Киргистан

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Киргиска Република
Кыргыз Республикасы    ( киргиски )
Киргизская Республика    ( руски )
Химна:  Државна химна Киргиске Републике
( кирг. Республикасынын Мамлекеттик Гимни )
( рус. Государственный гимн Киргизской Республики )
Положај Киргистана
Главни град Бишкек
Службени ?език киргиски , руски [1]
Владавина
 ?  Председник Садир Жапаров
 ?  Преми?ер Акилбек Жапаров
 ?  Председник ?огор?у Кенеша Нурланбек Шакиев
Истори?а
Независност 31. децембар 1991 . од СССР
Географи?а
Површина ‍
 ? укупно 198.500 km 2   ( 86 )
 ? вода (%) 3,6
Становништво ‍
 ?  2014 . [2] 5.776.570   ( 112 )
 ?  густина 29,1 ст./km 2
Економи?а
Валута сом
 ? стоти део валуте ‍KGS‍
Остале информаци?е
Временска зона UTC  +6 ( KGT )
Интернет домен ‍ .kg ‍
Позивни бро? +996

Киргистан или Киргизи?а ( кирг. Кыргызстан ; [3] рус. Киргизия, Кыргызстан ), званично Киргиска Република ( кирг. Кыргызстан Республикасы ; рус. Киргизская Республика, Кыргызская Республика ), [4] [5] ?е држава у сред?о? Ази?и [6] . Граничи се са НР Кином , Казахстаном , Та?икистаном и Узбекистаном . Главни град Киргистана ?е Бишкек .

Ве?и део Киргистана заузима?у планински ланац Т?ен Шан и ?егови огранци. У ?ему се, на кра??ем истоку зем?е, налази и на?виши врх, ?енгиш чокусу (Врх победе, 7.439 m). На истоку ?е и на?ве?е киргиско ?езеро Исик Кул . На ?угу зем?е се налазе огранци планинског ланца Памира . Ве?ина становништва концентрисана ?е у планинским котлинама и пограничним подруч?има ко?а се настав?а?у на низи?е и пригор?а у суседним државама. Око 70% становништва чине Киргизи [7] чи?и ?език, врло сродан казашком , припада турки?ско? групи и ко?и су традиционално муслимани сунити. У Киргистану живе и Узбеци (око 14,5%) и Руси (око 9%). [8]

Распад Сов?етског Савеза тешко ?е погодио киргистанску привреду. Главни сектори су по?опривреда и рударство . Извози се и електрична енерги?а произведена у хидроелектранама. У 1999. БДП по глави становника износио ?е 2.300 УСД мерено по ППП-у. [9] [10] [11] Од независности, суверена држава ?е званично била унитарна парламентарна република , иако настав?а да испашта услед етничких конфликата, [12] [13] побуна, [14] економских проблема, [15] [16] транзиционих влада [17] и политичких сукоба. [18] Киргистан ?е члан За?еднице независних држава , Евроази?ске економске уни?е од 14. ма?а 2015 , Организаци?е уговора о колективно? безбедности , Шанга?ске организаци?е за сарад?у , Организаци?е исламске сарад?е , Турки?ског савета, за?еднице туркофона и У?еди?ених наци?а .

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Положа? [ уреди | уреди извор ]

Киргистан ?е континентална држава у сред?о? Ази?и . Граничи се са Казахстаном , Кином , Та?икистаном и Узбекистаном . Површина државе износи 199.951,0 km².

Геологи?а и ре?еф [ уреди | уреди извор ]

Планински венац Т?ен Шан у Киргистану

Око 80% површине државе чине планине високе преко 1500 m, а скоро половина ?их ?е висока преко 3000 m. Планински венац Т?ен Шан заузима преко 80% територи?е државе, док остали део државе чине долине и котлине. На?ве?и врх државе налази се у венцу Какшал-Ту , ко?и представ?а границу са Кином. Врх Жениш чокусу са висином од 7439 m ?е на?виши врх у зем?и.

