М?анмар
(
бурм.
?????????????
), или званично
Република Савез М?анмара
(
бурм.
??????????? ????? ??????????????????
), рани?е позната као
Бурма
, држава ?е у
?угоисточно? Ази?и
[3]
, на обалама
Бенгалског залива
и
Андаманског мора
. Површина М?анмара ?е 676.578 km². По површини ?е 40. држава у свету, а 11. у Ази?и. Граничи се на западу с
Бангладешом
, на северозападу с
Инди?ом
, на североистоку с
Кином
, на истоку с
Лаосом
а на ?угоистоку с
Та?ландом
. Од 2005. главни град ?е
Не?п?идо
. На?ве?и град и доскораш?а престоница ?е
Рангун
. Са популаци?ом од 55,074,209 становника (2022.)
[4]
, што ?е око 0.7% свих становника на планети илити на 26 месту по бро?у становника. 31.4 % живи у урбано? средини.
М?анмар ?е од
1531
. до
1885
. био средиште независне кра?евине ко?а ?е сво? врхунац доживела средином 18. века, када ?е под м?анмарском влаш?у био велики део суседног Та?ланда и неке инди?ске покра?ине.
Британци
су постепено, у три рата од
1824
. до
1885
. осво?или зем?у и ук?учили ?е у састав
Британске Инди?е
. Од независности
1948
. Бурма ?е, упркос привредном опоравку, показивала знакове политичке нестабилности, ко?а ?е кулминирала
1958
. када ?е во?ни врх преузео власт, а затим поново
1962
. када ?е во?ска извршила државни удар предво?ена генералом
Не Вином
. Након ?еговог повлаче?а
1988
, власт ?е преузела група ?ему блиских во?ника на челу с генералом
Сау Маунгом
ко?а ?е у прво време наставила реформе започете пред кра? Виновог раздоб?а, али ?е након
1990
. по?ачала изолаци?у зем?е, не допустивши формира?е владе након избора на ко?има ?е победила странка предво?ена
Аун Сан Су ?и
, к?ерком оца м?анмарске независности
Аун Сана
. У фебруару 2021. године ?е дошло до
државног удара
где ?е Аун Са Су ?и и ?ена влада сме?ена
во?ном хунтом
ко?у предводи во?ни генерал Мин Аунг Хла?нг.
Током ве?ег дела сво?их независних година, зем?а ?е била захва?ена бесомучним етничким сукобима, а ?ене
бро?не етничке групе
биле су ук?учене у ?едан од
на?дуготра?ни?их
гра?анских ратова на свету. Током овог периода,
У?еди?ене наци?е
и неколико других организаци?а при?авиле су доследна и системска крше?а
?удских права
у зем?и.
[5]
Во?на хунта
?е 2011. званично распуштена након
општих избора 2010.
и номинално ?е постав?ена цивилна влада. Ово ?е, за?едно са ослоба?а?ем
Аунг Сан Су ?и
и
политичких затвореника
и успешним
изборима 2015.
године, побо?шало ста?е ?удских права и спо?не односе у зем?и и довело до ублажава?а трговинских и других
економских санкци?а
,
[6]
иако ?е однос зем?е према ?еним етничким ма?инама, посебно у контексту
Рохи?а
сукоба, и да?е су биле осу?иване од стране ме?ународних организаци?а и многих наци?а.
[7]
М?анмар има копнене границе са
Кином
(2185 км), са
Та?ландом
(1800 км), са
Инди?ом
(1463 км), са
Лаосом
(235 км) и са
Бангладешом
(193 км). Укупна дужина граница ?е 5876 км. То ?е на?ве?а континентална држава
?угоисточне Ази?е
.
У рубним деловима зем?е и на истоку доминира?у планински ланци и висоравни (на?виши врх 5.881 m високи
Хкакабо Рази
на троме?и с Инди?ом и Кином). У средиш?ем делу налази се долина главне м?анмарске реке
Иравади
и ?ених притока, испресецана ниским висоравнима ко?е се пружа?у у правцу север-?уг.
На?ве?е реке извиру у планинама и теку ка
Инди?ском океану
. На?виши водоста? ?е у време
монсунских
киша, када су честе поплаве, док у сушно? сезони многе реке пресуше. Обале уз океан су ниске и мочварне.
Плима
некада досегне и 100 m од обале.
На?ве?е реке М?анмара су:
Иравади
,
Салуен
,
Меконг
,
Ситаун
и
Чиндуин
.
Клима ?е, осим у на?северни?им деловима,
монсунска
.
