Ма?арска револуци?а 1956.

Ма?арска револуци?а 1956.
	; Уништени сов?етски тенк у Будимпешти
Време	23. октобар ? 10. новембар 1956 .
Место	Народна Република Ма?арска
Повод	Повлаче?е сов?етских трупа из Ма?арске, оконча?е сов?етске доминаци?е у Ма?арско?, демократи?а , политичка слобода , национално самоопреде?е?е , демократски соци?ализам , радничка права , слобода говора , слобода штампе
Исход	Победа СССР, слом револуци?е
Сукоб?ене стране
СССР ; ? Служба државне безбедности (AVH)	Ма?арски револуционари
?ачина
31.500 трупа ; 1.130 тенкова	неутвр?ен бро? во?ника, милици?е и наоружаних цивила
Жртве и губици
Погинуло сов?етских во?ника: 722 ; Повре?ено: 1.251	Погинуло: 2.500 ; Повре?ено: 13.000
	3.000 погинулих цивила

Ма?арска револуци?а из 1956 . године ( ма?. 1956-os forradalom ) био ?е спонтани револт против комунистичке владе Ма?арске и ?ених наметнутих Сов?етских патрона, ко?а ?е тра?ала у периоду од 23. октобра до 10. новембра . ^[5] У почетку без во?е, то ?е била прва велика прет?а сов?етско? контроли откако ?е Црвена арми?а на кра?у Другог светског рата у Европи протерала нацистичку Немачку са сво?е територи?е.

Побуна ?е започела као студентски протест , ко?и ?е привукао хи?аде док су марширали централном Будимпештом до зграде ма?арског парламента , позива?у?и на улице комби?ем са звучницима . Ухапшена ?е студентска делегаци?а ко?а ?е ушла у зграду ради?а , како би покушала да емиту?е захтеве ученика . Када су демонстранти напо?у захтевали пушта?е делегаци?е, полици?а државне безбедности , позната као AVH (скра?еница од Allamvedelmi Hatosag , дословно ?Државна управа за заштиту“), изнутра ?е пуцала на ?их. Више ученика ?е уби?ено, а ?едан ?е био умотан у заставу и држан изнад гомиле. Ово ?е био почетак следе?е фазе револуци?е. Како су се вести шириле, неред и наси?е су еруптирали широм престонице.

Побуна се брзо проширила и влада се срушила. Хи?аде су се организовале у милици?е , боре?и се против AVH и Сов?етских трупа . Током побуне било ?е насилних инцидената; неки локални лидери и припадници AVH линчовани су или зароб?ени, док су бивши политички затвореници пуштени и наоружани. Радикални импровизовани раднички савети изузели су општинску контролу од влада?у?е Ма?арске радничке народне странке ( Magyar Dolgozok Partja ) и захтевали политичке промене. Нова влада Имре На?а формално ?е распустила AVH, декларисала да намерава да се повуче из Варшавског пакта и обавезала се да ?е поново успоставити слободне изборе . Кра?ем октобра борбе су готово престале, а дани нормалности почели су да се вра?а?у. Неки радници наставили су да се боре супротстав?а?у?и се ста?инистичком режиму и по?авама ?буржоаских“ парти?а. ^[6]

У почетку изгледа?у?и отворен за преговоре о повлаче?у сов?етских снага, Политбиро се предомислио и кренуо да сруши револуци?у. Дана 4. новембра велике сов?етске снаге напале су Будимпешту и друге регионе зем?е. Отпор Ма?арске наставио се до 10. новембра. У сукобу ?е уби?ено преко 2.500 Ма?ара и 700 сов?етских во?ника, а 200.000 Ма?ара побегло ?е као избеглице. Масовна хапше?а и прокази наставили су се месецима након тога. До ?ануара 1957. нова сов?етски постав?ена влада сузбила ?е сву ?авну опозици?у. Ове сов?етске акци?е, док су ?ачале контролу над Источним блоком , оту?иле су многе западне марксисте , што ?е довело до поделе и/или знача?них губитака чланства за комунистичке парти?е у капиталистичким државама .

