Брак ?е друштвена, верска и законска за?едница изме?у две или више особа, ^[1] различитог или истог пола. ^[2] Брак регулише имовинско-правне и друге односе ме?у особама ко?е су га склопиле. ^[3] По правилу деле имовину ко?у стекну. Брак се може склопити у Цркви и код матичара ко?и представ?а државу. ^[4] У неким зем?ама, пре зак?уче?а брака склапа се предбрачни уговор ко?им се утвр?у?е удео сваког супружника што се имовине тиче, као и алиментаци?а након евентуалног развода . У ве?ини зема?а у брак може да се ступи са навршених 18 година или уз писмену одлуку суда када ?е лице навршило 16 година и стекло телесну и душевну зрелост ( диспензаци?а ). ^[5]

Универзалност брака унутар различитих друштава и култура ?е приписана бро?ним основним друштвеним и личним потребама ко?има да?е друштвено прихва?ени оквир као што су регулаци?а и задово?ава?е сексуалних нагона, подела рада изме?у полова, економска производ?а и потрош?а те задово?е?е личних потреба по?единца за приврженош?у, положа?ем у за?едници и ?удским друштвом. На?важни?а функци?а брака готово сигурно произлази из основне ?удске потребе за ствара?ем потомства т?. природног нагона за биолошким размножава?ем, бризи о потомству те ?иховом образова?у и соци?ализаци?и као и уре?ива?ем проблема насле?ива?а и личног порекла сваког по?единца. ^[6]

?удским би?има, ме?у свим сисарима, за разво? до зрелости треба на?више времена, а самим тим ?е и раздоб?е зависности потомака од родите?а на?дуже. Та чи?еница наме?е пове?ане обавезе родите?има око бриге о потомству и у том смислу брак представ?а друштвени механизам ко?и традиционално институционализира врше?е родите?ских дужности и обавеза.

Брак се у различитим облицима може на?и у готово свако? друштвено? за?едници. На?стари?и истори?ски записи указу?у на то да се брак сматрао делом обича?а , те се касни?е развио у савремене облике регулисане правом .

Мушкарац и жена из чи?ег брака ?е произашло ?едно или више деце представ?а?у основну породицу, ко?а се често угра?у?е у ве?е ?молекуле“, проширене породице.

Врсте бракова [ уреди | уреди извор ]

Бракови се, с обзиром на то да се по?ав?у?у у различитим културама, по?ав?у?у у бро?ним облицима. Обично се деле по бро?у партнера, припадности партнера одре?ено? друштвено? групи односно институци?и пред ко?ом се склапа?у.

Према бро?у партнера деле се на:

• моногамни брак (изме?у дво?е партнера) и
• полигамни брак (изме?у више од дво?е партнера), ко?и се може по?авити као:
  • полигини?а , брак изме?у ?едног мушкарца и више жена
  • полиандри?а , брак изме?у ?едне жене и више мушкараца
• групни брак изме?у више мушкараца и више жена истовремено.

Према томе, припада?у ли партнери исто? друштвено? групи ( племе , наци?а , класа , верска за?едница ) деле се на:

• ендогамне , т?. изме?у припадника исте друштвене групе
• егзогамне , т?. изме?у припадника различитих друштвених група.

Ако се склапа?у пред духовном (верске) или световном власти деле се на:

• црквени брак
• гра?ански брак .

Према полу партнера деле се на: ^[7]

• разнополни брак
• истополни брак .

Остале врсте бракова су договорени брак , ко?и у име партнера склапа?у чланови ?ихове породице (посебан ?е облик деч?и брак ), а ко?и тако?е може бити присилни брак (посебан ?е облик отмица невеста ). Облик брака специфичан за ши?итски ислам ?е niqah или привремени брак , а у англосаксонско? правно? традици?и посто?и и институци?а неформалног брака ( енгл. Common-law marriage ).

Институци?е сличне браку су и див?и брак , али и пробни брак (коме ?е примарна сврха установити способност жене да ра?а). У Француско? ?е, пак, под врло специфичним условима, могу?е склопити брак с преминулом особом, постхумни брак . Та ?е институци?а у томе слична кинеском обича?у познатом као кинески брак духова .

Брак се у западним друштвима по правилу схвата као моногамна за?едница , док се у другим деловима света брак може по?авити и као полигамна институци?а. ^[8] На?чеш?и ?е случа? у облику полигини?е (мушкарац с неколико супруга), али нека друштва толеришу и полиандри?у (жену с неколико супруга).

