Хаити

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Република Хаити
Republique d'Haiti    ( француски )
Repiblik Ayiti    ( хаи?ански креолски )
Крилатица:  L'Union Fait La Force
(Слога гради снагу)
Химна:  La Dessalinienne
Десалина
Положај Хаитија
Главни град Порт о Пренс
Службени ?език француски
хаи?ански креолски
Владавина
Облик државе република
 ?  Председник Ари?ел Анри (в.д)
 ?  Преми?ер Ари?ел Анри (в.д)
Истори?а
Ствара?е 11. ма? 1814 .
 ?  француска колони?а 30. октобар 1697.
 ? независност 1. ?ануар 1804 .
 ? призната 17. април 1825 .
Географи?а
Површина ‍
 ? укупно 27.750 km 2   ( 140 )
 ? вода (%) 0,7
Становништво ‍
 ?  2012 . [1] 10.413.211   ( 84 )
 ?  густина 375,25 ст./km 2   ( 32 )
Економи?а
БДП / ПКМ ? 2012
 ? укупно $7,902 мили?арди   ( 137 )
 ? по становнику 758   ( . )
ИХР ( 2013 ) 0,456   ( 161 ) ?  низак
Валута гурд
 ? код валуте HTG
Остале информаци?е
Временска зона UTC  -4 до -5
Интернет домен ‍ .ht ‍
Позивни бро? ++509

Хаити ( франц. Haiti ; хаи. Ayiti ), званично Република Хаити ( франц. Republique d'Haiti ; хк. Repiblik Ayiti ), држава ?е на Карибима . [2] Заузима западни, ма?и део острва Хаити , ко?е припада Великим Антилима. Остатак острва заузима Доминиканска Република .

Име ове државе потиче од речи а?ити , народа Таино , што значи зем?а високих планина . Површина Хаити?а ?е 27.750 km². Главни град ?е Порт о Пренс. Хаи?ански креолски и француски су службени ?езици.

Регионална, истори?ска и етно-лингвистичка позици?а Хаити?а ?е ?единствена из неколико разлога. Прва ?е независна држава у Латинско? Америци и на Карибима, прва црначка република на свету, и друга република на америчком континенту. [3] Хаити ?е 2012. обзнанио намере да затражи придружено чланство у Афричко? уни?и . [4] ?едина ?е држава на америчком континенту у ко?о? ?е преовла?у?у?е франкофонско становништво.

Хаити ?е са 9,7 милиона становника на?насе?ени?а, пуноправна чланица Карипске за?еднице (КАРИКОМ). Тако?е ?е чланица Латинске уни?е . На?сиромашни?а ?е зем?а у Америци по Индексу хуманог разво?а .

Политичко наси?е ?е главна карактеристика истори?е Хаити?а. На?скори?и дога?а? ?е државни пуч из 2004. ко?и ?е довео до свргава?а Жан-Бертрана Аристида .

Хаити су током истори?е пога?али разорни зем?отреси. Године 2010. зем?отрес магнитуде 7,0° погодио ?е Хаити. Тада ?е уништен главни град Порт о Пренс а бро? страдалих се проце?у?е на 220.000. Хаити ?е тада поднео огромну матери?алну и екомонску штету. [5] Дана 14. августа 2021. поново ?е Хаити доживео разорни зем?отрес од 7,2 степени Рихтерове скале са епицентром у Порт о Пренсу.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Главни чланак: Истори?а Хаити?а

Преколумбовско доба [ уреди | уреди извор ]

Пет племенских области на острву Хаити у време доласка Кристифора Колумба.

У време доласка првих Европ?ана острво Хаити било ?е ?едно од многих карипских острва ко?а су наста?ивали Инди?анци народа Таино, говорници аравачког ?езика. На ?езику народа Таино острво Хаити се звало а?ити или киске?а . У насе?има народа Таино на карипским острвима на челу се налазио поглавица или касике ( шп. cacique ) ко?и ?е управ?ао касиказгом ( шп. cacicazgo ) т?. касикатом ( франц. caciquat ). Пре доласка Кристифора Колумба, острво Хаити било ?е поде?ено на пет или шест давно успостав?ених касиказга . [6] [7] Касиказга су била кра?евства чи?и су поданици жетвом пла?али данак. Културно насле?е народа су пе?инске слике на неколико места, ко?е су постале национални симболи Хаити?а и туристичке знаменитости. Данаш?и Леоган , град на ?угозападу острва, био ?е престоница племена Харагва.

Колони?ално доба [ уреди | уреди извор ]

Кристифор Колумбо ?е 5. децембра 1492. пристао у близини данаш?ег рта Сен Никола, и прогласио острво Хаити шпанском територи?ом. Деветнаест дана доцни?е, ?егов брод ? Санта Мари?а “ се насукао у близини данаш?ег Кап Хаит?ена . Тридесет девет ?уди ко?е ?е Колумбо оставио на острву основали су насеобину Навидад ( шп. La Navidad ). Након побунa уро?еничких народа и ?иховог униште?а Навидада, Колумбо се померио на источну обалу Хиспаниоле где ?е основао насеобину Исабела ( шп. La Isabela ).

Заразне болести ко?е су донели Шпанци, а на ко?е домороци нису били имуни, [8] биле су главни узрок велике смртности народа Таино [9] Прва епидеми?а малих боги?а забележена на америчком тлу догодила се на острву Хаити 1507. године. [10] Дана 27. децембра 1512. Шпани?а ?е донела Законе Бургоса , ко?и представ?а?у први скуп закона ко?има ?е дефинисано понаша?е европских досе?еника у Америци. Ова? закон посебну паж?у посве?у?е домородачком становништву, и ?едан ?е од првих примера ме?ународног права . Законима Бургоса забра?ено ?е злостав?а?е домородаца, с нагласком на спречава?е ?иховог преобра?а?а у католицизам , [11] и створен ?е правни оквир за енком?енде , где су Инди?анци окуп?ени да би радили на плантажама. [12] Као капи?а Кариба, Хаити ?е постао ра? за пирате. Западни део острва су населили француски пирати, ме?у ко?има ?е био Бертран д'Ожерон, ко?и се успешно бавио и узго?ем дувана. ?егов успех ?е подстакао многе пирате и гусаре да се настане на овом острву. Ови ?уди се нису покоравали шпанско? власти све до 1660. што ?е довело до бро?них сукоба.

