ко?и ?е био колони?а Коркире (данас острво Крф) а Коркира колони?а Коринта, у ко?ем ?е Атина посредовала. Прави узрок било ?е расту?е незадово?ство Спарте и ?ених савезника због атинске превласти у грчким пословима. Рат ?е тра?ао 27 година, делом због Атине ко?а ?е као поморска сила имала превласт на мору и Спарте ко?а ?е као на??ача копнена сила побе?ивала на копну.

Спартанска почетна стратеги?а била ?е инвази?а Атике , али су се Ати?ани склонили иза сво?их чврстих зидина. Спартанци су ово чинили с намером да испровоцира?у Ати?ане да иза?у ван сво?их Дугих бедема видевши како им непри?ате? пустоши усеве. Нажалост по Спартанце, Ати?ани чак ни пред овим нису попустили. Током опсаде у граду ?е избила куга ко?а ?е проузроковала велике губитке, а од ко?е ?е страдао и сам Перикле. У исто време атинска морнарица ?е искрцала во?ску на Пелопонез, те ?е победила у биткама код Наупакта ( 429. п. н. е. ) и Пила ( 425. п. н. е. ). Такав начин ратова?а ни?едно? страни ни?е успео донети одлучу?у?у победу, па ?е након неколико година бесконачног ратова?а умерени атински во?а Ники?а зак?учио Ники?ин мир ( 421. п. н. е. ).

Непри?ате?ство изме?у Спарте и атинског савезника Арга ?е ипак довело до наставка борбе 418. п. н. е. Спарта ?е поразила здружене во?ске Атине и ?ених савезника код Мантине?е (418. п. н. е.). Наставак борбе донело ?е радикалну странку, ко?у ?е водио Алкиби?ад , поново на власти у Атини. 415. п. н. е. Алкиби?ад ?е уверио Атинско ве?е да покрене главни поход против Сиракузе , пелопонеског савезника на Сицили?и . Поход ?е био потпуни промаша? и експедици?ска сила ?е изгуб?ена. Ники?а ?е зароб?ен, а Алкиби?ад ?е отишао у прогнанство. То ?е била прекретница у ратова?у.

Спарта ?е тада саградила морнарицу да изазове атенску поморску силу, те ?е пронашла одличног во?сково?у Лисандра ко?и ?е искористио први стратешки потез заузевши Хелеспонт , извор атинског увозног жита. Под прет?ом глади, Ати?ани су послали сво?у зад?у морнарицу да се суочи с Лисандром ко?и их ?е одлучно поразио код Егоспотама ( 405. п. н. е. ). Губитак властите морнарице запретила ?е Атини пропаш?у. Зато ?е 404. п. н. е. Атина затражила мир, а Спарта ?е то услов?авала очекивано тешком погодбом: Атина ?е изгубила властите зидине, морнарицу и све прекоморске поседе. Уз спартанску помо? антидемократска странка ?е завладала у Атини.

Превласт Спарте и Тебе [ уреди | уреди извор ]

Кра? Пелопонеског рата учинио ?е Спарту господаром целе Грчке, али уски видокруг спартанских елитних ратника ни?е се прилагодио то? улози. Током неколико година демократска странка ?е повратила власт у Атини и осталим градовима. Спартанске во?е су 395. п. н. е. одузеле службу Лисандру, па ?е Спарта изгубила поморску надмо?. Спарта ?е 387. п. н. е. запрепастила грчко ?авно м?е?е зак?учивши споразум с Перси?ом ко?им су Перси?анци окружили грчке градове у ?они?и и на Кипру, тако поништава?у?и сто година грчких победа над Перси?ом. Спарта ?е тада покушала ослабити мо? ?ене бивше савезнице Тебе, што ?е довело до рата у ко?ем ?е Теба склопила савезништво са старим непри?ате?ем, Атином. Тебанске во?сково?е Епаминонда и Пелопида изво?евали су одлучу?у?у победу у бици код Леуктре ( 371. п. н. е. ).

Последица те победе био ?е кра? спартанске и успостав?а?е тебанске надмо?и. Тако?е ?е и Атина обновила велик део сво?е претходне мо?и. Превласт Тебе била ?е кратког века. Епаминондином смрти код Мантине?е ( 362. п. н. е. ) град ?е изгубио свог на?ве?ег во?у, а ?егови наследници учинили су велику грешку започевши неуспешни десетогодиш?и рат с Фокидом . Тебанци 346. п. н. е. су позвали Филипа II Македонског да им помогне против Фоки?ана, те су тако по први пут увукли Македонце у грчке послове.

