Кошарка

Ма?кл ?ордан приликом закуцава?а 1987. године
На?више управно тело	FIBA
Први пут играно	December 21, 1891; пре 129. година. Спрингфилд (Масачусетс)
Карактеристике
Контакт	Да, ограничено
Чланови тима	12 играча по тиму - по 5 на терену
Мешани пол	Да, одво?ена такмиче?а
Тип	У затворено? дворани
Опрема	Кошаркашка лопта
место	Кошаркашка дворана
Присуство
Зем?а или  регион	Широм света
Олимпи?ада	Да, од 1936. године [1]
Параолимпи?аде	Да [2]

Кошарка ?е врста тимског спорта , ко?и углавном чине два тима од по пет играча, ко?и се такмиче ?едан против другог на терену правоугаоног облика. Главни ци? ?е постиза?е што више поена, што се оствару?е убацива?ем лопте у кош, притом покушава?у?и да противнички тим постигне што ма?е поена.

Пречник кошаркашке лопте ?е 24 центиметра, а пречник обруча скоро дупло више, 46 центиметара. Кош ?е вредан ?едан поен приликом шутира?а слободних баца?а , два поена приликом шутира?а унутар лини?е три поена , и три поена уколико се шутира изван лини?е три поена.

Поб?е?у?е тим ко?и на кра?у утакмице постигне на?више поена, уколико ?е на кра?у регуларног дела резултат из?едначен, игра?у се продужеци .

Током времена кошарка ?е развила уобича?ене технике шутира?а, додава?а и во?е?а лопте, као и позици?е играча и нападачки и одбрамбени механизам. Док се уобича?ена такмичарска кошарка одви?а под строгим и тачно одре?еним правилима, разне вари?аци?е кошарке учиниле су кошарку ближу играчима и с ма?им бро?ем правила. Кошарка ?е ?едан од на?гледани?их спортова на свету.

Док ?е такмичарска кошарка иск?учиво дворански спорт ко?и се одви?а на терену за кошарку, ма?е регулисане врсте кошарке могу се играти и као спо?ни спорт на подлогама различитим од паркета, ко?и ?е стандард за такмичарску кошарку.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Почеци [ уреди | уреди извор ]

Почетком децембра 1891 , ?е?мс Не?смит , канадски лекар на Универзитету Макгил и професор физичког васпита?а на Коле?у Спрингфилд , осмислио ?е нову игру на затвореном терену ко?а би служила за одржава?е кондици?е ученика током дугих зима. Одбацио ?е многе предложене игре с об?аш?е?ем да су прегрубе или непотпуне, и на кра?у ?е модификовао деч?у игру Патка на камену, прилагодио ?е неколико спортова у ?едну целину и написао ?е ?едноставна правила. Кош ?е ставио на висину од 3,05 m. Та? кош се разликовао од данаш?ег по томе што ?е имао чврсто дно, док данаш?и кошеви има?у мрежицу ко?а пропушта лопту. Док су кошеви имали чврсто дно, сваки пут након постигнутога коша лопте су се морале изби?ати из коша. Не?смитова нова игра била ?е врло слична рукомету ко?и ?е настао отприлике у исто време као и кошарка, кра?ем 19. века .

Женска кошарка почела ?е 1894 . када ?е Сенда Беренсон , професорка физичког васпита?а прилагодила Не?смитова правила женама. Прва службена кошаркашка утакмица одржана ?е 20. ?ануара 1892 . у дворани Гимнази?е Удруже?а младих хриш?ана. Играло се с девет играча на терену упола кра?ем него данаш?и NBA терен. Оригинални назив кошарке на енглеском ?е basketball, а сложеница ?е од речи basket ? кош и ball ? лопта. Име ?е Не?смиту предложио ?едан од ?егових ученика. Игра ?е била популарна од самог почетка.

Први играчи кошарке били су студенти Гимнази?е Удруже?а младих хриш?ана. Касни?е игра се проширила на читав САД и Канаду. До 1896 . године посто?але су и бро?не женске кошаркашке екипе, но поприлично груба правила и бро?на публика одвратила су кошарку од примарног ци?а Удруже?а младих хриш?ана , игре ко?а помаже студентима да остану у форми. Но, упркос томе, пре Првог светског рата успоставили су се бро?ни аматерски савези с аматерским клубовима, и то у САД .

Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте изра?ене иск?учиво за кошарку биле су сме?е, што ?е била уобича?ена бо?а све до педесетих 20. века када ?е Пол Тони Хинкл , у потрази за лоптом ко?а би била уоч?иви?а, у употребу увео наран?асту лопту, ко?а ?е и данас стандардна.

Во?е?е или одбацива?е лопте од подлоге (енглески: dribling ), ни?е било предви?ено првим правилима. Предви?ено ?е било само додава?е лопте изме?у саиграча одбацива?ем лопте од подлоге. Додава?е лопте био ?е први пример крета?а лопте. Во?е?е ?е постепено нашло пут до кошарке и постао дозво?ен, ме?утим, ни?е се превише користио због неправилног облика тадаш?их лопти и ?иховог неправилног одскока. Тек ?е средином педесетих во?е?е постало популарна метода барата?а лоптом, што ?е било услов?ено побо?ша?ем ?ених сво?става за што ?е заслужан Пол Тони Хинкл.

Кошарка, нетбол , одбо?ка и лакрос ?едини су спортови с лоптом измиш?ени од стране држава Северне Америке . Друге игре попут бе?збола и канадског фудбала измислили су Европ?ани , Ази?ци или Африканци .

Универзитетска кошарка [ уреди | уреди извор ]

?е?мс Не?смит и Сенда Беренсон су имали пресудну улогу у настанку универзитетске кошарке. Не?смит ?е био тренер Универзитета Канзаса шест година пре препушта?а места тренеру Фогу Алену . Не?смитов ученик Амос Алонсо Стаг представио ?е кошарку Универзитету Чикага , док ?е Адолф Рап , Не?смитов студент у Канзасу, остварио изврсне успехе са Универзитетом Кентаки?а . Универзитет Калифорни?е и Школа Мис Хед су 1892. одиграле прву женску утакмицу изме?у образовних установа. Беренсине бруцошки?е су играле против друге године у прво? женско? коле? утакмици на Смит коле?у 21. марта 1893 . Исте године су жене на коле?има Маунт Халиок и Софи ?уком коле? (ко?и ?е тренирала Клара Грегори Бер ) су почеле да игра?у кошарку. До 1895. кошарка се проширила на коле?има и на друге савезне државе САД, ук?учу?у?и Велесли , Васар и Брин Маур . Прва ме?уфакултетска утакмица за жене одиграна ?е 4. априла 1896 . изме?у Станфорда и Беркли?а . Свака екипа се састо?ала од девет играчица, а резултат ?е био 2-1 за Станфорд. Након успеха женске свеучилишне кошарке дошло ?е до успоставе бро?них мушких клубова. Коле?и, ук?учу?у?и Универзитет Чикага, Колумби?а универзитет , Дартмут коле? , Универзитет Минесоте , Америчку морнаричку академи?у , Универзитет ?уте и Универзитет ?е?л су 1901 . почели да организу?у утакмице мушкараца. 1910 . године, честе неправде на кошаркашким утакмицама су навеле тадаш?ег америчког председника Теодора Рузвелта да предложи формира?е извршног тела. На та? начин настао ?е Ме?ууниверзитетски савез (IIA).

Бро? екипа ?е растао током 1920-их . Посто?але су стотине мушких екипа у градовима дуж САД, док ?е организаци?а била на врло ниском нивоу. Играчи су се стално премештали из клубова, а места одиграва?а утакмица биле су фабрике и задим?ене плесне дворане. Екипе попут Ори?инал Селтикса и два Афро-Америчка тима ?у?орк Ренесанс Фа?в и (?ош увек посто?е) Харлем Глобтротерси су играли до 200 утакмица на сво?им турне?ама. Кошарка код жена била ?е бо?е организована. Када ?е 1905 . Национални кошаркашки савез САД за жене об?авио правила, у ?има се споми?ао бро? играча ко?и ?е варирао од шест до девет и бро? судаца, ко?их ?е обавезно морало бити ?еданаест. Ме?ународна спортска федераци?а за жене уврстила ?е 1924 . године кошарку у сво?е службене спортове. Аматерска атлетска уни?а ?е организовала прво национално првенство у кошарци за жене. Први на?бо?и женски тим аматерске лиге ?е изабран 1929. Женска лига се проширила по цело? држави и произвела ?е познате спортистки?е као што ?е Бе?б Дидриксон из Голден Са?клонуса и Америкен Ред Хедс тим ко?и се такмичио против мушких тимова и то по мушким правилима. До 1938. године жене су промениле систем, па су почеле играти са шест играчица на терену од две половине, а не три, како се до тада играло. Први национални турнир за мушкарце, Национално позивно првенство (NIT), одржано ?е у ?у?орку 1938. године.

