1913 . po kalendarima

Gregorijanski	1913.  (MCMXIII)
Ab urbe condita	2666.
Islamski	1331?1332.
Iranski	1291?1292.
Hebrejski	5673?5674.
Bizantski	7421?7422.
Koptski	1629?1630.
Hindu kalendari
? Vikram Samvat	1968?1969.
? Shaka Samvat	1835?1836.
? Kali Yuga	5014?5015.
Kineski
? Kontinualno	4549?4550.
? 60 godina	Yin Voda Vo(l) (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11913.
p   ?   r   ?   u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1913 ( MCMXIII ) bila je redovna godina koja po?inje u srijedu po gregorijanskom odn. redovna godina koja po?inje u utorak po 13 dana zaostaju?em julijanskom kalendaru (link pokazuje kalendar).

1913 : 1 ? 2 ? 3 ? 4 ? 5 ? 6 ? 7 ? 8 ? 9 ? 10 ? 11 ? 12 Rođenja ? Smrti

Događaji [ uredi | uredi kod ]

Januar/Sije?anj [ uredi | uredi kod ]

• 1. 1. - Osmanska ponuda na Londonskoj konferenciji : predali bi sve zapadno od Jedrenskog vilajeta (dakle Skadar i Janjinu), ne daju Trakiju i 4 egejska ostrva - pregovori fakti?ki prekinuti 6. januara.
• 1. 1. - Ukinuto kmetstvo na ruskom Kavkazu (podru?je bilo izuzeto 1861.).
• 6. 1. - Sigmund Freud i Karl Gustav Jung prekidaju li?nu komunikaciju (Jung: "Ostaje ?utanje").
• 7. 1. - William Merriam Burton dobio u SAD patent za termalno krekovanje nafte, ?ime se udvostru?uje proizvodnja benzina.
• 7. 1. - Londonska konferencija : Srbija se odri?e zahteva za luku na Jadranu.
• 10. 1. - Rumunija zahteva ju?nu Dobrud?u kao kompenzaciju za ja?anje Bugarske .
• 11. 1. - Tibet i Mongolija, nedavno osamostaljeni od Kine, potpisuju ugovor o prijateljstvu i alijansi (osporena validnost).
• 12. 1. - Prvo izdanje stripa Bringing Up Father ("Porodica Tarana") - izlazi do 2000.
• 12. 1. - Albanski iregularci uni?tili luku u Santi Quaranta ( Sarandi ), koja je slu?ila gr?koj opsadi Janjine.
• 13. 1. - Aktivirane Ulsterske dobrovolja?ke snage - protestanti, unionisti, se protive samoupravi za Irsku.
• 13. 1. - Londonska konferencija se okon?ava bez sporazuma. Srbija formalno zahteva reviziju sporazuma sa Bugarskom iz marta 1912. - tra?i Makedoniju jer nema ni?ta od Albanije.
• 15. 1. - Laka krstarica Hamidiye potopila gr?ku pomo?nu krstaricu Makedonia u luci Syra na Kikladima.
• januar - Gruzinski bolj?evik Josif D?uga?vili napisao u Be?u ?lanak " Marksizam i nacionalno pitanje ", potpisuje ga sa "K. Staljin ".
• januar - Izborna reforma u Ugarskoj: broj glasa?a pove?an sa 1 na 1,8 miliona, tj. 10% stanovni?tva.
• 16. 1. - Donji dom britanskog parlamenta usvaja Zakon o vladi Irske (samoupravu) ali Dom lordova ula?e veto krajem meseca. Isto se ponavlja u julu.
• 16. 1. - Nakon ?to se veliki knez Mihail o?enio Natalijom Brasovom pro?le godine, njegov brat car Nikolaj II ga ra?aluje, takođe mu oduzima imanja.
• 16. 1. - Mladi indijski matemati?ar Srinivasa Ramanujan zapo?inje prepisku sa G. H. Hardyjem .
• 18. 1. - Bitka kod Lemnosa : gr?ka mornarica spre?ila i drugi turski poku?aj da probiju blokadu Dardanela.
• 19. 1. - Prvi balkanski rat , Opsada Jedrena : u sastav II srpske armije stigao haubi?ki puk.
• 20. 1. - Op?ti gr?ki napad na Janjinu - veliki gubici.
• 21. 1. - Godina sa ?etiri premijera u Francuskoj: Aristide Briand nakratko zamenjuje Poincarea , koji je izabran za predsednika Francuske, u martu dolazi Louis Barthou a u decembru Gaston Doumergue .
• 23. 1. - Osmanski dr?avni udar : Mladoturci ( Enver i Talat ) se vra?aju na vlast. Veliki vezir ?amil-pa?a prinuđen na ostavku, ministar vojni i na?elnik general?taba Nazim-pa?a ubijen, izgleda gre?kom. ?ele nastaviti rat i spre?iti pad Jedrena.
• 26. 1. - Ambasadorska konferencija: Rusi tra?e da ako Skadar pripadne Albaniji, Srbija dobije đakovicu - AU pristala tek krajem marta.
• 30. 1. - Komandant Skadra Hasan Riza-pa?a ubijen od strane ljudi Esad Pa?e Toptanija , koji preuzima komandu.

Februar/Velja?a [ uredi | uredi kod ]

• ca. 1. 2. - Nadvojvoda Franjo Ferdinand se o?tro protivi Conradovom zahtevu za preventivni rat protiv Srbije, jer bi to zna?ilo rat sa Rusijom ^[1] .
• 2. 2. - Grand Central Terminal u New Yorku nakon obnove postaje najve?i ?eljezni?ki kolodvor na svijetu.
• 3. 2. (21. 1. po j.k. ) - Okon?ano primirje u Prvom balkanskom ratu , bugarsko bombardovanje Jedrena .
• 3. 2. - Ratifikovan 16. amandman na Ustav SAD - savezni porez na dohodak .
• 4. 2. - Predsednik Salvadora Manuel Enrique Araujo smrtno ranjen u atentatu.
• 6. 2. - Gr?ki avion bacio bombe na flotu u Dardenelima - proma?aj ali prvi takav napad.
• 7. 2. - Opsada Skadra : srpsko-crnogorski napad na turske polo?aje oko Skadra, zauzet Bu?ati.
• 7 - 8. 2. - Turski napad na bugarske linije: Bulair na Galipoljskom poluostrvu, iskrcavanje kod ?arkeja na Mramornom moru i ofanziva na ?atald?i - odbijeno.

• 9. 2. (27. 1. po j.k.) - Boj na Brdici - srbijanske Primorske trupe odbijene uz velike ?rtve; u ova tri dana op?teg napada takođe te?ki crnogorski gubici na Bardanjoltu i Tarabo?u.
  • kasnije: Albanci u Ma?i i oko Kroje napadaju srpske vojnike i ru?e telekomunikacije.
• 9. 2.- Srbi pristaju na bugarski zahtev za topove pred Jedrenom, uz rezervaciju prava na kasnije određenje kompenzacije - Bugari bi samo dali nov?anu naknadu.
• 9. 2. - Velika meteorska procesija, "cirilidi", vidljiva u Americi.
• 9 - 19. 2. - Tragi?na dekada u Meksiku: pobunjeni general Bernardo Reyes poginuo u prvom napadu na predsedni?ku palatu. General Victoriano Huerta nudi za?titu predsedniku Maderu , ?to je ovaj prihvatio - ali Huerta je deo pobune.
• 10. 2. - Vrhunac Politi?ke krize Taish? u Japanu - nasilni neredi u Tokiju dovode do pada premijera Katsure deset dana kasnije.
• 10. 2. - Istra?iva?ki brod Terra Nova stigao sa Antarktika na Novi Zeland - svet obave?ten o sudbini Scottove ekspedicije.
• 11. 2. - Ubijen socijaldemokratski zastupnik Carevinskog vije?a Franz Schuhmeier.
• 12. 2. - Formalni zahtev kralja Nikole za srpsku pomo? kod Skadra - bi?e poslato 30.000 vojnika i 72 topa (?eleznicom do Soluna pa gr?kim brodovima do Medove).
• 13. 2. - Dalaj Lama XIII se vra?a na Tibet i objavljuje nezavisnost.
• 13. 2. - Srpski opsadni topovi stigli do Jedrena (17 baterija sa 58 Schneiderovih topova, 24 haubice od 120 i 150 mm).
• 17. 2. - Po?inje Armory Show , izlo?ba moderne umetnosti u Njujorku; ismejana Duchampova slika " Akt silazi niz stepenice, br. 2 ".

