Го
Кинеско име
Традиционални кинески	圍棋
Упрош?ени кинески	?棋
Пин?ин	Weiqi (wei2qi2)
Ве?д-?а?лс	Wei-ch'i
?апанско име
Кан?и	?碁
Рома?и	Igo
Коре?ско име
Хангул	&#바둑
Ревидирана романизаци?а	Baduk
Макан-Ра?шауер	Paduk

Го ?е мисаона игра на табли за два играча, у ко?о? ?е ци? да се заузме више територи?е од опонента. Порекло води из Кине , где се ова игра зове ве??и . Име го како се на?чеш?е назива у Европи и свету, потиче од ?апанског назива игре - иго . У употреби ?е и коре?ски назив бадук . Игра ?е у зависности од извора стара изме?у 3 и 4 хи?аде година, што ?е чини на?стари?ом игром ко?а се и данас игра по неизме?еним правилима. ^{[1] [2]} Она ?е сматрана ?едном од четири есенци?алне уметности културних аристократских кинеских уче?ака у древним временима. На?рани?ом записаном референцом на игру се генерално сматра истори?ски анал Цуо ?уана ^{[3] [4]} (c. 4. век п. н. е.). ^[5] Фигуре ко?е се назива?у каме?ем, став?а?у се на пресеке лини?а на табли од 19 хоризонталних и 19 вертикалних лини?а, а посто?е и вари?анте различитих ма?их табли (13x13 и 9x9).

Упркос ?ених релативно ?едноставних правила , Го ?е веома комплексна игра. У поре?е?у са шахом , Го има ве?у таблу са знатно ве?им опсегом за игра?е и дужином игре, и у просеку се знатно ве?и бро? алтернатива разматра по потезу. До?а граница бро?а легалних позици?а на табли у Гоу се проце?у?е на око 2 x 10 ¹⁷⁰ . ^{[6] [7]}

Играчке фигуре се назива?у ? каме?ем ”. ?едан играч користи бело каме?е, а други црно. Играчи наизменично постав?а?у каме?е на празним укршта?има (?тачкама”) табле са 19×19 мрежом лини?а. Почетници обично игра?у на ма?им 9×9 и 13×13 таблама, ^[8] а археолошка евиденци?а показу?е да ?е игра играна у рани?им вековима на табли са 17×17 мрежом. Ме?утим, табле са 19×19 мрежом су постале стандард до времена кад ?е игра доспела до Коре?е у 5. веку и касни?е до ?апана у 7. веку. ^[9]

Када се ?едном постави на плочу, каме?е се не може померити, али каме?е се укла?а са плоче када ?е ?зароб?ено”. Зароб?ава?е почи?е када ?е камен или група каме?а окружена противничким каме?ем на свим ортогонално -суседним тачкама. ^[10] Игра се настав?а све док ни?едан играч не жели да направи ?ош ?едан потез; игра нема одре?ене услове окончава?а изузев тога. Кад се игра заврши, територи?а се пребро?ава за?едно са зароб?еним каме?ем и коми (бодовима додатим на резултат играча с белим каме?ем као компензаци?а за игра?е као други, што ?е нормално било 6,5 или 7,5 у зависности од сета правила ко?а се користе) да би се одредио победник. ^[11] Игре тако?е могу бити прекинуте одуста?а?ем.

Средином 2008. године, било ?е преко 40 милиона Го играча широм света, ве?ина ко?их ?е живела у источно? Ази?и . ^[12] Децембра 2015, Ме?ународна Го федераци?а ?е имала укупно 75 зема?а чланица и четири организаци?е асоцираних чланова у више зема?а. ^[13]

Етимологи?а [ уреди | уреди извор ]

Реч ?Го” ?е изведена из пуног ?апанског имена иго , ко?е потиче од кинеског имена ве??и (сред?евековни кинески ? hjw?j-gi ”), ко?е се грубо преводи као ?игра окружива?а на плочи” или ?окружу?у?а игра”. Да би се разликовала игра од енглеског глагола to go , ?г” се обично пише великим словом, ^[14] или, у дога?а?има ко?е спонзорира Инг Чанг-?и фондаци?а, оно се спелу?е са ?гое”. ^[15]