Универзитетска кошарка распадала се због коцкарских скандала ко?и су ?е потресали изме?у 1948 . и 1951 . На десетине играча ?е оптуживано за намешта?е утакмица. Пошто ?е делимично била доведена у везу са преварама, NIT ?е уступио место NCAA .

Ме?ународна кошарка [ уреди | уреди извор ]

Ме?ународна кошаркашка федераци?а ( франц. Federation Internationale de Basketball Amateur ) ФИБА основана ?е 18. ?уна 1932 . у Женеви од представника осам држава: Аргентине , Чехословачке , Грчке , Итали?е , Летони?е , Португали?е , Румуни?е и Шва?царске . У то време, организаци?а се бринула само о аматерским играчима.

Кошарка ?е први пут уврштена на Лет?е олимпи?ске игре 1936 , иако ?е демонстративни турнир одржан ?ош 1904 . На овим такмиче?има су углавном доминирале С?еди?ене Државе , ко?е нису осво?иле само четири олимпи?ска турнира, а први пораз ?е био у контроверзно? финално? утакмици против Сов?етског Савеза на Олимпи?ским играма 1972. у Минхену . Прво Светско првенство у кошарци за мушкарце ?е одржано у Аргентини . Три године касни?е, прво Светско првенство у кошарци за жене ?е одржано у Чилеу . Женска кошарка ?е уврштена на Олимпи?ске игре 1976. , са тимовима Бразила и Аустрали?е ко?е су били на?ве?и ривали С?еди?еним Америчким Државама.

ФИБА ?е 1989 . одбацила разлику изме?у аматерских и професионалних кошаркаша, а 1992 . професионални играчи су први пут играли на Олимпи?ским играма. Доминаци?а САД се наставила са представ?а?ем ?иховог Тима снова . Ме?утим, са разво?ем кошарке у другим државама, остали национални тимови су почели да побе?у?у С?еди?ене Државе. Тим ко?и се састо?ао од иск?учиво NBA играча ?е завршио као шести на Светском првенству 2002. у Инди?анаполису иза ?угослави?е , Аргентине , Немачке , Новог Зеланда и Шпани?е . На Олимпи?ским играма 2004. у Атини , тим С?еди?ених Држава састав?ен од професионалних играча ?е претрпео први пораз на Олимпи?ским играма, изгубивши од Порторика и Литвани?е у утакмицама по групи. На кра?у ?е ова? тим осво?ио бронзану меда?у, иза Аргентине и Итали?е .

Кошаркашки турнири се широм света одржава?у за дечаке и дево?чице свих узраста. Глобална популарност овог спорта одражава се кроз националности играча ко?и игра?у у NBA лиги. Владе Дивац , ?едан од припадника првог таласа неамеричких играча, и Предраг Сто?акови? , двоструки победник у шутира?у тро?ки су из Срби?е , Стив Неш , ко?и ?е осво?ио награду за на?корисни?ег играча у NBA лиги ?е Кана?анин ; Кобе Бра?ант ?е Американац , али ?е одрастао у Итали?и; звезда Далас Маверикса Дирк Новицки ?е Немац , а звезда Лос Ан?елес Ле?керса Пау Гасол ?е из Шпани?е . Сан Антонио Спарси у сво?о? екипи има?у Тима Данкана са Америчких Девичанских Острва (Данкан игра за САД, пошто Девичанска Острва нема?у кошаркашки тим за ме?ународна такмиче?а), Емануел ?инобили ?е из Аргентине (као и играч Чикаго Булса Андрес Но?иони ), а Тони Паркер ?е из Француске .

На?бо?и тимови са два послед?а Светска првенства одржана 2002 . у Инди?анаполису и 2006 . у ?апану , ?еднако драматично показу?у глобализаци?у игре. Само ?едан члан ова два тима ?е Американац, а то ?е Кармело Ентони . У тиму из 2002 . су били Новицки, ?инобили, Сто?акови?, ?ао Минг из Кине и Перо Камерон из Новог Зеланда. ?инобили ?е тако?е био и у тиму и 2006 , а остали су Ентони, Гасол и Хорхе Гарбахоса из Шпани?е и Теодорос Папалукас из Грчке . ?едини играчи из ова два тима ко?и никада нису играли у NBA су Камерон и Папалукас.

