Стан

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

За ?угословенски филм погледа?те страницу Стан (филм) .
Стан

Стан или стамбена ?единица ?е засебан архитектонски простор ?едне гра?евине , осмиш?ен као пребивилаште по?единца , породице или неке друге групе ?уди . Гра?евина унутар ко?е се налазе станови се назива стамбена зграда .

Према бро?у соба, стан може бити гарсо?ера, ?еднособан, двособан, трособан итд.

Према типу власништва, стан може бити у приватном или државном власништву. Корисници стана, уколико сами нису власници, могу бити подстанари.

Терминологи?а [ уреди | уреди извор ]

Станови окренути према Централ парку у центру Менхетна у ?у?орку
Апартмани у Мадриду , Шпани?а
Апартмани на Руе де Монсоу, у Паризу
Различити типови станова у Минату , Токио, ?апан
Стамбена зграда у Бирмингему , Енглеска

Термин apartment ?е фаворизован у Северно? Америци (иако се у неким градовима flat користи за ?единицу ко?а ?е део ку?е ко?а садржи две или три ?единице, обично ?едан од спратова [1] ). У Велико? Британи?и, термин apartment ?е уобича?ени?и у професионалним некретнинама и архитектонским круговима где се иначе термин flat користи уобича?ено, али не иск?учиво, за стан на ?едном нивоу (дакле, ?равни“ стан).

По величини зграде [ уреди | уреди извор ]

Стамбене зграде су вишеспратнице у ко?има су три или више резиденци?а садржане у ?едно? структури. Таква зграда се може назвати стамбеном зградом , стамбеним комплексом , стамбеним блоком , кулом , небодером или, повремено, mansion block (на британском енглеском), посебно ако се састо?и од много станова за изна?м?ива?е. Висока стамбена зграда се обично назива резиденциона кула , стамбена кула или стамбени блок у Аустрали?и.

Висока зграда се различито дефинише сво?ом висином у различитим ?урисдикци?ама . Може бити само стамбена, у ком случа?у се може назвати и кулом, или може ук?учивати друге функци?е као што су хотели, канцелари?е или продавнице. Не посто?и ?асна разлика изме?у куле и небодера , иако се зграда са педесет и више спратова генерално сматра небодером. [2] Високе зграде постале су могу?е проналаском лифта и ?ефтини?им, обилни?им гра?евинским матери?алом. ?ихов конструктивни систем ?е обично направ?ен од армираног бетона и челика .

Ниске зграде и зграде сред?е величине углавном има?у ма?е спратова, али границе нису увек ?асне. Емпорис дефинише нискоспратнице као ?затворену структуру испод 35 метара [115 стопа] ко?а ?е поде?ена на редовне спратове.“ [3] Град Торонто дефинише сред?еспратницу као зграду изме?у 4 и 12 спратова. [4]

Типови и карактеристике [ уреди | уреди извор ]

Гарсо?ера [ уреди | уреди извор ]

Гарсо?ера у Шербруку , Квебек, Канада, са брачним креветом, ча?ном кухи?ом и улазом са клизним вратима у ормар

На?ма?и самостални станови се назива?у студио, гарсо?ера или неже?ачки станови у САД и Канади, или студио станови у Велико? Британи?и. Ове ?единице се обично састо?е од велике ?еднокреветне главне простори?е ко?а делу?е као дневна соба, трпезари?а и спава?а соба у комбинаци?и и обично ук?учу?е и кухи?ске просторе, са одво?еним купатилом. У Коре?и, израз ??една соба” ( ванрум ) се односи на студио апартман. [5]

Бедсит ?е вари?анта за ?еднокреветне собе у Велико? Британи?и: дневни боравак са креветом, углавном без прибора за кува?е, са за?едничким купатилом. Бедсит ни?е самосталан, па тако ни?е ни стан или апартман; он ?е део онога што влада У?еди?еног Кра?евства назива вишенаменска ку?а . [6]

Баштенски стан (САД) [ уреди | уреди извор ]

Мери?ам-Вебстер дефинише баштенски стан на америчком енглеском као ?вишестамбени приземни стан ко?и има знача?ан трав?ак или баштенски простор.“ [7] Стамбене зграде су често распоре?ене око дворишта ко?а су отворена на ?едном кра?у. Такав баштенски стан дели неке карактеристике градске ку?е : сваки стан има сопствени улаз у зграду или дели та? улаз преко степеништа и предвор?а ко?и се граничи са другим ?единицама непосредно изнад и/или испод ?ега. За разлику од градске ку?е, сваки стан заузима само ?едан ниво. Такве баштенске стамбене зграде скоро никада нису више од три спрата, пошто им обично недоста?у лифтови . Ме?утим, прве зграде са становима у врту у ?у?орку, САД, изгра?ене почетком 1900-их, изгра?ене су на пет спратова. [8] [9] Неке стамбене зграде у башти постав?а?у гаражу за ?едан аутомобил испод сваког стана. Унутраш?и простори су често уре?ени.