Коре?ска реч бадук ?е изведена из сред?овековне коре?ске речи Бадок , чи?е порекло ?е контроверзно; вероватни?е етимологи?е ук?учу?у суфикс ?-ок” додат на ?Бад” чиме се ствара значе?е ?равна и широка плоча”, или спа?а?ем речи ?Бад”, са значе?ем ?по?е”, и ?Док”, са значе?ем ?камен”. Ма?е вероватне етимологи?е обухвата?у дериваци?у речи ?Бадукдок”, ко?а се односи на игра?е делова игре, или дериваци?у из кинеске речи 排子 , са значе?ем ?уредити комаде”. ^[16]

Преглед [ уреди | уреди извор ]

Го ?е супарничка игра с ци?ем окружива?а што ве?е тоталне области табле са сво?им фигурама у односу на противника. ^[17] Док се игра одви?а, играчи постав?а?у каме?е на таблу да мапира?у формаци?е и потенци?алне територи?е. Конкуренци?а изме?у супротстав?ених формаци?а често ?е изузетно сложена и може да резултира у експанзи?и, редукци?и, или свеукупном зароб?ава?у и губитку формаци?а каме?а.

Основни принцип Гоа ?е да група каме?а мора да има бар ?едну ? слободу ” да би се задржала на табли. ?Слобода” ?е отворена ?тачка” (пресек) на граници са групом. Огра?ена слобода (или слободе) се назива ? оком ”, и за групе каме?а са два или више очи?у се каже да ?е безусловно ?живе”. ^[19] Такве групе се не могу заробити, чак и ако се окруже. ^[20] Група са ?едним оком или без очи?у ?е ?мртва” и не може се одупрети евентуалном зароб?ава?у. ^[21]

Општа стратеги?а ?е да се прошири сво?а територи?а, напада?у слабе групе противника (групе ко?е се могу убити), и да се увек има на уму ? животни статус ” сво?их сопствених група. ^{[22] [23]} Слободе група су пребро?иве. Ситуаци?е где уза?амно супротстав?ене групе мора?у да заробе ?една другу или умру се назива?у тркама зароб?ава?а, или семеа? . ^[24] У трци зароб?ава?а, група са више слобода (и/или бо?им ?обликом”) ?е ултиматно мо?и да зароби опонентово каме?е. ^{[24] [25]} Трке зароб?ава?а и елементи живота и смрти су примарни изазови Гоа.

Играч може да се преда ако утврди да игра не нуди додатне могу?ности за профитабилно игра?е. Игра се завршава кад оба играча заврше, ^[26] и затим се врши бодова?е. За сваког играча, бро? зароб?еног каме?а се одузима од бро?а контролисаних (опко?ених) тачака у ?слободама” или ?очима”, и играч са ве?им бро?ем бодова побе?у?е. ^[27] Игре се исто тако могу добити одуста?а?ем противника.

Фини?и аспекти [ уреди | уреди извор ]

У почетно? фази игре, играчи типично успостав?а?у позици?е (или ?базе”) на угловима и око страна табле. Ове базе помажу у брзом разво?у снажних облика ко?и има?у мноштво опци?а за живот (самодрживост за групу каме?а ко?ом се спречава хвата?е) и успостав?а?е формаци?а за потенци?алну територи?у. ^[28] Играчи обично почи?у у угловима зато што ?е успостав?а?е територи?е лакше уз помо? две ивице табле. ^[29] Успостав?ене угаоне отвара?у?е секвенце се назива?у ? жуосеки ” и обично се независно разматра?у. ^[30]

