Нови завет

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Нови завет ?е хриш?ански назив за збирку списа ко?е хриш?ани сматра?у светим. [note 1] То ?e нови савез Исуса кога хриш?ани сматра?у Христом са ?удима. Хриш?ани веру?у да су збива?а и загонетке Старог завета добили у ?ему сво?у одгонетку и пуно?у. [1] У светом писму Новог завета ?еван?елисти су описали дога?а?е од ро?е?а Исуса Христа , па све до ?еговог васкрсе?а из мртвих и вазнесе?а . Описан ?е и силазак Светог духа на прве Христове ученике, апостоле и ?ихово проповеда?е ?еговог имена и науке. У ?има ?е указано и на све оно што ?е се догодити до другог доласка Христовог и страшног суда . К?иге Новог завета се састо?е из четири ?еван?е?а (гр. евангелион - добра вест или блага вест), неколицине апостолских писама и других дела. Нови завет ?е на српски превео Вук Стефанови? Кара?и? 1819. године и об?авио га 1847. године у Бечу, под насловом Нови зав?ет Господа нашега Исуса Христа . [2]

Нови завет се састо?и од 27 к?ига, ко?е су написали различити аутори у различито време. Ме?у ?има се налазе ?еван?е?а , дела , посланице или писма, и открове?е (пророчанска об?ава). На?стари?и списи Новог завета су Павлове посланице , од ко?их ?е Прва посланица Солу?анима , написана око 50 . године, на?стари?и сачувани хриш?ански спис. [3] На?стари?е од четири еван?е?а ?е Марково еван?е?е , настало око 68 - 70 године. Дела апостолска говоре о животу прве Цркве , а написао их ?е исти аутор ко?и ?е написао и Лукино ?еван?е?е , те ове две к?иге изворно представ?а?у два дела ?едног истог дела.

За разлику од Старог завета , ко?и покрива дугогодиш?у хронологи?у ствара?а света и рану истори?у ?евре?а , Нови зав?ет се заснива на релативно уском временском периоду , углавном унутар 1. века . Прва целовита листа новозаветних к?ига обелода?ена ?е 367 . године у Ускрш?ем писму епископа Атанаси?а Александри?ског црквама у Египту. [4]

Садржа? Новог завета [ уреди | уреди извор ]

?еван?е?а [ уреди | уреди извор ]

Апостолски записи [ уреди | уреди извор ]

Дела апостолска опису?у силазак Светог Духа на апостоле . Тиме ?е започео ?ихов рад на шире?у Науке Христове, чи?е?е чуда у име Христа, и организова?е цркве, али и ?ихов прогон, од стране Христових непри?ате?а, као и страда?е. У делима апостолским се, тако?е, опису?е и живот првих хриш?ана и хриш?анских општина. Апостолске посланице представ?а?у об?аш?е?е основних порука садржаних у Еван?е?има. Апокалипса говори о борби цркве против свих звери света и пакла, и о кра??ем три?умфу Христа над тим зверским силама таме.

Саборне посланице [ уреди | уреди извор ]

Разво? канона Новог завета [ уреди | уреди извор ]

Разво? канона Новог завета ?е био вишевековни процес током ко?ег ?е изме?у десетина еван?е?а , и стотина других списа ко?и су кружили ранохриш?анским за?едницама, од стране хриш?анске цркве изабрано четири канонска ?еван?е?а и ?ош неколико посланица и других списа ко?и данас чине Нови завет хриш?анске Библи?е .

