1922 . po kalendarima

Gregorijanski	1922.  (MCMXXII)
Ab urbe condita	2675.
Islamski	1340?1341.
Iranski	1300?1301.
Hebrejski	5682?5683.
Bizantski	7430?7431.
Koptski	1638?1639.
Hindu kalendari
? Vikram Samvat	1977?1978.
? Shaka Samvat	1844?1845.
? Kali Yuga	5023?5024.
Kineski
? Kontinualno	4558?4559.
? 60 godina	Yang Voda Pas (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11922.
p   ?   r   ?   u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1922 ( MCMXXII ) bila je redovna godina koja po?inje u nedjelju .

1922 : 1 ? 2 ? 3 ? 4 ? 5 ? 6 ? 7 ? 8 ? 9 ? 10 ? 11 ? 12 Rođenja ? Smrti

• 1. 1.? - Zakon o prinudnoj nagodi (poravnanju) van ste?aja pro?iren sa Hrvatske-Slavonije na Srbiju, kako bi se izbegao moratorijum na dugove.
• 3. 1. - Obustavljen saobra?aj na vi?e pruga u Kraljevini SHS zbog nedostatka uglja. Takođe, ve?ina pragova je dotrajala, treba ih zameniti ?est miliona, mnogi mostovi su privremeni, stanice neadekvatne, nedovoljno vagona i lokomotiva. ^[1]
• januar - Isto?nokarelijski ustanak : kontranapad Crvene armije razbija glavnu grupu finskih i karelskih trupa - sukob Sovjeta i crvenih Finaca sa karelskim ustanicima i finskom vojskom ?e biti okon?an do marta.
• 6 - 13. 1. - Konferencija u Kanu: predlo?eno da se umanje nema?ke reparacije u zamenu za britanske garancije Versajskog ugovora , ?to izaziva nezadovoljstvo javnog mnenja u Francuskoj.
• 7. 1. - Skup?tina Irske Republike podr?ala Anglo-irski ugovor sa 64 prema 57 (potvrđeno na formalnom sastanku 14. januara).
• 8. 1. - Izbori u Republici Srednjoj Litvi ( Vilniuski region) na koje najvi?e izlaze Poljaci a Litavci ih bojkotiraju.
• 9. 1. - U Sinaji objavljena veridba kralja SHS Aleksandra i rumunske princeze Marije , sve?ani do?eka kralja u Beogradu 12-og.
• 11. 1. - Rifski rat : ?panci povratili pozicije na marokanskom priobalju, nalaze le?eve poginulih pro?le godine kod Annuala.
• 12. 1. - Francuski premijer Aristide Briand odstupa u korist Raymonda Poincarea (do 1924), konferencija u Kanu je raspu?tena.
• 13. 1. - Gen. Milutin Vu?ini? predsednik crnogorske vlade u egzilu nakon gen. Anta Gvozdenovi?a , ali Gvozdenovi? se vra?a ve? poslije mjesec dana a vlada je ukinuta u julu.
• 14. 1. - Hrvatski blok usvojio memorandum namenjen đenovskoj konferenciji. ^[2]
• januar - Ukinute plemi?ke titule u Kraljevini SHS? ^[3]
• 16. 1. - Michael Collins postaje predsednik Privremene vlade Irske Slobodne Dr?ave (tj. Ju?ne Irske ) i komandant Nacionalne armije .
• 16. 1. - "Gavranova" afera u francuskom mestu Tulle : kolektivnim diktatom je otkrivena ?ena koja je od 1917. poslala preko stotinu anonimnih pisama, koja su uzbudila grad i postala nacionalna vest. (→ fr )

• januar - Britanska imperija u ovo vreme ima najve?u rasprostranjenost, pokriva ?etvrtinu sveta.
• januar - U Torontu prvi put primenjen insulin za le?enje dijabetesa.
• 17. 1. - Ion I. C. Br?tianu je po ?etvrti put premijer Rumunjske (do 1926), nakon Take Ionescua .
• 22. 1. ? - Ksenija Atanasijevi? je prva ?ena koja je doktorirala na Beogradskom univerzitetu.
• 22. 1. - Umro papa Benedikt XV.
• 25. 1. - Po?elo suđenje komunistima za poku?aj atentata na tada?njeg regenta Aleksandra: 15-oro kao izvr?ioci atentata i 17-oro za pripremanje prevrata. ^[4]
• 26. 1. - Rekonkvista Libije : italijanske snage se iznenada iskrcavaju i zauzimaju Misratu , za oko godinu dana zauzimaju celu Tripolitaniju .
• 28. 1. - Knickerbockerova oluja: najve?a zabele?ena me?ava u Washingtonu, D.C. izazvala ru?enje krova pozori?ta Knickerbocker , 98 mrtvih.
• 29. 1. - Napu?ten poslednji poku?aj politi?kog saveza Gvatemale , El Salvadora , Hondurasa i Kostarike (→ Savezna Republika Centralne Amerike ).

• 1. 2. - U Los Anđelesu ubijen re?iser William Desmond Taylor - medijska senzacija, slu?aj ostaje bez re?enja.
• 2. 2. - U Parizu objavljen ceo D?ojsov roman " Uliks " (ranije feljtoniziran u SAD 1918-20). Smatraju ga jednim od najzna?ajnijih dela modernisti?ke knji?evnosti.
• 5. 2. - Pokret nesaradnje u Britanskoj Indiji : u incidentu u Chauri Chauri ubijena tri demonstranta i 23 policajca, zbog ?ega Indijski nacionalni kongres prekida kampanju.
• 5. 2. - U SAD izlazi prvi broj Reader's Digest -a.
• 5. 2. - Obnavljaju se diplomatski odnosi Holandije i KSHS, prekinuti pro?le godine. ^[5]
• 6. 2. - Milanski nadbiskup Achille Ratti izabran za papu pod imenom Pio XI. (do 1939 ).
• 6. 2. - Novi vaseljenski patrijarh Meletios Metaksakis stigao u Carigrad - gr?ka vlada i atinski sinod za sada ne priznaju njegov izbor.
• 6. 2. - U sovjetskoj Rusiji , tajna policija ?EKA ("Vanredna komisija") transformisana u Dr?avnu politi?ku upravu (GPU).
• 6. 2. - Potpisan Va?ingtonski pomorski sporazum , ili Sporazum pet sila pobednica u Velikom ratu - ograni?enje gradnje nekih vrsta brodova (deluje do polovine 1930-tih).
• 6. 2. - U Va?ingtonu potpisan i Ugovor devet sila o suverenitetu i integritetu Republike Kine , u smislu Politike otvorenih vrata . Japan zadr?ava ekonomsku dominaciju na poluostrvu Shandong .
• 8. 2. - Predsednik Warren G. Harding instalirao radio u Beloj ku?i, kasnije tokom godine postaje prvi predsednik koji se obratio preko radio-talasa.
• 8. 2. - "Politika" je objavila memorandum Hrvatskog bloka, namenjen đenovskoj konferenciji.
• ca. 8. 2. - Zbog velikog snega je zaustavljen ?elezni?ki saobra?aj u velikom delu KSHS, naro?ito Bosni.

  

