Берлин
(
нем.
Berlin
,
длсрп.
Barli?
) ?е
главни град
Савезне Републике Немачке
и истовремено ?една од ?ених шеснаест
држава
.
[2]
Са преко 3,4 милиона становника ?е
на?много?удни?и
и са површином од 892 km² на?ве?и град у зем?и.
[3]
Други ?е на?ве?и град
у
Европско? уни?и
и центар шестомилионске метрополитанске реги?е Берлин/Бранденбург те агломераци?е ко?а бро?и 4,4 милиона ?уди. Град ?е управно поде?ен на дванаест градских округа.
[4]
Поред река
Шпре?е
и
Хафела
, на ко?има град почива, на подруч?у града се налазе и бро?ни други, ма?и, водени токови, као и бро?на ?езера и шуме.
[5]
[6]
Поменут први пут у 13. веку, Берлин ?е кроз истори?у био седиште и главни град
Маркгрофови?е Бранденбург
,
Пруске
и
Немачког Ра?ха
, кроз различите
облике владавине
кроз ко?е су ови пролазили.
[7]
Након
1949
. град ?е
поде?ен
и
источни део Берлина
?е
de facto
служио као главни град
Источне Немачке
.
Падом берлинског зида
и
у?еди?е?ем Немачке
1990
, Берлин ?е поново постао главни град целе Немачке, те следствено и седиште савезних институци?а државе, као што су влада, председник,
Бундестаг
и
Бундесрат
, бро?на савезна министарстава и амбасаде, а ко?а су се пре налазила у
Бону
.
[8]
[9]
Берлин ?е светски град културе, политике, меди?а и науке.
[10]
[11]
[12]
Европско ?е саобра?а?но чвориште и ?едно од на?посе?ени?их места на
континенту
. Спортске манифестаци?е, универзитети, истраживачки центри и берлински музе?и ужива?у ме?ународни углед.
[13]
Од преласка у други милени?ум, град се развио у магнет за осниваче бизниса и фирми, креативне ?уде и имигранте.
[14]
Архитектура, фестивали, но?ни живот и разнолики животни услови овог града су светски познати.
[15]
Немачко
име Берлин ?е
германизовани
облик
словенског
имена града.
Лужичкосрпско
име града Берлина ?е Бар?ин (
длсрп.
Barli?
) или Бр?ин, и ?една од теори?а порекла имена ?е да потиче од великог бро?а баруштина (или бр?а
[16]
) и крови?ара облеп?ених блатом, ко?е су посто?але на подруч?у града у време ?еговог оснива?а.
[17]
Берлин се налази на североистоку Немачке, у мочварно? и шумовито?
равничарско?
низи?и
, ко?а ?е део простране
Сред?оевропске низи?е
(простире се од северне
Француске
до западне
Руси?е
). Берлин се налази на надморско? висини од 34 m. Налази се на обали река
Шпре?а
,
Хафел
и
Даме
. У предгра?у Шпандау, на западу Берлина, Шпре?а се улива у реку
Хафел
, ко?а тече од севера ка ?угу кроз западни Берлин. Ток Хафела личи на ланац ?езера, од ко?их су на?ве?а
Тегел
и
Гросер Ванзе
. У реку Шпре?у, у гор?ем делу ?еног тока, улива?у се реке ко?е истичу из ве?ег бро?а ?езера, док Шпре?а у источном Берлину протиче кроз ?езеро
Велики Мигел
.
[18]
Према
Кепеново? класификаци?и климата
Берлин има
умереноконтиненталну климу
.
Лета
су топла са сред?ом максималном температуром изме?у 22 и 25 °C, и сред?ом минималном температуром у интервалу од 12 до 14 °C, док су
зиме
хладне са просечном на?вишом температуром од 4 °C и просечном на?нижом температуром изме?у -2 и 0 °C.
Проле?е
и
?есен
су обично прохладни. Центар Берлина поседу?е сво?у микроклиму, ?ер зграде задржава?у топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4 °C ве?е од температура у приградским областима.