У различитим племенским за?едницама, као код неких инди?анских племена друштво ?е толерисало за?еднички живот 'бердаша', врачева-хомосексуалаца ко?и би живели за?едно са неким другим мушкарцем. Бердаши су изазивали, због сво?е природе, подсмех осталих саплеменика, али су истовремено уживали и ?ак углед као мо?ни шамани. Ово ?е било раширено код Инди?анаца из прери?а, као код Илиноиса , и других, а забележени су и случа?еви толеранци?е према ?има код ?ужноамеричких Намбиквара . У нови?е доба неке државе су (под политичким притиском) признале истополне бракове.

Ендогами?а и егзогами?а [ уреди | уреди извор ]

Ендогами?а ?е обича? да се брак склапа само унутар сопствене етничке групе , братства , клана , племена , касте . Егзогами?а ?е супротна томе. ^[9]

Полигами?а [ уреди | уреди извор ]

У ве?ини зема?а, посебно западних, полигами?а и полиандри?а су чак законом забра?ене. Ипак, муслимани има?у право на четири жене, мада се ретко жене више од ?едном. ^[10]

Истополни бракови [ уреди | уреди извор ]

Модерно доба ?е донело право хомосексуалцима да тако?е заснива?у бракове. Прва зем?а ко?а ?е легализовала истополне бракове ?е Холанди?а ^[3] , ко?а ?е то учинила 2001 . године, док ?е Данска прва зем?а ко?а ?е законски препознала истополне за?еднице, 1989 . године, ко?е тада, ни по имену ни по садржа?у права, нису биле из?едначене са браком.

Социолошки аспекти [ уреди | уреди извор ]

У целом свету ?уди се удружу?у и формира?у разне за?еднице, организаци?е и групе. Разлози су различите потребе, а на?чеш?е су у пита?у матери?алне. ^[11]

Новац и стица?е матери?алних богатстава представ?а?у главну преокупаци?у савременог човека - формира?у се партнерска предузе?а, праве се ме?удржавни уговори и цео свет се у?еди?у?е због ?едног и ?на?важни?ег“ ци?а - остварива?а што ве?ег матери?алног богатства. Квалитет живота, како ве?ина ?уди (погрешно) веру?е, директно ?е повезан са количином матери?алног богатства.

Са друге стране, брак ?е за?едница духовно и физички здравих и зрелих особа, ко?а се примарно не баве пита?ем матери?алног богатства, ве? пре свега успостав?а?ем добрих односа, ствара?ем или одга?а?ем потомства и оптималних психосоци?алних услова у ме?усобном саживоту из кога ?е происте?и и дово?но ?матери?ално богатство“, здрав?е и зрелост, ко?е ову за?едницу унапре?у?у на ?едан посебан, узвишени?и начин, по чему се брак знача?но разлику?е од других за?едница и удруже?а.

У данаш?ем свету све ве?и бро? држава прихвата и друштвено призна?е истополни брак (познат и као ге? брак или хомосексуални брак) или брачну за?едница две особе истог пола. Истополни брак ?е социолошко, правно, политичко и друштвено пита?е у многим државама, иако ?е дебата о истополним браковима нови?ег датума. ^[12] Истополни брак, у државама у ко?има ?е дозво?ен, ни?е посебан правни институт. Дакле, не посто?и правни, ве? само социолошки по?ам истополног брака, ?ер ?е дефиници?а брака, као посебног правног института, изме?ена (у ма?ем бро?у зема?а света) на та? начин да садржи и могу?ност склапа?а брака изме?у особа истог пола.

Психолошки аспект [ уреди | уреди извор ]

Разлози због ко?их неко ступа у брак могу бити различити. ?едан од разлога може бити и сексуална привлачност, односно квалитетан сексуални однос. Парови често сматра?у да ако се слажу на том по?у, да ?е се слагати и на сваком другом. Сексуалне слободе су довеле до тога да парови и пре брака упраж?ава?у секс, па тако могу на основу тога и да отпочну брачни живот. Са друге стране, дешава се и да се дво?е ?уди воли, али да нема?у задово?ава?у?и сексуални живот. Могу?е ?е у тим случа?евима да ?ихов брак ипак буде успешан, ?ер због ?убави ко?у осе?а?у, а и због склада на свим другим по?има, временом науче како да задово?е ?едно друго, па тиме побо?ша?у и та? аспект брачног живота. Посто?е и ?уди ко?има сексуални живот ни?е важан колико други аспекти брака, као што су разговор , брига о дома?инству , одга?а?е деце, путова?а ... ^[13]