Успон Македонаца [ уреди | уреди извор ]

Кра?евство Македонаца створено ?е у 7. веку п. н. е. Неки Грци су сматрали Македонце варварима , али без обзира на ?ихово етничко порекло, они су од 5. века п. н. е. говорили грчким ?езиком и били део грчке културе. Македонци су имали незнатну улогу у грчко? политици пре почетка 4. века п. н. е., те ?е Филип други, предузим?ив човек ко?и се школовао у Теби, хтео имати ве?у улогу. Нарочито ?е хтео бити прихва?ен за новог грчког во?у у вра?а?у слободе грчким градовима у Ази?и ко?и су били под перси?ском влаш?у. Заузевши грчке градове Амфипол , Метону и Потиде?у , стекао ?е управу над македонским рудницима злата и сребра. То му ?е дало изворе да оствари сво?е намере.

Филип ?е успоставио македонску превласт над Тесали?ом ( 352. п. н. е. ) и Траки?ом , а до 348. п. н. е. ?е надзирао све северни?е од Термопила . Користио ?е сво?е велико богатство да поткупи грчке политичаре и створи ?македонску странку” у сваком грчком граду. ?егова интервенци?а у рату изме?у Тебе и Фокиде донела му ?е препознат?ивост грчког во?е и дало му ?е могу?ност да постане воде?а сила у грчким пословима. Али без обзира што ?е ?егово искрено див?е?е било према Атини, атински ?е во?а Демостен у сво?им славним говорима ( филипикама ) подстицао Грчке градове да се одупру ?егово? мо?и.

Теба , Атина , Спарта и остале грчке државе створиле су 339. п. н. е. савезништво, да се одупру Филипу и да га избаце из грчких градова ко?е ?е заузео на северу. Ме?утим Филип ?е напао први, напреду?у?и по Грчко? где ?е 338. п. н. е. код Хероне?е поразио здружене грчке градове. Та? дога?а? традиционално означава кра? ере грчких градова-држава као независних политичких ?единица, иако су Атина и остали градови преживели као самосталне државе све до римских времена.

Филип ?е покушао победити Атину додворава?ем и даровима, али ни?е успео. Организовао ?е градове у Коринтски савез и прогласио да ?е водити напад на Перси?у како би ослободио грчке градове и осветио перси?ске инвази?е у претходном веку. Пре него што ?е то могао учинити уби?ен ?е 336. п. н. е.

Осва?а?а Александра Великог [ уреди | уреди извор ]

Филипа ?е наследио 20-годиш?и син Александар ко?и ?е одмах наставио спроводити очеве планове. Отпутовао ?е у Коринт где су га окуп?ени грчки градови признали за во?у Грка. Након тога кренуо ?е на север да скупи во?ску. Во?ска ко?ом ?е напао Перси?ско царство ?е углавном била састав?ена од Македонаца, али су се тако?е при?авили и многи занесе?аци из грчких градова. Док ?е Александар ратовао у Траки?и, чуо ?е да су се грчки градови побунили. По?урио ?е поново на ?уг, осво?ио и разорио Тебу до теме?а као упозоре?е свим грчким градовима ако би се покушали одупрети ?егово? снази.

334. п. н. е. Александар ?е кренуо у Ази?у где ?е поразио Перси?анце на реци Граник . Тиме ?е стекао контролу над ?онском обалом, те ?е направио победничку поворку кроз ослобо?ене грчке градове. Након што ?е договорио послове у Анадоли?и наставио ?е напредова?е ?ужно кроз Килики?у до Сири?е где ?е поразио Дари?а III код Иса ( 333. п. н. е. ). Онда ?е наставио кроз Феники?у до Египта ко?ег ?е осво?ио без икаквог отпора. Егип?ани су га дочекали као ослободите?а од перси?ског уг?етава?а.

Дари?е ?е сада био спреман да склопи мир, где би се Александар победнички вратио ку?и, али Александар ?е одлучио да осво?и Перси?у и постави себе за владара читавог света. Напредовао ?е североисточно кроз Сири?у и Месопотами?у , те ?е опет поразио Дари?а код Гаугамеле ( 331. п. н. е. ). Дари?е ?е кренуо у бег, али су га убили властити во?ници. Александар се прогласио господарем Перси?ског царства, заузевши Сузу и Персепо? без отпора.

У ме?увремену грчки градови су покушавали обновити напоре да се ослободе македонске мо?и. Код Мегалопола 331. п. н. е., Александров регент Антипатер поразио ?е Спартанце ко?и су одбили да се придруже Коринтском савезу и призна?у македонску превласт.

Александар се журио напреду?у?и кроз данаш?и Авганистан и Пакистан до долине реке Инд и 326. п. н. е. ?е дошао до Пен?аба . Могао ?е лако напредовати све до Ганга и Бенгала али ?е ?егова во?ска одбила да иде да?е, ?ер ?е била уверена да су дошли на кра? света. Александар се нерадо вратио назад. Умро ?е од грознице у Вавилону 323. п. н. е.

