Вашингтон, Округ Колумби?а Washington, D.C.
Колаж градских знаменитости Вашингтона
Застава Грб
Административни подаци
Држава	С?еди?ене Америчке Државе
Дистрикт	Округ Колумби?а
Становништво
Становништво	‍
?  2020 .	689.545
?  густина	3.895,73 ст./km 2
Агломераци?а   ( 2020 . )	6.385.162
Географске карактеристике
Координате	38° 53′ 42″ С; 77° 02′ 12″ З  /  38.895° С; 77.036667° З  / 38.895; -77.036667
Временска зона	Eastern Time Zone
Површина	177 km 2
Вашингтон, Округ Колумби?а Вашингтон, Округ Колумби?а на карти САД
Остали подаци
Градоначелник	М?ури?ел Баусер
Позивни бро?	202
Веб-са?т
www.dc.gov

Вашингтон, Округ Колумби?а ( енгл. Washington, D.C. ), формално Округ Колумби?а ( енгл. District of Columbia ), ?е главни град САД . Добио ?е име по ?ор?у Вашингтону , врховном команданту америчке во?ске у Америчко? револуци?и и првом председнику САД . ^[1]

У Вашингтону су седишта све три гране америчке савезне власти (извршне, законодавне и судске), као и седишта ве?ине савезних служби. Вашингтон ?е и седиште Светске банке , Ме?ународног монетарног фонда и Организаци?е америчких држава , као и многих других ме?ународних и националних установа. Вашингтон тако?е има бро?не америчке споменике, музе?е и спортске клубове, па ?е ?едно од главних туристичких одредишта у САД. Осим тога, главно градско шеталиште се често користи за масовне политичке демонстраци?е .

У САД се град службено зове Washington, D.C. . Скра?еница D.C. значи District of Columbia (?Округ Колумби?а”), ?ер ?е град смештен у посебном савезном округу ко?им управ?а градска управа, па се у пракси град и округ поклапа?у.

По попису становништва из 2020. у ?ему ?е живело 670.050 становника. ^[2] Ако се узме у обзир ?метрополитанско подруч?е“ Вашингтона, ко?е осим округа ук?учу?е делове Мериленда , Вир?ини?е и Западне Вир?ини?е , онда има више од 6,3 милиона становника. ^[3]

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Алгонквинско племе Наконтчак насе?авало ?е област око реке Анакости?е на месту данаш?ег Вашингтона када су први Европ?ани стигли у 17. веку. ^[4] Ме?утим, Инди?анци су протерани из ове области почетком 18. века. ^[5] На северно? обали реке Потомак подигнуто ?е насе?е ?ор?таун , ко?е ?е 1751. од Провинци?е Мериленд добило статус града. Град ?е бити ук?учен у територи?у нове савезне територи?е ко?а ?е бити основана 40 година касни?е. ^[6] Град Александри?а у данаш?о? Вир?ини?и ?е тако?е првобитно био део округа. ^[7]

?е?мс Медисон ?е 23. ?ануара 1788. истакао потребу за посто?а?ем федералног округа, тврде?и да главни град државе мора има другачи?и статус од савезних држава, у ци?у сопствене безбедности и разво?а. ^[8] Напад гомиле огорчених во?ника на Конгрес у Филаделфи?и , познат као Пенсилвани?ска побуна 1783. , ?е нагласио потребу владе да се побрине за сопствену безбедност. ^[9] Зато ?е налог за успостав?а?е федералног главног града дату у члану 1, секци?и 8 Устава САД , ко?и дозво?ава да ?округ (не ве?и десет квадратних ми?а), уз уступак по?единих држава, као и сагласност Конгреса, постане седиште владе С?еди?ених Америчких Држава“ ^[10] Ме?утим, устав ни?е одредио локаци?у за нови главни град. У ономе што ?е касни?е постало познато као Нагодба из 1790. , Медисон, Александар Хамилтон и Томас ?еферсон су направили споразум по ко?о? би федерална влада преузела ратни дуг на себе од држава, под условом да се нови главни град се налази на негде ?ужни?е.

Оснива?е [ уреди | уреди извор ]

Закон о резиденци?и донет 16. ?ула 1790. ?е одредио да се нови стални главни град налази на реци Потомак, а да тачну локаци?у одабере председник ?ор? Вашингтон . ^[1] Као што ?е одре?ено Уставом САД, почетни облик федералног округа ?е био квадрат са страницама дугачким 10 mi (16 km), у укупном износу од 100 sq mi (260 km ² ). Током 1791-92, Енд?у Еликот и неколико помо?ника, ме?у ко?има ?е био и Бен?амин Банекер, су одредили границе округа са Мерилендом и Вир?ини?ом, постав?а?у?и гранично каме?е на разда?ини од ?едне ми?е, а многи од тих каменова и да?е сто?е. ^[11] Нови ?федерални град“ ?е затим изгра?ен на северно? обали Потомака, источно од ве? основаног насе?а ?ор?тауну. Дана 9. септембра 1791. град ?е добио име по ?ор?у Вашингтону, а округ ?е назван територи?а Колумби?а, пошто ?е Колумби?а било поетско име С?еди?ених Америчких Држава у то време. Амерички конгрес ?е одржало прву седницу у Вашингтону 17. новембра 1800. ^[12]