У различитим браковима, доминантне фигуре могу бити или отац или ма?ка . Где су традиционални односи ?ачи, мушкарац ?е бити та? ко?и наизглед води главну реч (?глава ку?е“), док се одга?а?е деце и во?е?е бриге о дома?инству препушта ма?ци. Модерна времена све више утичу да су оба партнера равноправна, на?више због тога што обо?е зара?у?у и доприносе. За?едничка брига о дома?инству и деци, као и за?едничко одлучива?е ?е идеал коме ?е потребно тежити. При томе, важно ?е у за?едничка одлучива?а ук?учивати и децу, посебно адолесценте, ?ер уколико се осете равноправним члановима, то ?е им донети осе?а? сигурности, а учини?е их важнима и добрим сарадницима, што ?е за та? узраст веома потребно. ^[13]

Брак изме?у дво?е ?уди има велики утица? на ?ихову децу. Наиме, кроз родите?ски брак, дете , а посебно адолесцент упозна?е брачне односе. Од тога веома зависи да ли ?е деца касни?е имати сре?ан брак, ?ер се често дешава да су односи ко?е ?е касни?е успоставити у сопственом браку наставак односа ко?и ?е посто?ао (или посто?и ?ош увек) у родите?ском браку. Нажалост, ти односи могу да буду и веома лоши и са много сукоба . То заправо значи да родите?и према деци има?у одговорност приликом ствара?а брачних односа. Некада се дешава да родите?и управо зато не желе да се разведу , ?ер тако желе да заштите сво?е дете од траума ко?е би могло да има. Ме?утим, показало се да такви, ?формални“ бракови, чеш?е штете него користе детету, због хладне породичне атмосфере, размирица и сукоба. ^[13]

Не посто?и правило ко?е обезбе?у?е да ?е брак бити успешан и дуготра?ан. Поже?но ?е да се ?уди пре брака добро упозна?у, али и да су обо?е зрели ?уди. При томе зрелост не одре?у?у године живота, пошто за извесне ?уде важи да практично ?никада не одрасту“. Неки парови се годинама упозна?у (?забав?а?у се“), па тек онда ступе у брак, а неки то ураде ?брзоплето“. У оба случа?а може да се деси да брак тра?е кратко, али и да буде до кра?а живота . Могу?е ?е да ?е брзоплето склоп?ен брак изме?у дво?е младих ?уди тра?ати кра?е због многих нерешених пита?а, односно притисака ко?и долазе ?спо?а“ ( запосле?е , стан , новац , родите?и) или ?изнутра“ (незрелост партнера и прерано родите?ство). ^[13]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Брак се као институци?а развио у разним културама пре почетка писане истори?е , што ?е створило доста потешко?а касни?им теоретичарима ко?и покушава?у да об?асне ?егов настанак. Теори?е ко?е су се развиле се у на?ве?о? мери теме?е на етнографским подацима, односно истражива?има компаративне антропологи?е ме?у уда?еним и премодерним народима за чи?и се начин живота веру?е да ?е сличан начину живота преистори?ских ?уди. Део ?их об?аш?е?е за настанак брака покушава да прона?е у же?и преистори?ских за?едница да ограниче ендемско наси?е , како ме?у сво?им мушким члановима ко?и су се стално такмичили за сексуалне услуге жена, тако и ме?у преистори?ским за?едницама као колективитетима (усп. римску преда?у о Отмици Саби?анки ), при чему се почело трговати женама као економским ресурсом и средством за склапа?е ширих савеза.

Сред?и век [ уреди | уреди извор ]

У сред?ем веку , али и касни?е, у модерни?е доба, често су бракови били к?учни дога?а? у формира?у светске политике . Склапани су бракови из политичких разлога, чак и када чланови владарских породица нису били стасали за брак. На та? начин наста?али су лабави савези ко?и су гарантовали мир или побо?ша?е дипломатских односа. Примери су бро?ни, а ?едан од на?карактеристични?их су бракови Хенри?а VIII , владара Енглеске од 1509. до 1547. ?егов први брак ?е био са Катарином Арагонском , како би се учврстио савез са Шпани?ом . Она ?е ве? била удата за Хенри?евог брата Артура, али ?е он преминуо убрзо након венча?а . Буду?а кра?ица ?е морала да се закуне да ни?е спавала са Артуром како би се избегле оптужбе за инцест . С обзиром да му Катарина ни?е родила наследника, Хенри ?е одлучио да се разведе, али му то папа Клемент VII ни?е одобрио. Како би то ипак могао да уради, Хенри ?е основао англиканску цркву , а себе прогласио ?еним поглаваром. Тако?е, познат ?е случа? к?ерке бургундског во?воде Карла Смелог , Мари?е, ко?а се удала за Максимили?ана , хабзбуршког цара, како би ?егова во?ска заштитила Бургунди?у од Француза ко?и су напали одмах након смрти ?еног оца 1477. године. ^[14]