Александрово Царство се распало убрзо након ?егове смрти, али ?егова осва?а?а заувек су променила грчки свет. Хи?аде Грка ?е путовало с ?им или за ?им да се насели у новим грчким градовима ко?е ?е основао док ?е напредовао. На?важни?и град била ?е Александри?а у Египту . Кра?евства у ко?има се говорило грчким ?езиком основана су у Египту, Сири?и, Ирану и Бактри?и. Започело ?е хеленистичко доба.

Религи?а старих Грка [ уреди | уреди извор ]

Иако ?е обожава?е бога неба Зевса почело ве? у 3. милени?уму пре н. е, грчка религи?а у ужем смислу речи ?авила се око 750. п. н. е. и тра?ала око хи?аду година, шире?и утица? по медитеранском свету, а и да?е. Грци су имали много богова ко?и су управ?али разним природним или друштвеним силама (нпр. Посе?дон морем, Деметра жетвом, Хера браком). На разним местима поштована су разна божанства, али су Хомерови епови допринели да се створи ?единствена религи?а, у ко?о? су за главне богове веровало да живе на планини Олимп под влаш?у Зевса. Грци су поштовали и разне богове из природе: Пана , Нимфе , На?аде , Ерини?е , Нереиде и сатире , поред Фури?а и Су?а?а . Кла?али се и херо?има из прошлости, као што су Херакле и Асклепи?е . Од велике важности ?е било жртвова?е животи?а, обично у храму на олтару бога. Друге култне активности обухватале су молитве, жртве ливенице, поворке, атлетска такмиче?а и прорица?а, посебно кроз пророчишта и птице. Од великих религи?ских фестивала издва?а?у се Дионизи?ске игре у Атини , светковина Зевса на западном Пелопонезу ко?а ?е обухватала и олимпи?ске игре .

Смрт ?е сматрана досто?на презира. Мртви су живели у Хадовом кра?евству, а само су херо?и уживали у Елизи?у . Велики грешници трпели су муке у Тартару . Мистичне религи?е су се по?авиле да задово?е потребу за личним во?ством, спасе?ем и бесмртнош?у. Грчка религи?а се изгубила када ?е на сцену ступило хриш?анство, поготово када ?е 363 . н. е. умро ?ен велики заговорник ?ули?ан .

Старогрчка митологи?а [ уреди | уреди извор ]

Грчка митологи?а представ?а усмена и писмена преда?а старих Грка о ?иховим боговима и херо?има и природи и истори?и. За грчке митове и легенде данас се првенствено зна из грчке к?ижевности, ук?учу?у?и и таква класична дела као што су Хомерова Или?ада и Одисе?а , Хесиодови ? Послови и дани ” и ? Теогони?а ”, Овиди?еве ? Метармофозе ” и драме Есхила , Софокла и Еурипида . Митови се баве ствара?ем богова и света, борбом за превласт ме?у боговима и победу Зевса, ?убавне везе и сва?е ме?у боговима и последице ?ихових пустоловина и мо?и ко?е се осе?а?у у свету смртника, ук?учу?у?и ?ихову повезаност са природним по?авама као што су грм?авина или годиш?а доба и ?ихову везу са култним местима и ритуалима. У на?ве?е грчке митове и легенде спада?у приче о Тро?анском рату , лута?има Одисе?а , ?асоново? потрази за златним руном, Хераклеовим подвизима, Тезе?евим авантурама и Едипово? трагеди?и.

Старогрчка музика [ уреди | уреди извор ]

Само 40 фрагмената старогрчке музике ?е обнов?ено, зато што се веровало да потиче од паганских обреда, те ?е римокатоличка црква веровала да сви они мора?у бити уништени. Папа Александар I je 110. године н.е. наредио униште?е свих остатака музике Античке грчке па?е?ем на главном тргу у Риму. ^[1]

Пророчишта [ уреди | уреди извор ]

Прорица?е ?е пракса проналаже?а скривених значе?а дога?а?а и предсказива?а у буду?ности. Прорица?е се сре?е у свим друштвима, античким и модерним, мада им се методе разлику?у. У античко? Грчко? и Риму посто?ала су многа пророчишта. На?славни?е ?е било Аполоново пророчиште у Делфима, где ?е меди?ум преко 50 година била жена звана Пити?а. Након купа?а у Кастили?аном извору, она ?е силазила у подземну простори?у, седала на свети троножац, и онда жвакала лиш?е ловора, ко?и ?е био посве?ен Аполону. Остала пророчишта, ук?учу?у?и она у Кларосу (Аполоново), Олимпи?и (Зевсово) и Епидаурусу (Асклепи?ево) консултована су на?различити?е начине; на пример, на?стари?е од свих пророчишта, Зевсово у Додони, говорило ?е шапута?ем листа светог храста. У неким храмовима молилац би спавао у светом га?у и доби?ао одговор у сну.

