Бисер
Разни бисери
Опште информаци?е
Категори?а	Карбонатни минерал , протеин
Формула	Калци?ум карбонат , CaCO 3 Конхиолин
Струнцова класификаци?а	05.AB
Кристалне системе	Орторомбни [1]
Идентификаци?а
Бо?а	бела, роза, сребрна, крем, браон, зелена, плава, црна, жута, наран?аста, златна, ?убичаста, иризаци?а
Цеп?ивост	Нема [1]
Прелом	Неу?едначена
Тврдо?а по Мосу	2,5?4,5 [1]
Огреб	бео
Специфична тежина	2,60?2,85 [1]
Индекс прелама?а	Обични бисер : 1,52-1,66 Црни бисер : 1.53-1.69 [1]
Дво?но прелама?е	0,156
Плеохроизам	Одсутан
Дисперзи?а	Нема
Ултравиолетна флуоресценци?а	Бели бисери : светлоплаво до светложутог; Жути и златни бисери : жутозелено, зеленкасто смеже до тамносме?ег; Црни бисери : обично розе до наран?асто-црвеног [2]

Бисер ?е с?а?на, седефаста матери?а ко?а се ствара у меком ткиву (специфично манти?и ) мекушаца бисерних шко?ки </ref>. ^[3] или других животи?а, као што ?е Conulariida . Попут шко?ки мекушаца, бисер се састо?и од калци?ум карбоната (углавном арагонита или смеше арагонита и калцита ) ^[4] у малом кристалном облику, ко?и ?е депонован у концентричним сло?евима. Идеални бисер ?е перфектно округао и гладак, али ?е познато и мноштво других облика, ко?и се назива?у барокним бисерима . Природни бисери врхунског квалитета су високо це?ени као драго каме?е и лепи предмети ве? дуги низ векова. Због тога ?е бисер постао метафора за нешто ретко, фино, дивно и вредно.

Наста?а?е бисера [ уреди | уреди извор ]

Све шко?ке се хране пасивно, што значи да ?чека?у“ да им ситан плен до?е до уста захва?у?у?и стру?а?у воде. У филтрира?у хране, знача?ну улогу има?у и шкрге . Тада оне отвара?у капке сво?е ?уштуре ко?а их иначе штити. Ме?утим, дешава се да том приликом зрно песка или какво друго непоже?но тело или би?е упадне унутар шко?ке. Неке шко?ке, као што ?е острига , тада облажу то тело сло?ем седефа , ко?им су иначе обложене и унутраш?е стране ?ихових капака. Седеф се лучи из плашта . На та? начин оне спречава?у да зрно песка изгребе ?ихово мекано тело. Тако наста?е бисер, ко?и у свом средишту садржи зрно песка или ве? неки други предмет или би?е. ^[5] На?квалитетни?и седеф лучи шко?ка топлих мора Meleagrina margarifera , а производе га и неке слатководне шко?ке ( Margaritana margaritifera ), али су ?ихови бисери ситни?и и ма?е квалитетни.

Састав [ уреди | уреди извор ]

Бисер ?е сачи?ен од седефа ко?и се састо?и од калци?ум карбоната , дакле сличан ?е креди . ^[6] Бисер има кристаличну структуру и састо?и се, као и ?уштура, од 80 до 92% калци?ум карбоната (CaCO ₃ ) у ?еговом примарном облику ко?и се зове аргонит. Осим тога се састо?и од секундарне форме калци?ум карбоната, калцита, те од воде. Кристали расту у облику плочица и сло?евито су нанизани. Кад се бисер у средини преполови виде се сло?еви ко?и изгледа?у као прстенови стабла. Плочице су ме?усобно повезане органском мешавином беланчевина и конхиолина. На та? су начин бисери нелом?иви и отпорни на ударце. Саставни делови седефа и бисера су идентични, разлику?у се само по количини саставних елемената, седеф се нпр. састо?и од више воде. Бисери су твр?и и отпорни?и од седефа. Тврдо?а бисера износи 2,5-4,5 на Мосово? скали .

С?а? бисера наста?е због рефлекси?е и лома светла на кристалним границама калци?ум карбоната и молекула воде ко?и су то смештени. С?а? ?е фини?и, што су сло?еви та?и ( интерференци?а ). Бисери се након одре?еног времена почи?у сушити, што узроку?е промену органских састо?ака и почетак процеса старе?а. Бо?а бисера (од белих преко жутих до роза и сивих ) зависи од врсте бисерне шко?ке, животног простора и температуре воде. Бисери се могу изван шко?ке бо?ити свим бо?ама, али они не подносе вру?ину, као ни додир са базама или киселинама.