Кошарка у Срби?и [ уреди | уреди извор ]

Прву кошаркашку лопту у Срби?у донео ?е 1923 . године из Америке Вили?ам Виланд , представник добротворне организаци?е ?Во?ска спаса“. Виланд ?е у Београд стигао са задатком да учите?е, наставнике и професоре београдских школа упозна са званичним правилима кошаркашке игре. У прат?и госта из Америке, у служби преводиоца, била ?е Драгица Попови? из Црвеног крста Београда.

Дома?ини су били изузетно заинтересовани за ову посету. Семинарима г-дина Виланда присуствовао ?е велики бро? знатиже?ника, ко?и су желели да се упозна?у са ?има до тада потпуно непознатом игром.

У знак велике паж?е и посебног при?ате?ства, Виланд ?е г-?и Попови?, ко?а га ?е пратила током ?егове кратке посете Срби?и, поклонио кошаркашку лопту. Према свим истори?ским сведочанствима, то ?е била и прва кошаркашка лопта ко?а се по?авила у Срби?и.

Прва комплетна правила кошаркашке игре штампана су у Београду 1924 .

Заним?ивост о почетку кошарке у Срби?и ко?а ?е об?ав?ена у дневном листу " Политика " од 18. априла 1923. у рубрици ?Спорт": ^[3]

Баскет-бал у Београду ? Спортски Клуб ?угослави?а засновао ?е оде?ак за веома популарну игру Баскет-бал. Уверени смо да ?е ова лепа игра сте?и много присталица ме?у ?убите?има лаких и грациозних спортова, за ко?е нису потребне нарочите атлетске способности. Ова игра, у ко?о? нема суровости, веома ?е згодна за нежну децу и женски?е...

Ме?утим, ?ош и 1935. "Политика" сврстава "баскетбал" ме?у спортове за ко?е се код нас "скоро и не зна". ^[4]

Правила [ уреди | уреди извор ]

Кошарка се игра рекреативно и такмичарски. Правила за рекреативну кошарку нису тако строга и често су локално одре?ена. Такмичарска правила су строга правила и она су ме?ународна и NBA правила. Кошаркашка правила, ко?а обухвата?у димензи?е игралишта, кошева, лопте, дресове, регуларност и тра?а?е игре... штите и обезбе?у?у делегиране суди?е. Кошарка на такмичарском нивоу захтева више услова: сат, таблу за исписива?е резултата, алтернативне стрелице поседа, и оперативни систем на конструкци?и коша са сиреном.

Кошаркашки терен [ уреди | уреди извор ]

Регуларни кошаркашки терен , игралиште по правилима Ме?ународне кошаркашке федераци?е има мере 28x15 m, а у NBA 29x15 m. Ве?ина терена има паркет изра?ен од дрвета. Челични кош са таблом , мрежом и обручем ко?и виси 1,2 метра унутар терена по средини, са висином гор?ег обруча од 3,05 m. Ове мере скоро су идентичне у свим лигама на свету. Лини?а за 3 поена у ме?ународно? кошарци ?е 6.75, а у NBA ?е 7,24 метра. Док димензи?е терена или табле на кошу могу варирати без претераног учинка, врло ?е важно да обруч буде на тачно? висини од 3,05 m. Чак и мало одсто?а?е од неколико центиметара, па чак и милиметара, може имати велики учинак на успешност шутева.

Опрема [ уреди | уреди извор ]

Играчи су униформисани и сви из истог тима носе ?еднако диза?ниране дресове истих бо?а.

Стандардни дрес се састо?и од до?ег дела и ма?ице без рукава. Сваки играч ?е, и на прсима и на ле?има, на свом дресу, означен вид?ивим, ?единственим бро?ем, различитим од свих бро?ева саиграча. Професионални кошаркаши користе специ?алну обу?у са високим ?оном ко?и осигурава?у додатну потпору петама . Осим бро?а, на ма?ицама се налазе и имена клуба, играча и спонзора .

Правила игре [ уреди | уреди извор ]

На терену у игри сме бити пет играча ?едне екипе у исто време. Тимови сме?у имати максимално девет замена. Замене се могу обав?ати неограничено, али само кад ?е сат заустав?ен, т?. кад игра ни?е активна. Екипе има?у тренера , ко?и на?чеш?е разви?а тактику и стратеги?у, и остало особ?е ко?е тако?е активно учеству?е, али изван терена (доктори, помо?ни тренери, статистичари).

