Симон Боливар

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Симон Боливар
Лични подаци
Име при ро?е?у Симон Хосе Антонио де ла Сантисима Тринидад Боливар и Паласиос
Датум ро?е?а ( 1783-07-24 ) 24. ?ул 1783.
Место ро?е?а Каракас , Шпанска импери?а
Датум смрти 17. децембар 1830. ( 1830-12-17 )  ( 47 год. )
Место смрти Санта Марта , Нова Гранада
Узрок смрти Туберкулоза
Религи?а католик
Породица
Супружник Мари?а Тереса Родригез дел Торо и Ала?са
6. август 1813 ? 2. ?ул 1814.
Реизбор(и) 15. фебруар 1819 ? 17. децембар 1819 .
Претходник Кристобал Мендоза
Наследник Хосе Антонио Паез
председник Велике Колумби?е
17. децембар 1819 ? 4. ма? 1830.
Наследник Доминго Ка?седо
12. август 1825 ? 29. децембар 1825.
Наследник Антонио Хосе де Сукре
17. фебруар 1824 ? 28. ?ануар 1827.
Претходник Хосе Бернардо де Тагле
Наследник Андрес де Санта Круз
Потпис

Симон Хосе Антонио де ла Сантисима Тринидад Боливар и Паласиос [1] ( шп. Simon Jose Antonio de la Santisima Trinidad Bolivar y Palacios , живео од 24. ?ула , 1783 . до 17. децембра , 1830 ) био ?е ?ужноамерички револуционарни во?а. [2] Боливар ?е био баски?ског порекла. Водио ?е борбе за независност у Венецуели , Колумби?и , Еквадору , Перуу , Панами и Боливи?и . У тим државама и у ве?ини осталих држава ?ужне Америке, Симон Боливар се сматра херо?ем.

Придружио се 1808 . хунти [3] ко?а ?е формирала у Венецуели везу са Наполеоновом инвази?ом у Шпани?и, и као ?ен посланик отпутовао у Лондон . Вративши се, предложио ?е да се Венецуела прогласи независном, што ?е скупштина 5. ?ула 1811 . прихватила. Поражен од шпанских снага напустио ?е Венецуелу и повукао се у Вицекра?евство Нову Гранаду (данаш?а Колумби?а ), где ?е победио шпанске трупе у више битака. У трогодиш?ем рату за ослобо?е?е ?ужне Америке прешао ?е Анде , у?единио Еквадор, Нову Гранаду и Венецуелу под именом Република Колумби?а, а 1824 . ослободио Перу. [2] Проглашен ?е оцем, спасите?ем и ослободите?ем домовине (Libretador de la patria) и изабран ?е за првог председника Колумби?е и првог председника Гор?ег Перуа, названог по ?ему Боливи?а . Након сум?и да се жели прогласити монархом био ?е приморан на абдикаци?у 1830. године. Тежио ?е у?еди?е?у ?ужноамеричких зема?а у независну и ?аку државу по узору на САД, али му се сан ни?е остварио ?ер се ве? 1830. године Венецуела прогласила независном републиком, а ускоро затим учиниле су то исто Боливи?а и Еквадор. На кра?у свог живота, Боливар ?е оча?авао због ситуаци?е у сво?о? матично? реги?и, што илустру?е познати цитат ?сви ко?и су служили револуци?и су орали море”. [4] ‍ :450 У обра?а?у Уставном конгресу Републике Колумби?е, Боливар ?е из?авио ?Сугра?ани! Неугодно ми ?е да кажем ово: Независност ?е ?едина бенефици?а ко?у смо стекли, на штету свега осталог.” [5]

Венецуела ?е 1999 . променила назив државе у ?егову част у Боливарска Република Венецуела .

Борба за независност ?ужне Америке [ уреди | уреди извор ]

Боливар 1816. током боравка на Хаити?у .

Боливар се вратио у Венецуелу 1807. 1813. године добио ?е команду у Тунхи у Ново? Гранади (данаш?а Колумби?а ), под управом Конгреса У?еди?ених Провинци?а Нове Гранаде , насталог од во?не хунте основане 1810.