Савремено доба [ уреди | уреди извор ]

За брак као институци?у у послед?их неколико децени?а карактеристично ?е да се у западном свету , због истих социо-економских трендова ко?и се сматра?у катализатором сексуалне револуци?е , нашао под ударом критике као ?провладина“ и за нове околности непримерена институци?а.

Током истори?е, друштвено прихва?ена дефиници?а брака се стално ме?а и поприма различите облике. Почетком 21. века дефиници?а брака се у неким западним зем?ама настав?а ме?ати, посебно што се тиче знача?а потомства и лако?е развода. Тако ?е 2000. године Холанди?а постала прва зем?а ко?а ?е легализирала истополне бракове, а следиле су ?е и неке друге западно-европске зем?е као и неке савезне државе у склопу САД.

Избор брачних другова [ уреди | уреди извор ]

Док ве?ина законодавстава у модерном свету претпостав?а како брачни партнери ступа?у у брак слободном во?ом на теме?у властитог избора, то ни?е увек случа?, а у истори?и ?е био пре изузетак него правило. Уместо тога су избор брачних партнера вршили чланови ?ихових породица, а главни су мотиви обично били економски и нису узимали у обзир же?е или осе?а?е буду?их супружника. Такви се бракови зову уговорени бракови . При томе су различите културе стварале различите обича?е с различитим ограниче?има за избор брачних партнера.

У неким за?едницама ?е тако избор партнера ограничен на чланове властите друштвене групе ( племе , клан ); ?едан од екстремних облика овог ограниче?а ?е насле?ива?е удовице , односно ?ена дужност да се после мужеве смрти уда за преживелог мушког члана ?егове породице (познат и као левиратски брак ). Друге за?еднице, у насто?а?у да се сузби?е инцест , инсистира?у на егзогами?и, односно браку изме?у чланова различитих кланова. ^[15]

Насто?а?е да се таква правила што доследни?е приме?у?у у Инди?и ?е довело и до обича?а склапа?а деч?их бракова , односно ?иховог уговара?а док се буду?и супружници нису ни родили. Некада се склапа?у и против во?е супружника, када ?е реч о присилним браковима . ?едан од ?ихових на?познати?их облика ?е отмица невесте , а на?познати?и истори?ски пример представ?а Отмица Саби?анки .

Касни?а законодавства, ук?учу?у?и и она ко?а претпостав?а?у слободни избор партнера, увела су одре?ена ограниче?а. У прошлости су се антимисценегаци?ски закони односили на забрану брака с особама друге расе , где ?едан од послед?их примера пружа ?АР за време апартхе?да . Готово сва законодавства ограничава?у брак с особама испод одре?еног животног доба, као и с особама у одре?еном степену сродства .

Склапа?е брака [ уреди | уреди извор ]

Брак у формалном смислу започи?е обредом ко?и се назива венча?е . ?ега, у зависности од законодавства државе и/или же?а брачних другова, може водити свештеник када ?е у пита?у верски (црквени брак); посебно овлаш?ени државни службеник ( матичар ) када ?е у пита?у гра?ански брак; или тре?а особа ко?о? ?е то овлаш?е?е, на пример у специфичним околностима, дато законом (на пример поморски капетани на мору).

У неким зем?ама, поготово онима ко?е инсистира?у на одва?а?у цркве и државе , верско венча?е мора бити одво?ено од гра?анског; то се у неким случа?евима постиже тако да супружници брак прво склопе формално код матичара, а затим, ако то желе, обаве верски обред у складу с властитим верова?има и традици?ама. Неке зем?е омогу?ава?у црквено венча?е при чему ?е свештенику признато сво?ство државног службеника, а ?гра?ански“ карактер венча?а се односи на формални чин уписа брака у световне матичне к?иге.