Органски закон из 1801. ?е званично организовао Округ Колумби?у и ставио целу федералну територи?у, ук?учу?у?и и градове у Вашингтон, ?ор?таун и Александри?у под иск?учиву контролу Конгреса. Да?е, ванурбана територи?а у округу била ?е организована у два округа: округ Вашингтон источно од Потомака и округ Александри?у западно. ^[13] Након овог закона, жите?и округа се више нису сматрали становницима Мериленда и Вир?ини?е, чиме ?е окончана ?ихова заступ?еност у Конгресу. ^[14]

Назадова?е и Амерички гра?ански рат [ уреди | уреди извор ]

Дана 24. и 25. августа 1814. у нападу познатом као спа?ива?е Вашингтона , британске снаге су напале главни град током Рата 1812 , после п?ачка?а и па?е?а ?орка , (данаш?ег Торонта ). Капитол, Трезор и Бела ку?а су спа?ени током напада. ^[15] Ве?ина владиних зграда ?е брзо поправ?ена, али Капитол, ко?а ?е у то време био увелико у изград?и, ни?е завршен до 1868. ^[16]

Од 1800. г. становници округа су протестовали због незаступ?ености у Конгресу. Да би се ово исправило пону?ени су бро?ни предлози да се Мериленду и Вир?ини?и врати одузета територи?а на ко?о? ?е настао округ. Ме?утим, таква насто?а?а нису успела да стекну дово?но подршке све до тридесетих година 19. века, када ?е ?ужни округ Александри?е економски ослабио услед небриге Конгреса. ^[17] Александри?а ?е била важна пи?аца у америчко? трговини роб?ем, кружиле су гласине да аболиционисти у Конгресу покушава?у да укину ропство у округу, а таква акци?а би додатно ослабила економи?у Александри?е ^[18] . Незадово?ни влаш?у Конгреса над Александри?ом, ?ени становници су 1840. почели да потпису?у петици?у за повра?а? ?ужне територи?е округа Вир?ини?и. Конгрес ?е 9. ?ула 1846. одобрио повратак целокупне територи?е округа ?ужно од реке Потомак држави Вир?ини?а. ^[17] Нагодба из 1850. ?е потврдила страхове становника Александри?е ?ер ?е ?име забра?ена трговина роб?ем у округу, мада само ропство ни?е укинуто. ^[19]

Изби?а?е Америчког гра?анског рата 1861. ?е допринело знача?ном расту становништва округа због експанзи?е савезне владе и великог прираста ослобо?ених робова. ^[20] Председник Абрахам Линколн ?е потписао Закон о компензовано? еманципаци?и 1862, ко?ом ?е окончано ропство у округу Колумби?а и ослобо?ено око 31.000 робова, девет месеци пре Прогласа о еманципаци?и . ^[21] Конгрес ?е 1868. гарантовао правом афроамеричким мушким становницима округа да гласа?у на општинским изборима. ^[20]

Раст и разво? [ уреди | уреди извор ]

До 1870. популаци?а округа ?е порасла за 75% од прошлог пописа на скоро 132.000 становника. ^[22] Упркос расту становништва, Вашигтон ?е ?ош увек имао праш?аве путеве и недоста?ао му ?е основни санитарни систем. Неки чланови Конгреса су предлагали премешта?е главног града негде да?е на запад, али ?е председник ?улисиз Симпсон Грант одбио да размотри такав предлог. ^[23]

Конгрес ?е усво?ио Органски закон из 1871. , ко?и ?е одбацио по?единачне пове?е градова Вашингтон и ?ор?таун и успоставио нову територи?алну владу за цео округ Колумби?а. ^[24] Председник Грант ?е 1873. именовао Александра Роби?а Шепарда на место гувернера. Шепард ?е одобрио велике радове ко?и су знатно модернизовали Вашингтон, али су довели владу округа до банкротства. Конгрес ?е 1874. замени територи?алну владу са именованим трочланим Одбором комесара. ^[25]

Први моторизовани трамва?и у Вашингтону су почели са радом 1888. и допринели разво?у области у округу изван првобитних граница Вашингтона. Урбанистички план Вашингтона ?е проширен на округ у следе?им децени?ама. ^[26] ?ор?таун ?е званично припо?ем Вашингтону 1895. ^[27] Ме?утим, град ?е имао лоше услове за станова?е и уси?ене ?авне радове. Вашингтон ?е био први град у САД ко?и ?е спровео про?екте обнове града као део покрета Лепи град почетком 20. века. ^[28]

