Свети дух

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
?Свети Дух” преусмерава овде. За насе?е у Словени?и погледа?те страницу Свети Дух (Дравоград) .
Представа Светог духа у виду голуба (српски православни манастир Жича )
Део сери?е о хриш?анству
Хриш?анство
  • Безгрешно заче?е
  • Крште?е
  • Распе?е
  • Васкрсе?е
  • Стари завет
  • Нови завет
  • Канон
  • К?иге
  • Црква
  • Симбол вере
    • Теологи?а
  • Богородица
  • Апостоли
  • ?удеохриш?ани
  • Петар
  • Павле
  • Оци
  • Рано хриш?анство
  • Константин
  • Сабор
  • Августин
  • Велики раскол
  • Крсташки ратови
  • Реформаци?а
  • Лутер
    • Сродне теме
    Деноминаци?е хриш?ана
    Портал Хриш?анство

    Свети дух или Дух свети , у хриш?анству , тре?е ?е лице Свете Тро?ице , ?една од три ипостаси у хриш?анском поима?у Бога . По?ам Светог духа ?е проистекао из грчке речи пнеума ( грч. πνεβμα ), ко?а се преводи као дух . Према слову Новог завета , Свети дух се назива и Дух истине или Параклит (Утешите?). Теолошка дисциплина ко?а се бави проучава?ем Светог духа као тре?е ипостаси Свете Тро?ице назива се пнеуматологи?а . [1]

    Према уче?у Новог завета и изворном црквеном преда?у, Свети дух ни?е апстрактна, односно безлична сила ве? стварни Бог, тре?е лице Свете Тро?ице, ?едносуштан Оцу и Сину . Свето ?еван?е?е по ?овану (?н. 15:26) сведочи да ?е Исус Христос поручио сво?им следбеницима: "А када до?е Утешите?, Кога ?у вам послати од Оца, Дух Истине, Ко?и од Оца исходи, Он ?е сведочити за Мене". Христове речи о исхо?е?у Светог духа од Оца угра?ене су у осми члан Нике?ско-цариградског симбола вере . [2] Такво пнеуметолошко уче?е следе све цркве ко?е припада?у васе?енском Православ?у , све цркве ко?е припада?у ори?енталном православ?у , као и све цркве ко?е су настале из древне Цркве Истока . Насупрот ?има, следбеници католицизма сматра?у да Свети дух исходи не само од Оца, ве? и од Сина ( Filioque ). У томе се огледа главна теолошка разлика изме?у католицизма и свих традиционалних источних цркава.

    Тумаче?а [ уреди | уреди извор ]

    Дух свети има све божанске особине, сво?ства и де?ства. Он ?е свезна?у?и (?н. 14,26), свеприсутан (Рим. 8,9), вечан (?н. 14,16), свемо?ан (1. Кор. 12,7), творац (?ов. 33,4), стара се и промиш?а о свету (Пс. 103,30), твори чуда (Мт. 12,28). На Првом васе?енском сабору ко?и ?е одржан 325. године у Нике?и , уче?е о Светом духу унето ?е у првобитни Нике?ски симбол вере , где ?е кратко речено: (веру?ем) ”и у Духа светога“ . Пошто су разне ари?анске и друге ?еретичке стру?е током 4. века оспоравале божанство Светог духа, на Другом васе?енском сабору у Цариграду ( 381 ) донета ?е одлука да се у проширени Нике?ско-цариградског симбола вере вере унесе потпуни?е уче?е о Светом духу: (веру?ем) ”и у Духа Светога, Господа, Животворног, Ко?и од Оца исходи, Ко?и се са Оцем и Сином за?едно пошту?е и за?едно слави, Ко?и ?е говорио кроз Пророке“.

    Апостол и ?еван?елист ?ован опширно говори о природи и делова?у Светога духа, при чему подвлачи ?егову улогу заштитника и Утешите?а и Творца за?еднице . Пото?а тумаче?а Светог духа налазе се у делима разних црквених отаца: Атанаси?а Александри?ског , Васили?а Великог , Григори?а Богослова , Григори?а Ниског и других. По светом Васили?у Великом , црквено устро?ство и богослуже?е су дело Духа светога. Током истори?е хриш?анства , поред правоверних уче?а о Светом духу по?авила су се и многа спорна и неправоверна уче?а. Ме?у поборницима ари?анства ко?и су се истакли по сво?им погрешним уче?има о Светом духу на?утица?ни?и су били Евноми?е и Македони?е . ?ихова уче?а су одбачена и саборно осу?ена. Као спорни су се показали и по?едини пнеуматолошки ставови Августина Хипонског .

