Румунска револуци?а 1989.

Румунска револуци?а 1989. била ?е ?еднонеде?ни скуп насилних немира и нереда у Румуни?и током касних децембарских дана 1989. године. Овом револуци?ом збачен ?е комунистички режим румунског диктатора Николае Чаушескуа , ко?и ?е за?едном са сво?ом женом Еленом осу?ен на смрт и погуб?ен. То ?е било ?едина насилна смена комунистичког режима у источно? Европи где су погуб?ени носиоци тог режима.

Узроци револуци?е [ уреди | уреди извор ]

Као и суседним зем?ама и у Румуни?и ?е дошло до општег незадово?ства комунистичким режимом кра?ем 80-их година 20. века . Ме?утим, у Румуни?и ни?е дошло до деста?инизаци?е и тирани?а режима ?е била много ве?а него у другим зем?ама. Чаушескуово во?е?е зем?е са нагласком на отплату великог страног дуга и на град?и мега-про?еката (огромна Палата Народа , Канал Чернавода-Негру Вода ,...) довело ?е до наглог и великог сиромаше?а румунског становништва . Са друге стране Румуни?а ?е била права ?полици?ска држава“, где ?е та?на полици?а (рум. Секуритатеа ) могла да ради шта ?е хтела са било ко?ом особом осим са државним врхом.

Николае Чаушеску и ?егова жена Елена су били ?прави“ диктаторски пар, ко?и ?е од себе ствара култ током 25 година владавине. ?ихова владавина више ?е подсе?ала на комунистичке режиме на Далеком истоку ( Северна Коре?а , Кина за време "Културне револуци?е“ ) него на режиме у околним комунистичким државама. Када ?е Михаил Горбачов започео са реформама у СССРу (тзв. " Перестро?ка ") Чаушеску ?е наставио ?тврдом лини?ом“. Иако га ?е Горбачов критиковао због начина владавине, Чаушеску ?е остао истра?ан и у истори?у ?е отишао као послед?и заговорник овог правца у источно? Европи .

Ток револуци?е [ уреди | уреди извор ]

Претходница револуци?е били су протести у Темишвару , ко?и су започели 16. децембра 1989. године. Они су били проузроковани хапше?ем ма?арског реформатског свештеника Ласла Токеша ко?и ?е напао режим у иностраним изворима информиса?а. Свештеник ?е на кра?у добио ку?ни притвор, а око ?еговог дома су се почели окуп?ати гра?ани у знак подршке. Ускоро су се протести преселили на главни градски трг , где су почели немири, у ко?има су органи реда и та?на полици?а Секуритатеа напале учеснике. Немири су се продужили и на 17. децембар, ?ош увек ограничени на Темишвар . 19. децембра почели су масовни протести у граду (око 100 хи?ада учесника).

Због погоршаног ста?а у зем?и Чаушеску се прерано вратио 20. децембра из посете Ирану . Одмах ?е одржао говор о ?страном нападу на независност Румуни?е ". Дан касни?е он ?е са балкона зграде парти?ског комитета пред 110 хи?ада насилно окуп?ених ?уди одржао говор у ци?у смирива?а нереда у Темишвару и истица?а комунистичких идеала . Без додира са народом, Чаушеску ?е био сигуран да ?е га маса подржати великим аплаузом. Али ово су учинили само они у пред?им редовима, ко?и су били на?изложени?и погледу. У то време просечан радник зара?ивао ?е 4 долара дневно.

Ве? на самом почетку говора проломило се узвикива?е ? "доле Чаушеску, доле диктатор, доле савремена Гвоздена гарда, нисмо ми хулигани, нити фашисти, ми смо народ и слично"… Основне политичке пароле биле су: "хо?емо реформу, али на?пре да Чаушеску поднесе оставку". Затим су се чули узвици: ? "ти си нас данас окупио, па желимо да ти кажемо истину и све шта мислимо о теби".

На кра?евима окуп?е?е масе ?уди почели су немири, додатно искомпликовани подметнутим бомбама , хицима и пожарима , што ?е направило неви?ени хаос у маси. Секуритатеа ?е напала неодговорну и бунилачки настро?ену масу.

Након ових речи митинг ?е прекинут, након чега ?е Н. Ч. ?ош ?едном покушао да говори, али су звиждуци негодова?а и протеста били све ?ачи тако да ?е Н. Ч. био приси?ен да напусти митинг. ^[1]

Чаушеску се са прат?ом одмах повукао у зграду комитета. У Букурешту су тад настали нереди слични оним у Темишвару . Узвикивани су слогани против комунистичке парти?е и диктатора и заме?иване заставе комунистичке Румуни?е са старим заставама без комунистичких симбола. Бро? ?уди на улици ?е растао и ускоро су се во?ска и полици?а по?авиле на улици. На масу ?е пуцано са разних зграда и уличних места, из тенкова , ?уди су преби?ани и поливани водом под притиском. Преживели су се повлачили са улица и пред зору град ?е био пуст.

Чаушеску ?е организовао нови митинг следе?ег дана (22. децембра). Ме?утим, ве? из?утра, ?уди пристигли из провинци?е за митинг су се отели контроли и пробили полици?ске барикаде. Истог ?утра дотадаш?и министар полици?е ?е умро под нераз?аш?еним околностима, а ?ега ?е заменио Виктор Станкулеску, ко?и ?е тог дана одбио Чаушескуове наредбе и тиме постао к?учна личност за успех револуци?е. Он ?е тако?е к?учна личност за успон буду?ег председника Или?ескуа , кога ?е подржао у овим тренуцима.

Брачни пар Чаушеску напустио ?е престоницу хеликоптером и одлетео прво у палату Снагов , а затим у румунски град Трговиште . Ту су по спушта?у препознати и ухапшени од стране месне полици?е. После три дана су?е?а, на Божи? , 25. децембра 1989. године, Николае Чаушеску и ?егова жена Елена су проглашени кривим због низа оптужби, добили су смртну казну и стре?ани у Трговишту .

На вест о хапше?у веома омрзнутог председничког пара у Румуни?и , посебно у Букурешту , настало ?е слав?е. Цепани су портрети Чаушескуа и парти?е. Истовремено ?е дошло до сукоба изме?у фракци?а у во?сци на букурештанском аеродрому Отопени , где ?е било много жртава. Ве?и део во?ске био ?е одан старом режиму и заузео ?е многе к?учне зграде у Букурешту . 24. децембра Букурешт ?е био у ?ратном ста?у“, ?ер су тенкови и во?на возила патролирали градом. Било ?е много пожара и пуц?аве. Али, ово ?е тра?ало до 27. децембра, када се ста?е смирило.

Завешта?е револуци?е [ уреди | уреди извор ]

У поре?е?у са другим зем?ама у окруже?у промена власти била ?е тешка и ?крвава“. Током револуци?е, од стране полици?е и во?ске погинуло ?е 1.104 румунска гра?ана, а ра?ено 3.352. Ме?ународно м?е?е и многе државе подржале су Румунску револуци?у и послале помо? у храни, лековима и оде?и.

И од данас ?е за Румунску револуци?у из 1989. године везано много контроверзи и та?ни. Нови председник Румуни?е постао ?е ?он Или?еску , некадаш?и сарадник Чаушескуа , што ?е додатно пове?ало сум?у у стварни учинак револуци?е.