Различита законодавства различито третира?у места на ко?има се обав?а?у венча?а. У неким зем?ама се венча?а сматра?у ?авним дога?а?ем, и као таква се могу провести ?едино на тачно одре?еним ?авним местима као што су верски об?екти или државни (матични уреди); изузетак могу представ?ати случа?еви када ?е ?едан од супружника тешко болестан. У неким случа?евима одре?ени угостите?ски об?екти као кафане или хотели , могу послужити у ту сврху, ако су стекли одговара?у?е законске дозволе. Нека законодавства, пак, омогу?ава?у склапа?е брака на различитим местима, па и у природи, а понекад и на необичне начине (супружници ко?и скачу с падобранима и сл.). Друга законодавства, пак инсистира?у да се венча?е може спровести само у оквиру територи?алних ?единица где барем ?едан од супружника има регистровано пребивалиште .

Након самог склапа?а брака обично следи слав?е - свадба или пир - коме традиционално присуству?у чланови породице, родбине и при?ате?а брачних другова. Нови супружници, зависно од властитих финанси?ских околности, могу слав?е да наставе и приватно, за што пример представ?а одлазак на туристичка путова?а и ужива?е у луксузу ко?и обично не?е уживати у свом редовном брачном животу; та? се период обично назива медени месец .

За?еднички живот супружника [ уреди | уреди извор ]

Главну карактеристику брака представ?а за?еднички живот супружника, сликовито речено као ?де?е?е стола и посте?е“. У модерним западним зем?ама се сматра да супружници уласком у брак напушта?у сво?у некадаш?у и ствара?у нову породицу или ново дома?инство . У идеалним условима се то постиже тако да се усе?ава?у у ку?у или стан чи?и су власници или ко?и су изна?мили. ^[16] У традиционалним срединама ?е, ме?утим, чеш?и случа? да се супружник придружи породици свог брачног друга; у случа?у да се муж придружу?е женино? породици реч ?е о матрилокалном браку, док у много чеш?ем случа?у у коме се супруга прик?учу?е мужево? породици, реч ?е о патрилокалном браку.

У неким случа?евима брачни другови не могу за?едно живети, на?чеш?е из об?ективних околности као што ?е болест, затворска казна или дуготра?на пословна одсутност ?едног од супружника. У неким случа?евима брачни другови живе одво?ено из финанси?ских разлога, односно немогу?ности да створе властито дома?инство; ислам такву ситуаци?у призна?е у посебно? институци?и Никах Мис?ар , односно брачном споразуму ко?им се супружници одричу дужности за?едничког живота.

Важност за?едничког живота многа модерна законодавства наглашава?у тиме што га сматра?у доказом ?исправности“ брака када брак представ?а основу за нека права или повластице, као што ?е нпр. соци?ална помо? или право страног држав?анина на стални боравак у зем?и свог брачног друга. Престанак за?едничког живота, када ?е формализован кроз институт раставе , у неким зем?ама представ?а к?учан предуслов за наступа?е развода .

Сексуалност и потомство [ уреди | уреди извор ]

На?ве?и део ?удских култура, а поготово оне под утица?ем абрахамских религи?а , сматра?у управо брак ?едином институци?ом у оквиру ко?е ?е дозво?ено, односно ?морално“, практиковати полне односе . Облици сексуалности ко?и излазе из тих оквира, као што су предбрачни секс , односно ванбрачни секс , се у традиционалним друштвима сматра?у грехом . Од брачних другова се у традиционалним друштвима тако?е начелно очеку?е да сво?е сексуалне активности, осим властитом ужитку, подреде и доби?а?у потомства; тако ро?ена деца ?е у традиционалном смислу бити ? законита “, односно одраста?е у начелно бо?ем положа?у од ванбрачне деце ко?а одраста?у у сиротиштима или само с ?едним биолошким родите?ем. ^[17]

Таква се схвата?а, ме?утим, у западним зем?ама све више напушта?у након сексуалне револуци?е . То ?е делом последица законодавстава ко?а су у правима потпуно из?едначила ?закониту“ с ванбрачном децом; то ?е уклонило ?едан од на?чеш?их разлога за склапа?е бракова, па у ве?ини на?разви?ени?их зема?а удео ванбрачне деце ме?у новоро?енима износи изме?у 30 и 40%. С друге стране, неки венчани парови свесно бира?у да живе без ра?а?а деце и при томе користе разне методе контроле ра?а?а , ук?учу?у?и и властиту стерилизаци?у. При томе ?е главни мотив економски, односно схвата?е како недостатак деце омогу?ава далеко угодни?и начин живота, поготово када оба супружника има?у високе приходе ( ДИНК парови).