Ово ?е био почетак Задив?у?у?ег похода . Боливар ?е дошао у Мериду 24. ма?а и ту ?е проглашен Ослободиоцем . [6] Ова? дога?а? пратили су заузима?е Трухи?а 9. ?уна. Шест дана касни?е, 15. ?уна, Боливар ?е издиктирао сво? чувени декрет о рату до смрти . Каракас ?е поново заузет 6. августа 1813. и Боливар ?е потр?ен као ослободилац, прогласивши обнав?а?е венецуеланске републике . Због побуне Хосеа Томаса Бовеса 1814. и пада републике, вратио се у Нову Гранаду, где ?е командовао во?ском У?еди?ених Провинци?а и ушао у Боготу 1814. преотевши град од издво?ених републиканских снага Кундинамарке . Намеравао ?е да маршира на Картахену и затражи помо? од локалних снага да заузме ро?алистичку Санта Марту . 1815. године, после сери?е политичких и во?них несугласица са владом Каргахене, Боливар ?е побегао на ?ама?ку , где му ?е ускра?ен подршка и покушано ?е ?егово убиство, после чега ?е побегао на Хаити , где му ?е гарантована заштита. Спри?ате?ио се са Александром Петионом , во?ом новостворенене државе и затражио помо? од ?ега. [6]

Боливар и Франциско де Паула Сантандер током Конгреса у Кукути , октобра 1821.

Године 1816. Боливар се искрцао у Венецуелу са хаи?анским во?ницима и важном матери?алном помо?у (под условом да укине ропство ) и заузео ?е град Ангостуру (данас Си?удад Боливар ). У то време Венецуела ?е била капетани?а Шпани?е, па ?е Боливар одлучио да се прво бори за независност Нове Гранаде (ко?а ?е била вицекра?евство), намерава?у?и да касни?е учврсти независност Венецуеле и других политички ма?е знача?них шпанских територи?а.

Поход за независност Нове Гранаде ?е била о?ачана победом у бици код Бо?ача 1819. Из тек осигуране базе, Боливар ?е покренуо походе за независност Венецуеле и Еквадора , а оне су окончане победама у бици код Карабоба 1821. и битке код Пинчинче 1822. На дан 7. септембра 1821. створена ?е Велика Колумби?а (држава ко?а ?е покривала ве?е делове данаш?е Колумби?е, Панаме , Еквадора, северног Перуа и северозападног Бразила ) са Боливаром на месту председника и Франциском де Паулом Сантандером као потпредседником.

Боливар ?е 26. и 27. ?ула одржао конференци?у у Гва?акилу са аргентинским генералом Хосеом де Сан Мартином , ко?и ?е добио титулу заштитника перуанске слободе , након што ?е у августу 1821. делимично ослободио Перу од шпанске власти. Перуански конгрес га ?е 10. фебруара 1824. именовао за диктатора Перуа, што ?е омогу?ило Боливару да комплетно реорганизу?е политичку и во?ну администраци?у. Уз помо? Антони?а Хосеа де Сукреа , Боливар ?е одлучно поразио шпанску ко?ицу у бици код Жунина 6. августа 1824. Сукре ?е уништио бро?чано надмо?ни?е остатке шпанске во?ске у бици код А?акуча 9. децембра 1824.

Дана 6. августа 1825. на конгресу Гор?ег Перуа, створена ?е Република Боливи?а . Боливар ?е тако постао ?едан од ретких ?уди по коме ?е названа ?една држава.

Породична истори?а [ уреди | уреди извор ]

Порекло презимена Боливар [ уреди | уреди извор ]

The Место ро?е?а Симона Боливара у Каракасу , Венецуела (сад музе?)
Портрет из 18. века Хуана Висенте Боливара и Понта, оца Симона Боливара

Презиме Боливар води порекло од аристократа из Ла Пуебла де Боливар , малог села из Баски?ског округа Шпани?е. [7] Боливаров отац потиче по женско? страни породице из фамили?е Арданза. [8] [9] ?егова бака са ма?чине стране ?е потекла из породица са Канарских острва . [а]

16. век [ уреди | уреди извор ]

Боливари су се населили у Венецуели у 16. веку . Боливаров први ?ужно амерички предак ?е био Симон де Боливар (или Симон де Болибар; спелова?е ни?е било стандардизовано до 19. века ), ко?и ?е живео и радио у Санто Домингу (данаш?о? Доминиканско? Републици ) од 1559 до 1560 и где ?е ?егов син Симон де Боливар и Кастро био ро?ен. Када ?е шпанска круна преместила гувернера у Венецуелу 1569. године, Симон де Боливар ?е отишао с ?им. Као ?едан од раних насе?еника шпанске провинци?е Венецуела , постао ?е постао проминентан у локалном друштву, а ?ему и ?еговим потомцима су били доде?ени поседи , радна снага , и позици?е у локално? управи . [10]

Кад ?е Каракаска катедрала била изгра?ена 1569. године, породица Боливар ?е имала ?едну од првих наменских капела. На?ве?и део богатства потомака Симона де Боливара долазио ?е од поседа. На?важни?а ?е била ше?ерна плантажа са енкомиендом ко?а ?е пружала неопходну радну снагу за во?е?е поседа. [11] ?ош ?едан део богатства Боливара ?е долазио од рудника сребра , злата , и бакра . Мала количина златних депозита ?е прво ископавана у Венецуели 1669. године, што ?е довело до откри?а знатно екстензивни?их резерви бакра. Са ма?чине стране (фамили?е Паласиос), Боливар ?е наследио Ароа руднике бакра у ?араку?у . Америчко староседелачко и афричко роб?е пружало ?е на?ве?и део радне снаге у тим рудницима. [12]

