한국   대만   중국   일본 
Ме?ународни монетарни фонд ? Википеди?а Пре?и на садржа?

Ме?ународни монетарни фонд

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
(преусмерено са International Monetary Fund )
Ме?ународни монетарни фонд
Седиште ММФ-а у Вашингтону
Скра?еница IMF
Датум оснива?а 7. ?ул 1944.
Тип ме?ународна финанси?ска институци?а
Седиште Вашингтон, САД
Чланови 190 држава ( 189 чланица УН и Косово )
Службени ?езици енглески [1]
Главни извршни директор Кристалина Георги?ева
Главни економиста Гита Гопинат
Главни орган борд гувернера У?еди?ених наци?а [2] [3]
Матична организаци?а У?еди?ене наци?е
Веб-са?т www .imf .org
   Чланице ММФ
   Чланице ММФ ко?е не прихвата?у обавезе члана VIII, ставова 2, 3, и 4 [4]

Ме?ународни монетарни фонд ( ММФ ; енгл. International Monetary Fund, IMF ) ?е ме?ународна финанси?ска организаци?а основана 22. ?ула 1944 . године на конференци?и у Бретон вудсу ( САД ), са ци?ем да подстакне зем?е у во?е?у адекватне економске политике и да помогне у превазилаже?у платно-билансних тешко?а зема?а чланица. Основале су га 44 зем?е . [5] Данас, ММФ има 185 зема?а чланица. Седиште ове организаци?е ?е у Вашингтону .

Главна подруч?а активности су: надзор и финанси?ска и техничка помо?. [6] [7] Надзор се састо?и од редовног пра?е?а економске политике ко?у спроводе зем?е чланице и годиш?ег извешта?а о успешности те политике, поготово у области девизног курса. Финанси?ска помо? ук?учу?е кредите и за?мове зем?ама чланицама, ко?е су суочене са озби?ним платно-билансним тешко?ама. [8] Техничка помо? се огледа у томе што ММФ пружа стручну помо? сво?им чланицама при креира?у финанси?ске и монетарне политике, као и при оснива?у институци?а. Ова активност ?е била на?изражени?а у бившим соци?алистичким зем?ама ко?е су морале да пре?у са централне планске привреде и на тржишну привреду . [9] [10]

Делова?е [ уреди | уреди извор ]

Три су главна подруч?а активности: посматра?е, финанси?ска и техничка помо?. Надзор се састо?и од процене прописа о новчано? размени зема?а чланица с обзиром на увере?е како ?ака и доследна економска политика води стабилном девизном теча?у, те погоду?е расту и разво?у светске економи?е. Финанси?ска помо? ук?учу?е кредите и за?мове чланицама ММФ-а с платним билансом ко?а подупире политику прилаго?ава?е и реформе. Подаци од ?ануара 2001 . показу?е како ММФ деведесет и ?едно? зем?и да?е око 65,3 мили?арде долара кредита. Што се тиче техничке помо?и, ММФ пружа стручну и хитну помо? сво?им чланицама при креира?у и спрово?е?у финанси?ске и монетарне политике, оснива?у институци?а, договорима с ММФ-ом, те статистичке податке.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

ММФ ?е основан на светско? конференци?и о монетарним и финанси?ским проблемима одржано? у Бретонвуду 1944 . године. [11] Основу за ?егово функциониса?е чинили су планови сачи?ени у Велико? Британи?и и САД . Разво? Фонда може се пратити кроз два периода:

Први период [ уреди | уреди извор ]

У првом периоду ци?еви ММФ-а били су следе?и:

  • Омогу?ити експанзи?у уравнотеженог раста ме?ународне трговине и тиме допринети пове?а?у и одржава?у високог нивоа запослености и реалног дохотка ;
  • Учврстити стабилност девизних теча?ева;
  • Успоставити мултилатерални систем пла?а?а теку?их трансакци?а;
  • На основу могу?ности кориш?е?а средстава Фонда за корекци?е платнобилансних неравнотежа, успоставити повере?е ме?у зем?ама чланицама у погледу дугорочне ме?ународне монетарне стабилности.