• 9. 2. - Tramvaj u Dubrovniku isko?io iz ?ina zbog poledice, stradala 4 u?enika i ko?ni?ar. ^[6]
• 10 - 12. 2. - Ruski građanski rat ? Volo?ajevska operacija je pobeda Bljuherovih Crvenih, koji zatim ulaze u Habarovsk .
• 12. 2. - Osnovan Novosadski ?ahovski klub - najstariji u Jugoslaviji i na Balkanu.
• 13. 2. - Najni?a jutarnja temperatura u Beogradu -22 stepena.
• 14. 2. - Zvani?no otvoren Stalni sud međunarodne pravde u Hagu ( 1946 . zamenjen Međunarodnim sudom pravde ).
• 14. 2. - ?vedsko-finski plemi? ubio Heikki Ritavuorija , finskog ministra unutra?njih poslova.
• 14. 2. - Po?ela emitovanje 2MT , prva komercijalna radio stanica u Britaniji.
• februar - Rascep u dadaizmu , polemika između Andre Bretona i Tristana Tzare .
• 19. 2. - U Zagrebu izlazi prvi broj " Borbe ".
• 19. 2. - U Splitu osnovana Jadranska stra?a .
• 20. 2. - Zvani?na veridba kralja Aleksandra i princeze Marije u Bukure?tu.
• 22. 2. - Manifestacije protiv memoranduma Hrvatskog bloka u Dubrovniku, do?lo do sukoba ispred zgrade hrvatske radni?ke zadruge. Izdata poternica za potpredsednikom HRSS Josipom Predavcem koji je dr?ao skupove u okolini. ^[7] Zbor protiv H.B. je odr?an i u Splitu 26-og.
• 23. 2. - Presuda komunistima za atentat na kralja Aleksandra: Spasoje Steji? na smrt (preina?eno na robiju, deo bekstva iz 1941 , poginuo 1943), Lajo? ?aki 20 godina zatvora (umro 1936). Biv?i komunisti?ki poslanici dobili po dve godine za zaveru protiv dr?ave.
• 23. 2. - Dekret u sovjetskoj Rusiji naređuje da se predaju crkveni predmeti od dragocenih materijala radi pomo?i gladnima - seljaci se odupiru tome, izve?tava se o 1.400 tu?a oko crkava ^[8] (→ ru Wiki ).
  • Ruska glad (1921-22) , naro?ito u podru?jima oko Volge. Ameri?ka administracija pomo?i (ARA) hrani u ovom periodu i do 10 miliona ljudi dnevno, postoji i njena medicinska divizija koja poma?e u epidemiji tifusa.
• 26. 2. - Liberal Luigi Facta je novi talijanski premijer nakon socijaldemokrate Bonomija - do oktobra, posljednji premijer prije Mussolinijevog perioda.
• 28. 2. - Zakon o za?titi radnika u KSHS (radno vreme, rad ?ena i dece, radni?ke komore...).
• 28. 2. - Britanska vlada jednostrano okon?ava protektorat nad Egiptom , nominalno je nezavisan s izuzetkom međunarodnih odnosa, komunikacija, vojske i Anglo-Egipatskog Sudana .

• 1. 3. - Vlada KSHS zabranjuje uvoz luksuzne robe. ^[9]
• 3. 3. - Fa?isti?ki pu? Giovanni Giuriatija u Slobodnoj Dr?avi Rijeci , vlada Riccarda Zanelle i 3.000 rije?kih autonoma?a bje?e u Kraljevicu , KSHS (protestni miting u Beogradu 12. 3.).
• 4. 3. - U Berlinu prikazan film Nosferatu .
• 6 - 17. 3. - Randska pobuna rudara, sindikalista i komunista u Ju?noj Africi, ugu?ena uz oko 150 mrtvih.
• 7. 3. - Fa?isti?ki demonstranti u Zadru napali konzulat KSHS, sutradan je demoliran.
• 8. 3. - U Zagrebu obe?en Alija Alijagi? , atentator na ministra Milorada Dra?kovi?a pro?le godine; u gradu demonstracije komunista i sukobi sa policijom, u vezi s tim uhap?en August Cesarec .
• 9. 3. - U Beogradu po?inje prva konferencija Male Antante (u?estvuje i Poljska).
• 10. 3. - Gandhi uhap?en i osuđen 18. marta na ?est godina zatvora zbog pobune (pu?ten u februaru 1924.) - za to vreme Indijski nacionalni kongres se deli na frakcije, opada saradnja hinduista i muslimana.
• 12. 3. - Pobuna u Albaniji: Kosovari Hasan Prishtina i Bajram Curri uz pomo? severnjaka i Dibrana krenuli na Tiranu. Vlada Xhafera Ypija je napustila grad, izuzev ministra Ahmeda Zogua , koji je nadvladao pobunu uz pomo? britanskog ambasadora, koji je nagovorio jednog dibranskog prvaka da odstupi. ^[10]
• 12. 3. - Osnovana Zakavkaska Socijalisti?ka Federativna Sovjetska Republika , glavni grad Tbilisi (podeljena 1936 . u Gruzijsku , Jermensku i Azerbejd?ansku SSR ).
• 15. 3. - Egipatski sultan Fuad I se proglasio za Kralja Egipta i Suverena Nubije, Sudana, Kordofana i Darfura (do 1936 ).
• 17. 3. - Italijanske trupe dolaze u Rijeku da "zavedu red".
• 17. 3. - Var?avski sporazum Poljske, Letonije, Estonije i Finske: defanzivno protiv Sovjetske Rusije, ali finska skup?tina ne?e ratifikovati sporazum.

• 19. 3. - "Politika" javlja da su prve grupe ka?aka, ove sezone, pre?le albansku granicu, kod Babaj Boksa . ^[11]
• 19. 3. - Sa novoizgrađenog ?uhovljevog tornja u Moskvi, visine 160 m, po?ele radio emisije.
• 20. 3. - U slu?bu ulazi USS Langley , prvi nosa? aviona Ratne mornarice SAD .
• 21. 3. - Finsko-sovjetski sukob okon?an potpisivanjem sporazuma o nepovredivosti granica (jo? jedan sporazum 1. juna).
• 21. 3. - Hrvatski blok je dostavio memorandum stranim vladama. ^[12] Memorandum Hrvatskog bloka ( Stjepan Radi? ) Međunarodnoj konferenciji u đenovi - ?elja za internacionalizacijom hrvatskog pitanja (pominje se i 25. 3.).
• 22. 3. - Poljski Sejm odobrio pro?lomese?ni zahtev Sejma Republike Srednje Litve ( Vilniuski region) za priklju?enje Poljskoj .
• 22. 3. - "Dalmacija pred glađu": cene namirnica su najvi?e u dr?avi, a vino je neprodato zbog previda u trgova?kom ugovoru sa ?ehoslova?kom i dr. ^[13] (u aprilu: "Dalmacija gladuje" ^[14] ).
• 24. 3. - Lazareva?ki zemljotres je jak potres u Srbiji, epicentar kod sela Ven?ane ( M 6.0, Int. IX); najja?i naknadni udar 1. aprila.
• 24. 3. - Vlada KSHS odlu?ila da prizna nezavisnost Albanije.
• 24. 3. - Ubistvo McMahonovih u Belfastu : nepoznati policajci upali u ku?u te ubili 6 i ranili dvojicu mu?karaca iz katoli?ke porodice, dan nakon ?to je IRA ubila dvojicu policajaca.
• 25. 3. - Udru?enje biv?ih austrougarskih oficira, ?iji je predsednik odnedavno Salis-Sevis , okupacioni guverner u Beogradu, dr?i zabavu u zgradi Hrvatskog sokola. Ispred se okupila (jugoslovenska) nacionalisti?ka omladina - dolazi do sukoba i pucnjave. ^[15] Bloka?ka omladina sutradan remeti nacionalisti?ki zbor. ^[16]
• 25. 3. - Osnovana Brazilska sekcija Komunisti?ke Internacionale (od 1962. KPB).
• 26. 3. - Grupa oficira IRA-e na ?elu sa Rory O’Connorom objavljuje da ne priznaje irsku skup?tinu Dail koja je prihvatila Anglo-irski ugovor.
• 26. 3. - Londonska konferencija, druga faza: saveznici predla?u Turskoj olak?ane uslove ugovora iz Sevresa , ?to ova svejedno odbija.
• 27. 3. - 2. 4. - XI kongres RKP(b) , kraj " Radni?ke opozicije ".
• 28. 3. - Dvojica ruskih ekstremnih desni?ara poku?ala atentat na Pavela Miljukova u Berlinu - ubijen Vladimir Dmitrijevi? Nabokov , otac knji?evnika .
• 31. 3. - Stupa na snagu Anglo-irski ugovor , potpuno sproveden u decembru.

• 1. 4. - Sinod SPC primio od Vaseljenske patrijar?ije kanonsko pismo i tomos o priznanju patrijar?ijskog ranga srpske crkve i prisajedinjenju eparhija koje su ranije bile pod jurisdikcijom VP. ^[17] )
• 1. 4. - Biv?i austrougarski car Karlo umro na Maderi. Glava doma Habsburga postaje 10-godi?nji Otto (do 2007), udova Zita ubrzo prelazi u ?paniju sa decom.
• 1. 4. - Ubistva u ulici Arnon: policajci ubili ?estoricu katolika u Belfastu.
• 2. 4. - Rumunska kraljica Marija stigla u posetu Beogradu.