Олимпи?ске игре [ уреди | уреди извор ]

Стари Грци су имали много светковина, од ко?их су на?знача?ни?е биле олимпи?ске игре. То су била спортска такмиче?а у част бога Зевса ко?ем су подигли и велики споменик у ?егову част висок 13 m. У античком периоду проглашена ?е ?едним од Седам св?етских чуда антике. Олимпи?ске игре су се одржавале сваке четврте године у граду Олимпи?и на Пелопонезу , по коме су и добиле назив. Прве забележене олимпи?ске игре одржаване су 776. године пре нове ере и од тада су Грци почели да рачуна?у време по ?има. Такмичило се у трча?у, скоку у да?, баца?у коп?а и диска, рва?у, боксу, тркама двоколицама. Победник би доби?ао вечну славу и венац од маслинових гранчица. На олимпи?ским играма су могли да учеству?у само Грци. Током ?иховог одржава?а сви ратови и сукоби су преста?али.

Науке [ уреди | уреди извор ]

Грци су унапредили многе науке, а на?више истори?у, филозофи?у, географи?у, медицину, математику и астрономи?у. Отац истори?е био ?е Грк Херодот ко?и ?е написао дело ?Истори?а”. У ?ему ?е описао истори?у народа Старог истока и грчко-перси?ске ратове. Други велики грчки историчар био ?е Тукидид, ко?и ?е написао ?Истори?у Пелопонеског рата”.

Посматра?е и изучава?е небеских тела било ?е веома важно код Старих Грка. они су први приметили да се небеска тела кре?у око ?едног центра, али су мислили да ?е та? центар планета Зем?а.

Грци су проучавали ?удско тело и болести ко?е га напада?у. Веома су ценили лекаре ? веровали су у бога лече?а Асклепи?а, ?ош ?е Хомер у Или?ади написао да ?едан лекар вреди као више ?уди. На?познати?и грчки лекар био ?е Хипократ .

Ипак, од свих наука, Стари Грци су остали на?више упам?ени по филозофи?и. На грчком филозофи?а значи ??убав према мудрости”. Филозофи су покушавали да свате свет и друштво око себе и размиш?али како да их побо?ша?у. На?познати?и грчки филозофи су били Сократ , Платон и Аристотел . Сократ ?е сматрао да човек треба на?пре да упозна себе самог, па затим свет око себе. Платон ?е у Атини отворио школу под називом Академи?а, ко?а ?е требало да образу?е буду?е државнике. Сматрао ?е веома важним да владар буде учен и ва?ан како би држава била успешна. Аристотел ?е на?познати?и филозоф старог века. Он ?е истакао разум као основу човековог делова?а и на?више утицао на све касни?е филозофе.

К?ижевност [ уреди | уреди извор ]

Грци су од Феничана преузели Алфабет и тако почели да пишу у 8. веку пре нове ере. Од к?ижевних врста, на?више су ценили поези?у и драму. Поези?а се делила на епску, ко?а ?е говорила о подвизима богова и херо?а, и лирску, ко?а ?е певала о осе?а?има. Од епских песника на?познати?и ?е био Хомер. Он ?е спевао епове Или?аду, ко?а говори о Тро?анском рату, и Одисе?у, ко?а говори о лута?у кра?а Одисе?а после Тро?анског рата у потрази за домовином. Од лирских песника, на?познати?а ?е била песники?а Сапфа, ко?а ?е живела на острву Лезбу. Грчка драма настала ?е из верских светковина посве?ених богу вина и весе?а Дионису , кога су Грци представама покушавали да забаве и умире да не би подив?ао. Драме су се делиле на комеди?е, смешне приче из свакодневног живота, и трагеди?е, приче о несре?ним судбинама богова и херо?а. Драмске представе су се изводиле у полукружним каменим позориштима. Само мушкарци су могли да буду глумци, тако да су они играли и женске улоге. Глумци су носили маске ко?е су, по изразу лица, показивале карактер драмског лика. Грци су на?више ценили живу реч, тако да се много радило на вештини говорништва. На?познати?и говорник био ?е Демостен .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Хлеб у античко? Грчко?

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ ?А History of Western music”, fourth edition, Donald Jay Grout and Claude V. Palisca, 1998. J.M. Dent and Sons Ltd

Литература [ уреди | уреди извор ]

На српском [ уреди | уреди извор ]

Битен, Ан-Мари (2010). Стара Грчка . Београд: CLIO. ISBN 978-86-7102-362-7 .
Баби?, Сташа (2008). Грци и други: античка перцепци?а и перцепци?а антике . Београд: Clio. ISBN 978-86-7102-282-8 .