Француска и Шпани?а су обуставиле непри?ате?ства на острву склапа?ем Договора у Ра?свику 1697. Овим договором острво Хаити ?е поде?ено на шпански и француски део, где ?е Француска добила отприлике тре?ину острва на ?еговом западном делу. Француска ?е сво? део острва назвала Сен Доминге . Након овог дога?а?а долази до насе?ава?а француских колониста с ци?ем изград?е плантажа. Они су направили велике плантаже ше?ерне трске, кафе, индига. Колонисти су увозили робове из Африке за радно интензивне послове као што ?е обрада зем?е, и прерада по?опривредних производа. Сен Доминге ?е тако постао ?робовско друштво“ чи?а ?е привреда у потпуности зависила од робова, док су робовласници представ?али влада?у?у класу.

Декретом познатим као Код ноар ( франц. Code Noir ), ко?и ?е предложио Жан-Баптист Колбер а потписао Лу? XIV, дефинисан ?е однос према робовима и ниво дозво?ених слободa. Сен Доминге ?е описан као ?една од на?брутални?их робовласничких колони?а. У ?о? ?е ?една тре?ина робова умирала неколико година по доласку из Африке. [13] Велики бро? робова ?е убрзо по доласку умирао од тропских болести, малих боги?а, и тифуса. [14]

Револуци?а [ уреди | уреди извор ]

Спа?ива?е Кап Франсеа

Подстакнути Француском револуци?ом из 1789. и принципима права човека, слободни обо?ени ?уди и робови у Сен Домингеу, као и Французи тражили су више слобода и ве?а права. На?важни?и дога?а? тих година у Сен Домингеу била ?е револуци?а робова, ко?а ?е почела 1791. на северу колони?е, где ?е било знатно више црнаца него белаца. Они су масакрирали велики бро? власника плантажа и осталих белаца због чега ?е на хи?аде Француза избегло током наредних година. САД су по изби?а?у побуне послале финанси?ску и во?ну помо? робовласницима не би ли угушили устанак робова. [15] [16] Ради поновног успостав?а?а власти над острвом Француска ?е 1792. послала во?ску на чи?ем челу су била три комесара. Не би ли успоставили савез са слободним обо?еним ?удима и робовима, француски комесари Сонтонакс и Полверел су укинули робовласништво у колони?и. Шест месеци касни?е, Национални конвент , на чи?ем челу су били Робесп?ер и ?акобинци, донео ?е одлуку о укида?у робовласништва у свим француским колони?ама. [17]

Тусен Лувертир , бивши роб и во?а устанка робова, истерао ?е не само Шпанце из Санто Доминга, ве? и Британце ко?е су имали претензи?е према острву. Током револуци?е САД су подржавале обе стране, снабдева?у?и и Французе и побу?енике. [18] Борба за власт изме?у мулата предво?ених Андреом Ригоом, и црнаца предво?ених Тусеном Лувертиром довела ?е до Рата ножева током 1799. и 1800. [19] [20]

Након што ?е Тусен Лувертир донео устав, ко?им би Сен Доминге био дефинисан као независна држава, Наполеон Бонапарте ?е 1802. послао експедици?у са више од 20.000 ?уди, под командом ?еговог шурака генерала Шарла Леклерка, ради став?а?а острва под власт Француске. Французи су остварили неколико победа у биткама са побу?еницима али их ?е убрзо покосила жута грозница, усмртивши ве?ину француских во?ника. [21] Више од 50.000 француских во?ника, ук?учу?у?и и 18 генерала, умрло ?е у покуша?у да поврате власт над колони?ом. [22] Тусен Лувертир ?е на превару ухва?ен и заточен у Фор де Жуу, где ?е 1803. преминуо од туберкулозе. [13]

Петион и Десалин закли?у се ?едан другом на верност пред Богом, слика Ги?она Лет?ера

Робови су за?едно са слободним обо?еним ?удима и савезницима наставили да се боре за независност. Во?а побу?еника Жан-Жак Десалин поразио ?е Французе у бици код Верт?ера . Кра?ем 1803. Француска ?е повукла преосталих седам хи?ада во?ника а Наполеон ?е одустао од иде?е да поново успостави северноамеричко царство.

Независност [ уреди | уреди извор ]

Независност Сен Домингеа проглашена ?е 1. ?ануара 1804. [23] Историчари проце?у?у да ?е током устанка робова погинуло 100.000 робова и изме?у 24.000 и 40.000 колониста. [24] Револуци?а у Сен Домингеу довела ?е до масовног егзодуса првенствено француских Креола, за?едно са ?иховим робовима, као и великог бро?а слободних обо?ених ?уди , ме?у ко?има ?е било и робовласника. [25] Близу 10.000 избеглица из Сен Домингеа се 1809. настанило у ?у Орлеансу. [26] Бро? становника овога града ?е захва?у?у?и ?има удвостручен. Овиме су допринели очува?у француског ?езика и културе у ?у Орлеансу током неколико наредних генераци?а. [27]

Десалин се уз помо? сво?е во?ске прогласио за ?доживотног цара“. [28] У почетку ?е белцима нудио заштиту; [29] али када ?е постао цар наредио ?е да се изврши масакр ве?ине белаца, без обзира на године старости или пол. [30] Уби?ен ?е 17. октобра 1806. године. [23] Држава ?е након убиства Десалина поде?ена на северни део, где се налазила Кра?евина Хаити ко?ом ?е владао Анри Кристоф , и ?ужни део, где се налазила Република Хаити на чи?ем челу ?е био Александр Петион , слободни обо?ени човек . Почетком 1821, председник Републике Хаити, Жан П?ер Бо?е , тако?е слободни обо?ени човек и наследник Петиона, успео ?е да у?едини кра?евину и републику у ?едну државу и успостави власт над западним делом Хиспаниоле. [31] Поред тога, након што ?е Санто Доминго прогласио независност од Шпани?е, Бо?е ?е послао хаи?анску во?ску да заузме и ова? део острва. Након окупаци?е Санто Доминга Бо?е ?е овладао целим острвом. [32] Хаи?анска окупаци?а Санто Доминга тра?ала ?е од 1822. до 1844. године.

