Свети дух
или
Дух свети
, у
хриш?анству
, тре?е ?е лице
Свете Тро?ице
, ?една од три
ипостаси
у хриш?анском поима?у
Бога
. По?ам Светог духа ?е проистекао из грчке речи
пнеума
(
грч.
πνεβμα
), ко?а се преводи као
дух
. Према слову
Новог завета
, Свети дух се назива и
Дух истине
или
Параклит
(Утешите?). Теолошка дисциплина ко?а се бави проучава?ем Светог духа као тре?е ипостаси Свете Тро?ице назива се
пнеуматологи?а
.
[1]
Према уче?у
Новог завета
и изворном црквеном преда?у, Свети дух ни?е апстрактна, односно безлична сила ве? стварни Бог, тре?е лице Свете Тро?ице, ?едносуштан
Оцу
и
Сину
. Свето
?еван?е?е по ?овану
(?н. 15:26) сведочи да ?е
Исус Христос
поручио сво?им следбеницима: "А када до?е Утешите?, Кога ?у вам послати од Оца, Дух Истине, Ко?и од Оца исходи, Он ?е сведочити за Мене". Христове речи о исхо?е?у Светог духа од Оца угра?ене су у осми члан
Нике?ско-цариградског симбола вере
.
[2]
Такво пнеуметолошко уче?е следе све цркве ко?е припада?у васе?енском
Православ?у
, све цркве ко?е припада?у
ори?енталном православ?у
, као и све цркве ко?е су настале из древне
Цркве Истока
. Насупрот ?има, следбеници
католицизма
сматра?у да Свети дух исходи не само од Оца, ве? и од Сина (
Filioque
). У томе се огледа главна теолошка разлика изме?у католицизма и свих традиционалних источних цркава.
Дух свети има све божанске особине, сво?ства и де?ства. Он ?е свезна?у?и (?н. 14,26), свеприсутан (Рим. 8,9), вечан (?н. 14,16), свемо?ан (1. Кор. 12,7), творац (?ов. 33,4), стара се и промиш?а о свету (Пс. 103,30), твори чуда (Мт. 12,28). На
Првом васе?енском сабору
ко?и ?е одржан 325. године у
Нике?и
, уче?е о Светом духу унето ?е у првобитни
Нике?ски симбол вере
, где ?е кратко речено: (веру?ем)
”и у Духа светога“
. Пошто су разне
ари?анске
и друге ?еретичке стру?е током
4. века
оспоравале божанство Светог духа, на
Другом васе?енском сабору
у
Цариграду
(
381
) донета ?е одлука да се у проширени
Нике?ско-цариградског симбола вере
вере унесе потпуни?е уче?е о Светом духу: (веру?ем) ”и у Духа Светога, Господа, Животворног, Ко?и од Оца исходи, Ко?и се са Оцем и Сином за?едно пошту?е и за?едно слави, Ко?и ?е говорио кроз Пророке“.
Апостол и ?еван?елист ?ован
опширно говори о природи и делова?у Светога духа, при чему подвлачи ?егову улогу заштитника и
Утешите?а и Творца за?еднице
. Пото?а тумаче?а Светог духа налазе се у делима разних црквених отаца:
Атанаси?а Александри?ског
,
Васили?а Великог
,
Григори?а Богослова
,
Григори?а Ниског
и других. По светом
Васили?у Великом
, црквено устро?ство и
богослуже?е
су дело Духа светога. Током истори?е
хриш?анства
, поред правоверних уче?а о Светом духу по?авила су се и многа спорна и неправоверна уче?а. Ме?у поборницима
ари?анства
ко?и су се истакли по сво?им погрешним уче?има о Светом духу на?утица?ни?и су били
Евноми?е
и
Македони?е
. ?ихова уче?а су одбачена и саборно осу?ена. Као спорни су се показали и по?едини пнеуматолошки ставови
Августина Хипонског
.
Нови завет
у
?еван?е?у по ?овану
(?н. 15:26) изричито и дословно сведочи да Свети дух исходи (
гр
. εκπορευσι?,
лат
. processio) од Оца, што ?е потом уврштено и у осми члан
Нике?ско-цариградског симбола вере
(381). Ме?утим, током пото?их времена по?авила су се и нека другачи?а уче?а. По?едини теолози су поводом одре?ива?а личних особина
Свете Тро?ице
почели да тврде како Свети дух исходи не само од Оца, ве?