Утакмица се игра по четири четвртине од десет (ме?ународна кошарка) или дванаест минута (NBA). На факултетима се игра?у два полувремена од 20 минута, док ве?ина коле?а игра четири четвртине од десет минута. Велики одмор након две четвртине тра?е петнаест минута, а одмор изме?у две четвртине тра?е два минута. Ако ?е игра неодлучена након четири четвртине игра се ?едан продужетак од пет минута. Ако ?е након ?едног продужетка утакмица и да?е неодлучена, продужеци се настав?а?у док се не доби?е победник. Екипе ме?а?у кошеве (стране) након одигране две четвртине. Сат се помиче док ?е лопта у игри; кад ?е лопта изван граница или ни?е у активно? игри, сат се заустав?а. Управо због тога утакмице тра?у отприлике два сата, много више од предви?ених 40 (ме?ународна кошарка) или 48 минута (NBA).

Мере и тра?а?е напада на?чеш?е варира?у изме?у турнира и организаци?а; у овом делу чланка користе се ме?ународна и NBA правила.

Бро? та?м аутова на утакмици ограничен ?е на?чеш?е на шест. Тра?у по не више од ?едне минуте, осим ако ни?е предви?ено да тра?у дуже због телевизи?ског преноса. Утакмицу контролишу суди?е ко?их ?е на ?едно? утакмици четири: главни суди?а, два помо?ника и ?едан суди?а за столом, ко?и води бригу о бро?у постигнутих кошева, личним грешкама играча, времену, стрелцима и времену напада.

Кош-поени [ уреди | уреди извор ]

Избача? лопте из руке играча ка обручу (кошу) зове се ударац или шут. Реализовани шутеви доносе кошеве. Кош ?е постигнут када лопта про?е кроз обруч са позици?е изнад нивоа обруча. Сваки кош доноси 1, 2 или 3 поена, у зависности одакле долази и под ко?им условима ?е дат. Када ?е кош постигнут са уда?ености унутар означеног лука испред противничког коша полупречника 6,75 m у Европи, и 7,24 m у NBA, вреди 2 поена. Од 2010. и у Европи лук преко кога се рачуна?у 3 поена ?е померен на 7,24 m. Кош изван тога лука вреди 3 поена. У прекидима игре, насталим услед крше?а правила игре, изводе се казнена баца?а, ко?а се зову слободна баца?а , ко?их, по ?едном прекрша?у, зависно од услова и тежине прекрша?а, може бити 1, 2, односно 3, при чему се сваки кош вредну?е ?едним (1) поеном. Слободно баца?е се изводи иза лини?е уда?ене од коша 4,5 m. Играчима ?е дозво?ено да шутира?у слободно баца?е и иза лини?е, али унутар круга. Ник ван Ексел ?е изводио слободна баца?а метар иза лини?е.

Смисао игре ?е премашити бро? кошева (поена) противничке екипе убацива?ем лопте кроз обруч противничког коша, а истовремено спречити противничку екипу да убаци лопту кроз бра?ени, кош.

Позици?е играча [ уреди | уреди извор ]

Разво?ем кошаркашке игре и тактике дошло ?е до кристализаци?е кошаркашких позици?а. Пошто ?е у ?едном тренутку на паркету пет играча сваки од ?их ?е у складу са сво?им особинама задужен за по?едине сегменте игре. Тако су се развиле позици?е пле?ме?кер (1) , бек (2) , крило (3) , крилни центар (4) и центар (5) .

Прекрша?и правила [ уреди | уреди извор ]

Лопта мора остати унутар терена; екипа ко?а послед?а додирне лопту пре него што она додирне граничну лини?у терена губи посед над лоптом. Играч ко?и се не кре?е, ве? сто?и у ?едно? позици?и с лоптом у рукама, може премештати само ?едну ногу, друга мора остати статична у противном се суде кораци , као и када започне крета?е начинивши корак подиза?ем обе ноге без удара?а лопте о подлогу. Лопта се саиграчу дода?е, или баца на кош, и са ?едном, и са две руке; може се котр?ати; што ?е све, тако?е, дефинисано строгим правилима. Лоптом се кре?е и дрибла (избегава?е противничке одбране) ?еним тапка?ем о подлогу иск?учиво ?едном руком (во?е?е) (Лопта се не сме водити нити ?оме дриблати са обема рукама, иначе се суди дупло во?е?е ). Рука играча не сме бити испод лопте док дрибла, иначе се суди ношена лопта . Екипа ко?а има посед лопте у нападачком делу терена не сме вратити лопту у одбрамбени део терена. Ни?е дозво?ено тапка?е затвореном шаком. Ако играч прекрши неко од ових правила док ?е ?егова екипа у нападу, екипа губи лопту; ако се екипа бранила, време за напад се понав?а од почетка.