17. век [ уреди | уреди извор ]

Пред кра? 17. века , рударство бакра постало ?е толико проминентно у Венецуели да ?е метал постао познат као cobre Caracas (?Каракаски бакар”). Многи од рудника су постали власништво породице Боливар. Боливаров деда, Хуан де Боливар и Мартинез де Ви?егас, платио ?е 22.000 дуката манастиру у Санта Мари?а де Монтсерат 1728. године за титулу племства ко?у ?е одобрио кра? Филип V од Шпани?е за ?егово одржава?е. Круна никада ни?е издала патент племства , тако да ?е куповина постала предмет парница ко?е су се и да?е водиле током Боливарског живота, када ?е независност из Шпани?е стала на кра? томе. (Да су тужбе биле успешне, Боливаров стари?и брат, Хуан Висенте, би постао маркиз of Сан Луиса и виконт од Кокороте.) Боливар ?е ултиматно посветио сво?е лично богатство револуци?и. Након што ?е био ?едан од на?богати?их особа у шпанском америчком свету на почетку револуци?е, умро ?е у сиромаштву. [4]

Преци [ уреди | уреди извор ]

Боливарово породично стабло има мноштво сродника из две гране: фамили?у Паласиос и фамили?у Боливар. Енрике де ла Конча Арнал, генеалог при Instituto Venezolano de Genealogia , истраживао ?е ?егово порекло, [13] ко?е се може сумирати на следе?и начин:

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Антонио Боливар и Ди?аз де Рохас
 
 
 
 
 
 
 
8. Капитан Луис Боливар Ребо?едо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Леонор Ребо?едо Аргумедо
 
 
 
 
 
 
 
4. Хуан де Боливар и Мартинез де Ви?егас
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Лорензо де Мартинез де Ви?егас
 
 
 
 
 
 
 
9. Ана Мари?а Мартинез де Ви?егас и Ладрон де Гевара
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Магдалена Ладрон де Гевара и Рохас
 
 
 
 
 
 
 
2. Хуан Висенте Боливар и Понте
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Хасинто Понте-Андраде
 
 
 
 
 
 
 
10. Педро Понте-Андраде и Хаспе де Монтенегро
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Мари?а Хаспе де Монтенегро
 
 
 
 
 
 
 
5. Мари?а Петронила Понте-Андраде и Марин де Нарваез
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Франсиско Марин де Нарваез и Вилчез
 
 
 
 
 
 
 
11. Мари?а Хосефа Марин де Нарваез
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Хосефа Мари?а де Нарваез
 
 
 
 
 
 
 
1. Симон Хосе Антонио де ла Сантисима Тринидад Боливар и Паласиос
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Хосе Паласиос де Агире и Аристи?а-Сохо и Ортиз де Зарате
 
 
 
 
 
 
 
12. Фелиси?ано Паласиос де Агире и Аристи?а-Сохо и Хедлер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Исабел Мари?а Хедлер Риви?а
 
 
 
 
 
 
 
6. Фелиси?ано Паласиос де Агире и Аристи?а-Сохо и Хил де Арати?а
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Франсиско Хил де Арати?а
 
 
 
 
 
 
 
13. Исабел Мари?а Хил де Арати?а и Агире-Ви?ела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Мари?а Роса Агире-Ви?ела и Ла?а-Мохика
 
 
 
 
 
 
 
3. Мари?а де ла Консепсион Паласиос и Бланко
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Матео Бланко Инфанте
 
 
 
 
 
 
 
14. Матео Хосе Бланко и Фернандез де Араухо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Хосефа Фернандез де Араухо и Риви?а
 
 
 
 
 
 
 
7. Франсиска Бланко Ерера
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Хуан Асенсио Ерера и Асканио
 
 
 
 
 
 
 
15. Исабел Клара де Ерера и Ли?ендо
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Паула Роса де Ли?ендо и Очоа
 
 
 
 
 
 

Лични ставови [ уреди | уреди извор ]