Пове?ане савезне инвестици?е ко?е су биле резултат ?у дила током 1930. су довеле до изград?е нових владиних зграда, споменика и музе?а у Вашингтону. ^[29] Други светски рат ?е ?ош више по?ачао владине активности, пове?авши бро? владиних службеника у граду; ^[30] до 1950. популаци?а округа ?е нарасла до 802.178 становника, што ?е истори?ски врхунац. ^[22]

Покрет за гра?анска права и самоуправа [ уреди | уреди извор ]

Двадесеттре?и амандман на Устав САД ?е усво?ен 1961. што ?е дало округу три гласа у Колеги?уму изборника за избор председника и потпредседника САД, али без права да бира?у заступнике у Конгрес. ^[31]

После убиства Мартина Лутера Кинга у Вашингтону су избили немири , углавном у U, 14, 7. и H улицама, насе?ене претежно црнцима. Немири су тра?али три дана пре него што ?е више од 13.6000 во?ника зауставило наси?е. Запа?ене су многе продавнице и друге зграде; обнова ових об?еката ни?е била завршена све до кра?а 20. века. ^[32]

Конгрес ?е 1973. усво?ио Закон о самоуправи округа Колумби?а , омогу?ивши граду да изабере градоначелника и 13-члано ве?е округа. ^[33] Волтер Вошингтон ?е постао први изабрани и први црни градоначелник Округа. ^[34]

Терористи су 11. септембра 2001. отели Америкен ерла?нс лет 77 и намерно га срушили на зграду Пентагона у оближ?ем Арлигтону . ?уна?тед ерла?нс лет 93 , за ко?и се веру?е да му ?е ци? био Вашингтон, се срушио у Пенсилвани?и када су путници покушали да поврате од отмичара контролу над авионом. ^{[35] [36]}

Географи?а [ уреди | уреди извор ]

Површина Вашингтона ?е 177 km², од чега ?е 159 km² копна и 18 km² (10,16%) водених површина. Некад ?е имао површину 260 km² али због процеса вра?а?а зем?ишта ?ужни део Вашингтона ?е 1846 . вра?ен Комонвелту Вир?ини?е. Тренутно се састо?и само од територи?е ко?у му ?е уступио Мериленд . Вашингтон ?е стога окружен Мерилендом на ?угоистоку, североистоку и северозападу, те Вир?ини?ом на ?угозападу. Округом теку три реке: Потомак са притокама Анакости?ом и Рок Криком . Тибер , водоток ко?и ?е пролазио кроз парк Нешнл Мол , ?е у потпуности окружен подземним током ?ош од 1870-их .

Насупрот урбано? легенди, Вашингтон ни?е изгра?ен на искрченом зем?ишту на чи?ем месту ?е некад била мочвара. Док влажна подруч?а покрива?у области дуж два?у река и природних потока, ве?ина територи?е округа се састо?и од по?опривредног зем?ишта и брда. На?виша природна тачка у Вашингтону ?е Поинт Рино (125 m надморске висине), ко?а се налази у парку Форт Рино у предгра?у Тенлитаун . На?нижа тачка ?е река Потомак ко?а се налази на нивоу мора. Географски центар Вашингтона се налази на углу 4. улице и L Streets NW.

Око 19,4% Вашингтона су трав?аци. Проценат паркова у округу доприноси покривености стабла балдахином 35%, 2010 . године. Амерички национални сервис за паркове управ?а ве?ином природних станишта у Вашингтону ук?учу?у?и Рок Крик , Чесапик и Оха?о Канал Национални Истори?ски Парк , Нешнл Мол , острво Теодор Рузвелт , Констит?ушн Гарденс , Меридиан Хил Парк и Анакости?у Парк . ?едино знача?но природно станиште ко?им не управ?а Амерички национални сервис за паркове ?е Амерички Национални ботанички врт , ко?им управ?а Америчко оде?е?е за агрикултуру . Водопади реке Потомак се налазе узводно (северозападно) од Вашингтона. Током 19. века , Чесапик и Оха?о Канал ? ко?и почи?е у ?ор?тауну , ?е кориш?ен за заобилаже?е водопада.

Клима [ уреди | уреди извор ]

Вашингтон се налази у подруч?у влажне суптропске климе ( Кепенова класификаци?а климата ) ? заступ?ена су сва четири годиш?а доба. Та? тип климе ?е специфичан за Сред?и Атлантик . Округ се налази у би?но? зони издрж?ивости 8а близу центра града, а зона 7б у другим местима у граду, што указу?е на умерену климу. Проле?а и ?есени су топле, док су зиме хладне са просеком од 37 cm снега. Просечна зимска температура (од средине децембра до средине фебруара ) ?е 3,3 °C. Ме?ава пога?а Вашингтон просечно ?едном сваких четири до шест година. На?насилни?е олу?е се назива?у североисточ?аци чи?е су одлике ?аки ветрови, обилне кише и повремени снег. Североисточ?аци обично пога?а?у исток САД ?а.