Почетна или приступна обавеза сваке чланице Фонда састо?ала се углавном из установ?ава?а паритета сво?е валуте и из уплате одговара?у?ег износа финанси?ских средстава. Паритет се одре?ивао у односу на злато или у односу на долар , па се стога ова? систем назива Систем златнодевизног стандарда . Евентуална промена паритета могла се догодити само ако се зем?а на?е у тзв. фундаментално? неравнотежи и уз сугласност Фонда. Одре?ива?е износа финанси?ских средстава за уплату квоте зем?е чланице вршило се пропорционално параметрима ко?и рефлекту?у снагу националне економи?е. Квота се упла?ивала 25% у злату и 75% у дома?о? валути.

Ускоро се ?ав?а проблем ликвидности Фонда ко?и ?е настао из ?едноставног разлога прихвата?а златно девизног стандарда као основне полуге ме?ународних монетарних релаци?а. Наиме, амерички долар, због на?снажни?е позици?е и на?чврш?ег положа?а у светско? трговини, поступно преузима воде?у улогу у бретонвудском монетарном систему, те поста?е главном резервном валутом зема?а чланица. Током 60-их година 20. века, упркос свом посебном положа?у долар ?е све више слабио. Опада?ем вредности долара, нарушава се и механизам ме?ународних монетарних односа, те проблем ликвидности долази до пуног изража?а. Због тога ?е 28. ?ула 1969 . године установ?ена ?е шема креира?а нових резервних средстава Специ?ална права вуче?а (СПВ). Та нова средства заправо се креира?у само к?иговодствено ме?у зем?ама чланицама.

Други период [ уреди | уреди извор ]

Графикон крета?а вредности долара

Други период започи?е и тра?е до данас када ММФ почетком 70-их година 20. века запада у на?ве?у кризу до тада. Одлив краткорочног доларског капитала у иностранству, да?е одржава?е високе стопе инфлаци?е у САД изазвало ?е бро?не спекулаци?е на штету америчког долара. Председник САД ?е 15. аугуста 1971 . године об?авио укида?е конвертибилности долара у злато и уво?е?е додатног пореза на сав увоз у САД. Тим чином ?е престао функционисати ме?ународни монетарни систем на принципима установ?еним у Бретонвудсу. Кра?ем 1971. године постигнут ?е споразум, где су САД пове?але цену злата за 8,57%, СР Немачка и ?апан су сма?иле цену марке за 5% и ?ена за 8,5% у односу на злато, док су Велика Бриани?а и Француска задржале цене злата истим. Након тога долазило ?е до ?ош неколико корекци?а цена, све до састанка на ?ама?ци 1976 . године, гд?е се ММФ преобразио у систем валутних подруч?а, као што су систем европског валутног флуктуира?а или европске уни?е, затим доларско подруч?е, подруч?е француског франка, подруч?е британске фунте и подруч?е СПВ-а.

ММФ данас [ уреди | уреди извор ]

Као и у прошлости ММФ и да?е представ?а ме?удржавну и монетарну финанси?ску институци?у, али данас с готово универзалним чланством. ?егове се активности и политика спроводи на теме?у Споразума ( Articles of Agrement ), а извршава се путем организованог во?ства у форми Одбора гувернера ( A Board of Governors ), затим извршног одбора ( An Executive Board ) и Управ?ачког директора ( A Managing Director ) с тимом од око 2000 запослених.

Одбор гувернера састо?и се од гувернера и ?егових заменика ко?е се на?чеш?е бира?у ме?у гувернерима народних банака или министри финанси?а, а имену?е их свака држава чланица. Посебне надлежности Одбора гувернера су прима?е нових чланова, одре?ива?е висине квота , дод?е?ива?е специ?алних права вуче?а ( енгл. Special Drawing Rights ). Одбор се саста?е ?едном годиш?е на годиш?о? скупштини Фонда.

Извршни одбор састо?и се од председника Извршног одбора (ко?и ?е у?едно и главни директор Фонда), осталих извршних директора и ?ихових зам?еника. Извршни одбор бро?и укупно 20 чланова и та? бро? се може ми?е?ати. Пет чланова имену?у државе с на?ве?им квотама, а осталих 15 бира?у државе чланице. Извршни одбор тако?е има улогу да бира главног директора Фонда. У пракси се на?чеш?е на позици?у главног директора Фонда бира особа из Европе , док се за ?еговог зам?еника имену?е особа из Америке .

Фонд ?е организован као деоничарско друштво , а у ?еговим органима се одлуке доносе по систему пондерисаног права гласа. Свака држава чланица доби?а почетних 250 гласова, а сваки следе?и глас припада ?о? за сваких 100.000 специ?алних права вуче?а. Квоте држава изражене су у специ?алним правима вуче?а.