Престанак брака [ уреди | уреди извор ]

Брак завршава смр?у ?едног од супружника. Преживели супружник након тога у ве?ини култура има право да се поново венча за неку другу особу, иако понекад за то могу посто?ати ограниче?а, на?чеш?е везана уз сродство те особе с преминулим. У неким случа?евима се ограниче?е може везати уз потребни период жа?е?а .

Осим смр?у, брак може престати и разводом, односно пониште?ем (гра?анског) брака - када се узима да брак, на?чеш?е из неких формално правних разлога, ни?е ни посто?ао. Развод, ме?утим, са собом повлачи одре?ене правне последице; упркос томе, развод ?е релативно честа по?ава и све до на?нови?ег времена га ?е, чак и у традиционалним друштвима (с изузетком католичких ), било лако пости?и, поготово ако га ?е покретао муж. У западним зем?ама ?е све донедавно развод био забра?ен у католичким зем?ама, док се у протестантским и секуларним зем?ама могао пости?и тек након дугог поступка и под компликованим условима; обично су га могли приуштити тек припадници више класе . Ме?утим, послед?их се децени?а развод у западним зем?ама по?едноставио, тако да изме?у 30 и 50% свих бракова завршава разводом.

На?ре?и облик престанка брака ?е везан уз институци?у привременог брака кога позна?у шиити , и где брак преста?е истеком рока наведеног у за ту сврху склоп?еном предбрачном уговору.

Правни аспекти брака [ уреди | уреди извор ]

Брак ?е у ве?ини данаш?их зема?а уре?ен од стране државе, али се може у одре?еним случа?евима склопити или регулисати од стране одре?ене верске за?еднице . Брак ?е понекад тешко окарактерисати ?ер осим моралног, има и правни садржа?, односно неки га теоретичари тумаче као посебни облик гра?анско правног уговора .

Брак започи?е склапа?ем брака, обично уз обред зван венча?е . Преста?е смр?у ?едног од супружника, односно разводом ; у случа?у пониште?а сматра се да брак ни?е ни посто?ао. Брак у ве?ини држава регулише породично право .

Животна за?едница неудате жене и неоже?еног мушкарца у правном смислу назива се ванбрачна за?едница . Таква за?едница, у нови?е време, у велико? мери производи готово све правне учинке какве производи и брак те ?е у правном смислу готово из?едначена с браком.

Економски аспекти брака [ уреди | уреди извор ]

Институци?а брака ?е од самих почетака имала приметну економску компоненту и сигурносну компоненту. На пример у многим зем?ама света све до 20. века многе жене нису били пуни правни суб?екти и брак ?е престав?ао економски и а правни штит од насрта?а других на жене. Исто тако брак ?е кроз ствара?а потомства омогу?авао право наследства - имовинског и политичког (прелазак племи?ког статуса и сл.) за буду?е нарашта?е. Долазак брачног друга у нову за?едницу значио ?е насле?ива?е или пове?а?е ?ених ресурса у облику радне снаге . Ра?а?е мушког потомства у таквим правним системима омогу?авало ?е задржава?е или стица?е више економске или политичке мо?и. С обзиром да многе државе пре 20. века нису имале системе соци?алне заштите, брак ?е представ?ао начин да се члановима друштвене за?еднице осигура соци?ална и здравствена сигурност, односно да нису на терету сво?их родите?а и преостале родбине или на терету целе за?еднице. Брак, спорови око брака, уздржава?е и право насле?ива?а ?е друге стране узроковали су разво? многих закона а тако и друштва. Долазак новог брачног друга ?е у ново? за?едници ме?ао соци?алне и економске односе, било за додатно издржава?е нове особе и деце, било издржава?е и збри?ава?е или особе ко?а као удовица/удовац насле?у?е породичну имовину. Проблеми ко?и су наста?али били су решавани у склопу различитих друштава на различите начине. На пример да би се осигурала жена у браку, или да би се надокнадио економски губитак одласка жене из породице ствара се низ обича?а и институци?а као што су купова?е невесте или мираз , ко?и су се, у одре?еним облицима и у неким друштвима, очували до данаш?ег дана. ^[18]

Брачни статус често може имати утица?а и на однос државе према неком по?единцу у смислу ?егових финанси?ских обавеза или права. Класичан пример представ?а Римско царство у доба цара Аугуста ко?и ?е намета?ем високих пореза за невенчане особе насто?ао да пове?а бро? бракова, а за?едно са тим и бро? деце.