[9]
Киша пада равномерно током целе године, а годиш?и просек падавина ?е 570 mm. Иако лаке снежне падавине обично тра?у од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Ме?утим, зима
2009
/
2010
. ?е била изузетак, ?ер ?е снежни покривач био присутан од кра?а децембра до почетка марта.
[19]
Клима Берлина
|
Показате? \ Месец
|
.
?ан.
|
.
Феб.
|
.
Мар.
|
.
Апр.
|
.
Ма?
.
|
.
?ун
.
|
.
?ул
.
|
.
Авг.
|
.
Сеп.
|
.
Окт.
|
.
Нов.
|
.
Дец.
|
.
Год.
|
Апсолутни максимум, °C (°F)
|
15,2
(59,4)
|
18,6
(65,5)
|
25,1
(77,2)
|
30,9
(87,6)
|
33,2
(91,8)
|
35,0
(95)
|
37,9
(100,2)
|
37,7
(99,9)
|
34,2
(93,6)
|
27,5
(81,5)
|
19,5
(67,1)
|
15,7
(60,3)
|
37,9
(100,2)
|
Сред?и максимум, °C (°F)
|
2,9
(37,2)
|
4,2
(39,6)
|
8,5
(47,3)
|
13,2
(55,8)
|
18,9
(66)
|
21,6
(70,9)
|
23,7
(74,7)
|
23,6
(74,5)
|
18,8
(65,8)
|
13,4
(56,1)
|
7,1
(44,8)
|
4,4
(39,9)
|
13,4
(56,1)
|
Просек, °C (°F)
|
0,5
(32,9)
|
1,4
(34,5)
|
4,9
(40,8)
|
8,8
(47,8)
|
14
(57)
|
17
(63)
|
19,1
(66,4)
|
18,9
(66)
|
14,7
(58,5)
|
9,9
(49,8)
|
4,7
(40,5)
|
1,9
(35,4)
|
9,7
(49,5)
|
Сред?и минимум, °C (°F)
|
?1,9
(28,6)
|
?1,5
(29,3)
|
?1,3
(29,7)
|
4,2
(39,6)
|
9,0
(48,2)
|
12,3
(54,1)
|
14,3
(57,7)
|
14,1
(57,4)
|
10,6
(51,1)
|
6,4
(43,5)
|
2,2
(36)
|
?0,4
(31,3)
|
5,7
(42,3)
|
Апсолутни минимум, °C (°F)
|
?21,0
(?5,8)
|
?26,0
(?14,8)
|
?16,5
(2,3)
|
?6,7
(19,9)
|
?2,9
(26,8)
|
0,8
(33,4)
|
5,4
(41,7)
|
4,7
(40,5)
|
?0,5
(31,1)
|
?9,6
(14,7)
|
?16,1
(3)
|
?20,2
(?4,4)
|
?26,0
(?14,8)
|
Количина падавина
, mm (in)
|
42
(16,5)
|
33
(13)
|
41
(16,1)
|
37
(14,6)
|
54
(21,3)
|
69
(27,2)
|
56
(22)
|
58
(22,8)
|
45
(17,7)
|
37
(14,6)
|
44
(17,3)
|
55
(21,7)
|
571
(224,8)
|
Извор:
World Weather
,
Погода и Климат
|
Берлин ?е постао независна држава даном немачког реу?еди?е?а
3. октобра
1990
. године,
[20]
и ?една ?е од три државе у Немачко? ко?а ?е у?едно и град (поред
Хамбурга
и
Бремена
).
Бивши
Западни Берлин
, ?е био држава од оснива?а
Западне Немачке
23. ма?а
1949
. године, али ?е био осло?ен на западне во?не савезнике, и ни?е био технички део Западне Немачке. Источни Берлин ?е био главни град
Источне Немачке
од 1949. до 1990. године, што ?е било противно договору четири на?ве?е силе.
[21]
Берлином управ?а извршни орган по имену
Сенат Берлина
, ко?и се састо?и од Градоначелника и 8 сенатора, ко?и има?у министарски статус. Градоначелник ?е представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Франциски Гифе? (СПД). Погледа?те
листу досадаш?их градоначелника Берлина
.