Салонски стан [ уреди | уреди извор ]

Салонски стан ?е по?ам ко?и се везу?е за ексклузивне станове гра?ене у склопу вишепородичних ку?а у Београду и по?единим градовима ?угослави?е у првим децени?ама 20. века. [10] Структура станова обухватала ?е централно лоцирано предсоб?е са комбинованом функци?ом трпезари?е и ?едног или више салонских простора. Ве?ина ових станова изгра?ена ?е у Београду ( Срби?а ), уз прве примере станова популарно названих 'салонски станови', са концептом просторне и функционалне организаци?е ко?и се касни?е проширио на друге ве?е урбане центре у ?угослави?и. [11]

Мезонета [ уреди | уреди извор ]

Мезонета (произашла из речи maisonnette , на француском значи ?мала ку?а“. Франсуски начин писа?а се оригинално користио и на енглеском. Ова реч ?е у зад?е време мало користи. Мазонета нема стриктну дефиници?у, али OED предлаже ?део стамбене зграде ко?и ?е засебно користи, обично на више спратова и има сопствени спо?ни улаз." Од стана се разлику?е по томе што обично има више од ?едног спрата, са унутраш?им степеништем за стан ко?е води од улазног спрата до гор?ег (или, у неким случа?евима, до?ег) другог спрата. Ово ?е веома уобича?ен аранжман у великом бро?у послератних британских станова (посебно, али не иск?учиво, у ?авном станова?у) ко?и служи и за сма?е?е трошкова сма?е?ем количине простора ко?и се да?е приступним ходницима и за опонаша?е 'традиционалне' двоспратне ку?е са терасама на ко?е су многи од становника били навикнули. Тако?е омогу?ава становима, чак и када се приступа кроз ходник, да има?у прозоре са обе стране зграде.

Мезонета би могла да обухвати та?нса?дске станове, парове ?едноспратних станова унутар двоспратних тераса . ?ихова особена карактеристика ?е што користе дво?е одво?ених улазних врата на улицу, од ко?их свака воде у ?едан стан. [12] ?Мезонета“ би се могала протезати и до викендица , познатих и као ?четири стана у блоку“, што ?е стил станова?а уобича?ен у Шкотско?.

Истори?ски примери [ уреди | уреди извор ]

Преколумби?ска Америка [ уреди | уреди извор ]

Пуеблоански народи садаш?их ?угозападних С?еди?ених Држава изградили су велике станове са више соба, од ко?их неки има?у више од 900 соба, од 10. века.

У мезоамеричком граду Теотихуакану из класичног периода , [13] станови нису били само стандардно средство за смешта? градске популаци?е од преко 200.000 становника, ве? показу?у изузетно равномерну расподелу богатства за цео град, чак и по савременим стандардима. [14] Штавише, у становима ?е живело опште становништво у целини, [15] за разлику од других предмодерних друштава, где су станови били ограничени на смешта? припадника ниже класе друштва, као и код донекле савремених римских инсула .

Древни Рим [ уреди | уреди извор ]

Остаци античког римског стамбеног блока из раног 2. века нове ере у Ости?и

У старом Риму , инсули (?еднина insula ) су биле велике стамбене зграде у ко?има су становали нижи и сред?и сло?еви Рим?ана . Спрат у призем?у ?е кориш?ен за таберне , продавнице и предузе?а, са животним простором на вишим спратовима. Инсуле у Риму и другим царским градовима досезале су до десет или више спратова, [16] неке са више од 200 степеница. [17] Неколико царева , почевши од Августа (владао 30. п. н. е. ? 14. н.е.), покушало ?е да успостави границе од 20?25 m за вишеспратнице, али ?е то наишло на само ограничен успех. [18] [19] До?е спратове су обично заузимале продавнице или богате породице, док су гор?и спратови били издавани нижим сло?евима. [16] Преживели Оксиринхи?ски папируси указу?у на то да су седмоспратнице посто?але чак и у провинци?ским градовима, као што ?е Хермополис из 3. века у римском Египту . [20]

Древни и сред?овековни Египат [ уреди | уреди извор ]