Дотадаш?и преми?ер Имре На? са ?ош неколико сарадника склонио се у ?угословенску амбасаду у Будимпешти, а за новог преми?ера постав?ен ?е ?анош Кадар . Упркос гаранци?а нових власти да не?е прогонити политичке затворенике, На? ?е после напушта?а амбасаде 22. новембра ухапшен и након монтираног процеса погуб?ен у ?уну 1958.

Увод [ уреди | уреди извор ]

Током Другог светског рата , Ма?арска ?е била чланица Сила Осовине , удружена са снагама нацистичке Немачке , фашистичке Итали?е , Румуни?е и Бугарске . Године 1941, Ма?арска во?ска ?е учествовала ?е у окупаци?и ?угослави?е и инвази?и на Сов?етски Савез . Црвена арми?а ?е успела да одби?е ма?арске и друге осва?аче Осовине, и до 1944. напредовала ?е према Ма?арско?.

У страху од инвази?е, ма?арска влада започела ?е преговоре о примир?у са савезницима. Они су окончани када ?е нацистичка Немачка напала и окупирала зем?у и успоставила про-осовинску Владу националног ?единства . Ма?арске и немачке снаге стациониране у Ма?арско? су касни?е поражене када ?е Сов?етски Савез напао зем?у кра?ем 1944. године.

Послератна окупаци?а [ уреди | уреди извор ]

Пред кра? Другог светског рата, Сов?етска во?ска ?е окупирала Ма?арску, а зем?а ?е потпала под сферу утица?а Сов?етског Савеза . Непосредно након Другог светског рата, Ма?арска ?е била вишестраначка демократи?а , а избори 1945. године створили су коалициону владу под преми?ером Золтаном Тилди?ем . Ме?утим, Ма?арска комунистичка парти?а , марксистичко-ле?инистичка група ко?а ?е делила идеолошка увере?а сов?етске владе, непрестано ?е задоби?ала мале уступке у процесу названом тактика саламе , чиме ?е деградиран утица? изабране владе, упркос чи?еници да ?е та група добила само 17% гласова. ^[7]^[8]

Након избора 1945. године, портфе? Министарства унутраш?их послова, ко?и ?е надгледао Ма?арску полици?у државне безбедности ( Allamvedelmi Hatosag , касни?е познат као AVH), пренет ?е од Независне парти?е малих власника на номиновану Комунистичку парти?у. ^[9] AVH ?е користио методе застрашива?а , фалсификованих оптужби, затвора и муче?а да би сузбио политичку опозици?у. ^[10] Кратко раздоб?е вишестраначке демократи?е завршило се када се Комунистичка парти?а спо?ила са Соци?алдемократском парти?ом и постала Ма?арска радничка народна парти?а , ко?а ?е поставила сво?е кандидате без опозици?е 1949 . Тада ?е проглашена Народна Република Ма?арска . ^[8]

Ма?арска радничка народна парти?а кренула ?е у модификаци?у економи?е у соци?ализам предузима?ем радикалне национализаци?е засноване на сов?етском моделу. Писци и новинари су први изрекли отворену критику владе и ?ене политике, об?ав?у?у?и критичне чланке 1955. године. ^[11] До 22. октобра 1956, студенти Техничког универзитета оживели су забра?ени студентски синдикат MEFESZ, ^[12] и 23. октобра приредили демонстраци?е ко?е су покренуле ланац дога?а?а ко?и су директно водили до револуци?е.