Градски и државни парламент се назива ?
Abgeordnetenhaus
“ или ку?а представника гра?ана.
Берлин ?е поде?ен на 12 општина.
[22]
Свака општина има владу (
нем.
Bezirksamt
),
[23]
ко?у чине пет министара и општински градоначелник (нем.
Bezirksburgermeister
).
Око
720
. године два
словенска
племена, населила су Берлински регион.
Хевелери
су се населили кра? реке Хафел, са ?иховим главном насеобином Бренабором, касни?е названим као град Брандебург. Ближе реци Шпре?и, у данаш?о? градско? вароши Кепеник, населили су се
Шпревани
.
[9]
Хевелери су основали друго место поред реке Хафел око
750
. Оно ?е тада било на?ближе данаш?ем Берлину, и звало се Шпандов (данаш?и
Шпандау
). Шпандау и
Кепеник
, зашти?ени зидинама око
825
, су биле главне насеобине све до
11. века
.
[24]
Претпостав?а се да име Берлин долази од полапске речи за мочвару.
Берлин ?е ?едан од на?мла?их европских градова, ко?и ?е основан у
12. веку
. Град се састо?ао од два насе?а, Берлина и
Келна
(
Koln
), на обе стране реке Шпре?е, у данаш?ем насе?у Мите (
Mitte
? средина, центар). Келн се први пут поми?е у документима
28. октобра
1237
, а Берлин
1244
. Градски центар изгорео ?е
1830
, када ?е уништено велики бро? списа из тадаш?ег времена. Оба насе?а су формирала трговачку уни?у
1307
, и партиципирала у
Ханзи
. ?ихово ?единство тра?ало ?е око 400 година, све док се Келн и Берлин нису у?единили под именом Берлин
1709
, ук?учу?у?и и приградска насе?а Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихсштад.
Ни?е остало много трагова од ових некадаш?их насе?а, али неки се могу видети у Николаифиртелу поред Ротес Ратхаус (Црвена Скупштина) и Клостеркирхе (Клостер цркве) поред
Александерплаца
.
Урбанизам изме?у 15. и 17. века
[
уреди
|
уреди извор
]
Прва градска палата ?е гра?ена поред обале реке Шпре?е од
1443
. до
1451
. У то време
Берлин-Келн
[7]
?е имао око осам хи?ада становника.
1576
.
бубонска куга
?е убила око 4000 ?уди у граду.
[26]
Током
Тридесетогодиш?ег рата
(1618?1648), бро? становника у Берлину ?е опао са 10.000 на 6.000. Године 1640,
Фридрих Вилхелм
преузео ?е власт у Брандебургу. Током ?егове владавине, Берлин ?е достигао 20.000 становника и постао знача?ан централноевропски град. Булевар са шест редова дрве?а ?е постав?ен изме?у парка
Тиргартен
и Палате
1647
. године. Булевар ?е назван
Унтер ден Линден
. Неколико година касни?е, конструисан ?е Доротенштад на северозападу реке Шпре?а ? на Шпре острву где се налазила Палата. Од
1688
. Фридрихсштад ?е изгра?ен и насе?ен.
Дана
18. ?ануара
1701
,
Фридрих III
?е крунисан као кра? Фридрих I од Пруске, ко?и ?е Берлин прогласио за главни град
Пруске
.
[27]
Године 1709, Берлин-Келн се за?едно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом у?единио под именом Берлин са 60.000 становника.
[28]
Ва?марска република и Тре?и ра?х
[
уреди
|
уреди извор
]
На?ве?и утисак ко?и се стекне приликом посете Берлину ?е велики дисконтинуитет, ко?и рефлекту?е компликовану истори?у Немачке у 20. веку. Исто тако, био ?е седиште пруских кра?ева. Бро? становника Берлина ни?е напредовао током 19. века, нарочито када ?е постао престоница Немачког царства (
1871
).
[29]
Био ?е главни град Немачке Ва?марске Републике и када ?е Немачка била нацистичка. Током овог периода,
Адолф Хитлер
?е имао велике планове за трансформаци?у Белина, ?ер га ?е мрзео и мислио ?е да ?е на?ружни?и град на свету.