Киргистан има велике резерве руда метала, ме?у ко?има су злато и метали ретке зем?е . Због доминантног планинског терена у држави, ма?е од 8% зем?ишта се обра?у?е, а обрадиво зем?иште ?е сконцентрисано у северним низи?ама и у ?еповима долине Фергана.

Воде [ уреди | уреди извор ]

?езеро Исик Кул у североисточном Т?ен Шану ?е на?ве?е ?езеро у Киргистану и друго на?ве?е планинско ?езеро на свету после Титикаке . Велики снегови ко?и падну током зиме изазива?у проле?не поплаве ко?е често изазива?у велике штете.

На?важни?а река у Киргистану ?е Кара Дар?а , ко?а тече кроз Ферганску долину у Узбекистан. Ова река са другом киргинстанком реком Нарином у Узбекистану образу?у реку Сир Дар?у .

Флора и фауна [ уреди | уреди извор ]

Клима [ уреди | уреди извор ]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Главни град Бишкек

Киргизи су били номадски народ ко?и су живели у простору степа сред?е Ази?е од реке ?енисе? преко Алта?а до Ба?калског ?езера . 840. године су победили државу У?гура и основали сво?у властиту државу у простору Алта?а и Т?ен Шана. С временом су се селили према ?угу у простор сред?е Ази?е где данас живе. У том простору су живела разна турки?ска племена. 1207. су их победили Монголи (наследници ?ингис-кана ). Киргизи су током века били под великим утица?ем Монгола , Кинеза и муслимана те су се мешали с разним народима. У 17. ст. су Киргизи ратовали против монголских ?унгура , а у 18. ст. су признали власт Кинеског царства за време династи?е ?инг . У 19. веку ?е на простору Киргистана настао исламски Канат Коканд унутар ко?ег су Киргизи прихватили ислам. Године 1876. Руси су окупирали Канат Коканд и тада су Киргизи постали део Руске Импери?е . Многи Киргизи су иселили у данаш?и Авганистан.

Године 1918, на власт долазе комунисти након великих борби изме?у комуниста и ?ихових противника ко?и су имали знача?ан утица? у сред?о? Ази?и. Киргистан поста?е део Сов?етског Савеза . 1924. ?е основано Кара-Киргиско аутономно подруч?е, а 1926. Киргиска Аутономна Сов?етска Соци?алистичка Република у склопу Руске Сов?етске Соци?алистичке Републике. 1936. ?е проглашена Киргиска Сов?етска Соци?алистичка Република ко?а ?е била посебна република унутар Сов?етског Савеза и ни?е била део Руси?е. Под сов?етском влаш?у ?е дошло до драматичних промена у киргиском друштву. Забра?у?е се номадизам и оснива?у нови градови и села у ко?е се насе?ава?у Киргизи. Оснива се индустри?а и модернизу?е по?опривреда и сточарство. Разви?а се култура и к?ижевност те се стандардизу?е киргиски ?език ко?и ?е 1928. прихватио латиницу (дотад се писало арапским писмом), а 1941. ?ирилицу .

Године 1990, долази до тензи?а изме?у Киргистана и Узбекистана унутар Сов?етског Савеза око подруч?а града Ош где живи ве?ина Узбека. Дошло ?е до борби у ко?има ?е погинуло 300 особа. 1990. слаби мо? комуниста, а ?ача Киргиски демократски покрет чи?и представници улазе у парламент. У августу 1990. ?е изабран нови председник Аскар Ака?ев . 1991. ?е главни град Фрунзе преименован у Бишкек. Након распада Сов?етског Савеза Киргистан ?е 31. августа 1991. прогласио независност. Ака?ев ?е победио на првим демократским изборима. У држави слаби привреда и ?ача сиромаштво. То доводи до незадово?ства председником ко?и ?е оптужен за изборну превару и свргнут 4. априла 2005. у Револуци?и лала . На власт ?е дошао во?а опозици?е Курманбек Баки?ев .