• 18. 2. - Raymond Poincare je novi francuski predsednik (do 1920 ).
• 18. 2. - Meksi?ka revolucija : liberalni predsjednik Francisco I. Madero i potpredsjednik Pino Suarez su uhap?eni od vojske. General Victoriano Huerta preuzima vlast prema Paktu iz ambasade (SAD). Predsednikov brat i savetnik Gustavo je ubijen a Madero i Suarez slede ?etiri dana kasnije.
• 20. 2. - U Smederevu osnovano Srpsko akcionarsko rudarsko topioni?ko industrijsko dru?tvo - SARTID .
• 21. 2. (8. 2. po j.k.) - Srpska vojska formirala Primorski kor za opsadu Skadra - prevezen u martu.
• 22. 2. - Srpski premijer Pa?i? formalno tra?i reviziju ugovora sa Bugarskom.
• 24. 2. - Bugarska prihvata da se spor sa Rumunijom, koja tra?i ju?nu Dobrud?u, iznese na konferenciju u Sankt Peterburgu.
• 27. 2. - Gr?ka mornarica pro?irila blokadu albanske obale do Dra?a.
• 27. 2. - 6. 3. - Albanski kongres u Trstu , pod okriljem austrougarskih vlasti.

Mart/O?ujak [ uredi | uredi kod ]

• 1. 3. - Porinut SMS Konig , prvi od ?etiri iz nove klase nema?kih drednota (u slu?bi od 1914).
• 3. 3. - U Washingtonu D.C. napadnuta prva parada sufra?etkinja .

• 4. 3. - Demokrata Woodrow Wilson postaje 28. predsednik SAD (do 1921). Dr?avni sekretar je William Jennings Bryan (do 1915).
• 5. 3. - Bugari poku?ali izbaciti Grke iz Nigrite kod Soluna ^[2] .
• 6. 3. - Grci zauzeli Janjinu .
• 6. 3. (21. 2. po j.k.) - U Rusiji sve?ano obele?ena 300-godi?njica dinastije Romanov , takođe i u Beogradu.
• 6. 3. - Pancho Villa se vra?a u Meksiko , u borbu protiv Huerte.
• 8. 3. - Staljin uhap?en u Sankt Peterburgu - u sibirskom je progonstvu do 1917.
• 12. 3. - Budu?a australska prijestolnica zvani?no dobiva ima Canberra .
• 13. 3. - Grci se iskrcali na Samos .
• 17. 3. - Njujor?ki senator Franklin D. Roosevelt dobija prvi posao u saveznoj vladi: asistent sekretara mornarice.
• 18. 3. - Gr?ki kralj Dorđe I ubijen u Solunu od strane anarhiste. Nasleđuje ga sin Konstantin I (vl. 1913-17. i 1920-22.).
• 18. 3. - Prvi gr?ki brod sa srpskim poja?anjima sti?e u Medovu - napala ih je krstarica Hamidija (sutradan potopila nekoliko trgova?kih brodova u Dra?u). Komandu pred Skadrom preuzima srpski gen. Bojovi? .
• 19. 3. - U Berlinu prikazan dvo?asovni italijanski film Quo vadis , valjda prvi "blokbaster" u istoriji kinematografije.
• 20. 3. - Ubijen predsednik Kuomintanga , Song Jiaoren , koji je nedavno doveo stranku do pobede na prvim demokratskim izborima u Kini (osumnji?en gen. Yuan Shikai ).
• 20. 3. - Kod Skadra poginuo srpski pilot Mihajlo Petrovi? .
• 20. 3. - Austro-ugarska na konferenciji u Londonu pristala da Srbija dobije đakovicu , nepopustljiva za Skadar (Rusija ranije napustila zahtev da ga dobije Crna Gora).
• 21. 3. - Albert Schweitzer odlazi, sa suprugom, prvi put u Afriku - osniva bolnicu u Gabonu.
• 23. 3. - Konferencija ambasadora odlu?ila da Skadar pripadne Albaniji.
• 23. 3. - Uskr?nji tornado opusto?io Omahu - jedan od niza u ovoj dr?avi i okolini.
• 25. 3. - Velika Daytonska poplava - izlivanje reke Ohio izaziva stotine mrtvih i veliku ?tetu. To je deo Velike poplave koja je ovih dana pogodila vi?e dr?ava SAD.

• 26. 3. (13. 3. po j.k.) - Prvi balkanski rat : petomese?na Opsada Jedrena je okon?ana, bugarske i srpske snage zauzimaju grad . Bugarsi takođe napadaju na ?atald?i i povra?aju polo?aje izgubljene pro?log meseca.
• 26. 3. - Balagat: sukob Srba sa D?avid-pa?inim 6. korpusom severno od Lushe u Albaniji, ju?no od ?kumbe - osmanski poraz i poslednja bitka Srbije u I balkanskom ratu.
• 26. 3. - Venustiano Carranza objavljuje Gvadalupski plan i zapo?inje borbu protiv Huerte na ?elu ustavne stranke. Protiv Huerte su i Pancho Villa , Emiliano Zapata (raniji Maderov protivnik) i Alvaro Obregon .
• 28 - 29. 3. - Demar?i velikih sila Crnoj Gori i Srbiji za povla?enje iz Albanije.
• 29. 3. - Tajni sastanak Ujedinjene nacionalne omladine u Splitu - protiv pritiska na srpske kraljevine.
• mart, krajem - Po?inje Petrogradska ambasadorska konferencija za re?enje rumunsko-bugarskog spora.
• 31. 3. - Skandalkonzert - be?ka publika, nesviknuta na muziku Druge be?ke ?kole , prekinula koncert kojim je dirigovao Arnold Schonberg .
• 31. 3. - Neuspe?ni napad na Skadar s te?i?tem na Tarabo?u.

April/Travanj [ uredi | uredi kod ]

• 3. 4. - Porinut nema?ki brod SS Vaterland (kasnije ?e biti ameri?ki SS Leviathan ).
• 6. 4. - 31. 10. - Međunarodna i univerzalna izlo?ba u Gentu , Belgija.
• 8. 4. - U SAD ratificiran Sedamnaesti amandman Ustava kojim je uveden neposredni izbor federalnih senatora .
• 10. 4. - Strane sile, sem Rusije, uvele pomorsku blokadu Crne Gore sa osam brodova, od Bara do u??a Drima . Srbi se povla?e iz opsade, topove ostavljaju Crnogorcima.
• 17. 4. - Bugarsko-tursko primirje na ?atald?i.
• 12. 4. - Ivan Cankar dr?i u Ljubljani predavanje "Slovenci i Jugoslaveni", zala?e se za jugoslavensku saveznu republiku.
• 12. 4. - Srbi u Beratu - ali, pod pritiskom velikih sila, ovog meseca napu?taju centralnu Albaniju, po?etkom maja i severnu.
• 13. 4. - Anarhista pucao na ?panskog kralja Alfonsa XIII i proma?io.
• 15. 4. - Bug.-tursko prim. na ?atald?i
• 23. 4. (10. 4. po j.k.) - Opsada Skadra : Crnogorci uprkos velikim silama uzeli Skadar , koji je predao Esad Pa?a Toptani usled nesta?ice hrane i municije. AU priprema akciju.