[30]
Алберт Шпер
?е био Хитлеров главни архитекта, ко?и ?е направио велике планове за преуре?е?е Берлина. Након замиш?ене нацистичке победе у рату, нови и преуре?ени Берлин требало ?е да доби?е име
Главни град света Германи?а
.
[30]
[31]
На месту где се
Ра?хстаг
данас налази, планирано ?е да се направи Велика Дворана, 250m висока и седам пута ве?а од Базилике св. Петра у Риму. У ?у би могло да стане 170.000 ?уди, а они ко?и су ?е планирали, говорили су да би се из ?е могло управ?ати облацима и кишом. Планирана ?е Авени?а Победе широка 23 m а дугачка 56 km. На другом кра?у, требало ?е да се направи нова железничка станица, а поред ?е аеродром
Темпелхоф
.
[32]
Данас ?е само неколико гра?евина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф,
Олимпи?ски Стадион
, и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцелари?а ра?ха су уништили Сов?ети, а остаци су послужили да се направи Сов?етски мемори?ални центар у Трептовер парку у Берлину.
Пред кра?
Другог светског рата
, Берлин ?е био знача?но оште?ен савезничим бомбардова?има и уличним борбама. Велики Берлин ?е поде?ен у четири сектора од стране Савезника
[2]
, Лондонским протоколом (1944):
- САД
, (обухватао општине:
Но?келн
,
Кро?цберг
,
Темпелхоф
,
Шенеберг
,
Штеглиц
,
Целендорф
;
- У?еди?ено Кра?евство
, (обухватао општине:
Тиргартен
,
Шарлотенбург
,
Вилмерсдорф
и
Шпандау
);
- Француску
, (обухватао општине:
Вединг
и
Ра?никедорф
);
- Сов?етски Савез
, (обухватао општине:
Мите
,
Пренцлауер берг
,
Панков
,
Ва?сензе
,
Фридрихсха?н
, Лихтенберг,
Трептов
и
Кепеник
.
Берлин ?е био смештен усред сов?етске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстав?ених страна у
Хладном рату
. Када ?е
26. ?уна
отпочела Ста?инова Берлинска блокада, западни савезници су
Западни Берлин
снабдевали
ваздушним мостом
(die Luftbrucke).
Берлински сов?етски сектор,
Источни Берлин
, ?е постао главни град
источне Немачке
, када ?е формирана од Сов?етске окупационе зоне у октобру 1949. Западна Немачке ?е формирана
23. ма?а
1949
. од америчке, британске, и француске зоне, главни град ?е био
Бон
.
13. августа
1961
. подигнут ?е
Берлински зид
, раздво?ивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке.
[2]
Шездесетих година 20. века, Западни Берлин ?е био центар европских студентских протеста.
Берлински зид ?е проби?ен
9. новембра
1989
. У периоду око Немачког у?еди?е?а
3. октобра
1990
, зид ?е скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, ко?и на?више служе као подсетници и туристичке атракци?е. Немачки
Бундестаг
?е ?уна
1991
. изгласао одлуку да главни град Немачке уместо дотадаш?ег Бона буде Берлин. Министри и владина администраци?а су се у Берлин преселили
1997
/
1998
.
[2]
У Берлину живи 777.345 ?уди ко?и су мигрирали из европских или ваневропских држава. 529.975 становника Берлина су немачки држав?ани ко?и су дошли из неког другог дела Немачке.
Популаци?а (
ист.
): Берлин
Година
| 1750
| 1815
| 1852
| 1871
| 1890
| 1900
| 1910
| 1920
| 1933
| 1939
| 1945
| 1950
| 1960
| 1970
| 1980
| 1990
| 2000
| 2010
| 2020
| 2022
|
---|
Становништво
| 113.289
| 197.717
| 438.958
| 826.341
| 1.578.794
| 1.888.848
| 2.071.257
| 3.879.409
| 4.221.024
| 4.330.640
| 3.064.629
| 3.336.026
| 3.274.016
| 3.208.719
| 3.048.759
| 3.433.695
| 3.382.169
| 3.460.725
| 3.664.088
| 3.755.251
|
---|
Истори?ске гра?евине у центру града
[
уреди
|
уреди извор
]
Знаменитости модерног Берлина
[
уреди
|
уреди извор
]
- Берлински телевизи?ски тора?