Референце [ уреди | уреди извор ]

^ ?Modern History Sourcebook: Sixteen Political, Economic, and Ideological Points, Budapest, October 22, 1956” .
^ Gyorkei, J.; Kirov, A.; Horvath, M. (1999). Soviet Military Intervention in Hungary, 1956 . New York: Central European University Press. стр. 370. ISBN 963-9116-35-1 .
^ UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter V, footnote 8” (PDF) .
^ "B&J": Jacob Bercovitch and Richard Jackson, International Conflict : A Chronological Encyclopedia of Conflicts and Their Management 1945?1995 (1997)
^ Alternate references are "Hungarian Revolt" and "Hungarian Uprising". In Hungarian, first the term " felkeles " (uprising) was used, then in the 1957?1988 period the term " ellenforradalom " (counter-revolution) was mandated by the government, while the new official name after 1990 has become " forradalom es szabadsagharc " (revolution and freedom fight) to imitate the old expression for the 1848?1849 revolution . Another explanation of the terms is that "Revolution" conforms to both English (see U.S. Department of State background on Hungary) and Hungarian (" forradalom ") conventions. There is a distinction between the "complete overthrow" of a revolution and an uprising or revolt that may or may not be successful ( Oxford English Dictionary ). The 1956 Hungarian event, although short-lived, is a true "revolution" in that the sitting government was deposed. Unlike the terms "coup d'etat" and "putsch" that imply action of a few, the 1956 revolution was initiated by the masses.
^ ?50 years since the Hungarian workers' uprising” .
^ Kertesz, Stephen D. (1953). ?Chapter VIII (Hungary, a Republic)” . Diplomacy in a Whirlpool: Hungary between Nazi Germany and Soviet Russia . University of Notre Dame Press , Notre Dame, Indiana. стр. 139?152. ISBN 0-8371-7540-2 . Архивирано из оригинала 3. 9. 2007. г. Retrieved 8 October 2006
^ ^а ^б UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter II. A (Developments before 22 October 1956), paragraph 47 (p. 18)” (PDF) . (1.47 MB)
^ UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter IX D, para 426 (p. 133)” (PDF) . (1.47 MB)
^ UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter II.N, para 89(xi) (p. 31)” (PDF) . (1.47 MB)
^ UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter II. A (Developments before 22 October 1956), paragraphs 49 (p. 18), 379?380 (p. 122) and 382?385 (p. 123)” (PDF) . (1.47 MB)
^ Crampton, R. J. (2003). Eastern Europe in the Twentieth Century?and After , p. 295. Routledge: London. ISBN 0-415-16422-2 .

Литература [ уреди | уреди извор ]