М?анмар ?е од
1531
. до
1885
. био средиште независног кра?евства ко?е ?е сво? врхунац доживело средином 18. века када ?е под м?анмарском влаш?у био велики део суседног Та?ланда и неке инди?ске покра?ине. Британци су постепено, у три рата од
1824
. до 1885. осво?или зем?у и ук?учили ?е у састав Британске Инди?е.
Од независности
1948
. М?анмар ?е, упркос привредном опоравку, показивао знакове политичке нестабилности ко?а ?е кулминирала
1958
. када ?е во?ни врх преузео власт, а затим поновно
1962
. када ?е во?ска свргнула демократски изабрану владу. Политика генерала
Не Вина
била ?е мешавина марксизма и национализма ве?инских Бурманаца с готово потпуном изолаци?ом државе. Након ?еговог повлаче?а
1988
. власт ?е преузела група ?ему блиских официра на челу с генералом
Сау Маунгом
ко?а ?е у прво време наставила реформе започете пред кра? Виновог раздоб?а, али ?е након
1990
. по?ачала изолаци?у зем?е, не допустивши формира?е демократске владе након избора на ко?има ?е победила странка предво?ена
Аунг Сан Су ?и
, к?ерком оца м?анмарске независности
Аунг Сана
. Она ?е одбила да напусти М?анмар и до 2010. се налазила у ку?ном притвору.
Доминира?у етнички
Бурманци
(народ Бамар, око 70% становништва) чи?а ?е традиционална религи?а
теравадски будизам
. У планинама и висоравнима на северу и истоку живе ма?ински народи ко?и се често оружано сукоб?ава?у са средиш?им властима око захтева за независнош?у. На?ве?и ме?у ?има су
Шан
(око 9%) и
Карен
(око 7%).
М?анмар се дели на седам савезних држава и седам региона. Делови зем?е ко?и су насе?ени на?ве?ом етничком групом М?анмара (народ
Бамар
) поде?ени су на регионе. Области ко?е насе?ава?у углавном ма?ине зову се ?државе”.
Ма?инске државе чине ве?и део граничних области зем?е. Главни градови дати су у загради:
Седам региона углавном чине унутраш?ост зем?е. Главни градови дати су у загради:
Државе и региони се да?е деле на дистрикте и општине.
На?ве?и град зем?е ?е
Рангун
са 4.477.782 становника, ко?и ?е до новембра 2005. био главни град. Од децембра 2005. пресе?ена ?е државна управа у град
П?инмана
, око 320 км северно од Рангуна. Дана 6. фебруара 2006. завршено ?е пресе?е?е министарстава. Нови главни град добио ?е ново име
Не?п?идо
(?Дом кра?ева“) 22. марта 2006. Други велики градови су:
Мандале?
,
Моулам?ин
,
Баго
и
Патеин
.
М?анмар ?е ?една од на?сиромашни?их држава ?угоисточне Ази?е. Сматра се да ?е самоизолаци?а и марксистичка политика во?не хунте допринела том ста?у. Ве?ина становника се бави
по?опривредом
, индустри?а ?е неразви?ена, а реформски напори у правцу ?еног разво?а послед?е децени?е
XX века
, били су тек делимично успешни. Санкци?е
САД
,
У?еди?еног Кра?евства
и
?апана
уведене ово? зем?и
2003
. године додатно су погоршале привредну ситуаци?у.
- Cameron, Ewan. "The State of Myanmar",
History Today
, May 2020, vol. 70, issue 4, pp. 90?93.
- Charney, Michael W. (1999).
History of Modern Burma
. Cambridge University Press.
- Combs, Daniel.
Until the World Shatters: Truth, Lies, and the Looting of Myanmar
(2021).
- Lieberman, Victor B. (2003).
Strange Parallels: Southeast Asia in Global Context, c. 800?1830, volume 1, Integration on the Mainland
.
Cambridge University Press
.
ISBN
978-0-521-80496-7
.
- Maclean, Rory (2008).
Under the Dragon-A Journey through Burma
.
Tauris Parke
.
ISBN
978-1-84511-622-4
.
- Myint-U, Thant (2006).
The River of Lost Footsteps?Histories of Burma
.
Farrar, Straus and Giroux
.
ISBN
978-0-374-16342-6
.
- Kemp, Hans (2013).
[Burmese Light, Impressions of the Golden Land]
(illustrated with text by Tom Vater изд.). Visionary World.
ISBN
978-9628563708
.
- "Burma's Western Border as Reported by the Diplomatic Correspondence(1947?1975)"
by Aye Chan
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Географске
| |
---|
Академске
| |
---|
?уди
| |
---|
Остале
| |
---|