? висок 368 m, сагра?ен 1969. близу Алексанерплаца. Са ?егове осматрачнице, високе 104 m, се може видети цео град.
На?познати?а гра?евина у свету а истовремено и обележ?е Берлина ?е Бранденбуршка Капи?а. Друге гра?евине познате изван Немачке су Ра?хстаг, Телевизи?ски тора? и Колона Победе. Симбол на грбу Берлина ?е медвед. Берлински медведи-другари
Buddy Bears
ко?и су били креирани
2001
.године важе данас као неофици?елни симбол модерног, отвореног Берлина, ко?и, како ?е
Бан ки-Мон
рекао ?у свету преносе поруку хармони?е и мира”.
Берлински зоолошки врт
, стари?и од два зоо-врта, смештен у центру града, ?е основан
1844
. године,
[34]
и данас се сматра за на?богати?у збирку различитих живих врста на свету.
[35]
[36]
Изме?у осталог, био ?е дом поларном медведу
Кнуту
,
[37]
ко?и ?е у ?ему и ро?ен, децембра
2006
.
[38]
Други берлински зоо-врт, Тирпарк, основан
1955
. године у парку истори?ског замка Фридрихсфелде у предгра?у
Лихтенберга
као зоолошки врт Источног Берлина. По сво?о? површини ?е на?ве?и зоолошки врт у
Европи
. У односу на Берлински зоолошки врт поседу?е ве?у збирку
рептила
.
[
тражи се извор
]
У Берлину ?е концентрисан велики бро? научних и истраживачких установа. У зимском семестру 2012/13 године ?е на укупно тридесет и ?едном универзитету и високо? школи, ме?у ко?им 4 факултета уметности, студирало око 160.000 студената.
[39]
На четири на?ве?а берлинска универзитета од овог укупног бро?а, студира око 100.000 студената (ста?е: ЗС 2008/2009). То су
Хумболтов универзитет
са око 27.000 студената (без универзитетске болнице
Шарите
),
Слободни универзитет у Берлину
са око 31.500 студената (иск?учу?у?и Шарите),
Технички универзитет у Берлину
са око 27.000 студената, те
Универзитет уметности Берлин
са око 4500 студената. На универзитетско? клиници Шарите, ко?у сачи?ава?у факултети медицине Хумболтовог и Слободног универзитета у Берлину, студира ?ош 7200 студената. Осим поменутих, у Берлину посто?и и велики бро? приватних универзитета и других високошколских установа.
Као ве? напоменуто, медицински факултети Хумболтовог универзитета и Слободног универзитета у Берлину су 2003. године спо?ени у универзитетску болницу ?Шарите“, чиме ?е ова постала на?ве?и медицински факултет у Европи.
[40]
У оквиру ?
иници?ативе за изузетност
“ (нем.
Exzellenzinitiative
), програма немачке државе и покра?ина за поспешива?е науке и истражива?а,
Хумболтов универзитет
и
Слободни универзитет у Берлину
су у тростепено критерисаном оце?ива?у позитивно оце?ени, чиме су оба универзитета понела титуле ?елитног универзитета“ и ушла у круг 11 на?престижни?их немачких универзитета од 108 колико их ?е укупно у зем?и.
[41]
[42]
[43]
- Музе?ско острво
на коме се налазе Стари музе? (Altes Museum), Музе? Пергамон (Pergamonmuseum) и Стара национална галери?а (Alte Nationalgalerie)
- Немачки музе? технологи?е
- Немачки истори?ски музе?
- Музе? поште и телекомуникаци?а
- Нова национална галери?а, ?едно од послед?их дела
Лудвиг Миес ван дер Рохеа
- Стара национална галери?а, 19. век ? слике и скулптуре
- ?евре?ски музе?