• 24. 4. - U Njujorku otvorena Woolworth Building sa 57 spratova i 241 m, najvi?a na svetu do 1930 .
• 25. 4. - Sofija tra?i rusku arbitraciju u Makedoniji.
• 29. 4. - Firma Siemens & Halske patentirala telefonski broj?anik.

Maj/Svibanj [ uredi | uredi kod ]

• 3. 5. - Iznimne mjere u BiH, raspu?tena mnoga udru?enja (npr. "Prosvjeta" i "Privreda").
• 3. 5. - U Kaliforniji usvojen zakon kojim je uskra?eno posedovanje imovine nekim kategorijama, pre svega Japancima (poni?ten 1952).
• 3. 5. - 5. 10. - Adria-Ausstellung u Be?u
• 5. 5. - Pod pritiskom velikih sila, kralj Nikola prihvatio napu?tanje Skadra.
• 5. 5. - Gr?ko-srpski sporazum: zajedni?ka granica zapadno od Vardara, vojna podr?ka protiv Bugarske, sfere uticaja u Albaniji na reci Semeni (vojna konv. 14. 5.).
• 6. 5. - Ostavka vlade divizijara Martinovi?a zbog predaje Skadra - dolazi serdar Janko Vukoti? .
• 6. 5. - Nikola Tesla patentirao svoju turbinu .
• 8. 5. - Petrogradska ambasadorska konferencija: bugarska luka na Dunavu Silistra da pripadne Rumuniji (ovi tra?ili i ju?nu Dobrud?u).
• 10. 5. (27. 4. po j.k.) - Austrijski vojnici pucali na parobrod "Beograd" kod Smedereva i ranili jednog srpskog podanika. ("Politika")
• 13. 5. (26.?) - U Sofiji otvorena Centralna mineralna banja .
• 14. 5. - Međunarodni odred u?ao u Skadar .
• 14. 5. - Osnovana Rockefellerova zaklada .

• maj - Josip Broz , koji radi u Be?kom Novom Mjestu , regrutiran je u Austro-ugarsku vojsku .
• maj - Ruska carska porodica je na turneji po starim gradovima Moskovije, stopama osniva?a dinastije Mihajla - Nikolaj je ubeđen u ljubav naroda i ispravnost autokratije.
• maj - Ibn Saud osvaja od Osmanlija, uz pomo? novoosnovanih Ikhwana ("bratstva"), bogato podru?je Al-Hasa na istoku Arabije.
• 16. 5. - Bitka kod Sidi Garbe, blizu Derne u Libiji: Italijani pretrpeli gubitke u okr?aju sa pobunjenicima (tada se govorilo o ?ak 1.000 mrtvih, kasnija cifra je 79 ^[3] ).
• 16. 5. - Otkrivena Eberswaldska ostava , najzna?ajnija zbirka zlatnih objekata iz centralnoevropskog Bronzanog doba .
• 20. 5. - Na gradili?tu Panamskog kanala zavr?en Prosek Culebra - probijena vododelnica dva okeana.
• 22. 5. - Bugarske trupe potisle gr?ke sa reke Angitis , ali su odbijeni nakon nekoliko dana borbi.
• 23. 5. - Poleteo " Ruski vitez ", prvi ?etvoromotorac na svetu, konstrukcija Igora Sikorskog .
• 24. 5. - Viktoria Luise , najmlađe dete i jedina k?erka nema?kog carskog para se udala za Ernsta Augusta , vojvodu od Braun?vajga iz Ku?e Hanover ; svadbi u Berlinu prisustvovali britanski kralj i ruski car.
• 24. 5. - Po?to je dobio ostatak o?evog nasledstva, Hitler napu?ta be?ku spavaonicu u Meldemannstraße i odlazi u Minhen - ostatak ?ivota ?e provesti u Nema?koj.
• 25. 5. (12. 5. po j.k.) - Srpska vlada nudi bugarskoj reviziju savezni?kog ugovora (ova to odbija 19. 6. ).
• 25. 5. - Austrougarski obave?tajac puk. Alfred Redl izvr?io samoubistvo u Be?u nakon ?to je razotkriven kao ruski ?pijun.
• 29. 5. - U Parizu odr?ana premijera baleta Posve?enje prolje?a Igora Stravinskog , koja izaziva burnu reakciju publike te eskalira u najpoznatije nerede u historiji klasi?ne muzike.
• 30. 5. - Londonski mir okon?ava Prvi balkanski rat :
  • nezavisna Albanija (granice utvrđene slede?eg decembra),
  • Kosovski vilajet (koji obuhvata i Sand?ak ) podeljen između Srbije, Crne Gore i Albanije,
  • bugarska granica u zapadnoj Trakiji na liniji Enos-Midija, nedefinisano razgrani?enje u Makedoniji.
  • Krit dodeljen Gr?koj, granica u Egeju naknadno.

Jun/Juni/Lipanj [ uredi | uredi kod ]

• 1. 6. - Gr?ko-srpski savez protiv bugarskog ekspanzionizma. Sastanak Pa?i?- Ge?ov u Caribrodu - bez uspeha.
• 3. 6. - Gen. Lucio Blanco zauzeo Matamoros , ?to je prvi uspeh meksi?kih konstitucionalista protiv Huertine vlade.
• 4. 6. - Britanska sufra?etkinja Emily Davison izletela pred kraljevog konja na Epsom Derby-ju - izga?ena, umire ?etiri dana kasnije.

• 6. 6. - Bugarski premijer Ivan Ge?ov dao ostavku, nasleđuje ga nakratko Stojan Danev .
• 8. 6. (26. 5. po j.k.) - Ruski car Nikola II telegrafisao vladarima Bugarske i Srbije podse?aju?i ih na opciju arbitra?e.
• 10. 6. - Predsednik sabora Istvan Tisza je ponovo mađarski premijer, nakon Laszla Lukacsa (do 1917).
• 11. 6. - Veliki vezir Mahmud ?evket-pa?a ubijen od strane rođaka Nazim-pa?e, ubijenog pro?log januara. Mladoturski "trijumvirat" - Tri pa?e : Enver , Talat i D?emal - koristi ovo za obra?un sa opozicijom.
• 11. 6. - Bugari zarobili srpsku patrolu kod Krive Palanke .
• 11. 6. - ?ensko pravo glasa u Norve?koj .
• 11. 6. - Prvo putovanje nema?kog broda SS Imperator (najve?i putni?ki brod do 1914, britanska RMS Berengaria 1919-38).