? Даме ” су тачке ко?е леже изме?у граничних зидова црног и белог, и као такве се сматра?у безвредним за обе стране. ? Секи ” су уза?амно живи парови белих и црних група где ни?една страна нема два ока. ?Ко” (кинески и ?апански: 劫 ) ?е понав?а?у?и позициони облик ко?и може да буде оспорен путем приси?ава?а потеза негде другде. Након што су приси?ава?у?и потези одиграни, ко може да буде ?узвра?ен” или вра?ен на ?егову оригиналну позици?у. ^[31] Неке ?ко борбе” могу да буду важне и да одлучу?у о животу ве?е групе, док друге могу да вреде само ?едну или две тачке. Неке ко борбе се назива?у ?пикник коима” кад само ?една страна има пуно да изгуби. ^[32] ?апанци то зову ханами ко. ^[33]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Порекло гоа ни?е савим познато и за ?ега се везу?у разне легенде, што узевши у обзир старост игре од макар 3000 година ни?е ни чудно. На?познати?а легенда о настанку гоа она по ко?о? ?е цар ?ао (2337?2258. п. н. е.) измислио игру не би ли свог сина научио мудрости. На?рани?и откривени трагови потичу из 548. п. н. е. из списа ?Жуо жуан“, а игру поми?е и Конфучи?е ко?и ?е препоручу?е као начин за разви?а?е интелекта. Го ?е сво? на?ве?и развитак доживео у сред?овековном ?апану где се у 17. веку под покровите?ством Шогуната оснива?у три го школе чи?и ?е представници у наредних неколико векова битно допринети разво?у игре. У ве?ем делу двадесетог века ?апан ?е и да?е држао примат што се квалитета игре тиче и многи су играчи из Кине и Коре?е долазили у ?апан да би усавршили игру и гоом се бавили професионално. Осамдесетих година двадесетог века, ме?утим, долази до преокрета и Кина, а пре свега Коре?а , преузима?у примат. ^{[34] [35] [3]}

Ван Кине, Коре?е и ?апана, го се у остатку света игра тек зад?их стотинак година, а донели су га морнари . Први клуб на територи?и Европе основан ?е у Пули , на територи?и тадаш?е Аустроугарске , двадесетих година прошлога века.

Го у Срби?и [ уреди | уреди извор ]

Први го клуб основан ?е у Крагу?евцу 5. марта 1970 . године. Та? клуб ?е Го клуб ?Раднички“ ко?и ?е и данас ?едан од воде?их го клубова у Срби?и.

Поред Го клуба ?Раднички“ из Крагу?евца запажене резултате постиже и Го клуб ?Студент“ из Ниша основан 1978.г. чи?а ?е претеча био Го клуб "ЕЛЕФ" основан 1972.г.

Поред Крагу?евца и Ниша посто?е и клубови у Београду.

Истори?а Гоа у Срби?и [ уреди | уреди извор ]

Прво по?ав?ива?е Гоа у Срби?и се везу?е за период бивше ?угослави?е, омладинске центре и часопис "Плави в?есник". ^[36] Игру су донели морнари са далеких путова?а (претпостав?а се из ?апана). Морепловац Ервин Финк ?е после Другог светског рата основао и први Го клуб у ?уб?ани. И тако се игра од Словени?е и Хрватске проширила и на територи?у Срби?е. ^[36]

1965 године у Београду, у Пионирском граду основана ?е Го секци?а.

У децембру 1967. основан ?е Го клуб Крагу?евац, ко?и ради при Дому Омладине, ко?и ?е спонзорисао клуб гарнитурама.

1970. оснива се Го клуб "Раднички", залага?ем Дубакови? Душана. Те године ?е Дубакови? Душан отишао на одлуже?е во?ног рока у Ниш, где ?е контактирао Мити? Драгутина, ко?и ?е тада био асистент на Електронском факултету, и тако ?е почело игра?е Гоа и у Нишу.

1971-1973. основани су клубови у Суботици и Нишу.

1974. ?е формиран Го савез Срби?е у Нишу . ^[37]

1977. формиран ?е Го клуб у Београду .

1978. ?е одигран први турнир у Београду (Београд Опен), и основан ?е Го савез ?угослави?е .

?едан од битних дога?а?а ко?и се збио у том периоду ?е и Европски Го конгрес у Нишу, 1989.

Играчи [ уреди | уреди извор ]

Тренутно на територи?и Срби?е према подацима ЕГФ-а (Европске Го федераци?е), посто?и укупно 314 играча од ко?их се 54 активно бави игра?ем. Од тога 17 играча носи дан ранк, од ко?их се истичу: Ми?одраг Станкови? (бивши председник Го савеза Срби?е и 4 дан), Бо?ани? Милош (некадаш?и првак Срби?е и 5 дан), Миха?ло Ан?ели? (председник Го савеза Срби?е).

Неки од активних клубова на територи?е Срби?е су Го клуб "Студент" из Ниша, Го клуб Про Го из Ниша, на челу са Же?ком Веселинови?ем и Го клуб Myoshu, са седиштем у Београду.

Играчи ко?и тренутно носе на?виши ранк на територи?и Срби?е су Душан Мити? (7 дан) и Никола Мити? (7 дан). ?едно од ?ихових на?ве?их достигну?а ?е осво?ено седмо место на Светском аматерском првенству.