Нови?е доба [ уреди | уреди извор ]

У модерним државама, правни поредак брак регулише првенство у погледу економских и правно-уговорних аспеката. Многа законодавства брачне другове третира?у као пар по?единце, а не као чланове шире породице, и та за?едница гледа се као одво?ена целина (в. основна породица). У многим модерним државама света брак представ?а теме? за нова стечена имовинска права, док права и обавезе супружника ?едан према другоме ма?е више не посто?и никаква регулаци?а и држава се не упли?е изме?у супружника. У многим зем?ама посто?и и законски штит, у ко?ем ни?е могу?е позвати супружника као сведока у неким судским расправама ?ер суд сматра да супружници има?у пресудни утица? на сведоче?е ?ер су у блиско? за?едници с другом особом. Системи континенталног права су створили институт брачне имовине ко?и претпостав?а да имовина ко?у за време брака стичу супружници представ?а ?ихово за?едничко власништво; та? се институт огледа и у за?едничким банковним рачунима, кредитним картицама и сл. Неки правни системи дозво?ава?у брачним друговима да сами одреде шта улази, а што не улази у брачну имовину, односно да задрже засебне имовине ; у послед?е ври?еме се у ту сврху користи институт предбрачног уговора . У неким зем?ама предбрачни уговори нису допуштени законом, те сва имовина било да ?е стечена пре брака или за време брака третира?у се на исти начин чим се скопи брак или се третира као иста ако су у браку неко одре?ено време. У случа?у развода суд одре?у?е начин како се имовина дели, и ако ?е ?едан од супружника имао ве?у плату од другога тада та? суд понекада одлучи да брачни друг с ве?им приходима мора након развода пла?ати издржава?е ( алиментаци?у ) ономе с ма?им приходима. Исто тако суд доде?у?е сву малолетну децу на негу, и одре?у?е колико за издржава?е мора пла?ати брачни друг ко?и не живи с децом. У неким зем?ама у случа?у смрти ?едног од супружника сво покретно и непокретно има?е прво насле?у?е преживели брачни друг, док у другим зем?ама право наследства одре?ено ?е посебним законима и посебним судом. У неким зем?ама света сва ова наведена права доступна су особама ко?е живе у ванбрачно? за?едници (кохабитаци?а или де факто брак). ^[19]

Склапа?е брака из чисто економских интереса [ уреди | уреди извор ]

Економски аспект брака се тако?е може исказати и кроз феномен хипергами?е , односно траже?а брачног друга ко?и поседу?е више матери?алних ресурса, а ко?и ?е све донедавно био карактеристичан првенствено за жене. У неким случа?евима су економски обзири примарни, а понекад и ?едини мотив за склапа?е брака, било да ?е реч о порезним повластицама или стица?у права за боравак у неко? зем?и (при чему ?е посебно познат пример наручених невести . Ако су такви мотиви присутни код оба партнера, тада се говори о лажном или фиктивном браку .

Критика брака [ уреди | уреди извор ]

Брак се у ве?ини култура, као и кроз целу истори?у, сматрао ?едним од теме?а породице, односно друштва у целини, тако да брак као институци?а готово никада ни?е долазио у пита?е. Ме?утим, у по?единим ?е случа?евима било теоретичара ко?и су брак критиковали с различитих становишта. На?стари?и пример представ?а Платонова Држава у ко?ем се сматрало да ?е брак превише ?интимна“ за?едница, односно да подстиче ?опасни“ индивидуализам . Неки од филозофа су брак сматрали препреком интелектуалном разво?у по?единца, односно везива?ем за ?зема?ску“ сферу у ко?о? се не би могла пости?и достигну?а ко?а омогу?ава ?едино целибат .

Радикална критика брака, односно залага?е да се он у потпуности укине као друштвена институци?а, су постала карактеристична за другу половину 20. века , поготово када ?е феминистичким покретом почела доминирати радикална стру?а. Према ?има брак представ?а главно ору?е за уг?етава?е жена, односно да се кроз институт ?супруге“ и уз ?их везаних родних стереотипова жене став?а?у у тра?но подре?ен положа?. У томе ?е можда на?речити?а била Адреа Дворкин тврде?и да се ?брак као институци?а развио од праксе силова?а “.