• 3. 4. - Na Lenjinovu sugestiju, Josif Staljin postaje generalni sekretar Ruske komunisti?ke partije (bolj?evika) .
• 7. 4. - Skandal Teapot Dome : sekretar unutra?njih poslova SAD iznajmio privatnicima mornari?ke naftne rezerve na mestu Teapot dome , iz ?ega ?e se izroditi korupcijski skandal, najve?i do Votergejta 1972- 74 .
• 7. 4. - Prvi sudar dva aviona u vazduhu, dva putni?ka dvokrilca iznad Francuske.
• 10. 4. - 19. 5. - đenovska konferencija o monetarnoj politici, obnovi Evrope i odnosima sa sovjetskom Rusijom.
• 10. 4. - 18. 6. - Prvi Zhili?Fengtianski rat za kontrolu Pekinga , pobeđuje klika Zhili ( Cao Kun i Wu Peifu ), dok se Zhang Zuolinova Fengtianska klika povla?i u Mand?uriju.
• 13. 3. - 12. 4. - Tre?e suđenje Roscoe Arbuckleu se okon?ava oslobađaju?om presudom i pismenim izvinjenjem porote - ali glum?eva karijera i finansije su upropa??eni.
• 12. 4. - Velike poplave oko Ohridskog jezera.
• 14. 4. - Irski republikanci protivni Anglo-irskom ugovoru zauzeli zgradu Four Courts u Dablinu.
• 16. 4. - Potpisan Rapalski ugovor između Nema?ke i sovjetske Rusije - uspostavljeni diplomatski odnosi, opro?tene ratne ?tete. Kraj potpune izolacije dve sile, izazov versajskom poretku. Ve? po?inje vojna saradnja dve zemlje: fabrike i poligoni u Rusiji za nema?ko tehni?ko znanje.
• 16. 4. - Centralni odbor Jugoslovenske muslimanske organizacije glasao sa 36:13 za struju Mehmeda Spahe, protiv grupe Maglaji?-Karamehmedovi? - povratak autonomisti?kom programu. ^[18]
• 18. 4. - Niz eksplozija i vi?ednevni po?ari od nekoliko stotina vagona municije pored ?elezni?ke stanice u Bitolju - 10 poginulih i 12,5 miliona dinara ?tete. ^[19]

• 23. 4. - Pedesetak vojnika Hrvata poku?alo pobunu u pljevaljskom garnizonu, ?ele?i da se vrate u Hrvatsku, jedan poginuo ^[20] - kolovođe osuđene na tri godine zatvora u maju 1923 ^[21] .
• 24. 4. - Između Engleske i Egipta uspostavljen prvi deo Imperijalnog be?i?nog lanca , komunikacione mre?e između britanskih poseda.
• 24. 4. - Lenjinu iz ramena uklonjen metak koji je Fani Kaplan ispalila 1918 .
• 26. - 28. 4. - Dunmanwayska ubistva: na jugu Irske ubijena 13-orica mu?karaca i de?aka protestanata.
• 27. 4. - Uredba o podeli Kraljevine SHS na 33 oblasti , kojima je na ?elu veliki ?upan , predstavnik vlade (do njihovog organizovanja ostaju okruzi u Srbiji, okru?ja u BiH i ?upanije u Hrvatskoj i Vojvodini).
• 27. 4. - Progla?ena Jakutska ASSR unutar Ruske SFSR (od 1992. JASSR je Republika Saha (Jakutija) unutar RF). Deo teritorije je pod kontrolom Belih Rusa ( Jakutska pobuna ).
• 29. 4 - 3. 5. - Sovjetske vlasti ?alju oru?je, municiju i novac Turskoj.

• 2. 5. - Ivan ?ari? postaje vrhbosanski nadbiskup (formalno do 1960, fakti?ki do 1945), skoro tri i po godine nakon smrti prethodnika, Josipa Stadlera .
• 2. 5. - Isadora Duncan i Sergej Jesenjin se ven?ali u Moskvi.
• 2 - 10. 5. - U Rimu odr?ana Generalna skup?tina Međunarodne astronomske unije , određeno 88 zvani?nih sazvije?đa .
• 5. 5. - Uhap?en moskovski patrijarh Tihon , jer je protestovao zbog konfiskacije crkvene imovine (izolovan u Donskom manastiru).
• 6. 5. - Trojica crnaca lin?ovana u mestu Kirvin, Texas - neredi i ubistva se nastavljaju narednih mesec dana, mesto je skoro opusto?eno.
• 8. 5. - Osam sve?tenika, dva laika i jedna ?ena osuđeni na smrt u Moskvi zbog protivljenja zapleni crkvene imovine.
• 14. 5. - U KSHS donet Zakon o osiguranju radnika.

• 15. 5. - U ?enevi potpisan Nema?ko-poljski sporazum o Isto?noj ?leziji - isto?ni delovi pripadaju Poljskoj.
• maj - Po?etak Jugoslavenske kraljevske ratne mornarice : nakon ?to su od jesenas osposobljeni u Kotoru, minonosci "Galeb" i "Sokol" plove pored dalmatinske obale, pozdravljeni od stanovni?tva. ^[22]
• maj - U Moskvi osnovana Asocijacija umetnika revolucionarne Rusije : formulira okvir za socijalisti?ki realizam , zamenjena je Savezom umetnika SSSR 1932.
• 18. 5. - Umetnici Sergej Djagiljev , Igor Stravinski , Pablo Picasso , Marcel Proust , James Joyce , Erik Satie i Clive Bell ru?ali u pariskom hotelu Majestic , njihov jedini zajedni?ki susret.
• 19. 5. - U Sovjetskoj Rusiji osnovana Svesavezna pionirska organizacija V. I. Lenjin .
• 19. 5. - Zavr?ava se đenovska konferencija. Usvojen Standard razmene zlata, ameri?ki dolar i britanska funta su rezervne valute.
• 21. 5. - U SAD prikazana preskupa ameri?ko-italijanska koprodukcija Nero (danas izgubljen).
• 23. 5. - Sukobi "radi?evaca i nacionalnih omladinaca" u Vodicama. ^[23]
• 25. 5. - Osnovana prva pulmolo?ka ?kola u Srbiji.
• 26. 5. - Lenjin do?iveo prvi mo?dani udar, do jeseni se oporavio.
• 26. 5. - U Nema?koj prikazan Langov film Dr. Mabuse, der Spieler .
• 28. 5. - Aktivnost bugarskih komita u Makedoniji: pored događaja na granici, napadnuto i selo Zelenikovo blizu Skoplja. Javlja se i da je Sand?ak o?i??en od bandi koje su pre mesec dana do?le iz Albanije. ^[24] Petorica ?andarma poginula u okolini ?tipa u zasedi bugarskih plja?ka?a. ^[25]
• 29. 5. - Britanski poslanik i nekada?nji bogati izdava? Horatio Bottomley osuđen na sedam godina zbog prevare.
• 30. 5. - U Washingtonu, D.C. posve?en Lincolnov memorijal .
• maj, krajem - Parafiran sporazum između Italije i KSHS o Rijeci, tj. luci Baro? i Zadru. ^[26]

• 1. 6. - Bolj?evi?ka vojska nanela poraz snagama basma?estva pod Ismail Enver pa?om .
• 1. 6. - Osnovano Kraljevsko alstersko redarstvo (od 2001. Policijska slu?ba Severne Irske ).
• 3. 6. - Prva britanska Bela knjiga o Palestini, nazvana Churchillova: predviđeno ograni?enje teritorije jevrejskog nacionalnog doma (Transjordanija ?e pripasti emiru Abdulahu), kao i useljavanja Jevreja.
• 5. 6. - Ministar finansija KSHS potpisao ugovor o zajmu od 100 miliona dolara sa ameri?kim Blerovim sindikatom banaka, za građenje ?eleznica i pristani?ta (100 miliona iz 1922. je ekvivalentno 1,7 milijardi dolara 2022). ^[27]
• 6. 6. - U Ruskoj SFSR osnovan Glavlit (Glavna uprava za?tite dr?avnih tajni u ?tampi), bavi se cenzurom i spre?avanjem objavljivanja poverljivih informacija (prvi direktor Pavel Lebedev-Poljanski ).
• 6. 6. - Ponovo otvorena zgrada Narodnog pozori?ta u Beogradu .
• 7. 6. - Otvorena peta jugoslovenska umetni?ka izlo?ba: oko 800 radova u prostorijama Druge beogradske gimnazije.