• 12. 6. - Bugarska i Srbija izjavljuju da pristaju na arbitra?u Rusije.
• 12. 6. - Drveni Collinsov most du?ine 4 km povezao Miami i Miami Beach
• 14. 6. - Zemljotres kod Velikog Trnova , Bugarska ( M 7.0, Int. IX).
• 11 - 15. 6. - Pobuna Moroa na Filipinima: ameri?ka pobeda kod Bud Bagsaka, Sultanat Sulu .
• 15 - 21. 6. - Sedma konferencija Međunarodne alijanse za ?ensko pravo glasa odr?ana u Budimpe?ti (slede?a, i poslednja, 1920. u ?enevi).
• 18 - 23. 6. - U Parizu odr?an Arapski kongres o predlozima reforme u Otomanskom carstvu (→ Arapski nacionalizam ).
• 19. 6. - U Ju?noafri?koj Uniji stupio na snagu Zakon o domoroda?koj zemlji ( Natives Land Act ) kojim je crncima ograni?eno pravo posedovanja zemlje - osnova Apartheida (povu?en 1991 ).
• 22. 6. - Vlada Nikole Pa?i?a podnosi ostavku, ponovo dobija mandat - neslaganje oko ruskog zahteva za povla?enje iz nekih makedonskih mesta i daljeg postupanja prema Bugarima. Srpski poslanik u Sofiji, M. Spalajkovi?, vratio se u Beograd.
• 23. 6. (10. 6. po j.k) - Osve?ena Kron?tatska pomorska katedrala , glavna crkva ruske mornarice, koja je ko?tala skoro dva miliona rubalja (namena promenjena 1929, obnovljena i ponovo posve?ena 2013).
• 25. 6. - Sukob srpskih i bugarskih snaga kod Zletova.
• 25. 6. - Francuski predsednik Poenkare stigao u posetu Londonu.
• 29/ 30. 6. (17. 6. po j.k.) - Drugi balkanski rat po?inje bugarskim napadom - Bregalni?ka bitka .
• 30. 6. - 1. 7. - Uli?ne borbe u Solunu između bugarskog bataljona i Grka.
• 30. 6. - Nema?ki Reichstag doneo zakon koji predviđa postepeno uve?anje vojske.
• jun - Anglo-nema?ka izlo?ba u Londonu.

Jul/Juli/Srpanj [ uredi | uredi kod ]

• 1. 7. - Srpski kontraudar u Bregalni?koj bici, od Zletovske reke prema Ko?anima.
• 1. 7. - Preko 54.000 veterana s obe strane se okuplja na 50. godi?njicu Bitke kod Gettysburga .
• 2. 7. - Avijati?ar Marcel Brindejonc des Moulinais se vratio u Pariz, nakon ?to je od 10. juna leteo do Var?ave, Sankt Peterburga, Stokholma, Kopenhagena i Haga (oko 4.800 km).

• 2 - 4. 7. - Bitka kod Krivolaka: Bugari je smatraju neiskori??enom pobedom a Srbi herojskim otporom na Orlovom bairu kojim je spre?en bugarski obuhvat srpskog centra.
• 2 - 4. 7. - Bitka kod Kuku?a : Grci naneli te?ak poraz Bugarima kod Kilkisa uz obostrane velike gubitke. Grci zatim zauzimaju đevđeliju i Dojran, Bugari u povla?enju napu?taju Serez i Dramu.
• 6. 7. - Bitka kod Dojrana , bugarski poraz.
• 7. 7. - Bugari pora?eni u Bregalni?koj bitki. Napadaju prema Pirotu, takođe zauzet Knja?evac ali odlaze ve? sutradan jer se 1. armija preme?ta na jug (9. divizija 1. armije uni?tena u nekoj klisuri).
• 9. 7. - Grci u Strumici.
• 10. 7. - Crna Gora objavila rat Bugarskoj (poslat De?anski odred pod Vukoti?em).
• 10. 7. - U Furnace Creek, California , u Dolini smrti izmereno 56,7 °C - najvi?a pouzdano izmerena temperatura na planeti.
• 11. 7. - Rumuni u?li u Bugarsku, zauzeli Silistru i liniju Tutrakan-Bal?ik, nakratko i Varnu. Gr?ka mornarica u Kavali.
• 12. 7. - Turci prelaze liniju Enos-Midija.
• 12. 7. - Predata brana na reci Mohne u Nema?koj, tada najve?a u Evropi (te?ko o?te?ena 1943. u operacija Chastise ).
• 13. 7. - Objavljen izve?taj Rogera Casementa o zlostavljanju Indijanaca od strane britanske Peruanske amazonske kompanije.
• 13. 7. - Leon Letort leteo non-stop od Pariza do Berlina, 920 km za 9h i 47 min.
• 14 - 15. 7. i 20 - 22. 7. - Srpski poku?aji prema ?ustendilu.
• 14/15. 7. - Rumunska armija prelazi Dunav na zapadu, bugarska ne pru?a otpor (ali hiljade rumunskih vojnika ?e stradati od kolere).
• 15. 7. - Po?eo redovan saobra?aj kroz ?elezni?ki tunel Lotschberg ispod Alpa, du?ine 14,6 km.
• 16. 7. - Imjaslavije : ruske carske trupe zauzele manastir Pantelejmon na Svetoj gori, preko 800 monaha, pristalica osuđenog pokreta, bi?e preba?eno u Rusiju.
• 17. 7. - Vasil Radoslavov je novi bugarski premijer (do 1918 ).
• 17 - 31. 7. - Boj na Grlenskim visovima.

• 18. 7. - Rumuni u Ferdinandu ( Montani ).
• 18 - 19. 7. - Bitka kod Kalimanaca : srpsko-crnogorski neuspeh, spre?ena invazija Bugarske.
• 19. 7. - Grci zauzeli Nevrokop .
• 20. 7. - Bugarska delegacija u Ni?u.
• 21. 7. - Baron Ivan Skerlecz je novi komesar/povjerenik u Hrvatskoj umjesto umirovljenog Cuvaja (koji je na dopustu od prosinca a upravu je vr?io dr. Dragutin Unkelhauser).
• 21 - 31. 7. - Bitka u Kresnenskoj klisuri : Grci nameravaju sti?i do Sofije.
• 23. 7. - Turska prethodnica ulazi u Jedrene, a Srbi u Belograd?ik (tj. 22.) i nastupaju prema Vidinu .
• 25. 7. - Austrougarska upozorava Srbiju i Gr?ku da ne smeju poniziti Bugarsku. Gr?ka flota zauzela Dedeaga? , a Rumuni i Srbi se sreli u Belograd?iku (odse?en Vidin).
• 26. 7. - Raspu?ten Zemaljski sabor ?e?ke - od 1908. je slabo radio zbog konfrontacije ?eha i Nemaca, car imenuje komisiju.
• 26. 7. - Rumuni stigli na desetak kilometara od Sofije.
• 28. 7. - Bugari napustili D?umaju ( Blagoevgrad ), sutradan vr?e kontranapad protiv gr?kog nadiranja.
• 29. 7. - Londonska ambasadorska konferencija ?est sila: Albanija je neutralna, suverena, nasledna kne?evina. Zemljom ?e upravljati Međunarodna kontrolna komisija, do odluke o monarhu i granicama.
• 29. 7. - Andrej Hlinka zvani?no osnovao Slova?ku narodnu stranku .
• 29. 7. - "Druga revolucija" u Kini: nezadovoljni autoritarnom vla??u Yuan Shikaia , sedam ju?nih provincija se pobunilo pod uticajem Kuomintanga - ugu?eno do po?etka septembra.
• 29. 7. - Anglo-otomanska konvencija u vezi granica osmanske jurisdikcije u Persijskom zalivu - nije ratifikovana, ali bi?e zna?ajna za kasniju samostalnost Kuvajta .
• 31. 7. - Primirje u Drugom balkanskom ratu.

• leto - Snage iz Mongolije (Bogd Hanata) zauzele centralnu Unutra?nju Mongoliju u Kini - uglavnom se povukli do kraja godine.