Симон Боливар ?е био обожавалац Америчке и Француске револуци?е . [4] ‍ :35, 52?53 Боливар ?е чак уписао свог не?ака, Фернанда Боливара, у приватну школу у Филаделфи?и, ?ермантаунску академи?у , и платио за ?егово образова?е, ук?учу?у?и поха?а?е Томас ?еферсоновог универзитета у Вир?ини?и . [4] ‍ :71?72, 369 Боливар се ме?утим разликовао по политичко? филозофи?и од револуционарних лидера револуци?е у С?еди?еним Државама у два важна аспекта. Пре свега, он ?е био чврсто против ропства, упркос тога што ?е потицао из области шпанске Америке ко?а се у велико? мери се осла?ала на ропски рад. Друго, мада ?е он био обожавате? америчке независности, он ни?е веровао да ?ен владин систем може да функционише у Латинско? Америци. [14] Стога ?е тврдио да управ?а?е хетерогеним друштвима као што ?е Венецуела ?захтева чврсту руку”. [15]

Боливар ?е сматрао да су САД основане на простору посебно плодном за демократи?у. У контрасту с тим, он ?е напоми?ао да ?е шпанска Америка била подвргнута ?тро?ном ?арму незна?а, тирани?е и порока”. [4] ‍ :224 Ако би република била успостав?ена у такво? зем?и, по ?еговом миш?е?у, морале би се направити неке концеси?е у погледу слободе. Ово се показало када ?е Боливар кривио за пад прве републике сво?е потчи?ене због покуша?а имитаци?е ?неке етеричне републике”, а да у процесу нису обра?али паж?у на жестоку политичку стварност ?ужне Америке. [16]

Ме?у к?игама ко?е су га пратиле док ?е путовао биле су Адам Смитово Богатство народа , Волтерова Писма на енглеском , а кад ?е писао Боливи?ски устав, Монтеск?ев Дух закона . [17] ?егова Боливи?ски устав поставио га ?е у табор онога шта ?е касни?е у деветнаестом веку постати латиноамерички конзервативизам. Боливи?ски устав ?е наме?ен успостави доживотног председништва и наследног сената, у суштини рекреира?у?и британски неписани устав , као што ?е посто?ао у то време.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ "Por las venas del libertador corria sangre guanche, en efecto, su abuela materna, dona Francisca Blanco de Herrera, descendia de san martines, era nieta de Juana Gutierrez, de "nacion guanche", y procedia ademas de otras familias canarias establecidas en Venezuela, tales como las de Blanco, Ponte, Herrera, Saavedra, Peraza, Ascanio y Guerra" (?Кроз ослободилачке вене тече Гуанчева крв. Заправо, ?егова бака са ма?чине стране, Франциска Бланко де Ерера, била ?е потомак првобитних канарских народа, ?ер ?е била унука Хуана Гути?ереза, из ?Гванчаске наци?е”, а тако?е ?е потицала и из других канарских породица основаних у Венецуели, као што су Бланко, Понте, Ерера, Саведра, Пераза, Асканио и Гвера.”). Hernandez Garcia, Julio: Book "Canarias ? America: El orgullo de ser canario en America" (Canarias ? America: The pride of being a Canario in America). First edition, 1989. Historia Popular de Canarias (Popular History of the Canary Islands).

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Arismendi Posada 1983 , стр. 9.
  2. ^ а б Миши?, Милан, ур. (2005). Енциклопеди?а Британика. А-Б . Београд: Народна к?ига : Политика. стр. 159. ISBN   86-331-2075-5 .  
  3. ^ Riggs 2013 , стр. 153?55
  4. ^ а б в г д Arana, M., 2013, Bolivar , New York: Simon & Schuster. ISBN 978-1-4391-1019-5 .
  5. ^ quoted in Jeremy Adelman , "Independence in Latin America" in The Oxford Handbook of Latin American History , Jose C. Moya, ed. New York: Oxford University Press 2011, p. 153.
  6. ^ а б Bushnell 1970 .
  7. ^ Museo Simon Bolivar , Cenarruza-Puebla de Bolivar , Spain.
  8. ^ ?Simon Bolivar” . geneall.net.  
  9. ^ ?LatinAmericanHistory.about.com” . LatinAmericanHistory.about.com. 14. 2. 2012. Архивирано из оригинала 03. 03. 2012. г . Приступ?ено 9. 4. 2012 .  
  10. ^ Slatta & de Grummond 2003 , стр.  10?11 .
  11. ^ Masur 1969 , стр. 21?22.
  12. ^ Thornton 1998 , стр.  277 .
  13. ^ Concha Arnal, Enrique de la (2014). Arbol Genealogico del Libertador Simon Bolivar y Palacios. Архивирано 2017-08-14 на са?ту Wayback Machine Caracas: Instituto Venezolano de Genealogia.
  14. ^ Bushnell & Langley 2008 .
  15. ^ Bushnell & Langley 2008 , стр. 100.
  16. ^ Bushnell & Langley 2008 , стр. 136.
  17. ^ Lynch 2006 , стр. 33.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Симон Боливар на Викимеди?ино? остави .
Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Симон_Боливар&oldid=27736239 ”