• 8. 6. - Ven?anje kralja Aleksandra i rumunske princeze Marije .
• 8. 6. - Povodom kraljevskog ven?anja, jugoslovenska fudbalska reprezentacija odigrala prvu međunarodnu utakmicu na svom terenu (FK "Soko", kasniji FK BASK ), sa Rumunijom (RTS Vremeplov).
• 8. 6. - Sukob između "frankovaca i nacionalisti?ke omladine" u Zagrebu, ima ranjenih iz revolvera. Zatim nemiri i 10. i 11. 6. ^[28] ("Hrvatski sokol" i "Hrvatska ?ena" ?e biti zabranjeni do decembra ^[29] ).
• 8. 6. - Po?inje Moskovsko suđenje eserima , ?lanovima centralnog komiteta socijalisti?kih revolucionara , jedan od prvih montiranih procesa u sovjetskoj Rusiji.
• 10. 6. - Prva italijanska regrutacija u Opatiji, fa?isti napadaju Hrvate regrute, takođe i u Voloskom. Zapaljen narodni dom "Zora". ^[30]
• 11. 6. - U SAD prikazan dugometra?ni dokumentarac Nanook of the North .
• 15. 6. - Zemaljska skup?tina JMO : pobjeda Spahove frakcije nad Maglajli?evom .
• jun - Hiperinflacija u Vajmarskoj republici : po?to konferencije nemaju re?enja za reparacije, dolazi do hiperinflacije - kurs marke ide od 320 do 7.400 za dolar u decembru, index tro?kova ?ivota raste sa 41 na 685.
• 20. 6. - Poljska vojska ulazi u ?leske Katowice , u skladu sa pro?lomese?nim sporazumom.
• 21. 6. - Novi izborni zakon u KSHS favorizuje ja?e stranke.
• 21. 6. - Herrinski masakr: u sukobima između rudara ?trajka?a i ?trajhbrehera u Herrin, Illinois gine 23 ljudi.
• 22. 6. - Agenti IRA -e ubili u Londonu feldmar?ala i poslanika Henryja Wilsona .
• 24. 6. - Ubijen nema?ki ministar inostranih poslova Walther Rathenau , po?initelji su iz ultranacionalisti?ke Organizacije Consul . Oni su ranije tokom meseca poku?ali ubiti i socijaldemokratskog politi?ara Philippa Scheidemanna , jedan njihov ?lan je i Hans Ulrich Klintzsch, komandant SA .
• 24. 6. - Japanska intervencija u Sibiru : pod pritiskom doma?eg mnenja i velikih tro?kova, Japan objavljuje da ?e se povu?i iz Sibira, sem Sahalina (Vladivostok napu?taju 15. oktobra).
• 24. 6. - Hitler zapo?eo jednomese?nu zatvorsku kaznu zbog pro?logodi?njeg napada na bavarskog secesionistu Otta Ballerstedta .
• 26. 6. - Presuda na suđenju bugarskim komitima i pomaga?ima u Skoplju: pet smrtnih presuda, 84 robije od ?ega sedam na 20 godina, 83 oslobođeni. Komitske ?ete su aktivne ovih dana i bele?i se vi?e ubistava. ^[31]
• 27. 6. - Louis II je novi knez Monaka (do 1949 ).
• 28. 6. - Irski građanski rat između pristalica i protivnika sporazuma sa Britancima o Irskoj Slobodnoj Dr?avi po?inje Dablinskom bitkom , napadom Privremene vlade na zgradu Four Courts.
• 28. 6. - Francuski mandat u Siriji i Libanu : udru?ivanjem dr?ava Damask, Alep i Latakija (Alavitska) formirana Sirijska federacija, sa glavnim gradom u Homsu. Dr?ava Druza ostaje zasebna do 1936.
• 30. 6. - Stupio na snagu novi Dunavski statut, koji reguli?e transport na Dunavu .

• 1. 7. - Po?eo veliki ?trajk ?elezni?arskih radnika u SAD - slomljen do septembra nakon nasilja i o?trih mera.
• 3. 7. - Uve?e poku?ano izazivanje iskliznu?a voza Beograd - Zagreb, kod Kuzmina. ^[32]
• 3 - 17. 7. - Prva zemaljska konferencija KPJ u Be?u - rasprava o uzrocima poraza nakon Obznane .
• 5. 7. - Na Međuvladinoj konferenciji o certifikatima identiteta za ruske izbeglice u ?enevi odlu?eno da se izdaju tzv. Nansenovi paso?i - narednih par decenija oko 450.000 apatrida dobilo ove dokumente.
• 5. 7. - Prvi izbori sa univerzalnim pravom glasa u Holandiji, uklju?uju?i ?ene.
• 5 - 6. 7. - Tzv. Pobuna 18-orice u tvrđavi Kopakabana, prvi ?in tenentizma , pokreta mlađih oficira u Brazilu .
• 6. 7. - Fa?isti Roberta Farinaccija okupirali Kremonu .
• 6. 7. - Kraljevim ukazom, Spasoju Steji?u je smrtna kazna zamenjena sa 20 godina u te?kom okovu.
• 9. 7. - Johnny Weissmuller je prvi ?ovek koji je preplivao 100 metara za manje od minuta.
• 13. 7. - Ukinuta crnogorska vlada u egzilu.
• 14. 7. - Anarhista pucao na povorku francuskog predsednika Milleranda, ali na potpuno pogre?na kola.
• jul - Nakon pro?lomese?nih izgreda, zagreba?ka policija zatvorila "Hrvatsko sokolsko dru?tvo" i "Hrvatsku ?enu" (rad im je ponovo dozvoljen vladinom odlukom slede?eg januara). ^[33]
• 19. 7. - Pad Factine vlade u Italiji, ali po?to niko ne mo?e sastaviti novu, novi Factin kabinet je ustoli?en 1. avgusta.
• 20. 7. - Biv?i nema?ki Togoland i formalno podeljen na Britanski i Francuski Togoland , prema mandatu Dru?tva naroda (Britanski je od 1957. deo Gane a Francuski je od 1960. nezavisni Togo ).
• 21. 7. - Reaguju?i na Rathenauovo ubistvo, u Nema?koj donesen Zakon za za?titu republike.
• 22. 7. - Narodna skup?tina KSHS je usvojila Blerov zajam - opozicija nije u?estvovala u glasanju, radikalski disidenti su tvrdili da im je nuđen novac za glasanje (ugovor je potpisan 10. avgusta).
  • KSHS zakl?u?ila Blerov zajam od 100 miliona dolara na ameri?kom finansijskom tr?i?tu za gradnju Jadranske ?eleznice i popunu kase - iskori??eno 46 miliona, od pruge se odustalo ^[34] (pruga je trebala da ide trasom Beograd-Vi?egrad-Kotor, ?to je izmenjeno 1924 ^[35] ).
• 24. 7. - Dru?tvo naroda ratifikovalo mandate za Palestinu i za Siriju. Na istom zasedanju, savet je utvrdio miroljubive namere bugarskih suseda, nakon ?to je Bugarska tra?ila komisiju za ispitivanje prilika na granicama.
• 26 - 27. 7. - Fa?ista Italo Balbo je zauzeo Ravenu povodom ubistva jednog fa?iste - dolazi do krvavih nereda, zapaljen je hotel, sedi?te socijalista.
• 27. 7. - U RSFSR osnovana ?erkeska (Adigejska) autonomna oblast (od 1991-92. Republika Adigeja unutar RF ).
• 28. 7. - Tripolitanske plemenske vođe ponudile vlast kirenai?kom emiru Idrisu al Sanusiju - ovaj se premi?lja jer ?e time izazvati neprijateljstvo Italije, pristaje u novembru, ali ubrzo odlazi u Egipat.
• 30. 7. - Dodatak Programu HRSS : suverena Hrvatska u konfederaciji sa Srbijom.
• 31. 7. - 7. 8. - Savez rada organizovao u Italiji generalni ?trajk protiv fa?isti?kog nasilja ali je suzbijen.

• 2. 8. - Swatow -ski tajfun pogodio kineski grad Shantou u provinciji Guangdong , najmanje 50.000 mrtvih.
• 3. 8. - Sukobi između fa?ista i socijalista u Milanu , zapaljena zgrada socijalisti?kih novina Avanti! .
• 4. 8. - Crvena konjica ubila Enver-pa?u blizu Du?anbea .

• 6. 8. - U opticaju nov?anice od 10 dinara, izrađene u SAD (povu?ene 1928, vrede do 1935).
• 7. 8. - Dvanaest esera osuđeno na smrt u Moskvi, kazna ukinuta pod uslovom da SRP ne deluje protiv sovjetskog re?ima (pre?iveli ?e biti likvidirani u ?istki 1936).
• 5. 8. - U Los Angelesu prikazan film Blood and Sand sa Rudolphom Valentinom .
• 13. 8. - Prvi Jugoslovenski svesokolski slet u Ljubljani.
• 15. 8. - Ikhwani iz Saudi Arabije na ?elu sa Eqab bin Mohayom upali u Transjordaniju, Britanci ih odbili uz pomo? bornih kola.
• 15. 8. - Najtopliji dan leta u Beogradu: 39,3 stepena.
• 17. 8. - Sovjetska tajna policija hapsi 160 intelektualaca u Moskvi, Petrogradu, Odesi i Harkovu da bi bili deportovani iz zemlje.
• 18. 8. - Objavljen je nema?ki standard DIN 476 koji definira formate papira A, B i C serije (→ ISO 216 od 1975).
• 20 - 22. 8. - Na Ro?niku kod Ljubljane odr?ana Prva konferencija SKOJ .
• 22. 8. - Irski građanski rat: u zasedi ubijen Michael Collins .
• 26. 8. - Gr?ko-turski rat (1919?1922) : posle 11 meseci neaktivnosti, Bitkom kod Dumlupınara po?inje turska Velika ofanziva protiv gr?kih snaga u Anadoliji .
• 26. 8. - Japanska za?ti?ena krstarica Niitaka se nasukala i prevrnula na obali Kam?atke, 284 poginulih.
• 27. 8. - Referendum u ?vedskoj odbacuje sa 51% prohibiciju alkohola.