Током сред?овековног арапско-исламског периода , у египатско? престоници Фустат ( Стари Каиро ) било ?е много стамбених зграда високих око седам спратова ко?е су наводно могле да приме стотине ?уди. У 10. веку, Ал-Мукадаси их ?е описао као налик на минарете , [21] и навео да ?е ве?ина становништва фустата живела у овим вишеспратним стамбеним зградама, од ко?их свака има више од 200 ?уди. [22] У 11. веку, Насер Хусрав ?е описао неке од ових стамбених зграда ко?е су се уздизале до четрнаест спратова, са кровним баштама на гор?ем спрату за?едно са воденим точковима ко?е су вукли волови за навод?ава?е. [21]

До 16. века, садаш?и Каиро ?е имао и вишеспратнице са становима, у ко?има су два до?а спрата била за комерци?алне и складишне сврхе, а више спратова изнад ?их издавани су станарима . [23]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Apartment | Meaning of Apartment by Lexico” . Lexico Dictionaries | English (на ?езику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 01. 2022. г . Приступ?ено 2020-01-22 .  
  2. ^ ?skyscraper” . Encyclopædia Britannica, Inc . Приступ?ено 19. 9. 2012 .  
  3. ^ ?Data Standards: Structures - low-rise building” . Emporis Standards. Архивирано из оригинала 10. 07. 2011. г . Приступ?ено 10. 6. 2009 .  
  4. ^ ?Microsoft PowerPoint - 3-Lorna [Compatibility Mode]” (PDF) . Приступ?ено 2022-03-08 .  
  5. ^ ?'Konglish' Not Spoken Here: Asia Society Korea Center Targets Signs and Schoolbooks” . Asia Society . 11. 10. 2012 . Приступ?ено 5. 2. 2015 .  
  6. ^ ?Private renting: Houses in multiple occupation - GOV.UK” . www.gov.uk (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 16. 4. 2018 .  
  7. ^ ?Garden apartment” . Merriam-Webster Dictionary . Приступ?ено 29. 8. 2018 .  
  8. ^ New York City Garden Apartments retrieved 17 October 2009
  9. ^ Hogan, Meghan. Eden in the City Preservation Magazine online, 2006-09-22. Article on preservation of early United States garden apartment buildings.
  10. ^ Alfirevi? đorđe; Simonovi? Alfirevi? San?a (2017). ?'Salon' apartment in Serbia between the two world wars: Reassessing the rationale behind the term”. Arhitektura i urbanizam . Beograd (44): 7?13. doi : 10.5937/a-u0-11638 .  
  11. ^ Kekovi?, A., Petrovi?, M. (2011) Functional zones of flats in the period of Art Moderne in Ni? (1930-1941) . Facta universitatis - series: Architecture and Civil Engineering, vol. 9, br. 3, str. 495-499
  12. ^ ?Housing in Gateshead” (PDF) . Gateshead Council. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 05. 2012. г . Приступ?ено 23. 04. 2022 .  
  13. ^ Jarus, Owen (20. 8. 2012). ?Teotihuacan: Ancient City of Pyramids” . Livescience . Livescience . Приступ?ено 19. 3. 2016 .  
  14. ^ Smith, Michael E. (22. 10. 2014). ?Living the good life in Teotihuacan” . Приступ?ено 19. 3. 2016 .  
  15. ^ ?Teotihuacan” . Mexican History . Приступ?ено 19. 3. 2016 .  
  16. ^ а б Gregory S. Aldrete (2004). Daily Life in the Roman City: Rome, Pompeii and Ostia . стр. 79f. ISBN   978-0-313-33174-9 .  
  17. ^ Martial , Epigrams, 27
  18. ^ Strabo , 5.3.7
  19. ^ Alexander G. McKay: Romische Hauser, Villen und Palaste, Feldmeilen . 1984.  ISBN 3-7611-0585-1 . стр. 231.
  20. ^ Papyrus Oxyrhynchus 2719, in: Katja Lembke, Cacilia Fluck, Gunter Vittmann: Agyptens spate Blute. Die Romer am Nil , Mainz. 2004.  ISBN 3-8053-3276-9 . стр. 29.
  21. ^ а б Behrens-Abouseif, Doris (1992), Islamic Architecture in Cairo , Brill Publishers , стр. 6, ISBN   90-04-09626-4  
  22. ^ Lindsay, James E. (2005), Daily Life in the Medieval Islamic World Неопходна слободна регистрација, Greenwood Publishing Group , стр.  122 , ISBN   0-313-32270-8  
  23. ^ Mortada, Hisham (2003), Traditional Islamic principles of built environment , Routledge , стр. viii, ISBN   0-7007-1700-5  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стан&oldid=27555395 ”