Посто?е ограниче?а ко?а се односе на: време дозво?ено да лопта у поседу неке екипе пре?е из одбрамбеног у нападачки део терена (осам секунди); максимално дозво?ено време ко?е може про?и без додирива?а обруча лоптом у поседу екипе противничког коша (24 секунде); држа?е лопте без дрибла?а (во?е?а лопте) док ?е играч у поседу лопте (пет секунди), и задржава?е у рекету , месту испод коша (три секунде). Ова правила су уведена да натера?у екипе на напад.

Играч не сме ометати шут противничког играча додиру?у?и било ко?и део конструкци?е коша, нити сме дирати лопту ко?а ?е у силазно? пута?и након упу?еног шута противника према кошу. Тако?е играч не сме дирати лопту ко?а ?е на обручу (у NBA се не сме дирати ни лопта ко?а ?е вертикално изнад обруча). Ако неки играч ко?и брани сво? кош прекрши ово правило, кош се призна?е. Ако неки играч шутира према кошу, а ?егов саиграч прекрши неко од ових правила, напад се прекида, и лопта прелази у посед екипе ко?а се у том нападу бранила.

Лична грешка (фаул) [ уреди | уреди извор ]

Телесни контакт ко?и омета играча у игри ни?е дозво?ен. Покуша? да се противник заустави контактом тела ни?е дозво?ен и назива се прекрша? (фаул). Играчи на ко?има ?е прекрша? направ?ен или доби?а?у лопту да ?е убаце са стране, или шутира?у известан бро? пута, у зависности од тежине прекрша?а ( слободно баца?е ), слободна баца?а тако?е изводе играчи фаулирани приликом шута, или када ?е екипа ко?а ?е направила прекрша? искористила бонус . Играчу ко?и ?е начинио фаулове се доде?у?е лична грешка.

Играчу или тренеру ко?и се неспортски понаша, нпр. агресиван разговор и приговор суди?ским одлукама, или ако физички нападне суди?у или играча, може се доделити техничка грешка . Када се техничка грешка додели, противничко? екипи се доде?у?у два слободна баца?а и посед лопте, иако и ово правило варира изме?у такмиче?а.

Понов?ени инциденти могу резултовати иск?уче?ем . Прекрша? ко?и играч направи омета?ем игре и противника без намере омета?а игре лоптом, назива се намерни прекрша? и квалифику?е се као тежак прекрша?. Када до?е до намерног прекрша?а казна ?е тежа; суди?а сме и иск?учити кривца за прекрша? из игре.

Уколико екипа пре?е дозво?ених четири прекрша?а у периоду утакмице (четвртини или полувремену), противничко? екипи дозво?ено ?е изво?е?е ?едног или два слободна баца?а, зависно од правила такмиче?а, након свакога иду?ег прекрша?а. Играчу ко?и направи пет (ме?ународна кошарка) или шест прекрша?а (NBA), ук?учу?у?и техничке грешке, ни?е дозво?ен наставак утакмице, па се исти играч мора уда?ити са терена. Каже се да ?е играч иск?учен .

Неформална игра [ уреди | уреди извор ]

У неформално? кошарци практично и нема правила ко?а се пошту?у; ?едина обавеза ?е да неко од заинтересованих има лопту и да се на?е кош за игру. Овако су настале многе популарне игре, од ко?их ?е на?знача?ни?а "21", вари?анта кошарке ко?у игра?у до 21 постигнутог поена два тима са по три играча, баца?у?и на ?едан кош. Кодификаци?ом ове игре настао ?е баскет као друга званична вари?анта кошарке поред игре пет-на-пет. Остале популарне неформалне вари?анте ук?учу?у "?едан-на-?едан", "пут око света" итд.

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Званични са?т Кошаркашког савеза Срби?е
• ?Званични са?т ФИБА” .   Архивирано на са?ту Wayback Machine (4. новембар 1996)
• NBA лига