Попис управ?ачких директора ММФ-а [ уреди | уреди извор ]

Овде се налази попис свих управ?ачких директора:

Бро? Датум Име Националност Позадина
1 6. ма? 1946 ? 5. ма? 1951 Ками? Гат Белги?а Политичар, министар финанси?а
2 3. август 1951 ? 3. октобар 1956 Ивар Рот Шведска Правник, централни банкар
3 21. новембар 1956 ? 5. ма? 1963 Пер ?акобсон Шведска Правник, економиста, Лига народа , BIS
4 1. септембар 1963 ? 31. август 1973 П?ер-Пол Шва?цер Француска Правник, централни банкар, државни службеник
5 1. септембар 1973 ? 18. ?ун 1978 ?охан Витевен Холанди?а Економиста, академик, аутор, политичар, министар финанси?а, заменик преми?ера, CPB
6 18. ?ун 1978 ? 15. ?ануар 1987 Жак де Ларозиер Француска Државни службеник
7 16. ?ануар 1987 ? 14. фебруар 2000 Мишел Камдес?у Француска Економиста, централни банкар
8 1. ма? 2000 ? 4. март 2004 Хорст Келер Немачка Економиста, EBRD
9 7. ?ун 2004 ? 31. октобар 2007 Родриго Рато Шпани?а Правник, политичар, минстар за економи?у
10 1. новембар 2007 ? 18. ма? 2011 Доминик Строс-Кан Француска Економиста, правник, политичар, министар за економи?у и финанси?е
11 5. ?ул 2011 ? садаш?ост Кристин Лагард Француска Правник, политичар, министар финанси?а
Дана 28. ?уна 2011, Кристин Лагард ?е именована управним директором ММФ-а. Она ?е заменила Доминика Строс-Кана.

Претходни управни директор Доминик Строс-Кан ?е био ухапшен у вези са оптужбама за сексуално злостав?а?е ?едне послужите?ке ?у?оршке хотелске собе и дао ?е оставку 18. ма?а. Оптужбе су касни?е одбачене. [12] Дана 28. ?уна 2011, Кристин Лагард ?е именована управним директором ММФ-а на период од пет година, и преузела ?е функци?у 5. ?ула 2011. [13] [14] Године 2012, Лагард ?е имала порески ослобо?ену плату од US$467.940. [15]

ММФ и Стварна ситуаци?а [ уреди | уреди извор ]

Током децени?а унутраш?а организаци?а ММФ због економских промена у свету ?е постала анахронизам, то ?ест однос држава и ?ихових управ?ачких постотака унутар ММФ ?е изгубио додирне тачке с реалнош?у. Ова табела приказу?е поделу управ?ачких права и стварно ста?е светске економи?е.

Гласачка мо? у ММФ-у заснива се на систему квота. Сваки члан има известан бро? основних гласова (бро? основних гласова сваког члана износи 5,502% од укупног бро?а гласова), [16] плус ?едан додатни глас за свако Специ?ално право вуче?а (SDR) од 100.000 квоте зема?а чланица. [17] Специ?ално право вуче?а ?е обрачунска ?единица ММФ-а и представ?а потраж?у валуте. Оно ?е базирано на групи к?учних ме?ународних валута. Основни гласови генеришу благу пристраност у корист малих зема?а, али додатни гласови одре?ени од стране СДР-а превазилазе ову пристрасност. [17] Промене у гласачким деоницама захтева?у одобре?е суперве?ине од 85% гласачке мо?и. [18]

Управ?ачке квоте и светска економи?а [19]
Rank ММФ зем?а чланица Квота: milionа SDR Квота: проценат тотала Бро? гласова Проценат тоталних гласова
1   С?еди?ене Државе 82,994.2 17.68 831,396 16.73
2   ?апан 30,820.5 6.56 309,659 6.23
3   Кина 30,482.9 6.49 306,283 6.16
4   ?емачка 26,634.4 5.67 267,798 5.39
5   Француска 20,155.1 4.29 203,005 4.09
6   У?еди?ено Кра?евство 20,155.1 4.29 203,005 4.09
7   Итали?а 15,070.0 3.21 152,154 3.06
8   Инди?а 13,114.4 2.79 132,598 2.67
9   Руси?а 12,903.7 2.75 130,491 2.63
10   Бразил 11,042.0 2.35 111,874 2.25
11   Канада 11,023.9 2.35 111,693 2.25
12   Сауди?ска Араби?а 9,992.6 2.13 101,380 2.04
13   Шпани?а 9,535.5 2.03 96,809 1.95
14   Мексико 8,912.7 1.90 90,581 1.82
15   Холанди?а 8,736.5 1.86 88,819 1.79
16   ?ужна Коре?а 8,582.7 1.83 87,281 1.76
17   Аустрали?а 6,572.4 1.40 67,178 1.35
18   Белги?а 6,410.7 1.37 65,561 1.32
19   Шва?царска 5,771.1 1.23 59,165 1.19
20   Индонези?а 4,648.4 0.99 47,938 0.96