Лета су топла и влажна са дневним просеком у ?улу од 26,2 °C и просечном дневном влажнош?у 66%, што може да доведе до сред?е до умерено личне нелагодности. Комбинаци?а топлоте и влаге по лети доноси честе п?ускове пра?ене грм?авином, од ко?их понекад наста?у торнада . Док се урагани (или ?ихови остаци) повремено кре?у кроз област кра?ем лета и почетком ?есени, они су често ослаб?ен док не стигну до Вашингтона, делом и због унутраш?е локаци?е града. Поплава реке Потомак ?е, ме?утим, изазвана комбинаци?ом високе плиме , таласа и олу?е проузроковала знатна оште?е?а имовине у ?ор?тауну .

На?виша температура икад измерена у Вашингтону ?е била 20. ?ула 1930 . и 6. август 1918 . и износила ?е 41 °C, док ?е на?нижа температура измерена током Велике ме?аве 1889. године , 11. фебруара 1889 . и износила ?е ?26 °C. 37 дана годиш?е ?е ?е топли?е од 32,2 °C, а 69 но?и ?е хладни?е од тачке смрзава?а.

Становништво [ уреди | уреди извор ]

Према попису становништва из 2010. у граду ?е живело 601.723 становника, што ?е 29.664 (5,2%) становника више него 2000 . године. ^[37] . Ово настав?а тренд раста популаци?е овог града ?ер ?е према попису из 2000. град имао 572.059 становника.

Током радне неде?е становништво Вашингтон прелази и милион захва?у?у?и многим ?удима редовно путу?у на посао из предгра?а у град. Метрополитско подруч?е Вашингтона, ко?е обухвата околне округе у Мериленду и Вир?ини?и , ?е девето по величини у САД са популаци?ом ве?ом од 5 милиона становника. Ако се узму у обзир Балтимор и ?егова предгра?а, онда Балтиморско?Вашингтонско метрополитско подруч?е бро?и преко осам милиона становника, па ?е тако четврто по величини у САД.

Расни састав Вашингтона ?е био 55,6% црнаца или Афроамериканаца , 36,3% белаца, 3,1% ази?ата, 0,2% Инди?анаца , 4,8% других раса, и 1,6% из ?едне или више раса. Хиспанци су чинили 8,3% популаци?е. Тако?е ?е било 74.000 имиграната 2007 . у Вашингтону. На?више емиграната ?е из Салвадора , Ви?етнама и Етиопи?е .

?единствен ме?у градовима са високим процентом афроамериканаца , Вашингтон ?е имао знача?ну црну популаци?у од ствара?а града. Ово ?е делимично резултат ослобо?е?а робова на северном делу ?ужног САД након Америчког гра?анског рата . При?е овог рата популаци?а црнаца у овом региону ?е досезала тек 1% тадаш?е популаци?е, док су 1810 , после рата, црнци 10% популаци?е. Изме?у 1880 . и 1940 . црнци су чинили 30% становништва Вашингтона.

Црна популаци?а Вашингтона досегла ?е врхунац 1970 . када ?е чинила 70% популаци?е. Од тада, ме?утим, та популаци?а опада ?ер се црнци селе у околна насе?а. Неки стари?и становници су се вратили на ?уг због породичних веза и нижих трошкова станова?а. У исто време, бела популаци?а у граду се стално пове?ава, делом и због ефеката гентрификаци?е у многим црначким предгра?има. То ?е очигледно ?ер од 2000. заби?ежено ?е пада?е црне популаци?е за 7,3% и пораст беле популаци?е од 17,8%. Ме?утим, неки црнци, посебно они са вишим степеном образованости и млади струч?аци, се селе са Сред?ег запада и из северних држава у Вашингтон. Вашингтон ?е топ дестинаци?ама за такве црнце због пове?ане могу?ности за запош?ава?е.

Према попису становништва из 2000. године 30.000 одраслих становника Вашингтона се из?аш?ава?у као ге?еви , лезби?ке или бисексуалци , што ?е 8,1% популаци?е града. С обзиром на знача?ан бро? ЛГБТ особа, истополни бракови су постали легални од стране градоначелника Вашингтона ко?и ?е донио та? закон. Ова? град ?е почео издава?е лиценци за брак истополних парова у марту 2010.