• 28. 8. - ?ileanski parobrod Itata potonuo u oluji, preko 400 mrtvih.
• 30. 8. - Grci potu?eni u Bici kod Dumlupinara, be?e 400 km do Smirne , mo?da polovina vojnika u Anadoliji ?e biti izba?ena iz stroja.
• 31. 8. - ?ehoslova?ka i Kraljevina SHS obnovili savez iz 1920. - osnova Male Antante .
• leto - Su?a je izazvala glad u Dalmaciji, Crnoj Gori i Hercegovini. ^[36]

• 4. 9. - Ministarstva pravde i unutra?njih dela naređuju da se od zemljorednika u Dalmaciji naplati dohodak u korist posednika, koji nije napla?ivan ?etiri godine - kasnije tokom meseca dolazi do nereda u nekoliko mesta. ^[37]
• 5. 9. - U Kaliforniji umrla Sarah Winchester , ?ime posle 38 godina prestaje gradnja Winchester Mystery House -a.
• 9. 9. - Turci u?li u Smirnu/ Izmir , ?ime je gr?ko-turski rat prakti?no okon?an.
• 9. 9. - Dvanaest slu?ajeva velikih boginja u Beogradu, naređeno "pelcovanje" radnika i u?enika.
• 9 - 28. 9. - Finansijski komitet Dru?tva naroda zadu?en za ekonomski spas Austrije. (→ fr )
• 10. 9. - Kongres javnih radnika u Zagrebu - za Jugoslaviju, tra?i se revizija ustava. Po?to je prisutan i Ljuba Davidovi? , dolazi do sukoba sa Pribi?evi?evom strujom u Demokratskoj stranci.
• 10. 9. - Prikazan prvi kratki komi?ni film iz serijala Our Gang - 220 filmova do 1944.
• 11. 9. - U Jerevanu ratifikovan Karski ugovor - Turska dobija Karsku oblast, koju ve?inom ve? dr?i pod kontrolom.
• 12. 9. - Pola Negri (Apolonia Chalupec), stigla je u New York, kao prva evropska zvezda koja je potpisala ugovor u SAD, sa Paramountom.
• 13. 9. - Po?inje Veliki po?ar u Smirni , po?etak etni?kog ?i??enja i genocida u Turskoj.
• 13. 9. - U El Aziziji, Libija, izmereno 58 °C u hladu.
• 15. 9. - Canakkaleska kriza : neki britanski politi?ari razmi?ljaju o ratu sa Turcima koji se pribli?avaju neutralnoj zoni u Canakkaleu i Carigradu - nemaju podr?ku, ?ak ni od Kanade.
• 16. 9. - Trans-jordanski memorandum: Dru?tvo naroda odlu?ilo da ?e Transjordanija imati administraciju nezavisnu od Palestine, na ?elu sa Abdulahom I ; granica je reka Jordan.
• 16. 9. - Novim trgovinskim ugovorom omogu?en izvoz vina u ?ehoslova?ku i piva u KSHS. ^[38]
• 17. 9. - U Beratu progla?ena autokefalnost Albanske pravoslavne crkve , ?to Vaseljenska patrijar?ija priznaje 1937.
• 18. 9. - Mađarska u?la u Dru?tvo naroda (povukla se 1939).
• 19. 9. - Dragoljub Milovanovi? , sekretar Centralne uprave SKOJ-a, ubijen prilikom poku?aja povratka iz Austrije u Jugoslaviju. Sima Markovi? se vratio iz Austrije no?u 21/22. 9. ^[39]
• 22. 9. - U SAD usvojena Fordney?McCumberova carina, koja povi?ava stope na mnoge industrijske i poljoprivredne proizvode.
• 24. 9. (11. 9. po j.k.) - Pokret 11. septembra u Gr?koj: vojna pobuna protiv kralja.
• 27. 9. - Gr?ki kralj Konstantin I abdicirao i napustio zemlju, za novog kralja progla?en njegov sin đorđe II (vl. 1922-24. i 1935-47.).
• 29. - 30. 9. - Filozofski brod : prvi prevoz nepo?udnih intelektualaca iz SSSR u Nema?ku - s jo? jednim brodom u novembru 160 ljudi, a ukupno ove godine proterano 225 intelektulaca (egzil umesto egzekucije - Lenjinova ideja).

• 1. 10. - Sukob na kongresu Italijanske socijalisti?ke partije : izba?eni osnivaju Ujedinjenu socijalisti?ku partiju , na ?elu su Filippo Turati i Giacomo Matteotti , tu su i Giuseppe Saragat i Sandro Pertini .
• 8 - 9. 10. - Spaska operacija ( ?turm Spasska ) je uspeh Crvenih na Dalekom istoku.
• 10. 10. - Britanski mandat nad Mezopotamijom , sklopljen Anglo-ira?ki ugovor: Britanci imaju kontrolu nad inostranim i vojnim poslovima (Ira?ani ratifikovali tek 1924, prevaziđen ugovorom iz 1930).
• 11. 10. - Potpisano Mudanysko primirje : gr?ke trupe moraju napustiti Jedrene i isto?nu Trakiju do Marice, po?inje egzodus Grka i Jermena.
• 13. 10. - Mobilizacija fa?ista i d'Anunciovih legionara u Rijeci, zaposedaju granicu prema KSHS - fa?isti ?ele spre?iti italijansko povla?enje iz tre?e zone.
• 14. 10. - Adolf Hitler vodi nekoliko stotina juri?nika u grad Coburg gde se tuku sa levi?arima (u?esnicima ?e kasnije biti izdata Kobur?ka zna?ka ).
• 15. 10. - Rumunski kralj Ferdinand krunisan u Alba Juliji.
• oktobar - Hrvatski blok (HRSS, HZ i HSP-F) pregovara sa Demokratskom strankom o ru?enju vlade Pa?i?-Pribi?evi?.
• oktobar - Todor Aleksandrov iz VMRO pokrenuo napad na Nevrokop u Bugarskoj, upori?te sandanista, federalista i Todora Panice ^[40] .
• 18. 10. - Prikazan film Robin Hood sa Douglasom Fairbanksom , jedan od najskupljih holivudskih filmova 1920-tih.

• 19. 10. - Britanski premijer David Lloyd George dao ostavku nakon ?to su konzervativci odlu?ili da raskinu koaliciju (posledica ?anakkaleske krize).
• 20. 10. - Edo Lukini? je novi predsednik Narodne skup?tine KSHS umesto Ivana Ribara. Demokrate su podeljene na glasanju, sa radikalima je dogovoreno da vlada podnese ostavku nakon kumanovske proslave.
• 20. 10. - Harold R. Harris je prvi pilot koji se spasao padobranom iz aviona.
• 21. 10. - Ameri?ka okupacija Dominikanske Republike (1916?24) : Juan Bautista Vicini Burgos postaje privremeni predsednik, prema sporazumu Hughes-Peynado od pro?log juna - slu?i do organizovanja izbora 1924.
• 23. 10. - Konzervativac Bonar Law je novi britanski premijer (do slede?eg maja).
• 23. 10. - Popis u Mandatnoj Palestini : 757.182 stanovnika, 78% muslimana, 11% jevreja, 10% hri??ana.
• 24. 10. - Proslava desetogodi?njice Kumanovske bitke (u?esnici bitke se kasnije ?ale jer nisu pozvani ^[41] ).
• 25. 10. - Donesen Ustav Irske Slobodne Dr?ave (do 1937 ).
• 25. 10. - Nakon povla?enja Japanaca, Crvena armija zauzima Vladivostok , pad Privremene priamurske vlade - zvani?an kraj Ruskog građanskog rata ( Jakutska pobuna traje do slede?eg juna).
• 28. 10. - Fa?isti?ki Mar? na Rim : italijanski kralj odbija premijerov zahtev da se proglasi ratno stanje, jer se sumnja u poslu?nost vojnika, kralj poziva Mussolinija na razgovore.
• 29. 10. - Benito Musolini dobija mandat za vladu Italije , prvih godina je i ministar unutra?njih i spoljnih poslova.
• 29. 10. - Fa?isti demolirali i zapalili socijalisti?ki dom u Rijeci ( Slobodna Dr?ava ), sutradan grupe fa?ista upadaju u Su?ak i Bakar (KSHS) ^[42] .
• 29. 10. - Protestni skup i ?etnja ratnih invalida u Beogradu zbog neispunjene potpore i obe?anja.
• 29. 10. - Razbojni?ka dru?ina Jusufa Mehoni?a napala grupu ?andarma kod Sjenice. ^[43]

• 1. 11. - Velika nacionalna skup?tina Turske ukinula sultanat , poslednji sultan Mehmed VI. odlazi u progonstvo 17. novembra.
• 1. 11. - Stupa na snagu Stevensonov plan: ograni?enje britanske proizvodnje kau?uka na Cejlonu i u Malaji radi podizanja cena - Holanđani ?e uve?ati proizvodnju u Indoneziji i preuzeti ve?inu ameri?kog tr?i?ta.