Америчко друштво за колонизаци?у ( енгл. American Colonization Society ) подстицало ?е бивше робове из САД да емигрира?у на Хаити. Почевши од септембра 1824. више од 6.000 бивших црних робова се из САД преселило на Хаити, а трошкове превоза им ?е платило Америчко друштво за колонизаци?у. [33] ?ула 1825. француски кра? Шарл X послао ?е флоту са задатком да поново стави острво под власт Француске. Након притисака, председник Бо?е ?е пристао да склопи споразум по ком би Француска званично признала независност Хаити?а за износ од 150 милиона франака (1838. ?е та? износ сма?ен на 90 милиона). Бо?е ?е свргнут са власти 1843. и протеран из зем?е. Након ?еговог свргава?а у Хаити?у ?е дошло до ве?ег бро?а пучева. [34]

20. век [ уреди | уреди извор ]

Амерички маринци у патроли на Хаити?у 1921.

?ануара 1914. британске, немачке и америчке трупе искрцале су се на Хаити тобоже да би заштитиле сво?е држав?ане од гра?анских немира. [34] Руководе?и се Монроовом доктрином , председник САД Вудро Вилсон ?е 1915. наредио окупаци?у Хаити?а ко?а ?е тра?ала до 1934. године. [35] Након повлаче?а САД, Рафаел Трухи?о , доминикански диктатор, наредио ?е арми?и да поби?е Хаи?ане ко?и живе са доминиканске стране границе. Та? дога?а? ?е познат као Першунски масакр . [36] [37] Тада ?е за шест дана, колико ?е тра?ао ова? поко?, уби?ено изме?у 10.000 и 20.000 Хаи?ана. [36]

?Папа Док” Дивали?е 1968. године.

Након периода немира на изборима одржаним 1957. победио ?е др Франсоа Дивали?е . У почетку ?е био оми?ен у народу, ко?и га ?е звао ?Папа Док“. Дивали?е ?е био председник до сво?е смрти 1971. године. [38] На власти ?е опстао захва?у?у?и параво?но? организаци?и познато? као Тонтон Макут ( авети ), ко?а ?е ред одржавала терором. [39] На месту председника наследио га ?е ?егов син Жан-Клод Дивали?е ? познат као ?Бебе Док“. Он ?е владао све од 1986. када ?е свргнут и изгнан у Француску. Власт ?е затим преузео Национални управни савет на чи?ем челу ?е био генерал Анри Намфи .

Због убистава ко?а су починили припадници Тонтон Макута одустало се од општих избора 1987. године. Наредне године одржани су намештени избори на ко?има ?е победио Лесли Манига . Неколико месеци касни?е збачен ?е са власти пошто ?е извршен пуч. Генерал Проспер Аврил био ?е на челу во?ног режима до марта 1990.

У децембру 1990. за председника ?е изабран бивши свештеник Жан Бертран Аристид . Аристид ?е свргнут септембра 1991. у во?ном пучу. Америчке власти су 1994. договориле одлазак са власти во?них лидера Хаити?а и долазак америчких трупа у оквиру операци?е ?Подршка демократи?и“, чиме би Жан Бертран Аристид био вра?ен на место председника. [40] У октобру 1994. Аристид се вратио на Хаити да доврши сво? мандат на месту председника ко?и ?е тра?ао до фебруара 1996. [41] На изборима одржаним 1995. за председника ?е изабран Рене Превал са осво?ених 88% гласова.

21. век [ уреди | уреди извор ]

Порт о Пренс, 19. ?ануара 2010.

Жан-Бертран Аристид ?е на изборима у новембру 2000. добио 92% гласова. [42] Изборе ?е бо?котовала опозици?а, окуп?ена у организаци?у ?Демократска конвергенци?а“ ( франц. Convergence Democratique ), због оспорава?а резултата парламентарних избора у ма?у исте године. Током наредних година забележен ?е пораст наси?а и крше?а ?удских права. Аристидове присталице сукоб?авале су се са симпатизерима опозици?е. [43] Аристид ?е годинама преговарао са ?Демократском конвергенци?ом“ око одржава?а нових избора, али ?е неспособност ?Демократске конвергенци?е“ да задоби?е бирачко тело изборе учинила непривлачним.

Године 2004. на северу Хаити?а дошло ?е до побуне. Устанак се проширио и на главни град па ?е Аристид морао да оде у егзил, након чега су У?еди?ене наци?е послале миротворце на Хаити. Бонифас Александр ?е преузео привремену управу над државом. Рене Превал ?е изабран за председника у фебруару 2006, након избора ко?и су обележени неправилностима и демонстраци?ама. Миси?а У?еди?ених наци?а за стабилизаци?у на Хаити?у (MINUSTAH) остала ?е у зем?и.

Тропска олу?а ?ин погодила ?е 2004. северну обалу Хаити?а, усмртивши 3.006 ?уди у поплавама и клизиштима, углавном у граду Гона?весу. [44] Хаити ?е поново пого?ен тропским олу?ама кра?ем августа и почетком септембра 2008. Тропска олу?а Фе?, урагани Густав, Хана, и А?к проузроковали су велико невреме на Хаити?у. Том приликом погинула ?е 331 особа, док ?е 800.000 затражило хуманитарну помо?. [45]

Дана 12. ?ануара 2010. у 4:53 по локалном времену Хаити ?е погодио зем?отрес магнитуде 7,0, на?снажни?и зем?отрес после више од 200 година. [46] У овом зем?отресу погинуло ?е око 316.000 ?уди а 1,6 милиона ?е остало без дома, [47] мада ?е према касни?им извешта?има ова? бро? коригован, и бро? мртвих ?е проце?ен изме?у 46.000 и 85.000. [48] Хаити се ?ош увек ни?е опоравио од последица зем?отреса из 2010, како због размера зем?отреса тако и због неспособности државе. [49] Општи избори планирани за ?ануар 2010. су одложени због зем?отреса. Избори су одржани 28. новембра 2010. за сенат, парламент и први круг председничких избора. У другом кругу председничких избора Мишел Мартели победио ?е Мирланда Манигу . [50] Влада Хаити?а ?е 2013. позвала европске наци?е да исплате обеште?е?е за робовласништво и за то ?е формирала комиси?у. [51]

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Мапа Хаити?а

Хаити ?е смештен на западном делу Хиспаниоле, другог по величини острва Великих Антила. Површина државе износи 27.750 km². Хаити ?е по величини тре?а зем?а на Карибима, после Кубе и Доминиканске Републике, с ко?ом дели границу у дужини од 360 km. Од Кубе ?е уда?ен 45 km и има обалу у дужини од 1771 km, што га сврстава на друго место у Антилима, после Кубе. Налази се изме?у 18 и 20 °CГШ (острво Тортуга се налази северно од 20 °CГШ, и изме?у 71 и 75 °ЗГД. Хаити?у припада?у и нека ма?а острва. На?познати?а су Тортуга, на северу, Гонав на западу у истоименом заливу, и Ваш на ?угозападу.