Облици и бо?е [ уреди | уреди извор ]

Облик не мора да им буде потпуно правилан, али су на?це?ени?и они ко?и су лоптасти или у облику сузе , ко?и су доста ретки. Величина бисера може бити различита: на?ма?и су тешки тек нешто више од 10 мг, док на?ве?и, тзв. барокни бисери, достижу тежину од око 90 грама. Бо?а бисера, ко?а зависи од врсте шко?ке и ?еног непосредног окруже?а, варира од црне, преко различитих ни?анси сиве, плаве, зелене, ?убичасте и жу?касте, до беле. ^[6] На?квалитетни?и морски (тзв. ори?ентални) бисери ваде се из Перси?ског залива , а могу се на?и и у водама дуж обала Шри Ланке , Целебеса ( Индонези?а ) и острва у ?ужном Пацифику , као и у Калифорни?ском и Мексичком заливу . На?бо?и слатководни бисери долазе из Баварске (Немачка) и Кине .

Културно значе?е [ уреди | уреди извор ]

Године 2012. су истраживачи у ?едном 7.000 година старом гробу у Емирату Ум ел Кува?н ( У?еди?ени Арапски Емирати ) открили бисере, шта значи да су становници Арапског полуострва ве? за време раног неолита ронили и вадили шко?ке, 2.500 година рани?е него шта се до тада претпостав?ало. Прве преда?е у ко?има се споми?у бисери потичу из кинеске К?иге истори?е Шу?инга из 2206. године п. н. е. (?...кра? ?у добише бисере као данак реке Hва? ...“)

У исламским зем?ама бисери симболизу?у девичанство. За курдске мистичаре ?е бисер: ?Ембрион ко?и спава на дну шко?кине матернице.“ Код старих Рим?ана и Грка су бисери били врло це?ени. Рим?ани су преузели од Грка име Маргарита, што ?е истовремено било и име за ?убавницу. Читав низ шко?ки ?е касни?е добио додатак латинског назива маргаритифера, по?ам ко?и ?е до данас сачуван у имену цвета Маргарета. У ве?ини култура бисер ?е имао и има симболички карактер. У Кини бисери симболизу?у богатство, мудрост и досто?анство, у ?апану сре?у, у Инди?и богатство децом, у многим деловима света сузе. У арапским културама се често жене упоре?у?у са бисерима, као и делови ?иховог тела нпр. зуби. Осим тога се веру?е да бисери делу?у афродизи?ачки, али и да лече Меланхоли?у и лудило.

У сред?ем веку су бисери добили сакрални карактер, представ?али су ?убав према богу. У Новом завету : ?Дванаест врата - дванаест бисера: свака од свога бисера. А градски трг - чисто злато, као прозирно стакло.“ ( Открове?е ). Захва?у?у?и споми?а?у бисера у Библи?и постали су неизоставни део демонстраци?е мо?и хриш?анских владара ко?и су их користили у склопу бро?не симболике. Маргаритомантика се бави гата?ем уз помо? бисера. У 8. веку се под арапским утица?ем бисери почи?у користити као лек. У Европи су бисери кориштени за израду бисерног млека, а ? aqua perlata “ се у сред?ем веку састо?ала од бисерног праха, сир?ета, сока лимуна, ше?ера и би?них зачина. До 19. века се бисери користе у фармаци?и.

Знача? [ уреди | уреди извор ]

Бисери се често сврстава?у у драго каме?е и од ?их се прави веома скупоцен накит . Бисер се од давнина користио у приме?еним уметностима , а нарочито у изради накита . У комбинаци?и с другим драгим каме?ем, на подлози од племенитих метала, по?ав?у?е се на корицама к?ига, репрезентативним посудама и култним предметима. ?име су се украшавале и тканине ? бисери су обично пришивани дуж ивица тканине у виду перваза (на одеждама византи?ских и српских сред?овековних владара). ^[6]

У Аустрали?и посто?е ловци на бисере ко?и роне на дах. ?ихово занима?е ни?е лако, не само због тога што роне без опреме , ве? и због разних опасних животи?а, као што су а?куле . ^[7]

Називи [ уреди | уреди извор ]