Извешта? из 2007. утврдио ?е да ?е око ?едне тре?ине становништва Вашингтона неписмено. Ово се припису?е делом имигрантима ко?и не зна?у енглеском . Студи?а из 2005 . показу?е да 85,16% становништва Вашингтона старости од пет или више година и говоре енглески само код ку?е и 8,78% говоре шпански ?език . Француски ?е тре?и говорни ?език и говори га 1,35% популаци?е Вашингтона. За разлику од високе стопе неписмености скоро 46% становништва има завршен коле?. Према подацима из 2000, више од половине становника Вашингтона су хриш?ани : 28% су римокатолици , 9,1% амерички баптисти , 6,8% ?ужни баптисти, 1,3% источни или ори?ентални православци, а 13% су припадници других хриш?анских вероисповести. Становници ко?и практику?у ислам чине 10,6% становништва, следбеници ?удаизма чине 4,5%, а 26,8% становника се придржава?у других вера или не практику?е религи?у.

Криминал [ уреди | уреди извор ]

Током таласа насилног криминала деведесетих, Вашингтон ?е био познат као престоница убистава Америке и често ?е био ривал ?у Орлеансу по убиствима за ?едну годину. Бро? убистава ?е досегао врхунац 1991 . када ?е за ?едну годину уби?ено 479 особа, али ?е ниво наси?а опао деведесетих. 2009 су уби?ене 143 особе у граду, што ?е на?ма?и бро? ?ош од 1966 . Све у свему насилни криминал ?е изме?у 1995 . и 2007 . опао за 47%. Имовински криминал, ук?учу?у?и кра?е и п?ачке е у истом периоду опао за 48%.

Као и у ве?ини великих градова криминал ?е на?ве?и у областима везаним за банде и нелегалне дроге . Насе?а у северозападном Вашингтону има?у ма?у стопу криминала, док се учесталост криминала пове?ава на истоку.

Градски пе?заж [ уреди | уреди извор ]

Вашингтон ?е ? нови град “, односно плански гра?ен град. Нацрт за град Вашингтон ?е на?ве?им делом дело П?ера Шарла Ланфана ^[1] , архитекте, инже?ера, и градског планера француског порекла, ко?и ?е први пут пристигао у америчке колони?е као во?ни инже?ер за маркиза Лафа?ета током Америчког рата за независност . ?ор? Вашингтон ?е 1791 . године задужио Ланфана да сачини план буду?ег главног града. Ланфанов план ?е био моделован у барокном стилу и ук?учивао ?е широке авени?е ко?е се зракасто протежу из правоугаоника и кругова, остав?а?у?и великодушног простора за отворене површине и пе?зажно уре?ива?е. Марта 1972 , Вашингтон ?е отпустио Ланфана због ?еговог инсистира?а на микроуправ?а?у планира?ем града, што ?е исходовало сукобима са три комесара ко?е ?е Вашингтон поставио да надгледа?у изград?у града. Ендру Еликот, ко?и ?е до тада радио са Ланфаном на прегледа?у града, ?е тада постав?ен да заврши планове. Иако ?е Еликот учинио измене у изворним плановима, ук?учу?у?и и неке измене у мрежи улица, укупан диза?н града се и данас припису?е Ланфану. Град Вашингтон оме?ава?у на северу улица ко?а се данас зове Авени?а Флорида, Рок крик на западу, и река Анакости?а на истоку.

Како се приближавао почетак 20. века , Ланфанова визи?а главног града са отвореним парковима и монументалним националним споменицима постала ?е заму?ена неугледним насе?има и насумично постав?еним зградама, ук?учу?у?и и железничку станицу на Националном молу . Конгрес ?е 1900 . године оформио За?едничку комиси?у, ко?у ?е водио сенатор ?е?мс Мекмилан, са задатком улепшава?а церемони?алног ?езгра Вашингтона. План, ко?и ?е постао познат као Мекмиланов план, ?е завршен 1901 . Он ?е ук?учивао поновно пе?зажно обликова?е плаца Конгреса и Мола, изград?у нових савезних зграда и споменика, укла?а?е неугледних насе?а, и успостав?а?е новог градског система паркова. Архитекте ко?е ?е запослила комиси?а су задржали изворни тлоцрт града, и ?ихов рад се сматра великим завршетком Ланфановог намераваног диза?на.

Након изград?е дванаестоспратне стамбене зграде ?Каиро“ 1899 , Конгрес ?е усво?ио Закон о висини зграда, ко?и ?е прописао да ни?една зграда не може бити виша од Капитола. Закон ?е изме?ен 1910 . тако да ?е висина зграда ограничена до ширине улице на ко?у излази плус 20 ft (6,1 m). Силуета Вашингтона ?е и данас ниска и широка, у складу са же?ама Томаса ?еферсона да учини Вашингтон ?америчким Паризом “ са ?ниским и подесним“ зградама на ?лаганим улицама пуним ваздуха“. У исходу, Вашингтонов споменик оста?е на?виша гра?евина у Округу Колумби?а. Ме?утим, висинско ограниче?е у Вашингтону ?е нападано као основни разлог зашто град има ограничену понуду приступачних станова и саобра?а?не проблеме као резултат ексурбанизаци?е. Како би избегле висинско ограниче?е округа, високе зграде надомак центра се често граде на друго? обали реке Потомак у Рослину (Вир?ини?а).