Острва Ка?емити и Анакаона тако?е припада?у Хаити?у. ?угозападно од полуострва Тибирон налази се острво Наваса ко?е ?е предмет спора изме?у САД и Хаити?а. [52]

Геологи?а и ре?еф [ уреди | уреди извор ]

Северни део Хаити?а заузима Северни масив ( франц. Massif du Nord ) и Северна равница ( франц. Plaine du Nord ). Северни масив ?е наставак Централних Корди?ера у Доминиканско? Републици. Он почи?е од источне границе Хаити?а, северно од реке Гва?амок , и протеже се преко северног полуострва ка северозападу. Северне равнице се протежу дуж северне границе са Доминиканском Републиком, изме?у Северног масива и Атлантског океана. Средиш?и део заузима?у две низи?е и два планинска венца. Средиш?а висораван ( франц. Plateau Central ) протеже се дуж обе стране реке Гва?амок, ?ужно од Северног масива. Он се протеже од ?угоистока ка северозападу. ?ужно од Средиш?е висоравни су Црне планине ( франц. Montagnes Noires ), ко?е се на северозападу спа?а?у са Северним масивом.

Плажа код Гоми?еа

На ?угоистоку Хаити?а налази се низи?а Кил д Сак ( франц. Plaine du Cul-de-Sac ) док ?угозапад државе заузима полуострво Тибирон . Низи?а Кил д Сак ?е природна депреси?а ко?а штити слана ?езера, као што ?е Тру Ка?ман , и на?ве?е ?езеро Хаити?а, Етан Соматр .

Зем?иште карактеришу гребенасте планине испресецане малим равницама уз обалу и долинама рекa.

На?плодоносни?и део Хаити?а ?е равница Артибонит ( франц. Plaine de l'Artibonite ), ко?а се налази ?ужно од Црних планина. У ово? области се налази на?дужа река на Хиспаниоли ? Артибонит , ко?а почи?е на западу и тече средином острва све до средиш?ег дела Хаити?а где се улива у залив Гонав .

Животна средина [ уреди | уреди извор ]

Шуме на Хаити?у.

Ерози?а тла испуштена из гор?их сливова и крче?е шума проузроковале су периодичне и озби?не поплаве на Хаити?у, као што ?е то, на пример, било 17. септембра 2004. Рани?е у ма?у те године, поплаве су усмртиле преко 3.000 ?уди на ?ужно? граници Хаити?а са Доминиканском Републиком. [53]

Хаити?ске шуме покривале су 60% зем?е ?ош пре 50 година, али ?е то преполов?ено на тренутну процену од 30% покривености дрве?ем, према нови?о? анализи животне средине. Ова процена представ?а оштру разлику у односу на погрешну цифру од 2% ко?а ?е често цитирана у дискурсу у вези са еколошким ста?ем зем?е. [54]

Научници Центра за ме?ународну информациону мрежу наука о Зем?и (ЦИЕСИН) Универзитета Колумби?а и Програма У?еди?ених наци?а за животну средину раде на регенеративно? иници?ативи, иници?ативи ко?а има за ци? сма?е?е сиромаштва и угрожености од природних катастрофа на Хаити?у обновом екосистема и одрживим управ?а?ем ресурсима. [55]

Флора и фауна [ уреди | уреди извор ]

Хиспа?олски соленодон, ко?и посто?и само на Хаити?у.

Упркос сво?о? мало? величини, планински терен Хаити?а са више климатских зона резултирали су широким би?ним светом. [56] Знача?не врсте дрве?а ук?учу?у дрво манга, багрем , махагони?а, кокосова палма, кра?евска палма и западноинди?ски кедар . [56] Рани?е су шуме биле много обимни?е, али су биле предмет ?аке сече шума. [57]

Ве?ина врста сисара нису дома?е, ?ер су на острво доведене ?ош од колони?алних времена. Ме?утим, посто?е разне дома?е врсте слепих мишева, као и ендемични хути?а и соленодон. [56] Различите врсте китова и делфина могу се на?и и поред обале Хаити?а.

Посто?и преко 260 врста птица, од ко?их ?е 31 ендем за Хиспа?олу . [58] Знача?не ендемске врсте ук?учу?у хиспа?олски трогон, хиспа?олски папага?, сиво крунисани танагер и хиспа?олска амазонка. [58] Посто?и и неколико врста граб?ивица, као и пеликани, ибис, колибри и патке.

Гмизавци су уобича?ени, са врстама попут носорога игуане, хаи?анске бое, америчког крокодила и гекона. [59]

Клима [ уреди | уреди извор ]

Клима на Хаити?у ?е тропска са одре?еним вари?аци?ама у зависности од надморске висине. [60] Порт о Пренс кре?е се у ?ануару од просечно на?нижих 23 °C до просечних максималних 31 °C; у ?улу, од 25?35 °C. Шема киша ?е различита, са кишом ?ачом у неким низинама и северним и источним падинама планина. Сушна сезона Хаити?а одви?а се од новембра до ?ануара.

Порт о Пренс прима просечну годиш?у количину падавина од 1.370 mm (54 in). Посто?е две кишне сезоне, април ? ?ун и октобар ? новембар. Хаити ?е подложан периодичним сушама и поплавама ко?е су по?ачане крче?ем шума. Урагани су прет?а, а зем?а ?е тако?е склона суши, поплавама и зем?отресима. [60]

Државна управа [ уреди | уреди извор ]

Хаити ?е република са полупредседничким системом власти. Председник Хаити?а ?е шеф државе кога народ бира на директним изборима. [61] Председник имену?е преми?ера чи?и избор потвр?у?е Народна скупштина. Извршну власт има?у председник и преми?ер ко?и за?едно састав?а?у владу.

Законодавну власт има?у влада и оба дома Народне скупштине Хаити?а. Садаш?и политички систем ?е одре?ен уставом Хаити?а ко?и ?е донет 29. марта 1987. године. Актуелни председник ?е Мишел Мартели .

Административна подела [ уреди | уреди извор ]

Хаити ?е поде?ен на десет департмана. Испод ?е списак департмана са главним градовима.