Интернационално обавезу?у?а номенклатура ?е предуслов трговине бисерима. Актуелни критери?уми мора?у бити опште познати и прихва?ени на тржишту и тиме обавезу?у?и при куповини и прода?и. Прави се разлика изме?у природних бисера, култивираних бисера с имплантираним ?езгром од седефа или имплантантом од епитела, и имитаци?а природних и култивираних бисера од композиционих матери?ала као нпр. ма?оркински бисери. Процес обраде мора бити регистрован. Природним бисерима се сме?у називати само они бисери ко?и су настали у водама, без ?удске интервенци?е. Ти се бисери назива?у ?ори?енталним бисерима“ ако су до 19. века изва?ени у Перси?ском заливу . У Европи су више векова речни бисери били врло знача?ни и користили су се за украшава?е нош?и и одора, као нпр. одоре ко?е су изложене у Царско? ризници у Бечу. Култивираним бисерима се назива?у бисери ко?и су настали имплантаци?ом и ко?и се узга?а?у на бисерним фармама. Неправилно обликовани бисери се назива?у барокним бисерима. Бива бисери су слатководни бисери ко?и се узга?а?у у ?апану, у Бива ?езеру . ?езгро епитела ?е изузетно мекано, и има?у барокни (неправилни) облик. Због великог зага?е?а вода ?е раст све лоши?и. Дугмасти бисери су бисери чи?е ?е површина глатка и симетрична, али ко?и нису округли ве? елиптични. Такви бисери могу природно израсти, али и бити узга?ени из елиптично формираног ?езгра. Мабски бисери су полубисери у различитим облицима и барокног изгледа узга?ени на Новом Зеланду. Они могу природно настати или бити резултат имплантаци?а округлих, коцкастих и других облика. Кешки бисери су мали бисери ко?и могу настати у Ако?а шко?кама у ко?има ве? расте ?едан велики бисер.

Вештачки бисери [ уреди | уреди извор ]

У Кини ?е ?ош у XIII веку откривен поступак контролисане производ?е бисера, па данас посто?е подморске фарме у ко?има се узга?а?у бисерне шко?ке. На?познати?е су оне у ?апану и Аустрали?и. У овим фармама се праве вештачки бисери тако што се намерно у шко?ке убацу?у зрнца песка или било какве куглице како би се подстакао процес ствара?а бисера. Ово се мора веома паж?иво радити, како се осет?ива шко?ка не би повредила. Власници фарми мора?у да воде рачуна и да у та? огра?ени део не залута нека морска звезда за ко?у су шко?ке права посластица. ^[6]

Скоро сви бисери ко?и се данас користе за израду накита су култивирани бисери. Трансплантант ?е комади? плашта шко?ке, органа ко?и повезу?е ?уштуре. Узга?ени бисер расте неколико месеци или година. Зависно од тога да ли се уз трансплантант став?а и округло ?езгро говори се о без?езгреним и ?езгреним узго?еним бисерима. Без?езгрени бисери се претежно узга?а?у у слатководним шко?кама бисерницама, у ?иховом плашту. Резултира?у?и продукат ?е кинески слатководни узга?ени бисер. Бисери с округлим ?езгром се узга?а?у у морским каменицама, расту у гонади шко?ке. Познати ?езгрени бисери су ?апански бисери, бели и златни ?ужноморски бисери и црни тахитски бисери. У ?едном плашту се може узга?ити до 40 бисера по циклусу (у свако? ?уштури 20), а у гонади тек ?едан, због тога су морски ?езгрени бисери скуп?и од без?езгрених слатководних бисера. ^[8]

Године 1913. ?е немачки зоолог Фридрих Алвердес открио да бисери наста?у имплантаци?ом епителног ткива у везивно ткиво плашта шко?ке. ?апанац Кокичи Микимито ?е на почетку 20-тих година прошлог века као први успео да произведе округле бисере за тржиште приме?у?у?и узго?ну методу Фридриха Алвердеса. Имплантанту треба око две године да се претвори у бисер. Често се догоди да шко?ке не преживе имплантаци?у или да одбаце имплантат. Само у 30% шко?ки се имплантат претвори у бисер. Само 10% тих бисера су комерци?ално употреб?иви, 3% перфектно округли. Тек 0,5% има висок квалитет облика, бо?е, структуре и какво?е површине и с?а?а. Зависно од врсте шко?ки, места и услова узго?а. Често расте у шко?кама у ко?има се налазе имплантати, неколико малих бисера, такозваних бисерних семена, сасвим природно. У шко?кама може неколико пута нарасти бисер из имплантата.

Само неколико врсти шко?ки од 10.000 познатих су у ста?у да облику?е бисер. За узго? морских бисера користе се шко?ке Pinctada , за узго? слатководних бисера шко?ке Hyriopsis . Бисери ко?е ни?е могу?е продати пулверизу?у се и користе у козметици.