”и од Сина”
, чиме ?е створено уче?е о
двоструком
исхо?е?у Светог духа. Пото?е прихвата?е и озваниче?е овог уче?а на хриш?анском Западу довело ?е до умета?а израза
Филиокве
у Симбол вере. Отуда ?е уче?е о
двоструком
исхо?е?у Светог духа названо
двоисходно
или
филиоквистичко
.
Уче?е о
двоструком
исхо?е?у Светог Духа ?е први пут озваничено у
Визиготско? кра?евини
, на
Тре?ем толедском сабору
, ко?и ?е одржан у проле?е
589.
године. На овом сабору су усво?ена 23 канона, од ко?их ?е
тре?и канон
садржао и уче?е о
двоструком
исхо?е?у Светог духа. Поред тога, истим каноном ?е дословно и изричито бачена
анатема
на све хриш?ане ко?и не исповеда?у
двоструко
исхо?е?е Светог духа од Оца и Сина. Тиме ?е први пут у истори?и хриш?анства изречена осуда за неприхвата?е нове догме о
двоструком
исхо?е?у, што ?е непосредно пога?ало правоверне хриш?ане, ко?и су према слову
Новог завета
и
Нике?ско-цариградског симбола вере
исповедали исхо?е?е Светог духа од Оца. Поменути канон у изворном
латинском
тексту гласи: Quicumque Spiritum Sanctum non credet aut non crediderit a Patre et Filio procedere eumque non dixerit coaeternum esse Patri et Filio et coessentialem, eumque non dixerit coaeternum esse Patri et Filio et coessentialem, anathema sit.
Толедско озваниче?е уче?а о
двоструком
исхо?е?у Светог духа довело ?е до озби?них и тра?них последица. У же?и да
Нике?ско-цариградски симбол вере
доведу у склад са сво?им новим уче?ем, поборници
двоструког
исхо?е?а су у исто време одлучили да у осми члан Симбола вере уметну израз
Filioque
, чиме су прекршене одлуке
васе?енских сабора
о неповредивости Симбола вере. Умета?ем помеутог израза, створен ?е нови,
Толедски симбол вере
, чиме ?е извршена додатна афирмаци?а уче?а о
двоструком
исхо?е?у Светог духа.
Ова новина ?е током времена почела да се шири и изван граница Визиготске кра?евине, а постепено се одома?ила и у суседно?
Франачко? кра?евини
, што ?е довело до расправе о исхо?е?у Светог духа на
Франкфуртском сабору
, одржаном
794.
године.
У намери да у сво?о? држави озваничи уче?е о
двоструком
исхо?е?у Светог духа, цар
Карло Велики
?е
809
. године сазвао сабор у
Ахену
, на коме ?е одлучено да се прихвати умета?е израза ”и од Сина” (
Filioque
) у Симбол вере. Са сабора ?е упу?ено изасланство у
Рим
, код папе
Леона III
, са молбом за потврду уметка. Ме?утим, пошто ?е
Римска црква
у то време ?ош увек поштовала изворни
Нике?ско-цариградски симбол вере
, папа ни?е дао сагласност за усва?а?е уметка
Filioque
, ве? ?е наредио да се правоверни симбол (без спорног уметка) уреже на сребрне плоче, на
латинском
и
грчком ?езику
, те да се исте поставе у Риму као сведочанство о изворном облику Симбола вере.
Упркос томе, уче?е о
двоструком
исхо?е?у Светог духа ?е за?едно са уметком
Filioque
наставило да се шири по Западно? Европи. Када су по?едини западни мисионари покушали да прошире спорна уче?а и на хриш?анском Истоку, цариградски патри?арх
Фоти?е I
се одлучно успротивио умета?у израза
Filioque
у Симбол вере. На
Цариградском сабору
ко?и ?е одржан
867
. године, спорно уче?е о
двоструком
исхо?е?у ?е осу?ено и проглашено за
?ерес
, као и умета?е израза
Filioque
у Симбол вере.
Коначно прихвата?е уче?а о
двоструком
исхо?е?у Светог духа од стране Римске цркве догодило се тек на почетку
11. века
, око
1014.
године, када ?е у Риму коначно прихва?ен и уметак
Filioque
.
То ?е недуго потом довело до нових спорова и сукоба. Цариградски патри?арх
Миха?ло Керулари?е
?е поновио осуду спорног уче?а о
двоструком
исхо?е?у Светог духа, тако?е осудивши и умета?е израза
Filioque
у Симбол вере. У то време, западне цркве су се и по неким другим пита?има уда?иле од источних цркава, што ?е у кра??ем исходу довело до
Великог раскола
(1054).