Avgust/August/Kolovoz [ uredi | uredi kod ]

• avgust-septembar - Karnegijeva komisija istra?uje ratne zlo?ine po?injene na Balkanu - Izve?taj je objavljen slede?e godine (komisija nije dobrodo?la u Srbiji i Gr?koj ^[4] ).
• 2. 8. - Prvi uspon na planinu Olimp .
• 4. 8. - Kineska provincija ?ungking proglasila nezavisnost, ali vladine snage slomile pobunu za par nedelja.
• 7. 8. - Loi des trois ans : vojni rok u Francuskoj produ?en sa dve na tri godine.
• 9. 8. - Prema Giolittijevoj tvrdnji iz decembra 1914, Austrougarska je privatno izjavila Nema?koj i Italiji da ima nameru krenuti protiv Srbije. ^[5]
• 10. 8. - Drugi balkanski rat : Bukure?tanski mirovni sporazum kojim Bugarska gubi teritorije u korist Srbije, Gr?ke i Rumunije.
• 12. 8. - Ambasadorska konferencija u Londonu dogovara ju?ne granice Albanije, sa Gr?kom (osnovana je komisija za demarkaciju). Italija da zadr?i osvojena ostrva u Egeju, do sporazuma sa Turskom.
• 13. 8. - Harry Brearley prona?ao nerđaju?i ?elik .
• 17. 8. - Nadvojvoda Franjo Ferdinand postavljen za generalnog inspektora oru?anih snaga AU.
• 18. 8. - Omladinac Stjepan Doj?i? pucao na hrvatskog komesara Skerleca .
• 18. 8. - Kockarska zabluda : kuglica u ruletu u Monte Karlu je 26 puta zaredom stala na crno, kockari su izgubili milione klade?i se na crveno.
• 23. 8. - Otkrivena kopenhagenska statua " Mala sirena ".
• 25. 8. - Leo Frank osuđen u Atlanti za ubistvo maloletne Mary Phagan, u po?etku na smrt - izmena kazne u do?ivotnu 1915, dove??e do njegovog lin?evanja.

• 24. 8. - Sve?ani do?ek vojske u Beogradu, otkriven spomenik Karađorđu na Kalemegdanu (na mestu dana?njeg Spomenika zahvalnosti Francuskoj).
• 28. 8. - Inaugurirana " Palata mira " u Hagu, izgrađena donacijom Andrewa Carnegiea , u kojoj ?e se kasnije nalaziti Međunarodni sud pravde .
• 31. 8. - Progla?ena Privremena Vlada Zapadne Trakije (" Gjumjurd?inska republika") raspu?tena u oktobru kada je pripala Bugarskoj (→ Carigradski ugovor ).

Septembar/Rujan [ uredi | uredi kod ]

• 1. 9. (19. 8. po j.k.) - Patrijarh srpski Lukijan nestao u Bad Gasteinu , telo ?e biti pronađeno 26. 10. .
• 1. 9. - Vladine trupe generala Zhang Xuna u?le u Nanking uz plja?ku i ubistva - slom Kuomintangove "Druge revolucije". Bai Langova "banditska" pobuna traje jo? godinu dana.
• 1. 9. - Biv?i dominikanski predsednik Horacio Vasquez poveo pobunu - primirje dogovoreno uz posredovanje SAD, u decembru sprovedeni izbori. ^[6]
• 3. 9. - Ekspedicija Borisa Vilkickog otkrila Zemlju cara Nikolaja II (kasnije Severna zemlja ) - poslednja ve?a neotkrivena ostrva na planeti.
• 9. 9. - BASF po?inje proizvodnju ve?ta?kog đubriva/gnojiva prvom upotrebom Haber-Boschovog procesa u industrijskim razmerama u Oppauu kod Ludwigshafena .

• 9. 9. - Ruski leta? Pjotr Nesterov prvi na svetu izveo luping , zbog ?ega je ka?njen sa deset dana zatvora zbog "ugro?avanja dr?avne imovine". Nekoliko dana kasnije, luping je izveo Adolphe Pegoud, ?to je bilo objavljeno ?irom sveta, za razliku od Nesterovljevog "ispada".
• 13. 9. - U Bosanskom saboru 12 poslanika grupe "Srpska rije?" mora polo?iti mandate (zbog kolebanja odbijeni od vlasti i opozicije).
• 14. 9. - Međupokrajinski kongres talijanskih studenata u Zadru , do?lo je do sukoba Hrvata i Talijana.
• 17. 9. - U ?ikagu osnovana ?idovska Antidifamacijska liga .
• 20. 9. - U Dornachu , ?vajcarska, postavljen kamen temeljac Goetheanuma , svetskog sedi?ta antropozofije .
• 23. 9. - Francuski pilot Roland Garros se proslavio neprekidnim letom preko Mediterana , od Frejusa u ju?noj Francuskoj do Bizerte u Tunisu.
• 23. 9. - Ohridsko-debarski ustanak : albanska pobuna protiv srpske vlasti i upad Albanaca i komita VMRO iz Albanije na ?elu sa Isom Boljetincem u Debar, Ohrid, Strugu i Gostivar - srpska vojska u poteri pre?la granicu (v. i Pokolji u Ljumi ).
• 25. 9. - Charlie Chaplin potpisao svoj prvi filmski ugovor - sa Keystone Studios (radi od decembra).
• 25. 9. - Baltimore, Maryland je prvi ameri?ki grad koji je propisao zasebne blokove za belce i crnce.
• 29. 9. - Carigradski ugovor između Bugarske i Osmanskog carstva, granica se pomera u tursku korist. Kasnije ?e pregovarati o savezu.
• 29. 9. - Ubistvo ili samoubistvo Rudolfa Diesela na Severnom moru.

Oktobar/Listopad [ uredi | uredi kod ]

• 1. 10. - Meksi?ka revolucija : konstitucionalisti Pan?o Vilje porazili vladine snage kod Torreona i zauzimaju grad.
• 2. 10. - Ba?ena bomba na Guvernerovu pala?u u Rijeci .
• 2. 10. - Nikola Pa?i? u poseti Be?u.
• 3. 10. - U SAD potpisan Zakon o prihodima, poznat i kao Underwoodova carina: uveden je federalni porez na prihod (stopa za najbogatije 7%), carinske stope su najni?e od 1857.
• 5. 10. - Taimur bin Feisal je novi sultan Maskata i Omana (do 1932).
• 6. 10. - Yuan Shikai i formalno izabran za predsednika Kine (ostaje do 1916, progla?avao se za cara 1915-16).
• 6. 10. - Tango zabranjen u ?ikagu kao nemoralan.
• 7. 10. - Ford po?inje proizvodnju Modela T na pokretnoj traci - vreme proizvodnje vi?e nego prepolovljeno, na 5,5 sati.
• 9. 10. - Na Atlantiku se zapalio i potonuo britanski brod Volturno , poginulo oko 130 osoba a spa?eno 520, zahvaljuju?i SOS signalu.
• 10. 10. - Zavr?etak gradnje Panamskog kanala (u upotrebi od 1914 ) - predsednik Wilson je telegrafski poslao varnicu koja je aktivirala dinamit u nasipu Gamboa.
• 14. 10. - Protest Srbiji iz Be?a zbog prelaska albanske granice, zatim i ultimatum.
• 14. 10. - Najgora rudarska nesre?a u istoriji Velike Britanije: eksplozija u rudniku Universal Colliery u ju?nom Velsu odnela 439 ?ivota.
• 16. 10. - Na proslavi 100. obljetnice bitke kod Leipziga njema?ki car Wilhelm II svojim generalima tvrdi kako ?e Njema?ka uskoro biti prisiljena krenuti u rat sa silama Antante .
• 16. 10. - Porinut bojni brod HMS Queen Elizabeth , prvi iz svoje klase, pokre?e se naftom umesto ugljem.
• 16. 10. - Prapremijera Shawovog " Pigmaliona " u Be?u.
• 16. 10. - Esad Pa?a Toptani u Dra?u proglasio Republiku Centralnu Albaniju (traje do marta).
• 17. 10. - Eksplozija nema?kog cepelina LZ 18 odnosi 28 ?rtava - do tada najgora vazduhoplovna nesre?a.
• 18. 10. - Srpska okupacija Albanije : austrougarski ultimatum Srbiji za povla?enje iz Albanije. Nema?ka je ovim iznenađena, ali nema nameru savetovati uzdr?anost AU ^[7] - kao i devet meseci kasnije .