Oкруг ?е поде?ен у четири квадранта не?еднаке површине: северозападни (NW), североисточни (NE), ?угоисточни (SE) и ?угозападни (SW). Координатне осе ко?е деле квадранте полазе из Капитола САД. Сва имена улица ук?учу?у и скра?еницу квадранта како би указали на положа?. У на?ве?ем делу града, улице су постав?ене у правоугаоно? мрежи, при чему су улице ко?е се простиру правцем исток-запад именоване словима (на пример, C Street SW) а оне ко?е се пружа?у правцем север-?уг редним бро?евима (на пример, 4th Street NW). Авени?е ко?е се зракасто пружа?у из кружних раскрсница су махом назване по савезним државама; овако ?е представ?ено свих 50 држава, као и Порторико и сам округ. Неке улице у Вашингтону су посебно познате, као на пример Пенсилвани?а авени?а, ко?а повезу?е Белу ку?у са Капитолом САД , и K улица, у ко?о? су канцелари?е многих лобистичких група. У Вашингтону се налази 173 стране амбасаде, од ко?их се 57 налазе на делу Масачусетс авени?е ко?и ?е познат као ?Ред амбасада“.

Архитектура [ уреди | уреди извор ]

Архитектура Вашингтона знача?но варира. Од десет зграда на врху листе ?Оми?ена архитектура Америке“ Америчког института архитеката из 2007, шест се налазе у Округу Колумби?а, ук?учу?у?и: Белу ку?у , Вашингтонску националну катедралу , ?еферсонов мемори?ал , Капитол САД , Линколнов мемори?ал и Мемори?ал ви?етнамским ветеранима . Неокласични , ?ор?и?ански , неоготички и модерни архитектонски стилови су сви присутни на ових шест зграда и на многим другим истакнутим зда?има у Вашингтону. Ме?у знача?ним изузецима су гра?евине изгра?ене и стилу француског Другог царства попут Старе зграде извршне канцелари?е и Конгресне библиотеке . ^[1]

Ван центра Вашингтона, архитектонски стилови су ?ош разноврсни?и. Истори?ске зграде гра?ене су пре свега у стиловима кра?ице Ане, француских двораца, ричардсоновском романескном, стилу ?ор?и?анске обнове, боз-ар и мноштву виктори?анских стилова. Ку?е у реду су посебно присутне и областима ко?е су се развиле након Америчког гра?анског рата и по правилу прате федералистичке и касне виктори?анске диза?не. У делу града ?ор?тауну, ко?и ?е основан пре града Вашингтона, налази се на?стари?а архитектура округа. Стара камена ку?а у ?ор?тауну ?е изгра?ена 1765 . и на?стари?а ?е посто?е?а зграда у граду. Ве?ина садаш?их ку?а у овом кра?у, ме?утим, изгра?ена ?е тек 1870-их или касни?е и одржава касне виктори?анске диза?не тог периода. Универзитет ?ор?таун, основан 1789 , издва?а се по сво?о? локаци?и и представ?а мешавину романескне и архитектуре неоготике. Зграда Роналд Реган ?е на?ве?а зграда у округу са укупном површином око 288.000 m².

Привреда [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Вашингтон има разноврсну економи?у у успону, са све ве?им уделом професионалних и радних места у области пословних услуга. Бруто државни производ округа ?е 2007. износио 93,8 мили?арди америчких долара, по чему би био на 35. месту у поре?е?у са 50 америчких савезних држава. Савезна влада ?е 2008. учествовала са око 27% у укупном бро?у радних места у Вашингтону. Сматра се да ово изолу?е Вашингтон од природних економских криза, пошто савезна влада настав?а са радом и током рецеси?а. Притом, према подацима из ?ануара 2007, запослени у савезно? администраци?и у области Вашингтона чинили су само 14% укупног бро?а запослених у савезно? влади. Многе организаци?е попут правних канцелари?а , независних предузетника (како у области одбране тако и цивилних), непрофитних организаци?а , лобистичких фирми, синдиката , привредних уни?а и организаци?а и професионалних удруже?а има?у сво?а седишта у или близу Вашингтона како би били близу савезне владе. Према подацима из новембра 2008, незапосленост у широ? области Вашингтона износила ?е 4,4% и била ?е на?нижа ме?у 49 на?ве?их агломераци?а у САД. Сам Округ Колумби?а имао ?е стопу незапослености од 7,4% у октобру 2008.

Вашингтон разви?а и привредне области ко?е нису непосредно везане за владу, посебно у области образова?а, финанси?а, ?авне политике и научних истражива?а. Универзитет ?ор? Вашингтон , Универзитет ?ор?таун, Вашингтонски болнички центар, Универзитет Хауард и Фани Ме? су пет на?ве?их послодаваца у граду невезаних за владу. У Вашингтону ?е седиште пет компани?а на списку Форчун 1000, од ко?их су две и на списку Форчун 500 .