- Хамбуршка железничка станица
- Музе? европске културе
- Берлинска државна галери?а
- Музе?
Баухаус
- Broehan Museum
- Deutsche Guggenheim Museum
- Немачки музе? филма
- Музе? Кете Колвиц (Kathe Kollwitz Museum)
- Музе? европске културе
- Vitra Design Museum
- Бергруенска колекци?а (Пикасо и ?егово доба)
- Берлинска галери?а слика
- Ф. Ц. Флик колекци?а
- Природ?ачки музе?
- Музе? саобра?а?а и технике
- Музе? истори?е медицине
- Документациони центар Берлинског зида
[44]
- Пруске палате и паркови у Берлину
- Музе? Источне Немачке (
DDR Museum
)
- Музе? Штази?а
- Музе? фотографи?е
- Schaubuhne
[1]
- Volksbuhne
[2]
- Немачко народно позориште
[3]
Архивирано
на са?ту
Wayback Machine
(26. март 2010)
- Берлински ансамбл
[4]
- Позориште запада
[5]
- Grips-позориште
- Позориште Максим Горки
[6]
- Ренесансно позориште
- Friedrichstadt-Palast
[7]
Од 2020. године
аеродром Берлин-Бранденбург
(BER) ?е ?едини комерци?ални аеродром у Берлину. Након отвара?а новог ме?ународног аеродрома затворени су ме?ународни аеродроми
Тегел
(TXL) и
Шенефелд
(SXF).
Берлински аеродром,
Темпелхоф
(THF) затворен ?е
2008
. године.
- Westhafen
(Западна лука)
? на?ве?а лука у Берлину 173000 m², за пшеницу и тешка добра.
- Sudhafen
(?ужна лука)
? површине од око 103000 m², за пшеницу и тешка добра.
- Berlin Osthafen
(Источна лука)
? површине 57500 m², и да?е у употреби, али ?е део под реконструкци?ом.
- Hafen Berlin Neukolln
(Лука Но?келн)
? са само 19000 m², на?ма?а лука, за гра?евинске матери?але.
Организаци?а спортских манифестаци?а
[
уреди
|
уреди извор
]
- Берлин ?е био дома?ин Лет?их Олимпи?ских игара
1936
. године.
- Берлин ?е учествовао у организаци?и Светског првенства у фудбалу 2006.
- Берлин ?е 2009. организовао Светско првенство у атлетици.
Берлин ?е побратим?ен са следе?им градовима:
[
тражи се извор
]
- Лос Ан?елес
(
Калифорни?а
,
САД
), од
27. ?уна
1967
.
- Париз
(
Француска
), од
2. ?ула
1987
.
- Мадрид
(
Шпани?а
), од
4. новембра
1988
.
- Истанбул
(
Турска
), од
17. новембра
1989
.
- Москва
(
Руси?а
), од
12. новембра
1990
.
- Варшава
По?ска
), од
12. августа
1991
.
- Будимпешта
(
Ма?арска
), од
14. децембра
1991
.
- Брисел
(
Белги?а
), од
1. ?уна
1992
.
- ?акарта
(
Индонези?а
), од
22. априла
1992
.
|
|
- ^
?Fortgeschriebene Bevolkerungszahlen vom 31. Juli 2013”
.
Amt fur Statistik Berlin-Brandenburg
(на ?езику: German). 2013
. Приступ?ено
16. 12. 2013
.
- ^
а
б
в
г
Миши?, Милан, ур. (2005).
Енциклопеди?а Британика. А-Б
. Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 135.
ISBN
86-331-2075-5
.
- ^
?Berlin”
.
- ^
?Boroughs And Neighborhoods Of Berlin”
.
- ^
?Havel (River Berlin)”
.
- ^
?19 Best Outdoor Activities In Berlin For Nature Lovers: Lake and Forest Guide”
.
- ^
а
б
?History of Berlin”
.
- ^
?What was the Berlin Wall and how did it fall?”
.
- ^
а
б
в
?Berlin”
.
- ^
Global Power City Index 2011
(PDF; 1,3 MB).. Приступ?ено 24. ?ун 2015.