У свету су познати и охридски бисери ко?е прави неколико породица из Македони?е . Охридски бисер се доби?а од седефа са ?уштура шко?ки ко?и се бруси тако да се доби?е куглица. Она се премазу?е посебном емулзи?ом доби?еном од кр?ушти рибе плаштине ко?а ?е ендемит охридског ?езера . Састав емулзи?е ?е та?на и преноси се са оца на сина . ^[6]

Шко?ке бисернице [ уреди | уреди извор ]

За узго? бисера у мору користе се шко?ке Pinctada . Енглеско име pearl oyster се погрешно преводи као бисерна каменица. Шко?ке бисернице нису повезане са деликатесним шко?кама Ostrea edulis (европска каменица) или Crassostrea gigas (пацифичком, ?апанском каменицом). Шко?ке у ко?има се узга?а?у бисери:

• Pinctada martensii (Dunker, 1872) Шко?ка ?е око 8 cm велика и назива се Ако?а. Бисери ове шко?ке могу бити 12 mm велики. У ?апану се користе ве? преко 100 година за узго? бисера, у Кини тек од 1980.
• Pinctada maxima (Jameson, 1901) Ова ?е шко?ка посебно велика, може бити тешка до 5 kg. Ових шко?ки има у источном Инди?ском океану све до западног Пацифика. Бисери ове шко?ке могу бити 20 mm велики.
• Pteria penguin (Roeding, 1798) Ова врста ?е распростра?ена у Црвеном мору, Перси?ском заливу, Инди?ском океану и тропском западном Пацифику. Ова се шко?ка назива и црном крилатом шко?ком. У ?о? се, као и код Pinctada margaritifera, узга?а?у познати црни бисери.
• Pinctada margaritifera (Linnaeus, 1758) Ова ?е шко?ка распростра?ена на северно? обали Африке, у Црвеном мору, у Перси?ском заливу, Инди?ском океану те у западном и сред?ем Пацифику. Ради се о групи шко?ки ко?е се ме?усобно разлику?у: Pinctada margaritifera cumingi тзв. Црноуста шко?ка бисерница, шко?ка ко?а ?е распростра?ена у полинези?ском мору у ко?о? се узга?а Тахитски бисер.
• Pinctada radiata (Leach, 1814) распростра?ена ?е у Перси?ском заливу, Црвеном мору и Инди?ском океану, и од отвара?а Суецког канала чак и у Средоземном мору. Сви антички бисери потичу из ове шко?ке бисернице. Култивира?е и узго? ових бисера ?е незнатан. Али прородни бисери ове шко?ке бисернице су ?ош уви?е врло вредни.
• Pincatada imbricata (Roding, 1798) ову ?е шко?ку Колумбо открио у Венецуели. Назива се и Атлантском шко?ком бисерницом, ?ер ?е распростра?ена у западном Атлантику (Бермуда, Флорида и север ?ужне Америке). Ова? бисер се не култивира и сматра се искоре?еним.
• Pinctada fucata (Gould, 1857) би могла као на?важни?а шко?ка бисерница у?и у истори?у узго?а бисера. Овом шко?ком ?е ?апанац Микимото започео са узго?ем бисера на почетку 20. века и ?има отворио тржиште за прода?у истих. Позната ?е и под именом Ако?а шко?ка ( Akoya oyster ). Име Pinctada fucata ни?е научно чврсто. Распростра?ена ?е у водама око ?апана, Кине, Та?вана те Ви?етнама и Аустрали?е.
• Pinctada mazatlanica (Hanley, 1855) се назива и Лапаска бисерница. На?познати?и полубарокни бисери на свету ко?и има?у облик сузе, Ла Перегрина, потичу из ове шко?ке. Ова ?е шко?ка распростра?ена од западне обале Мексика до Перуа. Она може нарасти до 20 cm. Природни бисери могу бити 10 mm велики, бели или тамни.

Заним?ивости [ уреди | уреди извор ]

На?ве?и бисер на свету ?е тежак 6,37 kg и проце?ен ?е на више од 30 милиона америчких долара . На?ен ?е на Филипинима 1934. године и назван ?Лао-Цеа“. Шко?ка ко?а га ?е направила припада врсти Tridacna gigas (гигантска тридакна). ^[6]

Бисер у жаргону српског ?езика означава лапсус или изречену глупост, али се у пренесеном значе?у користи и да означи добру мисао , добар исказ или чак ( к?ижевно ) дело од велике вредности. У ширем значе?у користи се да означи нешто што ?е драгоцено или посебно. ^{[9] [10]}

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Мекушци
• Шко?ка
• Седеф

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• The History of Pearls.
• UT Geological Department on Pearls
• Pearls and Pearling life Архивирано на са?ту Wayback Machine (5. новембар 2012)
• George Frederick Kunz Book of the Pearl Архивирано на са?ту Wayback Machine (12. ма? 2008)
• Recover the major pearl produce country by aquaculture in UAE (Japanese page with English narration)