Град ?е постао лидер у глобалним инвестици?ама у некретнине, иза Лондона, ?у?орка и Париза. Expansion Magazine ?е 2006. рангирао Вашингтон као ?едну од десет на?бо?их области у САД за разво? послова?а. Вашингтон има тре?и по величини центар града у С?еди?еним државама по комерци?алном канцелари?ском простору, одмах иза ?у?орка и Чикага . Упркос национално? економско? кризи из 2008, Вашингтон ?е био други на ?Форбсово?“ листи на?бо?их дугорочних области за некретнине у САД.

Напори у ?ентрификаци?и пушта?у корена у Вашингтону, посебно у областима округа Логан, Шоа, Колумби?ских висова, те коридора уз U улицу и уз 14. улицу. Кра?ем 1990-их, разво? ?е у неким кра?евима о?ачан изград?ом зелене лини?е Метроре?ла , вашингтонског метро система, ко?и их ?е повезао са центром. Нови центар за куповину на Колумби?ским висовима изгра?ен у марту 2008. постао ?е први ве?и малопрода?ни центар у округу у претходних 40 година. Као и у многим другим градовима, ?ентрификаци?а оздрав?у?е економи?у Вашингтона, али су ?ене користи неравномерно расподе?ене по граду и она не помаже непосредно сиромашнима. Становници Вашингтона су 2006. имали просечна годиш?а прима?а од 55,655 америчких долара, више од било ко?е од 50 америчких савезних држава. Ме?утим, 19% становника су били испод лини?е сиромаштва 2005, више од било ко?е државе осим Мисисипи?а , што истиче економске разлике ме?у становницима града.

Саобра?а? [ уреди | уреди извор ]

Ова? оде?ак би требало проширити . Можете помо?и додава?ем садржа?а .

Влада [ уреди | уреди извор ]

Члан ?едан, оде?ак осам Устава С?еди?ених Америчких Држава да?е Конгресу САД коначну власт над Вашингтоном. Округ Колумби?а ни?е имао изабрану градску власт све до доноше?а Закона о дома?о? управи 1973 . Ова? закон ?е предао нека од конгресних овлаш?е?а над округом локално? влади ко?у спроводе изабрани градоначелник, тренутно (2009) Адри?ан Фенти, и тринаесточлано Ве?е Округа Колумби?а. Ме?утим, Конгрес задржава право да проце?у?е и обара законе ко?е донесе градско ве?е и да се упли?е у локалне послове. Сваки од осам градских округа ( енгл. wards ) бира по ?едног члана ве?а, док се пет чланова, ук?учу?у?и и председава?у?ег, бира?у на општим изборима. Мали кра?евски окрузи бира?у 37 Саветодавних кра?евских комиси?а. Ове комиси?е традиционално поседу?у знача?ан утица? и градска власт по правилу паж?иво разматра ?ихове предлоге.

Градоначелник и ве?е усва?а?у локални бу?ет, ко?и мора бити одобрен у Конгресу. Локални порези на доходак , промет и имовину доносе око 67% прихода ко?има се финансира?у агенци?е и услуге градске владе. Као и 50 савезних држава, Округ Колумби?а доби?а федералне грантове за програме помо?у као што ?е Медикер , што чини око 26% укупних прихода града. Конгрес тако?е издва?а новац за владу округа како би помогао у покрива?у неких од трошкова града за одржава?е безбедности; овог новца ?е 2007. године било 38 милиона долара, односно приближно 0,5% бу?ета округа. Савезна влада води систем судова округа, а све савезне агенци?е за спрово?е?е закона, од ко?их ?е на?вид?иви?а Парковска полици?а САД , има?у ?урисдикци?у над градом и помажу у осигурава?у безбедности. Све локалне кривичне оптужбе води Савезни тужилац С?еди?ених држава за Округ Колумби?у. Савезне тужиоце САД имену?е председник , а финансира их Министарство правде САД . Свеукупно, савезна влада обезбе?у?е око 28% укупних прихода округа. У просеку, савезни фондови су 2007. чинили око 30% укупних прихода по?единачних савезних држава.

Локална градска власт, посебно током градоначелника Мариона Бари?а , ?е критикована за лоше управ?а?е и разбацива?е. Бари ?е за градоначелника изабран 1978 , и служио ?е три узастопна четворогодиш?а мандата. Ме?утим, након што ?е по осуди за лакше криминалне рад?е са дрогама провео шест месеци у затвору, Бари се ни?е кандидовао за ?ош ?едан мандат. Шарон Прат Кели ?е 1991 . постала прва црна жена ко?а ?е водила велики град у САД. Бари ?е поново изабран 1994 , и следе?е године ?е град постао готово инсолвентан. Градоначелник Ентони Вили?амс ?е победио на изборима 1998 . ?егова администраци?а ?е надгледала период ве?ег просперитета, градског препорода и бу?етских суфицита. Од свог избора 2006 , градоначелник Адри?ан Фенти се првенствено усредсредио на унапре?ива?е образова?а. Убрзо по преузима?у функци?е, он ?е задобио одобре?е од градског ве?а да непосредно управ?а и преобрази неквалитетни градски систем ?авних школа.