Arendt, Hannah (1951). Origins of Totalitarianism . New York: Harcourt. стр. 480 -510. ISBN 978-0-15-670153-2 .
Bekes, Csaba; Byrne, Malcolm; Rainer, Janos, ур. (2003). The 1956 Hungarian Revolution: A History in Documents (National Security Archive Cold War Readers) . Central European University Press. стр. 600pages. ISBN 978-963-9241-66-4 .
Bibo, Istvan (1991). Democracy, Revolution, Self-Determination . New York: Columbia University Press. стр. 331?354. ISBN 978-0-88033-214-9 .
Gadney, Reg (1986). Cry Hungary: Uprising 1956 . Macmillan Pub Co. стр. 169pages. ISBN 978-0-689-11838-8 .
Gati, Charles (2006). Failed Illusions: Moscow, Washington, Budapest, and the 1956 Hungarian Revolt (Cold War International History Project Series) . Stanford University Press. стр. 264pages. ISBN 978-0-8047-5606-8 .
Granville, Johanna (2004). The First Domino: International Decision Making during the Hungarian Crisis of 1956 . Texas A&M University Press. стр. 323pages. ISBN 978-1-58544-298-0 .
Granville, Johanna (1999) In the Line of Fire: New Archival Evidence on the Soviet Intervention in Hungary, 1956, Carl Beck Paper , no. 1307 (1999).
Gyorkei, Jeno; Kirov, Alexandr; Horvath, Miklos (1999). Soviet Military Intervention in Hungary, 1956 . New York: Central European University Press. стр. 350. ISBN 978-963-9116-36-8 .
Kertesz, Stephen D. (1953). Diplomacy in a Whirlpool: Hungary between Nazi Germany and Soviet Russia . University of Notre Dame Press, Notre Dame, Indiana. ISBN 978-0-8371-7540-9 . Архивирано из оригинала 03. 09. 2007. г . Приступ?ено 25. 06. 2013 .
Michael, Korda (2006). Journey to a Revolution: A Personal Memoir and History of the Hungarian Revolution of 1956 . Harper Perrenial. ISBN 978-0-06-077262-8 . .
Michener, James A. (1985). The Bridge at Andau . New York: Fawcett. ISBN 978-0-449-21050-5 .
Morris, William E. (2001). Lettis, Richard, ур. The Hungarian Revolt: 23 October?4 November 1956 . Simon Publications. ISBN 978-1-931313-79-7 .
Napolitano, Giorgio (2005). Dal Pci al socialismo europeo. Un'autobiografia politica (From the Communist Party to European Socialism. A political autobiography) (на ?езику: Italian). Laterza. ISBN 978-88-420-7715-2 .
Peter, Laszlo (2008). Resistance, Rebellion and Revolution in Hungary and Central Europe: Commemorating 1956 . London: UCL SSEES. стр. 361. ISBN 978-0-903425-79-7 .
Schmidl, Erwin A. & Ritter, Laszlo. (2006). The Hungarian Revolution, 1956 . Osprey Elite. ISBN 978-1-84603-079-6 .
Sebestyen, Victor (2006). Twelve Days: The Story of the 1956 Hungarian Revolution . New York: Pantheon. стр. 340pages. ISBN 978-0-375-42458-8 .
Sugar, Peter F.; Hanak, Peter; Frank, Tibor (1994). A History of Hungary: From Liberation to Revolution (pp. 368-83) . Bloomington: Indiana University Press. стр. 448pages. ISBN 978-0-253-20867-5 .
United Nations: Report of the Special Committee on the Problem of Hungary , General Assembly, Official Records, Eleventh Session, Supplement No. 18 (A/3592), New York, 1957 (268 pages)
Zinner, Paul E. (1962). Revolution in Hungary . Books for Libraries Press. стр. 380pages. ISBN 978-0-8369-6817-0 .
Lendvai, Paul (2008). One Day That Shook the Communist World: The 1956 Hungarian Uprising and Its Legacy . Princeton University Press. стр. 254 -. ISBN 978-0-691-13282-2 .
Litvan, Gyorgy (1996). The Hungarian Revolution of 1956: Reform, Revolt and Repression, 1953-1963 . Longman. стр. 221. ISBN 978-0-582-21505-4 .
Cox, Terry. Hungary 1956?forty Years on. London: F. Cass, 1997. Print.
Matthews, John P. C. Explosion: The Hungarian Revolution of 1956. New York, NY: Hippocrene, 2007. Print.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Urmenyhazi, Attila J.(2006) "The Hungarian Revolution-Uprising, Budapest 1956"

Истори?ске збирке [ уреди | уреди извор ]

1956 Hungarian Revolution Collection of the Woodrow Wilson International Center for Scholars , Cold War International History Project , containing documents and other source materials relating to the 1956 Revolution.
Institute of Revolutionary History, Hungary A Hungarian language site providing historical photos and documents, books and reviews, and links to English language sites.
OSA Digital Archive Videos of the 1956 Hungarian Revolution
Universal Pictures and Warner Pathe newsreels regarding the revolution
"On this day 4 November 1956: Soviet troops overrun Hungary" (Accessed 12 October 2006) ? BBC reports on the first day of the second Soviet intervention and the fall of the Nagy government.
Hungarian Revolution of 1956 Archive at marxists.org
Hungary '56 Andy Anderson's pamphlet, written in 1964 and originally published by Solidarity (UK) , about events of the Hungarian uprising of 1956, focusing on Hungarian demands for economic and political self-management. ( AK Press 2002, ISBN 0-934868-01-8 )
The short film Big Picture: Operation Mercy is available for free download at the Internet Archive
The short film Hungarian Revolution Aftermath (1956) is available for free download at the Internet Archive
The short film Hungarian Revolution (1956) is available for free download at the Internet Archive

Други академски извори [ уреди | уреди извор ]