    Исхо?е?е Светог духа [ уреди | уреди извор ]

    Андре? Руб?ов , Света Тро?ица
    Главни чланак: Филиокве

    Нови завет у ?еван?е?у по ?овану (?н. 15:26) изричито и дословно сведочи да Свети дух исходи ( гр . εκπορευσι?, лат . processio) од Оца, што ?е потом уврштено и у осми члан Нике?ско-цариградског симбола вере (381). Ме?утим, током пото?их времена по?авила су се и нека другачи?а уче?а. По?едини теолози су поводом одре?ива?а личних особина Свете Тро?ице почели да тврде како Свети дух исходи не само од Оца, ве? ”и од Сина” , чиме ?е створено уче?е о двоструком исхо?е?у Светог духа. Пото?е прихвата?е и озваниче?е овог уче?а на хриш?анском Западу довело ?е до умета?а израза Филиокве у Симбол вере. Отуда ?е уче?е о двоструком исхо?е?у Светог духа названо двоисходно или филиоквистичко .

    Уче?е о двоструком исхо?е?у Светог Духа ?е први пут озваничено у Визиготско? кра?евини , на Тре?ем толедском сабору , ко?и ?е одржан у проле?е 589. године. На овом сабору су усво?ена 23 канона, од ко?их ?е тре?и канон садржао и уче?е о двоструком исхо?е?у Светог духа. Поред тога, истим каноном ?е дословно и изричито бачена анатема на све хриш?ане ко?и не исповеда?у двоструко исхо?е?е Светог духа од Оца и Сина. Тиме ?е први пут у истори?и хриш?анства изречена осуда за неприхвата?е нове догме о двоструком исхо?е?у, што ?е непосредно пога?ало правоверне хриш?ане, ко?и су према слову Новог завета и Нике?ско-цариградског симбола вере исповедали исхо?е?е Светог духа од Оца. Поменути канон у изворном латинском тексту гласи: Quicumque Spiritum Sanctum non credet aut non crediderit a Patre et Filio procedere eumque non dixerit coaeternum esse Patri et Filio et coessentialem, eumque non dixerit coaeternum esse Patri et Filio et coessentialem, anathema sit. [3]

    Толедско озваниче?е уче?а о двоструком исхо?е?у Светог духа довело ?е до озби?них и тра?них последица. У же?и да Нике?ско-цариградски симбол вере доведу у склад са сво?им новим уче?ем, поборници двоструког исхо?е?а су у исто време одлучили да у осми члан Симбола вере уметну израз Filioque , чиме су прекршене одлуке васе?енских сабора о неповредивости Симбола вере. Умета?ем помеутог израза, створен ?е нови, Толедски симбол вере , чиме ?е извршена додатна афирмаци?а уче?а о двоструком исхо?е?у Светог духа. [4] Ова новина ?е током времена почела да се шири и изван граница Визиготске кра?евине, а постепено се одома?ила и у суседно? Франачко? кра?евини , што ?е довело до расправе о исхо?е?у Светог духа на Франкфуртском сабору , одржаном 794. године. [5]

    У намери да у сво?о? држави озваничи уче?е о двоструком исхо?е?у Светог духа, цар Карло Велики ?е 809 . године сазвао сабор у Ахену , на коме ?е одлучено да се прихвати умета?е израза ”и од Сина” ( Filioque ) у Симбол вере. Са сабора ?е упу?ено изасланство у Рим , код папе Леона III , са молбом за потврду уметка. Ме?утим, пошто ?е Римска црква у то време ?ош увек поштовала изворни Нике?ско-цариградски симбол вере , папа ни?е дао сагласност за усва?а?е уметка Filioque , ве? ?е наредио да се правоверни симбол (без спорног уметка) уреже на сребрне плоче, на латинском и грчком ?езику , те да се исте поставе у Риму као сведочанство о изворном облику Симбола вере. [6]

