Бенвенуто Челини
Челини?ева биста на Понте Веки?у у Фиренци
Лични подаци
Пуно име	Бенвенуто Челини
Датум ро?е?а	( 1500-11-01 ) 1. новембар 1500.
Место ро?е?а	Фиренца , Фирентинска република
Датум смрти	13. фебруар 1571. ( 1571-02-13 )  ( 70 год. )
Место смрти	Фиренца , Велико Во?водство Тоскана
Уметнички рад
Правац	Маниризам
На?важни?а дела	Персе? са главом медузе ? Сали?ера ? Распе?е ? Аутобиографи?а

Бенвенуто Челини ( итал. Benvenuto Cellini ; Фиренца , 1. новембар 1500 ? Фиренца , 13. фебруар 1571 ) био ?е итали?ански ва?ар , златар , писац ренесансе , музичар и во?ник .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

Имао ?е веома тежак и буран живот, ко?и ?е описао у сво?о? аутобиографи?и Мо? живот ко?а се сматра ?едном од на?важни?их аутобиографи?а ренесансе. У Париз се одселио 1538 . године где ?е почео да ради код кра?а. Био ?е ма?стор свога времена за ситне златарске предмете за кра?евске и племи?ке ку?е. Радио ?е скулптуре и ре?ефе великих формата: ?Персе? са главом медузе“, ?Козимо Медичи“, ?Нимфе из Фотенблоа“, а написао ?е ?ош и ?Трактат о златарству“ и ?Трактат о ва?арству“. Израдио ?е тако?е и сланик ?Сали?ера“, дело из XVI века ко?е ?е прона?ено у дрвеном сандуку у шуми недалеко од Фиренце. Заинтересовао се и за окултизам, посебно за евокативну маги?у и призива?е духова и демона. У сво?о? аутобиографи?и ?Мо? живот“ опису?е нека од искустава са маги?ом и евокаци?ама.

Тако?е ?е био и дворски златар породице Медичи , римских папа и француског кра?а Франсоа I.

Младост [ уреди | уреди извор ]

Бенвенуто Челини ро?ен ?е у Фиренци , данаш?о? Итали?и . Родите?и су му били ?овани Челини и Мари?а Изабела Граначи. У браку су били осамнаест година пре него што су добили сво?е прво дете. Бенвенуто ?е био друго дете у породици. Син музичара и изра?ивача музичких инструмената, Челини ?е усмераван ка музици, али када ?е напунио петнаест година, отац нево?но приста?е да га поша?е као шегрта, златару Антони?у ди Сандру, званом Марконе. Са шеснаест година, Бенвенуто ?е скренуо паж?у на себе због туче на ?авном месту због ко?е ?е на шест месеци протеран. Та? период проводи у Си?ени раде?и за златара званог Фракасторо. Након Си?ене одлази у Боло?у где усавршава златарски занат и свира?е флауте. Након посете Пизи и два периода боравка у Фиренци, са деветнаест година одлази у Рим . ^[1]

Рад у Риму [ уреди | уреди извор ]

Први радови у Риму су му били сребрни сандук, сребрни све??ак и ваза за бискупа од Саламанке, ко?и су му осво?или одобре?е од папе Климента Седмог . ?ош ?едан прослав?ени рад ?е златни меда?он "Леда и лабуд" ко?и се данас налази у Националном музе?у Бар?ело у Фиренци. ^[2] Наставио ?е да свира флауту и именован ?е за ?едног од папиних дворских музичара.

У нападну на Рим од стране Шарла III, во?воде од Бурбона , Челини?ева храброст ?е указала на ?егову службу Понтифу. Ако ?е веровати ?еговим речима, он лично ?е упуцао и ранио Филиберта од Шалона, принца Оранског . ^[3] (Наводно ?е Челини убио и Шарла III током п?ачке и пустоше?а Рима 1527 године). Захва?у?у?и сво?им храбрим делима, дошло ?е до помире?а са фирентинским суди?ама за прекрша?е, ^[4] и недуго затим се вратио у сво? родни град - Фиренцу. Посветио се изради меда?а, од ко?их ?е на?познати?а " Херкулес и неме?ски лав " изра?ена у злату, " Атлас придржава Сферу", ?уре?и злато, на кра?у пада у посед Франсое I .