• 18. 10. - Otkriven Spomenik Bici kod Lajpciga ili Bici naroda - Volkerschlachtdenkmal . Građevina je visoka 91 metar, najve?i spomenik u Evropi.
• 19. 10. - U Zadru napadnuti pripadnici Hrvatske sokolske ?upe Ban Pali?na, na povratku iz Biograda.
• 19/ 20. 10. - " Lajpci?ki lov na lavove": ubijeno ?est lavova odbeglih iz cirkusa.
• 22. 10. - Eksplozija u rudniku kod Dawson, New Mexico, stradalo 263 rudara.
• 25. 10. - Srpske snage se povukle sa albanske teritorije.
• 28. 10. - Nikola Tesla prijavio patent za svoju fontanu.
• 28. 10. - Bejlisov proces: Menahem Mendel Bejlis oslobođen na procesu u Kijevu od antisemitskih optu?bi za ubistvo de?aka.
• 28. 10. - Prva pojava stripa Krazy Kat .
• 31. 10. - Otvoren Linkolnov auto-put , prva transkontinentalna magistrala u SAD, između Njujorka i San Fransiska - po?etna du?ina 5.454 km (kasnije skra?ivana ispravljanjem trase).

• jesen - Marcel Duchamp napravio prvi readymade : to?ak bicikla montiran na hoklicu (to se mo?e smatrati i za prvu kineti?ku skulpturu).

Novembar/Studeni [ uredi | uredi kod ]

• 26. 10. i 2. 11. - Izbori u Kraljevini Italiji, prvi sa "univerzalnim" pravom glasa - zapravo obuhvataju 27% stanovni?tva, mu?karce starije od 21 ako su pismeni odn. 30 ako nisu. Pre izbora sklopljen tajni Gentilonijev pakt kojim su katoli?ki glasovi obezbeđeni za Giolittijevu vladu.
• 5. 11. - Otvoren Los Angeleski akvadukt - prva voda stigla u dolinu San Fernando .
• 5. 11. - Oto Bavarski smenjen zbog mentalne bolesti, nasleđuje ga Ludvig III (do 1918, poslednji kralj).
• 5. 11. - Rusko-kineska konvencija o Mongoliji - priznaje se autonomija Spoljne Mongolije, pod kineskim sizerenstvom.
• 6. 11. - U Alzasu izbija Savernska afera : uvredljive opaske jednog pruskog poru?nika dovode do nereda.
• 6. 11. - Mahatma Gandhi protestuje u Ju?noj Africi sa 2200 sledbenika protiv rasne diskriminacije tamo?njih Indijaca.
• 8. 11. - U Minhenu prvi put izveden Woyzeck .
• 9. 11. - Vrhunac Oluje na Velikim jezerima 1913. u kojoj je poginulo preko 250 ljudi i uni?teno 19 brodova.
• 11. 11. - Mirovni sporazum između Gr?ke i Turske.
• 13. 11. - Sporazum o razgrani?enju Srbije i Crne Gore.
• 13. 11. - Kineska Nacionalna skup?tina je raspu?tena, po?to je ostala bez kvoruma nakon izbacivanja poslanika iz Kuomintanga - Yuan Shikai vlada dekretima.
• 16. 11. - Pancho Villa zauzeo Ciudad Juarez .
• 17. 11. - Sastanak ugarskog premijera I?tvana Tise sa liderima Hrvatsko-srpske koalicije u Budimpe?ti - sporazum posredovanjem komesara Skerlecza.
• 23 - 24. 11. - Bitka kod Tierra Blance: Villine snage porazile federalne nedaleko od Juareza.
• 24. 11. - Odlu?eno da hrvatski jezik bude unutarnji jezik Odvjetni?ke komore u Zadru (u Komori je 20 Hrvata i Srba, a samo 12 Talijana) ^[8] .
• 25. 11. - Irska kriza: u Dablinu osnovani Irski dobrovoljci .

• 27. 11. - Hrvatskoj vra?en ustav: Ivan Skerlecz imenovan hrvatskim banom (do 1917 ), na ?elu "?inovni?ke vlade" - raspisani izbori.

Decembar/Prosinac [ uredi | uredi kod ]

• 1. 12. - Masovna proizvodnja : Ford Motor Company po?inje proizvodnju Modela T na pokretnoj traci .
• 1. 12. - Gr?ka i formalno anektirala Kritsku Dr?avu .
• 1. 12. - Pancho Villa zauzeo grad Chihuahuu nakon ?ega postaje guverner te dr?ave - odmah vr?i eksproprijaciju biv?e oligarhije.
• 1. 12. - Otvoren Metro u Buenos Airesu , prvi na ju?noj polulopti.
• 4. 12. - Baron Gizl , poslednji austrougarski poslanik u Srbiji, doputovao u Beograd.
• 6. 12. - Ugarska vlada ukinula ?eljezni?arsku pragmatiku, protivnu Hrvatsko-ugarskoj nagodbi (ali ostaje stara praksa - mad?arski je zvani?ni jezik na dr?avnoj ?eljeznici u Hrvatskoj i Slavoniji).
• 12. 12. - Jasu V je novi etiopski car (do 1916 ).
• 12. 12. - Vincenzo Perugia uhap?en kada je poku?ao prodati Mona Lisu u Firenci - slika je vra?ena u Francusku 30. 12., dvije godine od krađe.
• 12. 12. - Roosevelt?Rondonova ekspedicija krenula u prou?avanje Reke Sumnje, kasnije nazvane Rio Roosevelt po biv?em predsedniku koji je zamalo stradao.
• 14. 12. - Nema?ki oficir Otto Liman von Sanders stigao sa vojnom delegacijom u Carigrad, gde preuzima komandu nad osmanskim I korpusom - Rusija protestuje.
• decembar - Dopunski izbori za Bosanski sabor: mjesta "Srpske rije?i" zauzima advokat Danilo Dumovi? - bi?e dio vladine ve?ine u Saboru.
• 16 - 17. 12. - Izbori za Hrvatski sabor , najslobodniji ikad i posljednji u habsbur?kom periodu, 48 od 88 mjesta za H.-S. koaliciju .
• 17. 12. - Firentinskim protokolom definisane granice Albanije - pripada joj Severni Epir , gr?ke snage se moraju povu?i, nakon ?ega dolazi do etni?kih sukoba.
• 18. 12. - U ?paniji potpisan zakon o Katalonskoj zajednici ( Mancomunitat de Catalunya ) - administrativno udru?enje ?etiri katalonske provincije, prvo priznanje katalonske osobenosti od 1714. (traje 1914-25).
• 21. 12. - Arthur Wynne objavio prvu ikad ukr?tenicu u bo?i?nom broju lista "New York World".
• 23. 12. - U SAD utemeljen Sustav federalnih rezervi - namjenjen je ubla?avanju finansijskih kriza.
• 24. 12. - Tragedija u Italijanskoj dvorani u Calumet, Michigan - 73 osobe, uglavnom deca rudara, stradali u gu?vi nakon ?to je neko viknuo "Vatra!".
• 24. 12. - Brod "Sv. Marko" potonuo sa 14 ribara na Punta ?ilu ostrva Krk . ^[9]
• 26. 12. - Jedno pismo je poslednji kontakt Ambrosea Biercea sa ostatkom sveta, nakon ?ega je nestao u Meksiku (i pismo i lokacija nestanka su osporavani).
• 29. 12. - Po?inje snimanje filma The Squaw Man , prvog dugometra?nog u Holivudu.
• 31. 12. - Orville Wright prikazao kod Daytona Wright Model E, sa autopilotom.