Играни филмови [ уреди | уреди извор ]

Freedom's Fury The 2005 documentary film depicting events surrounding the Hungarian?Soviet confrontation in the Olympic water polo tournament, now known as the "blood in the water match". Narrated by Mark Spitz, produced by Lucy Liu and Quentin Tarantino.
Torn from the flag Documentary film 2007. The significant global effects of the Hungarian revolution of 1956.
Freedom Dance Multi award-winning animated documentary produced by Steven Thomas Fischer and Craig Herron. The film retells the escape of Edward and Judy Hilbert from Communist Hungary during the Hungarian Revolution of 1956. The film is narrated by Golden Globe-winning actress Mariska Hargitay .
The Unburied Man Drama film on the life of Imre Nagy.

Комемораци?е [ уреди | уреди извор ]

The 1956 Portal A resource for Hungarian-American organizations to highlight and promote their 1956 Hungarian Revolution commemoration activities, including 1956 photos, videos, resources, and events across the United States.
Freedom Fighter 56 Архивирано на са?ту Wayback Machine (29. септембар 2018) Personal stories of survival and escape from participants in the revolution
1956 Hungarian Memorial Oral History Project Multicultural Canada oral history collection of revolution refugees in Canada
From the noon bell to the lads of Pest

[1] ?Modern History Sourcebook: Sixteen Political, Economic, and Ideological Points, Budapest, October 22, 1956” .

[2] Gyorkei, J.; Kirov, A.; Horvath, M. (1999). Soviet Military Intervention in Hungary, 1956 . New York: Central European University Press. стр. 370. ISBN 963-9116-35-1 .

[UNchVnote8-3] UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter V, footnote 8” (PDF) .

[4] "B&J": Jacob Bercovitch and Richard Jackson, International Conflict : A Chronological Encyclopedia of Conflicts and Their Management 1945?1995 (1997)

[5] Alternate references are "Hungarian Revolt" and "Hungarian Uprising". In Hungarian, first the term " felkeles " (uprising) was used, then in the 1957?1988 period the term " ellenforradalom " (counter-revolution) was mandated by the government, while the new official name after 1990 has become " forradalom es szabadsagharc " (revolution and freedom fight) to imitate the old expression for the 1848?1849 revolution . Another explanation of the terms is that "Revolution" conforms to both English (see U.S. Department of State background on Hungary) and Hungarian (" forradalom ") conventions. There is a distinction between the "complete overthrow" of a revolution and an uprising or revolt that may or may not be successful ( Oxford English Dictionary ). The 1956 Hungarian event, although short-lived, is a true "revolution" in that the sitting government was deposed. Unlike the terms "coup d'etat" and "putsch" that imply action of a few, the 1956 revolution was initiated by the masses.

[6] ?50 years since the Hungarian workers' uprising” .

[7] Kertesz, Stephen D. (1953). ?Chapter VIII (Hungary, a Republic)” . Diplomacy in a Whirlpool: Hungary between Nazi Germany and Soviet Russia . University of Notre Dame Press , Notre Dame, Indiana. стр. 139?152. ISBN 0-8371-7540-2 . Архивирано из оригинала 3. 9. 2007. г. Retrieved 8 October 2006

[UNPara47-8] а ^б UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter II. A (Developments before 22 October 1956), paragraph 47 (p. 18)” (PDF) . (1.47 MB)

[9] UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter IX D, para 426 (p. 133)” (PDF) . (1.47 MB)

[10] UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter II.N, para 89(xi) (p. 31)” (PDF) . (1.47 MB)

[11] UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) ?Chapter II. A (Developments before 22 October 1956), paragraphs 49 (p. 18), 379?380 (p. 122) and 382?385 (p. 123)” (PDF) . (1.47 MB)

[Crampton295-12] Crampton, R. J. (2003). Eastern Europe in the Twentieth Century?and After , p. 295. Routledge: London. ISBN 0-415-16422-2 .

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел С?еди?ене Државе Чешка
Остале	Енциклопеди?а Британика NARA