- ^
Revealed:
Cities that rule the world ? and those on the rise
, CNN... Приступ?ено 24. ?ун 2015.
- ^
Leading cities in cultural globalisations/Media
, GaWC... Приступ?ено 24. ?ун 2015.
- ^
London crowned as SportBusiness’ 2012 Ultimate Sports City
- ^
A wild art scene now stays within the lines
. In:
Los Angeles Times
.. Приступ?ено 24. ?ун 2015.
- ^
Berlin, the Big Canvas
,
International Herald Tribune
.. Приступ?ено 24. ?ун 2015.
- ^
?асмина Кор?ени?.
?Речник ма?е познатих речи и израза”
. scribd.com.
- ^
Божидар Дики?.
?Бр?ин ?е постао Берлин”
. Политика.
- ^
?Satellite Image Berlin”
. Google Maps
. Приступ?ено
18. 8. 2008
.
- ^
?Climate figures”
.
World Weather Information Service
. Приступ?ено
10. 4. 2011
.
- ^
?Day of German Unity Celebrations”
.
- ^
?On this day in 1949 the Federal Republic of Germany is established”
.
- ^
?Surface area of Berlin”
.
- ^
?A gentle introduction to government structures in Berlin”
.
- ^
?Za?to Berlin?”
(PDF)
.
- ^
?Berlin History”
.
- ^
?Berlin's (hi)story”
.
- ^
?Berlin - the city and capital of Germany”
.
- ^
?Germany”
.
- ^
а
б
?Forgotten Nazi Sites in Berlin”
.
- ^
?Germania City”
.
- ^
?Inside Hitler’s Tempelhof Airport ? Nazi Architecture”
.
- ^
Porter & Prince 2003
, стр. 117
- ^
?Zoologischer Garten und Zoo-Aquarium Berlin (Berlin Zoo)”
.
www.goodzoos.com
. Архивирано из
оригинала
7. 10. 2010. г
. Приступ?ено
17. 9. 2010
.
- ^
?Zoologischer Garten Berlin”
.
www.zoo-infos.de
. Приступ?ено
17. 9. 2010
.
- ^
Moore, Tristana (23. 3. 2007).
?Baby bear becomes media star”
.
BBC News
. Приступ?ено
17. 9. 2010
.
- ^
Boyes, Roger (13. 12. 2007).
?Berlin Zoo culls creator of the cult of Knut”
.
The Times
. London
. Приступ?ено
17. 9. 2010
.
- ^
?Berlin: Rekord bei Studierenden”
. Приступ?ено
25. 6. 2015
.
, Tagesspiegel.
- ^
?Dichte ? Vielfalt ? Exzellenz”
(PDF)
. berlin-sciences.com
. Приступ?ено
25. 6. 2015
.
- ^
?Entscheidungen in der zweiten Programmphase der Exzellenzinitiative”
(Pressemitteilung Nr. 26)
. dfg.de. 15. 6. 2012
. Приступ?ено
26. 6. 2015
.
- ^
?Exzellenzinitiative fur Spitzenforschung an Hochschulen”
. bmbf.de. 15. 8. 2012. Архивирано из
оригинала
26. 06. 2015. г
. Приступ?ено
26. 6. 2015
.
- ^
Warnecke, Tilmann (15. 6. 2012).
?Berlin hat jetzt zwei Eliteunis”
.
Der Tagesspiegel
. Приступ?ено
26. 6. 2015
.
- ^
?Gedenkstatte Berliner Mauer”
. Berliner-mauer-dokumentationszentrum.de. Архивирано из
оригинала
30. 06. 2007. г
. Приступ?ено
24. 6. 2010
.
|
---|
Државе
| |
---|
Зависне територи?е
и делимично признате државе
| |
---|
Напомене
:
1
Налазе се у
Ази?и
, али у
држави
ко?а има друштвено-политичку повезаност са Европом.
|
|
---|
1985?1990.
| |
---|
1990?2000.
| |
---|
2000?2010.
| |
---|
2010?2019.
| |
---|
2020?2029.
| |
---|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Географске
| |
---|
Остале
| |
---|