• 4. 11. - Otkriven ulaz u Tutankhamonovu grobnicu ( Howard Carter , Lord Carnarvon i dr. u?li unutra 26. 11. ).
• 5. 11.? - Nota Ankarske vlade zahteva povla?enje saveznika iz Carigrada.
• 9. 11. - Bugarski premijer Stambolijski u poseti Beogradu.
• ca. 11. 11. - Međunarodna komisija za razgrani?enje KSHS i Albanije je zavr?ila rad na poslednjem sektoru, Skadarsko jezero - đeravica, ?ime je omogu?eno ukidanje neutralne zone. ^[44]
• 11. 11. - Razorni Vallenarski zemljotres u ?ileu, cunami opa?en ?irom Pacifika, nekoliko stotina mrtvih.
• 11. 11. - Skup?tina KSHS usvojila kredit za vojni materijal od 800 miliona dinara.
• 14. 11. - Komercijalna British Broadcasting Company po?inje emitovanje (od 1926. to je British Broadcasting Corporation sa kraljevskom poveljom).
• novembar - Gr?ka vlada ratifikovala konvenciju o tranzitnoj trgovini preko Soluna i srpskoj/jugoslovenskoj slobodnoj zoni, iz 1914. ^[45] (tj. u decembru? ^[46] ).
• novembar - Vrhunac Gruzijske afere , sukoba između lokalnih i moskovskih gruzinskih bolj?evika.
• novembar - Pripadnici nacisti?kog Sturmabteilung a prvi put dobijaju uniforme - jo? uvek nisu smeđe, ko?ulje te boje su uvedene 1924.
• 15. 11. - Dalekoisto?na Republika priklju?ena Ruskoj SFSR .
• 15. 11. - Izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu, prvi nakon odlaska Irske: ve?ina za konzervativce, veliki napredak laburista, koji postaju glavni takmac torijevcima, umesto liberala.
• 15. 11. - Arthur Bernardes je novi predsednik Brazila (do 1926), mandat u senci revolucionarnih pretnji.
• 18. 11. - HSP -F (frankovci) prekidaju pregovore sa demokratama.
• 18. 11. - Mahmud Barzanji proglasio Kraljevinu Kurdistan oko Sulejmanije u Iraku, Britanci ga porazili 1924.
• 19. 11. - Abdul Med?id II. izabran za kalifa (polo?aj ukinut 1924.).
• 21. 11. - Prvi zvani?ni sastanak Lozanske konferencije o zameni sporazuma iz Sevra sa Turskom.
• 24. 11. - Zemljotres kod Osijeka ( M 5.3, Int. VII-VIII).
• 24. 11. - Knji?evnik i protivnik Anglo-irskog ugovora Robert Erskine Childers streljan u Dablinu zbog posedovanja oru?ja.
• 25. 11. - Frankovci izba?eni iz Hrvatskog bloka, Radi? ih optu?uje da su veleizdajnici koji su ?eleli priklju?iti Hrvatsku Mađarskoj.
• 25. 11. - Italijanski parlament dao Musolinijevoj vladi vanredna ovla??enja za finansijsku i administrativnu reorganizaciju do kraja 1923.
• 25. 11. - Turske vlasti preuzimaju Jedrene , a ?itavu Isto?nu Trakiju do kraja meseca.
• 27. 11. - Sneg u Dubrovniku i Splitu. ^[47] Sne?nom burom je naro?ito pogođena Zagora, stradavaju stoka i ljudi, ^[48] u Kijevu se smrzlo ?est ?obana. ^[49]
• 28. 11. - Suđenje ?estorici za veleizdaju u Gr?koj : petorica visokih politi?ara i jedan general osuđeni i streljani istog jutra.
• 29. 11. - Ljuba Davidovi? prihvata uslove Hrvatskog bloka, ako ovi prekinu bojkot skup?tine (ali oni to jo? ne ?ele).
• 29. 11. - U Rlevcima kod Velesa ubijene vojvode VMRO Ilija Ku?ev, Ivan Go?ev i Mane Kratovski. ^[50]

• 1. 12. - U sovjetskoj Rusiji stupio na snagu Zemlji?ni zakon, ?ene na papiru dobile jednaka prava.
• 1. 12. - Blizu Tolosa kod Podgorice uhva?ena razbojni?ka dru?ina Vuka Radovi?a.
• 2. 12. - Pad koalicione radikalno - demokratske vlade KSHS, s obrazlo?enjem da su demokrate vodili pregovore sa Hrvatskim blokom .

• 2. 12. - Uqairskim protokolom povu?ene granice britanskih Iraka i Kuvajta sa Ibn Saudovim Sultanatom Nad?d , ustanovljene dve neutralne zone (saudijsko-kuvajtska zona podeljena 1970, a saudijsko-ira?ka 1982).

• 3. 12. - Ahmet Zogu dolazi na ?elo albanske vlade (zatim predsednik 1925-28 i kralj 1928-39).
• 4. 12. - VMRO pod Todorom Aleksandrovim digao ustanak oko ?ustendila u Bugarskoj. Posle neuspeha se navodno sklonio sa jo? nekim komitama u bregalni?ki okrug KSHS, vlasti su ga ucenile za sto hiljada dinara. ^[51]
• 4. 12. - Gr?ki princ Andrija, kome je opro?tena smrtna kazna, napu?ta zemlju britanskim brodom - s njime je i 1,5-godi?nji Filip , budu?i britanski princ.
• 4. 12. - Ministar saobra?aja prihvatio raskid ugovora sa Srpskim brodarskim dru?tvom, koje se likvidira (radionica Brodarskog sindikata na ?ukarici izgorela 21. 12., mogu?e podmetnutim po?arom; novi ministar produ?io ugovor sa sindikatom za godinu dana ^[52] ).
• 5. 12. - Seljaci plja?kaju u Sofiji i napadaju opozicionare. ^[53]
• 6. 12. - Ratifikacijom Anglo-irskog sporazuma i stupanjem na snagu irskog ustava okon?ana Irska Republika, a ustanovljena Irska Slobodna Dr?ava , dominion pod britanskim suverenom (republika od 1937 ).
• 7. 12. - Podela Irske : Severna Irska glasala za izuze?e iz Irske Slobodne Dr?ave.
• ca. 8. 12. - Pruga Skoplje-Gostivar-Ohrid prekinuta zbog sne?nih smetova. ^[54] Javlja se 27. 12. da su vukovi pojeli tri vojnika na putu Ohrid - Bitolj i dvojicu Cigana-muzi?ara između Konjara i Aleksandrovca kod Skoplja. O "nezapam?enim" sne?nim nepogodama se javlja i iz Crne Gore i BiH (npr. 13 mrtvih u srezu Livno ca. 12-16. 12.). Nastavlja se glad u Dalmaciji i drugim pasivnim krajevima.
• 11. 12. - Londonska konferencija o reparacijama prekinuta jer nije bilo sporazuma - nastavlja se u januaru.
• decembar - Po?to je komisija obavila razgrani?enje Albanije i KSHS od Koraba do Ohridskog jezera, neutralna zona je 15. 12. su?ena na 500 metara (?). Put Struga-Debar je ostao KSHS, kao i sela Spas, Bani?te, Hete. ^[55]
• 15. 12. - Lenjin do?iveo drugi mo?dani udar zbog koga se povla?i iz aktivne politike; sastavlja " testament ".
• 16. 12. - Nikola Pa?i? formirao homogenu, manjinsku, radikalsku vladu, bez Pribi?evi?evih demokrata; raspisani izbori za 18. mart (prvi put ministar: Milan Stojadinovi? , finansije).
• 16. 12. - Prvi predsednik Poljske republike Gabriel Narutowicz ubijen samo pet dana nakon stupanja na polo?aj, po?initelj je desni?arski slikar Eligiusz Niewiadomski . Za novog predsednika je izabran Stanisław Wojciechowski (do 1926), a Jozef Piłsudski raniji naczelnik zemlje je na ?elu general?taba (do 1923, vra?a se na vlast pu?em 1926).
• 16. 12. - Ba?ena bomba na auto bugarskog ministra unutra?njih poslova Rajka Daskalova, nije povređen.
• decembar - Emir Kirenaike Idris odlazi u Egipat, otpor Italijanima na ?elu sa Omarom al-Mokhtarom traje do 1931. (Idris ?e biti kralj Libije 1951-69).
• 18. 12. - Torinski masakr : fa?isti zapalili sedi?te sindikata u Torinu , ubili 11 komunista i sindikalaca.
• 22. 12. - Balgijski senat odbacio predlog zakona za uvođenje flamanskog jezika na univerzitete; frankofoni studenti su ?trajkovali prethodnog dana i spre?ili ulazak flamanskih.
• ca. 22. 12. - Odmetnici upali u Vusanje kod Andrijevice, predali se nakon borbe sa ?andarmima.
• 26. 12. - Nema?ke reparacije: nakon mnogih drugih propu?tenih isporuka, nije isporu?ena kvota drveta, saveznici se sla?u da je to bilo u lo?oj veri. Ovo vodi franko-belgijskoj Okupaciji Rura slede?eg meseca.
• 27. 12. - Stupio u slu?bu prvi namenski građeni nosa? aviona, japanski H?sh? ,
• 30. 12. - Potpisan Ugovor o obrazovanju SSSR , prve ?lanice su Ruska SFSR , Ukrajinska i Beloruska SSR i Zakavkaska SFSR . Lenjin je prvi predsednik Saveta narodnih komesara (premijer).