И Баки?ев ?е збачен након немира до ко?их ?е дошло 3. априла 2010. због поскуп?е?а енергената, а ко?а завршава бекством и оставком дотадаш?ег предс?едника Курманбека Баки?ева.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Киргизи

Административна подела [ уреди | уреди извор ]

Административна подела Киргизије
  1. Бишкек (град)
  2. Баткенска област
  3. Чу?ска област
  4. ?алал-Абадска област
  5. Наринска област
  6. Ошка област
  7. Таласка област
  8. Исик-Кулска област
  9. Ош (град)

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?Constitution of the Kyrgyz Republic” (PDF) . www.refworld.org . Constitution of Kyrgyzstan . ?
    Article 5
    1. The state language of the Kyrgyz Republic shall be the Kyrgyz language.
    2. In the Kyrgyz Republic, the Russian language shall be used in the capacity of an official language.     ”      
  2. ^ Национална агенци?а за статистику [1] Архивирано на са?ту Wayback Machine (13. новембар 2013)
  3. ^ Or / ? k ??r ? ? ? s t ?ː n / keer- GIH -stahn or with the stress on the first syllable. See J. C. Wells, Longman Pronunciation Dictionary , 3rd ed. (Harlow, England: Pearson Education Ltd., 2008).
  4. ^ ?Vladimir Putin to meet with Azerbaijani delegation” . News.Az. 22. 2. 2018. Архивирано из оригинала 25. 12. 2019. г.  
  5. ^ ?BBC News ? Kyrgyzstan profile ? Leaders” . Bbc.co.uk. 14. 12. 2011 . Приступ?ено 26. 3. 2013 .  
  6. ^ ?United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications” . Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г . Приступ?ено 09. 04. 2014 .  
  7. ^ Kyrgyzstan Архивирано на са?ту Wayback Machine (27. новембар 2015) in the CIA World Factbook .
  8. ^ 5.01.00.03 Национальный состав населения. [5.01.00.03 Total population by nationality]. Bureau of Statistics of Kyrgyzstan (на ?езику: руски, киргиски и енглески). 2019. Архивирано из оригинала (XLS) 13. 11. 2018. г . Приступ?ено 17. 05. 2020 .  
  9. ^ ?World Economic Outlook Database, October 2019” . IMF.org . International Monetary Fund . Приступ?ено 14. 12. 2019 .  
  10. ^ ?GINI index (World Bank estimate) - Kyrgyz Republic” . data.worldbank.org . World Bank . Приступ?ено 22. 3. 2020 .  
  11. ^ ?Human Development Index (HDI)” . hdr.undp.org . HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme . Приступ?ено 11. 12. 2019 .  
  12. ^ ?Investigating Kyrgyzstan's ethnic violence: Bloody business” . The Economist . 12. 5. 2011 . Приступ?ено 26. 3. 2013 .  
  13. ^ ?Foreigners in Kyrgyzstan: 'Will We Be Banned, Too? ' ” . EurasiaNet.org. 15. 6. 2011 . Приступ?ено 26. 3. 2013 .  
  14. ^ ?Kyrgyz private armies incite "permanent revolution" ? RT” . Rt.com. 17. 3. 2012 . Приступ?ено 26. 3. 2013 .  
  15. ^ ?Kyrgyzstan: Economy globalEDGE: Your source for Global Business Knowledge” . Globaledge.msu.edu. 20. 12. 1998 . Приступ?ено 26. 3. 2013 .  
  16. ^ ?Kyrgyz Republic Economy: Population, GDP, Inflation, Business, Trade, FDI, Corruption” . Heritage.org. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г . Приступ?ено 26. 3. 2013 .  
  17. ^ ?BBC News ? Kyrgyzstan profile ? Timeline” . Bbc.co.uk. 10. 10. 2012 . Приступ?ено 26. 3. 2013 .  
  18. ^ ?Kyrgyz Unrest” . EurasiaNet.org . Приступ?ено 26. 3. 2013 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Опште информаци?е
Државне институци?е
Преглед
Вести
Фотографи?е

ТВ емиси?е

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Киргистан&oldid=27735390 ”