Департмани Хаити?а
  1. Северозапад ( Пор д Пе )
  2. Север ( Кап Хаит?ен )
  3. Североисток ( Фор Либерте )
  4. Артибонит ( Гонаив )
  5. Центар ( Инш )
  6. Запад ( Порт о Пренс )
  7. Гранд'Анс ( Жереми )
  8. Нип ( Мирагоан )
  9. ?уг ( Ле Ка?е )
  10. ?угоисток ( Жакмел )

Департмани су поде?ени на 41 округ и 133 општине.

Политика [ уреди | уреди извор ]

Влада Хаити?а ?е полупредседничка република, вишестраначки систем у коме ?е председник Хаити?а шеф државе ко?и се бира директно на народним изборима ко?и се одржава?у сваких пет година. [62] Преми?ер Хаити?а делу?е као шеф владе и имену?е га председник, изабран из ве?инске странке у Национално? скупштини. [57] Извршну власт врше председник и преми?ер ко?и за?едно чине владу.

Законодавна власт припада и влади и два дома Националне скупштине Хаити?а, Сенату (Сенат) и Дому посланика. Влада ?е организована ?единствено, тако да централна влада делегира овлаш?е?а на оде?е?а без уставне потребе за сагласнош?у. Тренутна структура политичког система Хаити?а утвр?ена ?е Уставом Хаити?а 29. марта 1987. [60]

Хаи?анска политика ?е спорна: од осамоста?е?а Хаити ?е претрпео 32 пуча. [63] Хаити ?е ?едина зем?а западне хемисфере ко?а ?е доживела успешну револуци?у робова; ме?утим, дуга истори?а уг?етава?а од стране диктатора као што су Франсоа Дивали?е и ?егов син Жан Клод Дували?е знача?но ?е утицала на наци?у. Од кра?а Дували?е ере, Хаити прелази у демократски систем. [57]

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Предмети ко?е Хаи?ани на?више испоручу?у.

Према процени Светске банке бруто друштвени производ Хаити?а ?е у 2012. години износио 7,893 мили?арде долара [64] што ову зем?у, са скоро десет милиона становника, сврстава ме?у на?сиромашни?е зем?е света. Хаити ?е ве? децени?ама на?сиромашни?а зем?а западне хемисфере. [65] Скоро 80% становништва живи у екстремном сиромаштву. [65] Три четвртине становништва живи са ма?е од два долара дневно. [66] Реформе ко?е су имале за ци? да унапреде пословно окруже?е су имале мало ефекта због распростра?ене корупци?е и неефикасног правосу?а. [67] Више од половине становника се бави по?опривредом али Хаити увози више од половине потребне хране и чак 80% пиринича. [66] Извоз по?опривредних производа чини само шест посто укупног извоза Хаити?а. На?више се извозе манго, кафа, и какао. [68] Хаити има велики трговински дефицит, ко?и ?е 2011. износио око 3,1 мили?арду долара или 41% БДП-а. [68] Страна помо? покрива 30-40% државног бу?ета. На?ве?и донатори су САД , Канада , и Европска уни?а . Рударство ?е слабо разви?ено а годиш?е се извади руда у вредности од 13 милиона долара. На?више се производи злато, мермер, боксит, бакар и калци?ум карбонат. Прера?ивачка индустри?а ?е тако?е слабо разви?ена. На?знача?ни?а ?е производ?а цемента, безалкохолних пи?а, путера, ше?ера, и текстила.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Бро? становника Хаити?а (у хи?адама) од 1961. до 2003.

Хаити има веома високу густину насе?ености, око 350 становника по квадратном километру. На?ве?а концентраци?а ?уди ?е у градским областима, у приоба?у, и у долинама. Према процени У?еди?ених наци?а на Хаити?у ?е 2008. живело око 9,8 милиона ?уди, [69] при чему ?е половина становништва мла?а од 20 година. [70] Први службени попис становништва обав?ен ?е 1950. када ?е на Хаити?у живело 3,1 милион ?уди. [71]

Данаш?и Хаи?ани су потомци бивших афричких робова, мулата, и белаца ко?и су преживели погроме. На Хаити?у живе и ма?инске за?еднице Француза, Немаца, Итали?ана, Холан?ана, По?ака, Португалаца, Шпанаца, Арапа, ?ермена, и ?евре?а. [72] [73] Тако?е на посто?и и нешто више од 400 Хаи?ана пореклом из Инди?е. [72]

Милиони Хаи?ана живе ван матичне државе. На?више у Доминиканско? Републици (око 800.000), [74] С?еди?еним Државама (око 600.000), [75] Канади (око 100.000), Француско? (око 80.000), [76] и исто толико на Бахамима. [77] Тако?е посто?е ма?е хаи?анске за?еднице у другим зем?ама, ук?учу?у?и Чиле , Шва?царску , ?апан , и Аустрали?у .

Религи?а [ уреди | уреди извор ]

Католици чине 80%, протестанти 16% становништва. Неки Хаи?ани практику?у католицизам са елементима вудуа. [78]

?езици [ уреди | уреди извор ]

?едан од два службена ?езика на Хаити?у ?е француски , ко?и се користи у државно? управи. ?име говоре сви образовани Хаи?ани, и користи се у привреди. Тако?е, у ве?ини школа се настава одви?а на француском ?езику. Користи се у протоколарне сврхе као што су венча?а, матуре и црквена богослуже?а. Други службени ?език на Хаити?у ?е хаи?ански креолски . [79] Недавно ?е стандардизован и ?им говори скоро целокупно становништво Хаити?а. Хаи?ански креолски ?е ?едан од креолских ?езика проистеклих из француског ?езика. Користи углавном речи из француског али граматику и изговор карактеришу утица?и западноафричких ?езика.