Општа противност браку (антигами?а) ?ав?а се у два на?чеш?а облика, као гамофоби?а (страх од брака) или мизогами?а (мрж?а према браку). ^[20]

Религи?ски погледи на брак [ уреди | уреди извор ]

Воде?е светске религи?е има?у одре?ене погледе на брак, ко?е чине део ?ихових доктрина, а ко?е се у пракси одржава?у кроз верске обреде венча?а.

Абрахамске религи?е [ уреди | уреди извор ]

?удаизам ?е као на?стари?а од свих абрахамских религи?а установила став према коме брак представ?а уговорну везу изме?у мушкарца и жене у ко?о? суделу?е Бог , односно да брак представ?а начин на ко?и се врши Бож?а заповест о ра?а?у деце. Кабалистички уче?аци унутар ?удаизма су развили доктрину према ко?о? мушкарац и жена у браку ствара?у ?единствену душу , односно да мушкарац ни?е ?довршен“ док се не ожени.

На истим теме?има се развио и хриш?ански поглед на брак, при чему се на ?ега, зависно од деноминаци?е, гледало као на уговор, свету институци?у - сакрамент . На теме?у истих ставова ?е католичка црква развила и доктрину о неразрешивости брака и отклонила било какву могу?ност развода (иако се у пракси понекад користи институт пониште?а брака из формалних разлога). Остале су хриш?анске деноминаци?е дозволиле развод, иако га не охрабру?у. Протестантске цркве су схвата?е брака као сакрамента почеле ме?ати схвата?ем брака као институци?е ко?а се може сматрати и световном. Мормонска црква у 19. веку ?е развила концепт небеског брака у коме брачни другови оста?у венчани и након смрти.

Ислам се истиче сво?им инсистира?ем на браку као друштвено корисно? институци?и ко?а спречава блуд те охрабру?е све муслимане да ступа?у у брак. За ислам ?е карактеристично да дозво?ава полигами?у , односно брак мушкарца с више жена, иако ?е муслиману дозво?ено имати на?више четири жене истовремено. Ислам ?е кроз векове створио сложено Исламско брачно право , односно институци?е као што су talaq (исламски развод), дета?не брачне уговоре и mahr (имовина ко?а у случа?у развода мора припасти супрузи).

Остале религи?е [ уреди | уреди извор ]

Од не абрахамских религи?а браком се на?дета?ни?е бави хиндуизам у оквиру чи?их се доктрина развило чак осам различитих врста брака. Хиндуистички наук инсистира на томе да брачни другови мора?у остати за?едно до кра?а живота, као и да ?е сврха брака дарма (дужност), арта (посед), кама (телесни ужитак) и мокса (духовни ужитак). Хиндуистичка пракса у Инди?и , теме?ена на кастинском систему, теме?и се на ендогамном и договореном браку, при чему се користе астролошке карте и брачни посредници. Нека од тумаче?а хиндуистичких доктрина о браку су заслужна за сати , или обича? (само) спа?ива?а удовица, ко?и се насто?и искоренити од почетка 19. века.

За будизам ?е карактеристично да ?е у доктринарном смислу готово потпуно равнодушан према браку, односно сматра га иск?учиво световном ствари. Сидарта Гаутама никада ни?е експлицитно осудио брак као институци?у, али ?е навео потешко?е ко?е у ?ему могу настати. Будистички спис Сигаловада Сута налаже поштова?е брачног друга.

Поклони за годиш?ице ^[10] [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• 'Forever and a Day' or 'Just One Night'?
• The National Marriage Project
• African Marriage Rituals Архивирано на са?ту Wayback Machine (21. ?ун 2009)
• The Council of Trent on Marriage by the Catholic Church Архивирано на са?ту Wayback Machine (18. март 2015)
• ?Legal Regulation of Marital Relations: An Historical and Comparative Approach ? Gautier 19 (1): 47 ? International Journal of Law, Policy and the Family” .  
• "Marriage ? Its Various Forms and the Role of the State"
• Radical Principles and the Legal Institution of Marriage: Domestic Relations Law and Social Democracy in Sweden
• Early Human Kinship Was Matrilineal
• The Delights of Wisdom Concerning Marriage ("Conjugial") Love, After Which Follows the Pleasures of Insanity Concerning Scortatory Love.
• Marriage and Staying Single for God ? Discussed from the Biblical Point of View