Вашингтон обележава све савезне празнике САД. Округ тако?е слави и Дан укида?а ропства 16. априла , ко?и обележава дан када ?е председник САД Абрахам Линколн 1862 . потписао Закон о ослоба?а?у од ропства уз накнаду.

Заступа?е на савезном нивоу и опорезива?е [ уреди | уреди извор ]

Гра?ани Округа Колумби?а нема?у представника са правом гласа у Конгресу САД . ?их у Представничком дому представ?а делегат без права гласа, ко?и може да учеству?е у раду одбора , учеству?е у расправи, и предлаже законе, али не може да гласа у Дому. Округ Колумби?а нема представнике у Сенату САД . За разлику од територи?а САД као што су Порторико или Гвам , ко?е тако?е има?у делегате без права гласа, гра?ани Округа Колумби?а подлежу свим савезним порезима САД. Током фискалне године 2007 , гра?ани и пословни суб?екти у округу су платили 20,4 мили?арди америчких долара савезних пореза, што ?е више од пореза ко?и су прикуп?ени у 19 савезних држава и представ?а на?више савезне порезе по глави становника у САД.

Истражива?е из 2005 . показало ?е да 78% Американаца ни?е знало да су становници Округа Колумби?а слаби?е представ?ени у Конгресу од становника 50 савезних држава. Ме?у напорима да се подигне свест о овом пита?у биле су кампа?е локалних организаци?а као и приказива?е незваничног гесла града, ? Опорезива?е без права гласа “ на регистарским таблицама округа. Посто?е индикаци?е о подршци ?авног м?е?а САД за гласачка права у округу; разна испитива?а указу?у да изме?у 61% и 82% Американаца веру?е да би Округ Колумби?а требало да има делегате са правом гласа у Конгресу. Упркос подршци ?авности, покуша?и да се округу да?у делегати са правом гласа, ук?учу?у?и и Покрет за државност Округа Колумби?а и предложени Амандман о правима гласа Округа Колумби?а, били су неуспешни.

Противници гласачких права за Округ Колумби?а кажу да делегати оснивачи САД нису сматрали да гра?ани округа треба да има?у глас у Конгресу, пошто Устав САД ?асно каже да представници мора?у бити из савезних држава. Противници дава?а статуса савезне државе Округу Колумби?а тврде да би такав потез уништио по?ам засебног националног главног града и да би државност непоштено давала ?едном граду представнике у Сенату.

Култура [ уреди | уреди извор ]

Национални мол ?е велики, отворен парк у центру Вашингтона изме?у Линколновог мемори?ала и Капитол . Због сво?е важности, парк ?е често локаци?а политичких протеста, концерата, фестивала, као и председничких инаугураци?а. Споменик Вашингтону и ?еферсонов камен се налазе близу центра парка, ?ужно од Беле ку?е . Тако?е, у парку се налазе Споменик Другом светском рату на источном кра?у Одражава?у?ег базена Линколновог мемори?ала , Споменик ветеранима Коре?ског рата и Споменик ви?етнамским ветеранима .

?ужно од парка дуж Плимског базена налази се Стаза треша?а , редови треша?а ко?е ?е поклонио народ ?апана . Споменик Френклину Делано Рузвелту , Споменик ?ор?у Ме?сону , ?еферсонов споменик , Споменик Мартину Лутеру Кингу и Ратни споменик округа Колумби?е се налазе око Плимског базена.

Национални архив чува хи?аде докумената важних за америчку истори?у, ук?учу?у?и Деклараци?у независности , Устав С?еди?ених Америчких Држава , као и Пове?у о правима . Смештена у три зграде на Капитол Хилу, Конгресна библиотека ?е на?ве?а библиотека на свет са колекци?ом од преко 147 милиона к?ига, рукописа, као и других матери?ала. Зграда Врховног Суда С?еди?ених Држава ?е завршена 1935, а пре тога суд ?е одржавао заседа?а у Старо? дворани Сената у Капитолу .

Партнерски градови [ уреди | уреди извор ]

• Бангкок
• Дакар
• Пекинг
• Брисел
• Атина
• Претори?а
• Сеул
• Акра
• Сандерланд
• Анкара
• Бразили?а
• Адис Абеба

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Списак градова у САД по бро?у становника
• На?ве?и градови у САД по децени?ама

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везe [ уреди | уреди извор ]

• Званични веб-са?т