Такмиче?а [ уреди | уреди извор ]

На?знача?ни?е и на?дуговечни?е такмиче?е у Срби?и ?е по?единачно првенство Срби?е ко?е се игра од 1975. године.

Го у Нишу [ уреди | уреди извор ]

Го се у Нишу играо 1963-64- године. Озби?ни?е се Го игра у Нишу од 1970.г. захва?у?у?и Драгутину Н. Мити?у , са Електронског факултета. Запажене резултате на државним и ме?ународним такмиче?има постизали су: др. Раде Петрови? , Ми?одраг Станкови?, Же?ко Веселинови? и Мити? Душан. ^[38]

Правила [ уреди | уреди извор ]

Игра се каме?ем беле и црне бо?е, што ?е ?една од паралела ко?е ову игру повезу?у са шахом. Ме?утим, за разлику од шаха, у гоу први потез има играч са црним каме?ем, док се играчу са белим фигурама, хендикепираном ?ер игра други, да?е компензаци?а ( коми ) од 6,5 поена. Додава?ем половине поена избегава се могу?ност реми?а. ^[39]

Парти?а почи?е на празно? табли, а сваки играч има 180 фигура (каменова). Као територи?а рачуна?у се све пресечне тачке, а вредност сваке ?е ?едан поен. Сваки камен постав?ен на таблу има четири суседна пресека ко?е играчи назива?у слободе. Да би нека група каменова била жива мора да има на?ма?е два одво?ена слободна пресека ко?и се назива?у очи. Противнички камен ?е зароб?ен када све позици?е око ?ега заузме играч супротне бо?е (зароб?ено каме?е се скида?у са табле).

   A B C D E F G H J K L M N O P Q R S T
19 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
18 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 
17 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
16 . . . + . . . . . + . . . . . + . . .
15 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
13 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
10 . . . + . . . . . + . . . . . + . . .
 9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
 8 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
 7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
 6 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
 4 . . . + . . . . . + . . . . . + . . .
 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 

Посто?е две изузетне позици?е, ко и секи, ко?е су решене посебним правилима. Парти?а ?е завршена када ?е простор ме?у играчима поде?ен. У такво? ситуаци?и ни?едан играч не може да пове?а сво? простор, сма?и противников или зароби неки супарнички камен. Играчи тада пасира?у, препушта?у ?едан другом потез и игра ?е завршена. ?едноставно речено, ци? играча ?е да сакупе што више окружених пресека и противникових зароб?еника. Просечна парти?а тра?е два сата по играчу.

После пада заставице не губи се парти?а ве? играч има ограничено време за сваки потез. У ?апану се врхунске парти?е игра?у два пута по десет сати и тра?у данима. Половина времена се користи за смиш?а?е стратеги?е а друга половина на игру.

Врхунски ма?стори кажу да им ни?е проблем како ?е се разви?ати парти?а у наредних 20 потеза, али им ?е проблем да узрачуна?у колико поена доби?а?у са сваком стратеги?ом.

Го ?е врло динамична игра иако се фигуре не помера?у, ?ер ?едном став?ене на таблу не могу се помицати. У ?едном тренутку ?едан камен ?е врло битан, да би ве? након неколико потеза могао да буде сувишан.

У ?апану звезде го-а годиш?е могу да зараде и преко милион долара .

Го као такмичарски спорт [ уреди | уреди извор ]

У Европи се сваке године одигра више десетина такмиче?а. Ве?ина такмиче?а ?е за играче из националних савеза, али посто?е исто тако и отворена такмиче?а на ко?има може учествовати било ко са Го ре?тингом. На?знача?ни?е такмиче?е у Европи ?е по?единачно првенство, на ко?ем учеству?у 32 на?бо?е пласирана играча у Европи. Традиционално се одржава током европског Го конгреса.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Шах
• Комп?утерски Го

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Го на Викимеди?ино? остави .

• Го савез Срби?е
• Го Београд
• Европска го федераци?а
• Oнла?н Го сервер
• Pandanet Internet Go Server
• Kiseido Go Server
• EuroGoTV Архивирано на са?ту Wayback Machine (31. ма? 2022)
• FICGS correspondence Go server
• DashN Go Server
• Dragon Go Server