Из Фиренце одлази на двор во?воде од Мантове , а затим назад у Фиренцу. Током повратка у Рим, био ?е ангажован у изради накита , приватних меда?а и папских кованица. Током 1529 године, ?егов брат уби?а десетара римске страже и бива ра?ен од стране аркебуза стрелца, од чи?их повреда касни?е умире. Убрзо након ?егове смрти, Челини уби?а убицу свога брата због крвне освете али не и због правде ?ер ?е ?егов брат признао да ?е стрелац пуцао из самоодбране. ^[5] Челини бежи у Напу? како би се сакрио од последица туче са ?авним бележником , кога ?е ранио. Захва?у?у?и утица?у неколико кардинала , Челини ?е помилован. Добио ?е наклоност новог папе, Павла III , упркос свежем убиству током тра?а?а ме?увладе, три дана након смрти папе Климента VII у септембру 1534 године. Четврта жртва ?е био конкурентски златар, Помпео из Милана. ^[6]

Ферара и Француска [ уреди | уреди извор ]

Завера од стране П?ер Луи?и?а Фарнеза ?е довела до Челини?евог повлаче?а из Рима у Фиренцу и Венеци?у , где ?е за разлику од рани?их година, сада дочекан са много ве?им почастима. Са 37 година, по повратку са француског двора, бива затворен по тужби (очигледно лажно?) да ?е проневерио драгу?е са папине круне током рата. Послат ?е на издржава?е казне у замак Светог Ан?ела у Риму, из кога ?е побегао али ?е поново ухва?ен и ова? пут се суочио са много тежом казном. Био ?е у ишчекива?у свакодневне смрти али ?е П?ер Луи?и?ева жена посредовала, а нарочито кардинал Д'Есте из Си?ене, и омогу?ено му ?е ослоба?а?е. У знак захвалности Челини ?е породицу Д'Есте даровао изврсним пехаром. ^[7]

Након тога ?е радио на двору Франсое Првог у Фонтенблоу у Паризу . Ме?утим, сматрао ?е да се Во?вотки?а од Етана окренула против ?ега и одби?а да се помири са кра?евом ми?еницом. Сво?е непри?ате?е ова? пут ни?е био у могу?ности да у?утка мачем ?ер ?е то ве? рани?е радио у Риму. Као резултат, након пет година уложеног рада али и константне ?убоморе и наси?а, Челини се вра?а у Фиренцу, где настав?а као златар и поста?е главни ривал Бартоломеу Бандинели?у ^[8] ко?и умире неколико година касни?е (1560 година).

Смрт у Фиренци [ уреди | уреди извор ]

Током рата са Си?еном, Челини ?е био задужен да о?ача зидине свог родног града ко?е су биле доста запуштене од стране влада?у?их во?вода. Током рада ?е придобио див?е?е многих сугра?ана за сво?а дела. Тако?е ?е постао члан престижне "Академи?е уметности црта?а" у Фиренци, основане од стране Козима Медичи?а , тринаестог ?ануара 1563 године, под утица?ем архитекте ?ор?а Вазари?а . Умро ?е у Фиренци 13. фебруара 1571. године и са великом помпом ?е сахра?ен у цркви Пресвете Благовести. У Фиренци ?е помагао сестру ко?а ?е остала удовица и ?ених шест ?ерки.

Лични односи [ уреди | уреди извор ]

За Челини?а ?е познато да су му неке од женских модела биле ?убавнице, и да ?е 1544 године са ?едном од ?их добио ванбрачну ?ерку док ?е боравио у Фиренци. Названа ?е Констанца. ^[9] Након кратког покуша?а да постане свештеник, 1562 године оженио се служавком, П?ером Пари?и, са ко?ом тврди да ?е имао петоро деце од ко?их су га само син и две ?ерке надживеле.