Kroz godinu [ uredi | uredi kod ]

• leto - Uvedena marka cigareta Camel .
• Osnovana Rapp Motorenwerke GmbH , prethodnica BMW (1916).
• Diskvalifikovan olimpijac Jim Thorpe .
• Objavljena "Swannova strana", prvi tom Proustovog " U potrazi za izgubljenim vremenom ".
• Kazimir Maljevi? u ovo doba osnovao suprematizam (objavljen 1915).
• Nauka i tehnika:
  • Postuliran Borov model atoma .
  • Frederick Soddy uveo pojam izotopa .
  • Henry Moseley otkrio Moseleyjev zakon, konkretnu osnovu za redni broj elemenata.
  • Charles Fabry i Henri Buisson otkrili ozonski omota? .
  • Kazimierz Fajans i Oswald Helmuth Gohring prona?li nestabilan izotop protaktinijuma , nazivaju ga brevijum.
  • Razvijen Hertzsprung?Russellov dijagram klasifikacije zvezda.
  • Nema?ki arhitekta Robert Koldewey po?inje iskopavanje Etemenankija , babilonskog zigurata .
  • " Totem i tabu " Siegmunda Freuda .

• Autohromi Augustea Leona za arhiv Alberta Kahna :

• 
  Mostar
• 
  "?ene na pijaci u Kru?evcu "
• 
  Gra?anica
• 
  Ohrid
• 
  Sveta Sofija , Ohrid
• 
  Openica
• 
  "Srpske ?ene blizu Prizrena"
• 
  ?ene iz Smileva

Rođenja [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: :Kategorija:Rođeni 1913.

Januar/Sije?anj – Mart/O?ujak [ uredi | uredi kod ]

• 6. 1. - Loretta Young , glumica († 2000 )
• 6. 1. - Edward Gierek , poljski komunisti?ki politi?ar († 2001 )
• 7. 1. - Franjo Glaser , hrvatski nogometni brani? († 2003 )
• 8. 1. - Cvijetin Mijatovi? , narodni heroj, predsednik Predsedni?tva SFRJ († 1993 )
• 9. 1. - Richard M. Nixon , predsednik SAD († 1994 )
• 10. 1. - Gustav Husak , predsednik ?ehoslova?ke († 1991 )
• 10. 1. - Mehmet Shehu , premijer Albanije († 1981 )
• 15. 1. - Lloyd Bridges , glumac († 1998 )
• 17. 1. - Obrad Glu??evi? , hrvatski filmski redatelj († 1980 )
• 20. 1. - Vuka?in Vule Jevti? , srpski peva? († 1981 )
• 29. 1. - Victor Mature , glumac († 1999 )

• 4. 2. - Rosa Parks , afroameri?ka aktivistica († 2005 .)
• 6. 2. - Vladimir Turina , hrvatski arhitekt († 1968 .)
• 6. 2. - Mary Leakey , antropologinja († 1996 )
• 7. 2. - Oskar Danon , kompozitor i dirigent († 2009 )
• 12. 2. - Bajo Sekuli? , narodni heroj († 1942 )
• 13. 2. - Rifat Burd?evi? , narodni heroj († 1942 )
• 14. 2. - Vladimir Muljevi? , hrv. pionir elektrotehnike i ra?unarstva († 2007 )
• 14. 2. - Jimmy Hoffa , sindikalni lider u SAD († 1975?)
• 22. 2. - Ranko Marinkovi? , hrvatski knji?evnik i dramski pisac († 2001 .)
• 27. 2. - Irwin Shaw , ameri?ki pisac († 1984 .)
• 27. 2. - Otmar Krea?i? , narodni heroj, dru?tveno-politi?ki radnik SRH i SFRJ († 1992 )

• 13. 3. - William J. Casey , direktor CIA († 1987 )
• 13. 3. - Sergej Mihalkov , knji?evnik († 2009 )
• 18. 3. - Werner Molders , nema?ki leta?ki as († 1941 )
• 21. 3. - Ivan Goran Kova?i? , hrvatski pjesnik, u?esnik NOB († 1943 .)
• 26. 3. - Paul Erd?s , matemati?ar († 1996 )
• 30. 3. - Richard Helms , direktor CIA († 2002 )

April/Travanj – Jun/Lipanj [ uredi | uredi kod ]

• 8. 4. - Rudi Supek , hrvatski sociolog, filozof, knji?evnik († 1993 )
• 15. 4. - Tanasije Mladenovi? , srpski pesnik († 2003 )
• 15. 4. - Erih Ko? , srpski knji?evnik († 2010 )
• 21. 4. - Milivoj A?ner , zapovjednik policije u NDH († 2011 )

• 2. 5. - Filip Kljaji? Fi?a, narodni heroj († 1943 )
• 6. 5. - Stewart Granger , glumac († 1993 )
• 8. 5. - Bob Clampett , animator († 1984 )
• 21. 5. - Rajka Borojevi?, knji?evnica, osniva? Draga?evske zadruge ?ena († 1973 )
• 26. 5. - Peter Cushing , engleski glumac († 1994 .)
• 26. 5. - Oto ?olc , hrvatski knji?evnik († 1994 .)
• 27. 5. - Enver ?olakovi? , bh. knji?evnik i prevodilac († 1976 )
• 27. 5. - Ratko Mitrovi? , narodni heroj († 1941 )

• 9. 6. - Vane Ivanovi? , atleta, brodovlasnik, politi?ki aktivista († 1999 )
• 11. 6. - Vince Lombardi , trener ameri?kog fudbala († 1970 )
• 13. 6. - Danilo Leki? ?panac, narodni heroj († 1986 )
• 25. 6. - Peko Dap?evi? , narodni heroj i nosilac Ordena slobode († 1999 )
• 26. 6. - Vida Tom?i? , narodni heroj († 1998 )

Jul/Srpanj – Septembar/Rujan [ uredi | uredi kod ]

• 7. 7. - Milentije Popovi? , revolucionar i politi?ar († 1971 )
• 13. 7. - Svetozar Markovi? Toza , narodni heroj († 1943 )
• 13. 7. - Mærsk Mc-Kinney Møller , danski brodarski magnat († 2012 )
• 14. 7. - Gerald Ford (Leslie Lynch King Jr.), predsjednik SAD († 2006 )
• 28. 7. - Bogdan Krizman , histori?ar († 1994 )

• 13. 8. - Makarios III , prvi predsednik Kipra († 1977 )
• 16. 8. - Menachem Begin , premijer Izraela († 1992 )
• 17. 8. - Mark Felt , funkcioner FBI i "Duboko grlo" († 2008 )