Култура [ уреди | уреди извор ]

Хаити има богат и ?единствен културни идентитет, ко?и се састо?и од мешавине традиционалних француских и афричких обича?а, помешаних са знача?ним доприносима шпанске и аутохтоне културе Таино . Култура Хаити?а се у велико? мери огледа у ?еговим сликама, музици и литератури. У галери?ама и музе?има у С?еди?еним Државама и Француско? изложени су радови познати?их уметника ко?и су изашли са Хаити?а. [80]

Уметност [ уреди | уреди извор ]

Хаи?анска уметност ?е препознат?ива, посебно по сликама и скулптурама. [81] С?а?не бо?е, наивне перспективе и лукави хумор карактеришу хаи?анску уметност. Чести предмети у хаи?анско? уметности ук?учу?у велику, укусну храну, бу?не пе?заже, пи?ачне активности, животи?е у ?унгли, ритуале, плесове и богове. Као резултат дубоке истори?е и ?аких афричких веза, симболи поприма?у велико значе?е у хаи?анском друштву. На пример, петао често представ?а Аристида, а црвена и плава бо?а хаи?анске заставе често представ?а?у ?егову забаву Лавалас. Многи уметници се групишу у ?сликарске школе“, као што ?е школа Кап-Хаитиен, на ко?о? су приказани прикази свакодневни живот у граду, школа ?асмел, ко?а одражава стрме планине и заливе тог приморског града, или школа Сен-Солеил, ко?а се одлику?е апстрактним ?удским облицима и под великим ?е утица?ем симболизма Вудуа .

Двадесетих година двадесетог века покрет индигенизма стекао ?е ме?ународно призна?е, сво?им експресионистичким сликама инспирисаним хаити?ском културом и афричким коренима. Ме?у знача?не сликаре овог покрета спада?у Хектор Хиполит, Филоме Обан и Префет Дуфо. [82]

Музика и плес [ уреди | уреди извор ]

Хаи?анска музика комбину?е широк спектар утица?а многих ?уди ко?и су се овде населили. Одражава француске, афричке и шпанске елементе и друге ко?и су населили острво Хиспаниола и ма?е утица?е уро?еника Таино . Стилови музике ?единствени за државу Хаити ук?учу?у музику изведену из церемони?алних традици?а вудуа, музику ко?а парадира Рара, баладе Твоубадоу, мини-?ез рок бендове, покрет Расин, хип хоп креол, меринге. Млади посе?у?у забаве у но?ним клубовима ко?и се зову дискотеке и присуству?у Балу. Ова? израз ?е француска реч за лопту, као у формалном плесу.

Компас [83] ?е сложена музика ко?а се непрестано ме?а и настала ?е из афричких ритмова и европског балског плеса, помешана са буржоаском културом Хаити?а. То ?е истанчана музика, чи?и ?е основни ритам меринга.

К?ижевност [ уреди | уреди извор ]

Хаити ?е увек био к?ижевна наци?а ко?а ?е стварала поези?у, романе и драме ме?ународног призна?а. Француско колони?ално искуство установило ?е француски ?език као место културе и престижа и од тада доминира к?ижевним круговима и к?ижевном продукци?ом. Ме?утим, од 18. века непрекидно се насто?и писати на хаи?анском креолском ?езику. Признава?е креолског као службеног ?езика довело ?е до шире?а романа, песама и драма на креолском. [84]

Биоскоп [ уреди | уреди извор ]

Хаити има малу, мада расту?у биоскопску индустри?у. Ме?у познатим редите?има ко?и раде превасходно у ствара?у документарног филма налазе се Раул Пек и Арнолд Антонин. Редите?и ко?и производе научно-фантастичне филмове су Патриси?а Бено, Вилкенсон Бруна и Ричард Сенекал.

Кухи?а [ уреди | уреди извор ]

Хаи?анска кухи?а. Пиринач и пасу?, розе салата, кувани макарони и пилетина и сви?етина.

Хаити ?е познат по сво?о? креолско? кухи?и (ко?а се односила на кахунску кухи?у) и супи хумоу. То ?е креолска кухи?а ко?а потиче из мешавине неколико кулинарских стилова ко?и су населили западни део острва Хиспаниола, наиме афричког, француског, аутохтоног Таина, шпанског и арапског утица?а. [85]

Иако ?е кухи?а непретенциозна и ?едноставна, укуси су смеле и зачи?ене природе ко?и показу?у афричке и француске утица?е, [86] са запаженим дериватима ко?и потичу из дома?их Таино и шпанских техника.

Левантински утица?и су се пробили у главну културу, услед арапских миграци?а током година, успостав?а?у?и многа предузе?а. Године прилаго?ава?а довеле су до тога да се ове кухи?е спо?е у хаи?анску кухи?у. [87]

Хаи?ански Вуду [ уреди | уреди извор ]

Хаи?ански Вуду ?е афричка ди?аспорна религи?а ко?а се развила на Хаити?у изме?у 16. и 19. века. Настао ?е кроз процес синкретизма изме?у традиционалних религи?а западне Африке и римокатоличанства. Присталице су познате под називом вудуисти или ?слуге духова“.

Хаи?ански Вуду олтар.

Вуду се фокусира на поштова?е божанстава познатих као лва (или лоа). Они се често идентифику?у и као богови ?орубе као и као римокатолички свеци. О овим лвама се прича?у разни митови и приче, ко?е се сматра?у подре?енима трансцендентном божанству ствараоца, Бонди?еу. Иници?ативна традици?а, вудуисти се обично саста?у у храмовима ко?е воде свештеници познати као унганс или свештенице познате као манбос, да би частили лва. Централни ритуал ук?учу?е практичаре ко?и буб?а?у, пева?у и плешу како би подстакли лва да запоседне (?за?аше“) ?едног од сво?их чланова. Они веру?у да преко овог опседнутог по?единца могу директно комуницирати са лвом. Понуде за лве ук?учу?у во?е и крв жртвованих животи?а. Неколико облика прорица?а користи се за дешифрова?е порука из лва. Ритуали исце?е?а и припрема би?них лекова, ама?ли?а и чари тако?е игра?у истакнуту улогу.

Вуду се развио ме?у афро-хаи?анским за?едницама усред атлантске трговине робовима од 16. до 19. века. Настао ?е меша?ем традиционалних религи?а ко?е су на острво Хиспаниола донели пороб?ени западноафриканци, од ко?их су многи били ?оруба или Фон , и римокатоличког уче?а француских колони?алиста ко?и су контролисали острво. Многи вудуисти били су умешани у Хаи?анску револуци?у ко?а ?е срушила француску колони?алну владу, укинула ропство и успоставила модерни Хаити. Римокатоличка црква напустила ?е неколико децени?а након револуци?е, дозволивши Вудуу да постане доминантна религи?а на Хаити?у. У 20. веку, расту?а емиграци?а проширила ?е Вуду и у Америци. Кра?ем 20. века виделе су се све ве?е везе изме?у Вудуа и сродних традици?а у западно? Африци и Америци, попут кубанске Сантери?е и бразилског Кендомблеа .