Расправе о канону тра?але су вековима. Прва два века хриш?анства Библи?а ни?е била канонизована и многи апокрифни списи су кружили хриш?анским светом. Маркион ?е средином 2. века први кодификовао канон Новог завета ко?и се састо?ао од Павлових посланица и Лукиног еван?е?а . [5] [6] Неки научници сматра?у да ?е он први увео у употребу по?ам Завет (лат. Testamentum ). [7] Иако Црква ни?е прихватила Маркионов канон, ипак ?е утицао на ?у да ?асно формулише сопствени библи?ски канон . [8] [9]

Збирка хриш?анских списа ко?а ?е позната као Нови завет уобличена ?е око 180 - 200 . године. [10] Комплетан списак од 27 к?ига Новог завета ?е на?рани?е забележен код Атанаси?а Александри?ског 367 . године. [3]

Новозаветни рукописи [ уреди | уреди извор ]

Папирус 46 , ко?и садржи II Павлову посланицу Корин?анима .

Неки од на?познати?их новозаветних рукописа су:

Амерички научник Барт Ехрман ко?и се бави проучава?ем случа?них и намерних измена у новозаветним рукописима током вишевековног преписива?а, изражава знатан критицизам :

Ми не само да немамо оригинале, него немамо ни прве преписе оригинала. А немамо чак ни преписе преписа оригинала, па ни преписе преписа преписа оригинала. Ми само имамо преписе ко?и су начи?ени много касни?е, у на?ве?ем бро?у случа?ева много векова касни?е. А сви ти преписи се ме?усобно разлику?у на више хи?ада места. [3]

Ехрман зак?учу?е да има више разлика ме?у посто?е?им рукописима него што има речи у Новом завету. [3]

Текстуална критика [ уреди | уреди извор ]

Текстолози су са релативном поузданош?у лоцирали неколико места у преживелим библи?ским рукописима ко?а не представ?а?у изворни текст Новог завета . Неки од таквих одломака из еван?е?а, за ко?е се данас прилично поуздано зна да нису изворно припадали Новом завету, постали су делови Библи?е популарни код хриш?ана вековима. [3]

Тако?е, оспорено ?е традиционално приписива?е ауторства неким библи?ским списима. Критички проучаваоци користе израз псеудо-Павлова писма за посланице ко?има аутор ни?е био апостол Павле , у ко?е убра?а?у Тимоти?у I и II, Колошанима, Ефежанима и Титу. [11]

Критике [ уреди | уреди извор ]

Немачки филозоф Фридрих Ниче у сво?о? к?изи Антихрист оштро критику?е читав садржа? Новог завета:

У Новом завету посто?е само р?ави инстинкти, храбрости нема, па ни за те р?аве инстинкте. Све ?е кукавичлук, затвара?е очи?у и самообмана. Након чита?а Новог завета свака к?ига изгледа чиста. [12]

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Напомене [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ стгрч. ? Καιν? Διαθ?κη , transl. H? Kain? Diath?k? ; лат. Novum Testamentum . See § Etymology .

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Kembrid?ova ilustrovana istorija religije (str. 238), Stylos, Novi Sad, 2006.
  2. ^ Б?ела?ац, Бранко. Свето писмо у Срба .  
  3. ^ а б в г д Bart Ehrman - Isus to nije rekao (scribd)
  4. ^ Religije sveta: budizam, hri??anstvo, islam
  5. ^ Marcion (earlychristianwritings.com)
  6. ^ Markion (Mir slovareй)
  7. ^ Ferguson, Everett. "Factors leading to the Selection and Closure of the New Testament Canon," in The Canon Debate. eds. L. M. McDonald & J. A. Sanders (Hendrickson, 2002) pp. 308.
  8. ^ von Harnack, Adolf (1914). Origin of the New Testament .  
  9. ^ Harnack, Adolf von 1961. History of Dogma (Neil Buchanan, translating Harnack's Dogmengeschichte 1900), vol I, pp 267 – 313, vol II, pp 1 – 19
  10. ^ Elejn Pejgels - Poreklo Satane (scribd)
  11. ^ Elejn Pejgels - Gnosti?ka evanđelja (scribd)
  12. ^ Friedrich Nietzsche ? Antikrist

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Разво? и ауторство [ уреди | уреди извор ]

Грчки [ уреди | уреди извор ]

Уметност [ уреди | уреди извор ]