• 12. 9. - Jesse Owens , ameri?ki atleti?ar († 1980 )
• 13. 9. - ?amil Sijari? , knji?evnik († 1989 )
• 14. 9. - Jacobo Arbenz , predsednik Gvatemale († 1971 )
• 15. 9. - John N. Mitchell , dr?avni sekretar SAD, sau?esnik u aferi Watergate († 1988 )
• 18. 9. - Franjo Kluz , avijati?ar, narodni heroj († 1944 )
• 22. 9. - Bo?idar Kavran , usta?ki pukovnik († 1948 )
• 25. 9. - Mijalko Todorovi? , narodni heroj, politi?ar († 1999 )

Oktobar/Listopad – Decembar/Prosinac [ uredi | uredi kod ]

• 2. 10. - Viktor Vida , hrvatski knji?evnik († 1960 .)
• 11. 10. - Kata Rogi? , hrv. naivna slikarica († 1993 )
• 22. 10. - Robert Capa , foto-novinar († 1954 )
• 22. 10. - B?o đ?i , poslednji vijetnamski car († 1997 )
• 26. 10. - Klaus Barbie , pripadnik SS i Gestapo, ratni zlo?inac (* 1991 )

• 2. 11. - Burt Lancaster , glumac († 1994 )
• 5. 11. - Vivien Leigh , engleska filmska glumica († 1967 .)
• 7. 11. - Albert Camus , francuski pisac i filozof († 1960 .)
• 13. 11. - Lon Nol , premijer Kambod?e († 1985 )
• 22. 11. - Benjamin Britten , engleski skladatelj († 1976 .)

• 2. 12. - Pavle Jak?i? , fizi?ar, narodni heroj, gen-puk. JNA († 2005 )
• 11. 12. - Jean Marais , francuski glumac († 1998 )
• 18. 12. - Willy Brandt , kancelar Nema?ke, nobelovac za mir († 1992 )
• 31. 12. - Isidor Papo , kardiohirurg, akademik, general († 1996 )

Kroz godinu [ uredi | uredi kod ]

• Savo Derikonja , ?etni?ki komandant (* 1946?)
• Radivoje Kerovi? , ?etni?ki vojvoda (* 1946 )

Smrti [ uredi | uredi kod ]

Glavni ?lanak: :Kategorija:Umrli 1913.

Januar/Sije?anj – Jun/Lipanj [ uredi | uredi kod ]

• 2. 1. - Leon Teisserenc de Bort , pionir aerologije (* 1855 )
• 4. 1. - Alfred von Schlieffen , nema?ki mar?al (* 1833 )
• 5. 1. - Lewis Swift , astronom (* 1820 )
• 27. 1. - Rainer , austrijski nadvojvoda (* 1827 )
• 22. 2. - Francisco Madero , predsednik Meksika (* 1873 )
• 22. 2. - Ferdinand de Saussure , lingvista (* 1857 )
• 26. 2. - Angelo de Gubernatis , filolog, po?asni ?lan Srpske akademije (* 1840 )
• 7. 3. - Mihajlo Petrovi? , srpski vojni pilot (* 1884 )
• 10. 3. - Harriet Tubman , abolicionistkinja (* 1820 )
• 14. 3. - Mihailo Vuji? , biv?i premijer Srbije (* 1853 )
• 15. 3. - Dejan Popovi? Jeki? , hemi?ar, ?etnik (* 1881 )
• 18. 3. - đorđe I , kralj Helena (* 1845 )
• 21. 3. - Domentijan Popovi? , episkop ni?ki (* 1872 )
• 21. 3. - Manuel Bonilla , predsednik Hondurasa (* 1849 )
• 22. 3. - Song Jiaoren , suosniva? Kuomintanga (* 1882 )
• 25. 3. - Garnet Wolseley , britanski feldmar?al (* 1833 )
• 31. 3. - J. P. Morgan , finansijer i bankar (* 1837 )
• 6. 4. - Erazmo Bar?i? , hrvatski politi?ar i pravnik (* 1830 .)
• 16. 4. - Miroslav Kraljevi? , hrvatski slikar (* 1885 .)
• 19. 4. - Hugo Winckler , arheolog, histori?ar (* 1863 )
• 2. 5. - Tancrede Auguste , hai?anski general i predsednik (* 1856 )
• 17. 5. - Sava Bara? , episkop ?i?ki (* 1831 )
• 25. 5. - Alfred Redl , austrijski obave?tajac i ruski ?pijun (* 1864 )
• 8. 6. - Emily Davison , sifra?etkinja (* 1872 )
• 25. 6. - Ljubomir S. Jovanovi? - ?upa, srpski politi?ar i publicista (* 1877 )

Jul/Srpanj – Decembar/Prosinac [ uredi | uredi kod ]

• 20. 7. - Vsevolod Rudnjev , ruski admiral (* 1855 )
• 1. 8. - Lesja Ukrajinka , knji?evnica, aktivistica (* 1871 )
• 13. 8. - August Bebel , njema?ki socijalist (* 1840 .)
• 22. 8. - Oscar de Negrier , francuski general (* 1839 )
• 1. 9. - Patrijarh srpski Lukijan (* 1867 )
• 1. 9. - Milovan S. Nedi? , srpski pukovnik (* 1866 )
• 27. 9. - Katarina Milovuk , pedagog, aktivistkinja za prava ?ena (* 1844 )
• 29. 9. - Rudolf Diesel , pronalaza? d. motora (* 1858 )
• 4. 10. - Faisal bin Turki , sultan Maskata i Omana (* 1864 )
• 7. 10. - Ivan Banjav?i? , hrvatski politi?ar i dobrotvor (* 1843 .)
• 10. 10. - Katsura Tar? , japanski general i premijer (* 1848 )
• 25. 10. - Frederick Rolfe , engleski pisac i umetnik
• 3. 11. - Sava Gruji? , srpski general i politi?ar (* 1840 )
• 7. 11. - Alfred Russel Wallace , biolog (* 1823 )
• 22. 11. - Tokugawa Yoshinobu , poslednji ?ogun (* 1837 )
• 26. 11. - Ljerka ?ram , hrv. glumica (* 1874 )
• 7. 12. - Aaron Montgomery Ward , pionir prodaje preko po?te (* 1843 )
• 12. 12. - Menelik II , etiopski car (* 1844 )

• Ilija Jovanovi? - ?aslav P?injski, ?etni?ki vojvoda (* 1878 )
• Ahmet Delia , kosovarski borac (* ca. 1850)
• Ahmed Niyazi Bey , u?esnik Mladoturske revolucije (* 1873)
• Mirko Seljan , istra?iva? (* 1871 )

Nobelova nagrada za 1913. godinu [ uredi | uredi kod ]

• Fizika : Heike Kamerlingh Onnes (ispitivanje svojstava materije na niskim temperaturama, ?to je, među ostalim, dovelo do proizvodnje te?nog helijuma)
• Kemija : Alfred Werner (veze atoma u molekulima, → oktaedarska molekularna geometrija )
• Fiziologija i medicina : Charles Robert Richet (rad na anafilaksiji )
• Knji?evnost : Rabindranath Tagore (duboko ose?ajan, sve? i lep stih, kojim je, s najve?om ve?tinom, u?inio svoju poetsku misao, izra?enu sopstvenim engleskim re?ima, delom knji?evnosti Zapada)
• Mir : Henri La Fontaine (predsednik Međunarodnog mirovnog biroa )

Reference [ uredi | uredi kod ]

Literatura

• Richard C. Hall (2000). The Balkan Wars, 1912-1913: Prelude to the First World War . Routledge. ISBN   978-0-415-22947-0 .  
• Stanoje Stanojevi? , Narodna enciklopedija tom III, II izdanje, str. 710-718

Takođe pogledati [ uredi | uredi kod ]

• Srpska okupacija Albanije