Вуду се кроз сво?у истори?у суочио са многим критикама, више пута ?е описиван као ?една од на?неразумевани?их религи?а на свету.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Национална агенци?а за статистику
  2. ^ ?United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications” . Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г . Приступ?ено 11. 04. 2014 .  
  3. ^ ?Country profile: Haiti” . BBC News. 19. 01. 2010 . Приступ?ено 23. 01. 2010 .  
  4. ^ Aziz, Naeesa (07. 02. 2012). ?Haiti to Join African Union” . BET . Приступ?ено 28. 02. 2012 .  
  5. ^ "A Call to Action: Haiti at 6 months" Архивирано на са?ту Wayback Machine (11. март 2011), World Vision Australia (12. 7. 2010). Приступ?ено 13 January 2011.
  6. ^ Cassa 2012 , стр. 126.
  7. ^ Wilson, Samuel M. (1990). Hispaniola: Caribbean Chiefdoms in the Age of Columbus . University of Alabama Press. стр. 110. ISBN   978-0-8173-0462-1 .  
  8. ^ " What Became of the Taino? Архивирано на са?ту Wayback Machine (7. децембар 2013)". Магазин Смитсони?ан октобар 2011.
  9. ^ Koplow 2004 .
  10. ^ ?History of Smallpox ? Smallpox Through the Ages” . Texas Department of State Health Services. Архивирано из оригинала 24. 09. 2019. г . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  11. ^ Laws of Burgos, 1512?1513 Архивирано на са?ту Wayback Machine (6. ?ун 2019)". Приступ?ено 16. фебруара 2010.
  12. ^ "Encomienda (Spanish policy)" , Encyclopædia Britannica, Приступ?ено 16. фебруара 2010.
  13. ^ а б Farmer, Paul (15. 04. 2004). ?Who removed Aristide?” . Архивирано из оригинала 06. 06. 2008. г . Приступ?ено 19. 02. 2010 .  
  14. ^ Kiple 2002 , стр. 145.
  15. ^ Hunt 2006 , стр. 31
  16. ^ ?САД и Хаи?анска револуци?а” . Архивирано из оригинала 20. 09. 2013. г . Приступ?ено 25. 08. 2013 .  
  17. ^ ?Decree of the National Convention of 4 February 1794, Abolishing Slavery in all the Colonies” . Chnm.gmu.edu. Архивирано из оригинала 03. 06. 2011. г . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  18. ^ ?Poles in Haiti” . The New York Times . 22. 03. 1987 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  19. ^ Corbett, Bob. ?The Haitian Revolution of 1791-1803” . Webster University.  
  20. ^ Smucker, Glenn R. "Toussaint Louverture". A Country Study: Haiti (Richard A. Haggerty, editor). Library of Congress Federal Research Division (December 1989).
  21. ^ ?The Haitian Debacle: Yellow Fever and the Fate of the French” . Montana State University. Архивирано из оригинала 07. 12. 2013. г . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  22. ^ Hochschild, Adam (30. 05. 2004). ?Birth of a Nation / Has the bloody 200-year history of Haiti doomed it to more violence?” . San Francisco Chronicle . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  23. ^ а б ?"A Brief History of Dessalines", 1825 Missionary Journal” . Webster University. Архивирано из оригинала 28. 12. 2005. г . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  24. ^ ?Haitian Revolution 1791?1804” . Blackpast.org. 16. 7. 2007 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  25. ^ ?From Saint-Domingue to Louisiana, The African-American Migration Experience” . Inmotionaame.org. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  26. ^ ?In Congo Square: Colonial New Orleans” . Thenation.com. 10. 12. 2008 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  27. ^ ?Haitians” . Center for Cultural & Eco-Tourism, University of Louisiana . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  28. ^ Constitution of Haiti [ [ sic ]] New-York Evening Post 15 July 1805.
  29. ^ Monthly Magazine and British Register . XLVIII. R. Phillips. 1819. стр. 335? . Приступ?ено 25. 07. 2013 .  
  30. ^ Davies 2008 , стр. 380-
  31. ^ Sagas, Ernesto (14. 10. 1994). ?An apparent contradiction? Popular perceptions of Haiti and the foreign policy of the Dominican Republic” . Sixth Annual Conference of the Haitian Studies Association . Приступ?ено 19. 08. 2007 .  
  32. ^ ?Dominican Republic ? History” . Britannica.com . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  33. ^ Firire, Girard Alphonse (27. 08. 1999). ?Haiti And Its Diaspora: New Historical, Cultural And Economic Frontiers, reprint from US Gazette Philadelphia, 1824” . Webster.edu. Архивирано из оригинала 10. 09. 2013. г . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  34. ^ а б Farmer, Paul; Kozol, Jonathan (2006). The uses of Haiti (3 изд.). Common Courage Press. стр.  74 -. ISBN   978-1-56751-344-8 .  
  35. ^ Angulo, A. J. (2010). ?Education During the American Occupation of Haiti, 1915?1934” . Historical Studies in Education / Revue d'Histoire de l'Education . Historical Studies in Education. 22 (2): 1?17. doi : 10.32316/hse/rhe.v22i2.2357 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  36. ^ а б Farmer 2006 , стр. 180?181
  37. ^ Wucker, Michele. ?Why the Cocks Fight: Dominicans, Haitians and the Struggle for Hispaniola” . Windows on Haiti . Приступ?ено 26. 12. 2007 .  
  38. ^ Bryan 1984 , стр. 52?53
  39. ^ "Francois Duvalier" Encyclopædia Britannica
  40. ^ Center, The Carter. ?Activities by Country: Haiti” . Приступ?ено 19. 02. 2010 .  
  41. ^ Manegol, Catherine S. (16. 10. 1994). ?For Aristide's Followers, Every Step Is a Dance, Every Cheer a Song” . The New York Times . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  42. ^ Hallward, P. Damming the Flood:Haiti, Aristide, and the Politics of containment', London, UK: Verso Books 2007, p. xiii, 78?79
  43. ^ Haiti in the balance: why foreign aid has failed and what we can do about it. Terry F. Buss, Adam Gardner.