• 
  ?etiri republike SSSR + 2 narodne republike
• 
  Sovjetska Centralna Azija 1922
• 
  SSSR

• Kurs dinara za dolar se kretao od 70 u januaru do 94 u decembru. ^[56]
• Osnovane ekstremisti?ke organizacije SRNAO i HANAO (Srpska odn. Hrvatska nacionalna omladina), obe su protivteza ORJUNI (i jedna drugoj).
• U Zagrebu osnovana Tvornica olovnih proizvoda.
• Doma?i film " Tragedija na?e dece ".
• Hiperinflacija u Nema?koj, pri kraju godine 7.000 maraka za dolar.
• U Australiji izmi?ljen namaz vegemite .
• " Argonauti zapadnog Pacifika ", etnolo?ka studija Bronisława Malinowskog .
• The Dual Mandate in British Tropical Africa britanskog kolonijalnog administratora Fredericka Lugarda izla?e princip Indirektne vladavine nad kolonijama.

Glavni ?lanak: :Kategorija:Rođeni 1922.

• 1. 1. - Kolj ?iroka , dru?tveno-politi?ki radnik SAP Kosovo, SR Srbije i SFRJ († 1994 )
• 9. 1. - Ahmed Sekou Toure , prvi predsednik Gvineje († 1984 )
• 17. 1. - Betty White , glumica, komi?arka († 2021 )
• 21. 1. - Predrag Vranicki , hrvatski i jugoslavenski filozof († 2002 )
• 21. 1. - Telly Savalas , glumac, peva? († 1994 )
• 21. 1. - Paul Scofield , glumac († 2008 )
• 26. 1. - đuro Pulitika , slikar († 2006 )
• 28. 1. - Dobrila Mati? , glumica († 1993 )

• 1. 2. - Soja Jovanovi? , prva ?ena re?iser u Jugoslaviji († 2002 )
• 1. 2. - Renata Tebaldi , operska peva?ica, sopran († 2004 )
• 10. 2. - Arpad Goncz , predsednik Mađarske († 2015 )
• 12. 2. - Salih Behmen , "Mladi Musliman" († 1990 )
• 20. 2. - Milijan Neori?i? , gradona?elnik Beograda († 2014 )
• 22. 2. - Cvijeta Grospi? , hrvatska knji?evnica († 2015 )
• 24. 2. - Richard Hamilton , slikar († 2011 )

• 1. 3. - Yitzhak Rabin , izrealski general, premijer, nobelovac za mir († 1995 )
• 2. 3. - Branko Pavi?evi? , predsjednik CANU († 2012 )
• 5. 3. - Pier Paolo Pasolini , filmski re?iser, umetnik, novinar († 1975 )
• 8. 3. - Ralph H. Baer , "otac video igara" († 2014 )
• 12. 3. - Jack Kerouac , ameri?ki knji?evnik († 1969 )
• 14. 3. - Voja Cari? , knji?evnik, novinar, ured. Radio Beograda († 1992 )
• 20. 3. - Carl Reiner , glumac, re?iser, producent, pisac († 2020 )
• 21. 3. - Russ Meyer , filmski re?iser, producent... († 2004 )
• 31. 3. - Slavoljub Slava Bogojevi? , srpski slikar († 1978 )

• 1. 4. - Neda Depolo , dramaturg Radio Beograda († 1996 )
• 3. 4. - Doris Day , glumica, peva?ica († 2019 )
• 4. 4. - Vasa Panteli? , glumac i spiker Radio Beograda († 2008 )
• 10. 4. - Vesna Parun , hrvatska pjesnikinja († 2010 )
• 13. 4. - Julius Nyerere , predsednik Tanzanije († 1999 )
• 16. 4. - Kingsley Amis , knji?evnik († 1995 )
• 19. 4. - Erich Hartmann , leta?ki as iz II svetskog rata († 1993 )
• 22. 4. - Nada Naumovi? , narodni heroj († 1941 )
• 23. 4. - Fadil Had?i? , satiri?ar i sineast († 2011 )

• 5. 5. - Arif Herali? , rudar, lik sa nov?anice († 1971 )
• 10. 5. - Miodrag B. Proti? , slikar, osniva? i prvi upravnik Muzeja savremene umetnosti u Beogradu († 2014 )
• 14. 5. - Franjo Tuđman , general JNA, povjesni?ar, disident, prvi predsjednik Republike Hrvatske († 1999 .)
• 14. 5. - Sinan Hasani , predsednik Predsedni?tva SFRJ († 2010 )
• 15. 5. - Enrico Berlinguer , italijanski politi?ar, KPI († 1984 )
• 20. 5. - Kre?o Golik , hrvatski filmski i TV redatelj († 1996 .)
• 22. 5. - Mirjana Gross , povjesni?arka († 2012 )
• 27. 5. - Christopher Lee , glumac († 2015 )
• 27. 5. - Otto Carius , nema?ki tenkovski as († 2015 )
• 29. 5. - Iannis Xenakis , kompozitor († 2001 )
• 31. 5. - Denholm Elliott , glumac († 1992 )

• 10. 6. - Judy Garland , glumica, peva?ica († 1969 )
• 18. 6. - Nela Er?i?nik , glumica, komi?arka († 2007 )
• 26. 6. - Eleanor Parker , glumica († 2013 )
• 29. 6. - Vasko Popa , srpski pisac i akademik († 1991 )

• 2. 7. - Pierre Cardin , modni kreator († 2020 )
• 7. 7. - Dejan Medakovi? , srpski istoriograf i knji?evnik, predsednik SANU († 2008 )
• 9. 7. - Dragutin Dobri?anin , srpski glumac († 1988 )
• 10. 7. - Jake LaMotta - "Razjareni bik", bokser († 2017 )
• 18. 7. - Ico Voljevica , slikar, karikaturista, humorista († 2008 )
• 26. 7. - Blake Edwards , ameri?ki re?iser († 2010 )

• 4. 8. - Janez Stanovnik , dru?tveno-politi?ki radnik SR Slovenije i SFRJ († 2020 )
• 9. 8. - Predrag Tasovac , glumac († 2010 )
• 12. 8. - Vojislav Nanovi? , filmski reditelj († 1983 )
• 13. 8. - Mirko Tepavac , dru?tveno-politi?ki radnik SR Srbije i SFRJ († 2014 )
• 19. 8. - Predrag Kne?evi?-Kne?a, bard sportskog novinarstva († 2008 )
• 20. 8. - Bogdan Bogdanovi? , arhitekta, gradona?elnik Beograda († 2010 )
• 21. 8. - Mel Fisher , lovac na podvodno blago († 1998 )
• 29. 8. - Arsenije Stefanovi? , novinar, filmski kriti?ar, idejni tvorac ?tafete mladosti († 2000 )
• 29. 8. - Mate Relja , filmski reditelj († 2006 )