После поделе цркве, теолошки спорови су се ?ош више заоштрили, тако да ?е Римокатоличка црква на
Другом лионском сабору
(1274) донела званичну одлуку ко?ом се осу?у?е свако оспорава?е уче?а о
двоструком
исхо?е?у Светог духа од Оца и Сина, чиме ?е био учи?ен да?и корак ка продуб?ива?у раздора.
Западни теолози су покушали да прона?у оправда?е за сво?е уче?е о
двоструком
исхо?е?у, позва?у?и се и на по?едине источне богослове ко?и су учили о исхо?е?у светога Духа од Оца и посла?у Светог духа преко Сина. Православна црква ?е тим поводом указивала да се пита?е о исхо?е?у не може мешати са пита?ем о посла?у. Суочени са чи?еницама, по?едини западни теолози су ве? током позног сред?ег века почели да преиспиту?у званично уче?е Римске цркве о
двоструком
исхо?е?у. ?едан од на?истакнути?их итали?анских хуманиста
Лоренцо Вала
?е средином 15. века отворено довео у пита?е да?у одрживост западног уче?а о
двоструком
исхо?е?у, указавши тим поводом на неутеме?еност таквог уче?а у светом преда?у.
На
Цариградском сабору
ко?и ?е одржан
1848.
године,
Православна црква
?е ?едногласно потврдила одлуке ко?има се уче?е о
двоструком
исхо?е?у Светог духа проглашава за
?ерес
, поновивши том приликом и осуду уметка
Filioque
.
Спорно уче?е о
двоструком
исхо?е?у Светог духа ?е и данас предмет теолошких споре?а источних и западних цркава, а у?едно и основна теолошка препрека у?еди?е?у хриш?ана (
екуменизам
).
- Василиадис, Пана?отис (1996).
?Друга Фоти?ева патри?арши?а (1. део)”
(PDF)
.
Теолошки погледи
.
29
(1-4): 87?131.
- Василиадис, Пана?отис (1997).
?Друга Фоти?ева патри?арши?а (2. део)”
(PDF)
.
Теолошки погледи
.
30
(1-4): 3?84.
- ?акши?, Душан Н. (1931).
Лично сво?ство Светог Духа по уче?у Православне цркве, с обзиром на римски догмат Filioque
. Сремски Карловци: Српска манастирска штампари?а.
- ?евти?, Атанаси?е
(1973).
?Увод у теологи?у кападокиди?ских отаца о Светоме Духу”
(PDF)
.
Теолошки погледи
.
6
(1): 22?36.
- ?евти?, Атанаси?е
(2012).
?Свети Васе?енски Сабори: Осми (879?880. г.) и Девети (1351. г.)”
(PDF)
.
Теолошки погледи
.
45
(1): 69?90.
- Martinez-Diez, Gonzalo; Rodriguez, Felix (1992).
Coleccion canonica hispana
.
5
. Madrid: Consejo Superior de Investigaciones Cientificas.
- Мати?, Златко, ур. (2012).
Filioque: Истори?ски и теолошки аспекти ?едног проблема
. Пожаревац: Епархи?а браничевска.
- Meyendorff, John
(1996).
The Orthodox Church: Its Past and Its Role in the World Today
(4. изд.). Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
- Nauta, Lodi (2009).
In Defense of Common Sense: Lorenzo Valla's Humanist Critique of Scholastic Philosophy
. Cambridge, MA: Harvard University Press.
- Острогорски, Георги?е
(1969).
Истори?а Византи?е
. Београд: Просвета.
- Попови?, Радомир В.
(1983).
?Свети Фоти?е патри?арх цариградски и ?егово доба”
(PDF)
.
Теолошки погледи
.
16
(4): 191?211.
- Попови?, Радомир В.
;
Перови?, Давид
, ур. (2005).
950 година од Великог раскола (1054) и 800 година од пада Цариграда у руке крсташа (1204): Ме?ународни научни симпосион
. Београд: Православни богословски факултет.
- Попови?, Радомир В.
(2007). ?Неке од на?ве?их хриш?анских ?ереси првог милени?ума: ари?анство, монофизитство, филиокве (filioque)”.
Црква Христова и свет религи?е: Антологи?а православних ви?е?а
(2. допу?ено изд.). Београд: Доси?е. стр. 331?336.
- Пузови?, Владислав (2008).
Црквене и политичке прилике у доба Великог раскола 1054. године
. Београд: Хриш?ански културни центар.
- Siecienski, Anthony Edward (2009).
The Filioque: History of a Doctrinal Controversy
. Oxford-New York: Oxford University Press.
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Остале
| |
---|