  44. ^ ?Photo Gallery: Jeanne hits Haiti” . Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала 05. 05. 2009. г . Приступ?ено 16. 02. 2010 .  
  45. ^ ?UN seeks almost $108 million for Haiti floods” . Usatoday.com. 10. 09. 2008 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  46. ^ ?Magnitude 7.0 ? Haiti Region” . Архивирано из оригинала 15. 01. 2010. г . Приступ?ено 12. 01. 2010 .  
  47. ^ Archibold, Randal C. (13. 01. 2011). ?Haiti: Quake's Toll Rises to 316,000” . The New York Times . Приступ?ено 18. 03. 2012 .  
  48. ^ ?Report challenges Haiti earthquake death toll” . BBC. 31. 05. 2011 . Приступ?ено 31. 05. 2011 .  
  49. ^ ?A year of indecision leaves Haiti recovery at a standstill” . Oxfam.org. 06. 01. 2011 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  50. ^ ?Haiti ? Inauguration : Michel Martelly, 56th President of Haiti” . Haitilibre.com. 14. 05. 2011 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  51. ^ ?Slavery reparations: Blood money” . The Economist . 05. 10. 2013.  
  52. ^ Rohter, Larry (19. 10. 1998). ?Whose Rock Is It? Yes, the Haitians Care” . Port-au-Prince Journal (reprinted in New York Times) . Приступ?ено 28. 01. 2012 .  
  53. ^ "Deforestation Exacerbates Haiti Floods". USA Today . 23 September 2004. Приступ?ено 24. 07. 2013.
  54. ^ Tarter, Andrew. "Haiti Is Covered with Trees". EnviroSociety . Приступ?ено 02. 11. 2020. године
  55. ^ "Haiti GeoPortal at CIESIN". New York: Columbia University. 2012.
  56. ^ а б в Clammer, Paul, (2016) Bradt Travel Guide ? Haiti , p 6.
  57. ^ а б в "Haiti", Encyclopædia Britannica .
  58. ^ а б Clammer, Paul, (2016) Bradt Travel Guide ? Haiti , p 4.
  59. ^ Clammer, Paul, (2016) Bradt Travel Guide ? Haiti , p 5
  60. ^ а б в "CIA World Factbook ? Haiti". Приступ?ено 2. 11. 2020. године
  61. ^ ?1987 Constitution of the Republic of Haiti” . ARTICLE 134: Georgetown University. стр. ARTICLE 134 . Приступ?ено 09. 07. 2011 .  
  62. ^ "1987 Constitution of the Republic of Haiti". ARTICLE 134: Georgetown University. pp. ARTICLE 134. Приступ?ено 2. 11. 2020. године
  63. ^ Michele Kelemen (2 March 2004). "Haiti Starts Over, Once Again". Npr.org. Приступ?ено 2. 11. 2020. године
  64. ^ ?Haiti” . Светска банка . Приступ?ено 02. 11. 2013 .  
  65. ^ а б ?Haiti Fact Sheet” (PDF) . MSH . Архивирано из оригинала (PDF) 05. 11. 2013. г . Приступ?ено 02. 11. 2013 .  
  66. ^ а б ?A new menu” . Економист. 22. 06. 2013 . Приступ?ено 02. 11. 2013 .  
  67. ^ ?Haiti” . Индекс економских слобода у 2013. години . Фондаци?а Херити?. Архивирано из оригинала 02. 08. 2013. г . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  68. ^ а б ?How Haiti's Future Depends on American Markets” . Те?т Воткинс . The Atlantic. 08. 05. 2013 . Приступ?ено 02. 11. 2013 .  
  69. ^ ?Country profile: Haiti” . 17. 10. 2012 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  70. ^ ?New Haiti Census Shows Drastic Lack of Jobs, Education, Maternal Health Services” . United Nations Population Fund. 10. 05. 2006. Архивирано из оригинала 14. 05. 2013. г . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  71. ^ ?Haiti ? Population” . Library of Congress Country Studies . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  72. ^ а б Project, Joshua. ?Aimaq, Firozkohi of Afghanistan Ethnic People Profile” . Joshua Project . Приступ?ено 14. 01. 2010 .  
  73. ^ ?The Virtual Jewish History Tour: Haiti” . Jewishvirtuallibrary.org . Приступ?ено 14. 01. 2010 .  
  74. ^ Pina, Diogenes (21. 03. 2007). ?DOMINICAN REPUBLIC: Deport Thy (Darker-Skinned) Neighbour” . Inter Press Service (IPS). Архивирано из оригинала 09. 01. 2008. г . Приступ?ено 14. 10. 2008 .  
  75. ^ Miller, Sara B. (03. 03. 2004). ?Haiti's chaos reverberates for expatriates in American cities” . Csmonitor.com . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  76. ^ ?France Suspends Expulsions Of Illegal Haitians” . Gulfnews.com. 14. 01. 2010 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  77. ^ Davis, Nick (20. 09. 2009). ?Bahamas outlook clouds for Haitians” . BBC News . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  78. ^ McAlister, Elizabeth (1998). The Madonna of 115th St. Revisited: Vodou and Haitian Catholicism in the Age of Transnationalism . In S. Warner, ed., Gatherings in Diaspora. Philadelphia: Temple University Press . Temple University Press. ISBN   978-1-56639-614-1 . Приступ?ено 24. 07. 2013 .  
  79. ^ Valdman, Albert. ?Creole: The National Language of Haiti” . Footsteps, 2(4), 36?39 . Indiana University Creole Institute. Архивирано из оригинала 13. 07. 2015. г . Приступ?ено 19. 07. 2011 .  
  80. ^ "Haitians". Приступ?ено 2. 11. 2020. године
  81. ^ Onofre, Alejandro Guevara. "Haiti ? Culture And Sports". Archived from the original on 27 April 2012. Приступ?ено 2. 11. 2020. године
  82. ^ Clammer, Paul, (2016) Bradt Travel Guide ? Haiti , p. 36
  83. ^ "Haitian music billboard". 10 February 2010. Archived from the original on 10 February 2010. Приступ?ено 2. 11. 2020. године
  84. ^ Nzengou-Tayo, Marie-Jose (2012). Creole and French in Haitian Literature . The Haitian Creole Language: History, Structure, Use, and Education . Lexington Books. ISBN 978-0-7391-7221-6 . стр. 153?176..
  85. ^ "What is a Haitian Patty?". Archived from the original on 23 February 2014. Приступ?ено 2. 11. 2020. године
  86. ^ "What is a Haitian Patty?". Archived from the original on 23 February 2014. Приступ?ено 2. 11. 2020. године.
  87. ^ Chery, Rene (24 June 2011). Women and Children's Tribulation In Haiti . ISBN 9781462888146 . Приступ?ено 2. 11. 2020. године

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хаити&oldid=27734852 ”