• 1. 9. - Mihajlo Mitrovi? , srpski arhitekta († 2018 )
• 1. 9. - Yvonne De Carlo , glumica, peva?ica, plesa?ica († 2007 )
• 1. 9. - Vittorio Gassman , glumac, re?iser († 2000 )
• 8. 9. - Sid Caesar , glumac, komi?ar († 2014 )
• 9. 9. - Manolis Glezos , gr?ki pripadnik otpora, politi?ar († 2020 )
• 10. 9. - Draga Jona? , spiker Radio Beograda († 2007 )
• 12. 9. - Jure Bili? , dru?tveno-politi?ki radnik SR Hrvatske i SFRJ († 2006 )
• 15. 9. - Voja ?olanovi? , knji?evnik i prevodilac († 2014 )
• 15. 9. - Jackie Cooper , glumac, re?iser († 2011 )
• 17. 9. - Agostinho Neto , prvi predsednik Angole († 1979 )
• 19. 9. - Emil Zatopek , atleti?ar († 2000 )
• 21. 9. - Vladimir Ru?djak , operni pjeva?, bariton († 1987 )
• 29. 9. - Olga Jevri? , vajar, akademik († 2014 )
• 29. 9. - Lizabeth Scott , glumica († 2015 )

• 1. 10. - Branko Pe?i? , gradona?elnik Beograda († 1986 )
• 17. 10. - Borislav Mihajlovi? Mihiz , knji?evnik i scenarista († 1997 )
• 22. 10. - Radovan Samard?i? , istori?ar († 1994 )
• 25. 10. - Abdurahman ?alja , glumac († 1994 )
• 31. 10. - Norodom Sihanouk , kralj Kambod?e († 2012 )
• 31. 10. - Barbara Bel Geddes , glumica, spisateljica († 2005 )

• 8. 11. - Christiaan Barnard , kardiohirurg († 2001 )
• 9. 11. - Dorothy Dandridge , glumica († 1965 )
• 11. 11. - Kurt Vonnegut , ameri?ki knji?evnik († 2007 )
• 11. 11. - George Blake , dvostruki agent († 2020 )
• 14. 11. - Veronica Lake , ameri?ka glumica († 1973 .)
• 14. 11. - Boutros Boutros-Ghali , generalni sekretar UN († 2016 )
• 15. 11. - Francesco Rosi , filmski re?iser († 2015 )
• 16. 11. - Jose Saramago , knji?evnik, nobelovac († 2010 )
• 19. 11. - Rajko Miti? , fudbaler († 2008 )
• 19. 11. - Jurij Knorozov , lingvista, epigraf († 1999 )
• 20. 11. - Ana Krasojevi? , glumica († 2010 )
• 26. 11. - Charles M. Schulz , crta? stripa († 2000 )
• 29. 11. - Du?ko Radovi? , knji?evnik, scenarista, novinar, urednik († 1984 )

• 8. 12. - Lucian Freud , slikar († 2011 )
• 18. 12. - Josip Bobi Marotti , hrvatski glumac († 2011 )
• 24. 12. - Ava Gardner , ameri?ka filmska glumica († 1990 )
• 28. 12. - Stan Lee , crta? stripa († 2018 )
• 30. 12. - Ljubi?a Ba?i? , glumac, pesnik († 1999 )

• Blagoje Jovovi? , pripadnik JVuO († 1999 )

Glavni ?lanak: :Kategorija:Umrli 1922.

• 5. 1. - Ernest Shackleton , polarni istra?iva? (* 1874 )
• 14. 1. - Pavle Juri?i? ?turm , srpski general (* 1848 )
• 14. 1. - Milo? Bo?anovi? , srpski general (* 1863 )
• 22. 1. - Benedikt XV. , papa (* 1854 )
• 22. 1. - Camille Jordan , matemati?ar (* 1838 )
• 27. 1. - Nellie Bly , istra?iva?ka novinarka (* 1864 )

• 1. 2. - Yamagata Aritomo , japanski feldmar?al, biv?i premijer (* 1838 )
• 1. 2. - William Desmond Taylor , glumac i re?iser (* 1872 )
• 5. 2. - Eduard Slavoljub Penkala , hrvatski izumitelj (* 1871 .)
• 25. 2. - Henri Desire Landru , serijski ubica (* 1869 )

• 3. 3. - Vladimir Jovanovi? , srpski liberalni politi?ar, ekonomista (* 1833 )
• 4. 3. - Bert Williams , vodviljski zabavlja? (* 1874 )
• 8. 3. - Alija Alijagi? , ?lan KPJ, atentator (* 1896 )

• 1. 4. - Karlo I. , posljednji austrougarski car (* 1887 )
• 1. 4. - Hermann Rorschach , ?vajcarski psiholog (* 1884 )
• 8. 4. - Erich von Falkenhayn , nema?ki general (* 1861 )
• 18. 4. - Svetomir Nikolajevi? , srpski pisac i politi?ar (* 1844 )
• 23. 4. - Vlaho Bukovac , hrvatski slikar (* 1855 .)

• 16. 5. - Rudolf Montecuccoli , biv?i komandant austrougarske mornarice (* 1843 )
• 25. 5. - Andrija Baki? , ruski beli general (* 1878 )
• 26. 5. - Ernest Solvay , belgijski hemi?ar, industrijalac (* 1838 )

• 6. 6. - Lillian Russell , glumica, peva?ica (* 1860 )
• 9. 6. - Julije Deutsch , arhitekt (* 1859 )
• 18. 6. - Jacobus Kapteyn , astronom (* 1851 )
• 22. 6. - Henry Hughes Wilson , britanski feldmar?al, politi?ar (* 1864 )
• 26. 6. - Albert I , knez Monaka (* 1848 )
• 28. 6. - Velimir Hlebnjikov , ruski knji?evnik (* 1885 )

• 4. 7. - Lothar von Richthofen , nema?ki leta?ki as (* 1894 )
• 5. 7. - Bobby Connelly , glumac (* 1909 )
• 20. 7. - Andrej Markov , ruski matemati?ar (* 1856 )
• 21. 7. - D?emal-pa?a , osmanski general i lider (* 1872 )

• 2. 8. - Alexander Graham Bell , ameri?ki fizi?ar i izumitelj ?kotskog porijekla (* 1847 .)
• 3. 8. - Stojan Ribarac , srpski politi?ar (* 1855 )
• 4. 8. - Enver-pa?a , osmanski general i dr?avnik (* 1881 )
• 12. 8. - Arthur Griffith , potpredsednik IRA, predsednik skup?tine (* 1872 )
• 14. 8. - Viscount Northcliffe , britanski novinski magnat (* 1865 )
• 22. 8. - Michael Collins , predsednik privremene irske vlade (* 1890 )
• 29. 8. - Georges Sorel , filozof, teoreti?ar revolucionarnog sindikalizma (* 1847 )
• 31. 8. - Milutin Vu?ini? , crnogorski general i politi?ar (* 1869 )

• 5. 9. - Sarah Winchester , graditeljka "Tajanstvene ku?e" (* 1840 )
• 19. 9. - Dragoljub Milovanovi? , sekretar Centralne uprave SKOJ (* 1902 )
• 29. 9. - Marija Krucifiksa Kozuli? , ?asna sestra (* 1852 )

• 22. 10. - Ja?a Tomi? , novinar, politi?ar, knji?evnik (* 1856 )

• 18. 11. - Marcel Proust , francuski knji?evnik (* 1871 .)
• 24. 11. - Robert Erskine Childers , irski knji?evnik i politi?ar (* 1870 )

• 16. 12. - Gabriel Narutowicz , predsednik Poljske (* 1865 )

• Fizika : Niels Bohr (za usluge u ispitivanju strukture atoma i radijacije koja poti?e iz njih, → Bohrov model , princip korespondencije )
• Kemija : Francis William Aston (otkri?e izotopa u velikom broju neradioaktivnih elemenata i pravilo cijelog broja )
• Fiziologija i medicina : Archibald Vivian Hill (otkri?e u vezi proizvodnje toplote u mi?i?ima) i Otto Fritz Meyerhof (otkri?e fiksnog odnosa između potro?nje kiseonika i metabolizma mle?ne kiseline u mi?i?ima)
• Knji?evnost : Jacinto Benavente (sre?an manir u kojem je nastavio ?uvene tradicije ?panske drame)
• Mir : Fridtjof Nansen ("Nansenovi paso?i" za izbeglice)

Literatura

• Chronology 1922 Arhivirano 2020-04-02 na Wayback Machine-u , Indiana University
• "Politika", 12. januar 1923. str.1-2 . digitalna.nb.rs (pristup. 27.10.2015.)