    Упркос томе, уче?е о двоструком исхо?е?у Светог духа ?е за?едно са уметком Filioque наставило да се шири по Западно? Европи. Када су по?едини западни мисионари покушали да прошире спорна уче?а и на хриш?анском Истоку, цариградски патри?арх Фоти?е I се одлучно успротивио умета?у израза Filioque у Симбол вере. На Цариградском сабору ко?и ?е одржан 867 . године, спорно уче?е о двоструком исхо?е?у ?е осу?ено и проглашено за ?ерес , као и умета?е израза Filioque у Симбол вере. [7] [8]

    Коначно прихвата?е уче?а о двоструком исхо?е?у Светог духа од стране Римске цркве догодило се тек на почетку 11. века , око 1014. године, када ?е у Риму коначно прихва?ен и уметак Filioque . [9] То ?е недуго потом довело до нових спорова и сукоба. Цариградски патри?арх Миха?ло Керулари?е ?е поновио осуду спорног уче?а о двоструком исхо?е?у Светог духа, тако?е осудивши и умета?е израза Filioque у Симбол вере. У то време, западне цркве су се и по неким другим пита?има уда?иле од источних цркава, што ?е у кра??ем исходу довело до Великог раскола (1054). [10] После поделе цркве, теолошки спорови су се ?ош више заоштрили, тако да ?е Римокатоличка црква на Другом лионском сабору (1274) донела званичну одлуку ко?ом се осу?у?е свако оспорава?е уче?а о двоструком исхо?е?у Светог духа од Оца и Сина, чиме ?е био учи?ен да?и корак ка продуб?ива?у раздора. [11]

    Западни теолози су покушали да прона?у оправда?е за сво?е уче?е о двоструком исхо?е?у, позва?у?и се и на по?едине источне богослове ко?и су учили о исхо?е?у светога Духа од Оца и посла?у Светог духа преко Сина. Православна црква ?е тим поводом указивала да се пита?е о исхо?е?у не може мешати са пита?ем о посла?у. Суочени са чи?еницама, по?едини западни теолози су ве? током позног сред?ег века почели да преиспиту?у званично уче?е Римске цркве о двоструком исхо?е?у. ?едан од на?истакнути?их итали?анских хуманиста Лоренцо Вала ?е средином 15. века отворено довео у пита?е да?у одрживост западног уче?а о двоструком исхо?е?у, указавши тим поводом на неутеме?еност таквог уче?а у светом преда?у. [12]

    На Цариградском сабору ко?и ?е одржан 1848. године, Православна црква ?е ?едногласно потврдила одлуке ко?има се уче?е о двоструком исхо?е?у Светог духа проглашава за ?ерес , поновивши том приликом и осуду уметка Filioque . [13]

    Спорно уче?е о двоструком исхо?е?у Светог духа ?е и данас предмет теолошких споре?а источних и западних цркава, а у?едно и основна теолошка препрека у?еди?е?у хриш?ана ( екуменизам ).

    Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

    Референце [ уреди | уреди извор ]

    1. ^ ?Ставрос ?агазоглу: Христологи?а и пневматологи?а” . Архивирано из оригинала 13. 10. 2017. г . Приступ?ено 22. 03. 2018 .  
    2. ^ Светосав?е: О осмом члану Символа вере
    3. ^ Martinez-Diez & Rodriguez 1992 , стр. 79.
    4. ^ Siecienski 2009 , стр. 68-69.
    5. ^ Siecienski 2009 , стр. 93-94.
    6. ^ Siecienski 2009 , стр. 98-100.
    7. ^ Острогорски 1969 , стр. 228-229.
    8. ^ Попови? 1983 , стр. 191-211.
    9. ^ Siecienski 2009 , стр. 113.
    10. ^ Пузови? 2008 .
    11. ^ Острогорски 1969 , стр. 431.
    12. ^ Nauta 2009 , стр. 199-202.
    13. ^ Meyendorff 1996 , стр. 89-90.

    Литература [ уреди | уреди извор ]

    Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

    Свети дух на Викимеди?ино? остави .
    Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Свети_дух&oldid=26419128 ”