У децембру 2015, конгрес С?еди?ених Држава ?е усво?ио закон ко?им се одобрава Реформа квота и управ?а?а из 2010. Као резултат,

  • квоте свих 188 чланова ?е бити пове?ане са тотала од око СДР 238,5 мили?арди на око SDR 477 мили?арди, док ?е квоте деонице и гласачка мо? ММФ-ових на?сиромашни?их зема?а чланица бити зашти?ени.
  • више од 6 процената деоница ?е бити пренето на динамичко тржиште у разво?у и зем?е у разво?у, а исто тако са презаступ?ених на подзаступ?ене чланове.
  • четири зем?е са тржиштем у разво?у (Бразил, Кина, Инди?а, и Руси?а) ?е бити ме?у десет на?ве?их чланова ММФ. Други чланови ме?у првих десет су С?еди?ене Државе, ?апан, Немачка, Француска, У?еди?ено Кра?евство и Итали?а. [20]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Boughton 2001 , стр.  7 n.5
  2. ^ ?Factsheet: The IMF and the World Bank” . IMF. 21. 09. 2015 . Приступ?ено 01. 12. 2015 .  
  3. ^ ?About the IMF Overview” . www.imf.org . Приступ?ено 01. 08. 2017 .  
  4. ^ Articles of Agreement of the International Monetary Fund, Article VIII - General Obligations of Members
    Section 2: Avoidance of restrictions on current payments;
    Section 3: Avoidance of discriminatory currency practices;
    Section 4: Convertibility of foreign-held balances.
  5. ^ ?About the IMF” . IMF . Приступ?ено 14. 10. 2012 .  
  6. ^ Schlefer, Jonathan (10. 4. 2012). ?There is No Invisible Hand” . Harvard Business Review .  
  7. ^ Escobar, Arturo (1988). ?Power and Visibility: Development and the Invention and Management of the Third World” . Cultural Anthropology . 3 (4): 428?443. JSTOR   656487 . doi : 10.1525/can.1988.3.4.02a00060 .   .
  8. ^ ?Articles of Agreement of the International Monetary Fund ? 2016 Edition” .  
  9. ^ ?The IMF at a Glance” . www.imf.org . Приступ?ено 15. 12. 2016 .  
  10. ^ imf.org: "Articles of Agreement, International Monetary Fund" (2011)
  11. ^ Jensen, Nathan (2004). ?Crisis, Conditions, and Capital: The Effect of the International Monetary Fund on Foreign Direct Investment” . Journal of Conflict Resolution . 48 (2): 194?210. S2CID   154419320 . doi : 10.1177/0022002703262860 .  
  12. ^ ?IMF Managing Director Dominique Strauss-Kahn Resigns” . Press Release No. 11/187 . International Monetary Fund . Приступ?ено 14. 06. 2011 .  
  13. ^ ?IMF Executive Board Selects Christine Lagarde as Managing Director” . Press Release . IMF. 28. 06. 2011 . Приступ?ено 28. 06. 2011 .  
  14. ^ ?France's Lagarde elected new IMF chief” . Reuters . 28. 06. 2011. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г . Приступ?ено 28. 06. 2011 .  
  15. ^ ?Anger over Christine Lagarde's tax-free salary” . Independent.co.uk . 30. 05. 2012.  
  16. ^ ?Membership” . About the IMF . International Monetary Fund . Приступ?ено 18. 03. 2012 .  
  17. ^ а б Blomberg & Broz 2006
  18. ^ Lipscy 2015
  19. ^ ?IMF Members' Quotas and Voting Power, and IMF Board of Governors” .  
  20. ^ IMF IMF Managing Director Christine Lagarde Welcomes U.S. Congressional Approval of the 2010 Quota and Governance Reforms , Press release No. 15/573, 18 December 2015.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ме?ународни_монетарни_фонд&oldid=27549902 ”