Поред свог брака, Челини ?е званично био оптуживан за злочин содоми?е ?едном са женом и на?ма?е три пута са мушкарцем, исказу?у?и сво?у бисексуалност : ^{[10] [11]}

• 14. ?ануара 1523 ?е био осу?ен да плати 12 ?акова брашна због везе са дечаком ко?и се звао Доменико ди сер ?ули?ано да Рипа. ^[12]
• Током боравка у Паризу, бивши модел и ?убавница га ?е оптужила да ?е користио за содоми?у. ^[12]
• У Фиренци, током 1548 године, Челини ?е оптужен од стране Маргерите због успостав?а?а присног односа са ?еним сином, Ви?енцом. ^[13]
• 26. фебруара 1556 године, шегрт Фернандо ди ?овани ди Монтепулки?ано га ?е оптужио да га ?е содомизовао небро?ано пута. ^[14] Овога пута ?е казна била тешка 50 златних новчи?а, као и 4 године затвора ко?е су преиначене у 4 године ку?ног притвора захва?у?у?и породици Медичи . ^[12]

Пред кра? свог живота, током ?авне препирке пред Во?водом Козимом, Бандинели му ?е добацио: Sta cheto, soddomitaccio! (У?ути, ти пр?ави содомисто!) - Челини ?е то описао као "ужасну увреду". ^[15]

Уметничка дела [ уреди | уреди извор ]

Статуе [ уреди | уреди извор ]

Поред радова у злату и сребру, Челини ?е изра?ивао скулптуре ( ва?арство ) грандиозних величина. ?едан од главних про?еката током боравка у Француско? ?е вероватно Златна Капи?а за палату Фонтенблоу . Само бронзани тимпанум ?еговог недовршеног рада, ко?и представ?а Нимфу од Фонтенбла ( Париз , Лувр ), ?ош увек посто?и, али се цео про?екат може утврдити прегледом архиве, припремних цртежа и ума?ених гипсаних одливака. ^[16]

?егова на?знача?ни?а скулптура ?е ура?ена у бронзи Персе? са главом медузе , дело (предложено од стране Во?воде Козима I Медичи?а ) ко?е се налази у Loggia dei Lanzi у Фиренци, ?е ?егов покуша? да надмаши Микелан?еловог Давида и Донателовог ?удита и Холоферна. Ливе?е овог дела ?е узроковало Челини?у доста мука и стреп?е, али ?е одмах по завршетку проглашено ремек делом. Оригинални ре?еф из поднож?а посто?а ? Персе? и Андромеда ? налази се у Националном музе?у Бар?ело , и заме?ен ?е гипсом.

До 1996 године, вековна изложеност зага?е?има животне средине ?е прекрила и испр?ала статуу. У децембру 1996 године ?е статуа однета у музе? Уфици на чиш?е?е и рестаураци?у. Био ?е то спор, дугогодиш?и процес, све док статуа у ?уну 2000 године ни?е вра?ена у сво? дом.

Декоративна уметност и портретиса?е [ уреди | уреди извор ]

Ме?у ?еговим уметничким делима, од ко?их су многа страдала, био ?е колосални Марс за фонтану у Фонтенблоу , као и бронзе на вратима; кованице за папску и фирентинску државу; у природно? величини и изра?ен од сребра ?упитер ; и бронзана биста Биндо Алтовити?а. Радови декоративне уметности су руменог стила.

Поред бронзане статуе Персе?а и меда?она ко?и су претходно наведени, ?едно од уметничких дела ко?е и дан данас посто?и ?е меда?он са ликом Климента Седмог , ко?и обележава склапа?е мира ме?у хриш?анским принчевима, 1530 године. Са ?едне стране меда?она ?е изгравиран лик папе Климента VII , док ?е са друге стране фигура Мира како испред храма ?ануса пали ватру над гомилом оруж?а. Затим меда?а са портретом Франсое Првог , меда?а са кардиналом П?етром Бембом, и чувена Сали?ера - сланик изра?ен од злата, ема?ла и слоноваче ко?и ?е био наме?ен Франсису Првом од француске. Данас се налази у Уметничко-истори?ском музе?у у Бечу . Сланик ?е направ?ен изме?у 1540-1543. године, и чине га наге фигуре мушкарца и жене ко?и седе ?едно преко пута другог са уплетеним ногама, што симболично представ?а планету Зем?у. Мушкарац представ?а Нептуна (Бог мора), а жена Цереру (Боги?а жита). За време реконструкци?е музе?а, Сали?ера ?е украдена 11. ма?а 2003. године. Лопов се попео преко скеле, разбио прозор и ушао у музе?. Активирао се аларм али на ?ега нико ни?е обратио паж?у мисле?и да ?е лажан услед реконструкци?е ко?а ?е била у току. Тек ?е касни?е приме?ено да ?е сланик нестао. Након три године, 21. ?ануара 2006. године, Сали?еру ?е пронашла аустри?ска полици?а и вратила ?е назад у музе?. ^{[18] [17]}

?едно од на?важни?их дела из Челини?евог позног стваралаштва ?е "Распе?е" исклесано у мермеру у природно? величини. Првобитно ?е планирано да Распе?е буде постав?ено изнад ?егове гробнице, али ?е на кра?у продато породици Медичи ко?а га ?е дала Шпани?и . Данас се Распе?е налази у манастиру Ескори?ал у близини Мадрида , где ?е углавном изложен у изме?еном облику ? манастир ?е додао тканину преко удова и Трновит венац на главу.

Челини ?е био ангажован у изради папских кованица у Риму за време владавине Климента Седмог и касни?е Павла Тре?ег . Био ?е и у служби Александра Медичи?а, првог Во?воде од Фиренце, коме ?е 1535. године израдио кованицу од 40 солди на ко?о? се са ?едне стране налази лик во?воде Александра а на друго? ликови Светих Козима и Дами?ана. Неки познаваоци му припису?у да ?е тако?е израдио: "?упитер дроби Дивове", "Борба Персе?а и Фине?а ", итд. Други радови, попут по?единих изгравираних бисти се не припису?у лично ?ему, ве? ?егово? радионици.

Изгуб?ена дела [ уреди | уреди извор ]

Важна дела ко?а су изгуб?ена попут незавршеног пехара наме?еног папи Климент VII , златни омот за молитвену к?игу ко?и ?е био поклон папе Павла III за Карла Петог , цара Светог римског царства, описана су у ?егово? аутобиографи?и; велике сребрне статуе ?упитера , Вулкана и Марса коване за Франсоу Првог за време ?еговог боравка у Паризу; биста ?ули?а Цезара ; и сребрни пехар за кардинала Фераре. Величанствена златна копча, направ?ена за плашт папе Климент VII , ко?а ?е графички описана у ?егово? аутобиографи?и, изгледа да ?е жртвована од стране папе Пи?а Шестог , за?едно са многим другим вредним примерцима изра?еним од злата, како би се прикупило 30 милиона франака ко?е ?е 1797. године захтевао Наполеон Први по оконча?у во?не кампа?е против папских држава. Суде?и по одредбама уговора, папи ?е било дозво?ено да 1/3 плати у накиту.

Аутобиографи?а и остала дела [ уреди | уреди извор ]

Аутобиографи?у ?е Бенвенуто Челини почео да пише 1558. године са сво?их 58 година и нагло завршио пред сво? послед?и одлазак у Пизу око 1563. године када ?е имао око 63 године. Мемоари дета?но опису?у ?егову кари?еру као самца, али и ?егове ?убави, мрж?е, страсти, задово?ства, писана живахним, директним и сексуално узбу?еним стилом. Чак ?е писао са великим задово?ством како ?е планирао сво?а убиства пред ?ихову реализаци?у. Ово ?е написао док ?е боравио у Паризу:

When certain decisions of the court were sent me by those lawyers, and I perceived that my cause had been unjustly lost, I had recourse for my defense to a great dagger I carried; for I have always taken pleasure in keeping fine weapons. The first man I attacked was a plaintiff who had sued me; and one evening I wounded him in the legs and arms so severely, taking care, however, not to kill him, that I deprived him of the use of both his legs. Then I sought out the other fellow who had brought the suit, and used him also such wise that he dropped it.
? The Autobiography of Benvenuto Cellini , Ch. XXVIII, преведено од стране John Addington Symonds, Dolphin Books edition, 1961

Делови ?егове приче обухвата?у неке необичне дога?а?е и по?аве; као што су приче о призива?у леги?а ?авола у Колосеуму , након што ?е ?една од ?егових ?убавница уда?ена од ?ега од стране ?ене ма?ке; на прекрасном ореолу светлости ко?и ?е приме?ивао да му окружу?е главу током зоре и сумрака а по?авио се након ?еговог роби?а?а у Риму, на сво?им натприродним визи?ама и ан?еоску заштиту ко?у ?е имао за време неда?а; и како га тру?у у два наврата.

Челини ?е тако?е написао: ?Трактат о златарству“, ?Трактат о ва?арству“ и ?Трактат о диза?ну“.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Smalls, James (2012). Temptis: Homosexuality in Art . Parkstone Press.  
• Rocke, Michael (1996). Forbidden Friendships: Homosexuality and Male Culture in Renaissance Florence . Oxford University Press.