Боб
 |
| На?више
управно тело
| Ме?ународна федераци?а боба и скелета
(
франц.
Federation Internationale de Bobsleigh et de Tobogganing
)
|
|---|
| Надимци
| Бобслед, боб, кра?евска класа
|
|---|
| Први пут игран
| 1870-те
|
|---|
|
| Контакт
| Не
|
|---|
| Чланови тима
| По?единачно или тимови од 2 или 4
|
|---|
| Мешани пол
| Да, али обично у одво?еним такмиче?има
|
|---|
| Тип
| Зимски спорт, вож?а на хронометар
|
|---|
| Опрема
| Високотехнолошке санке, кацига
|
|---|
| место
| Стазе за боб
|
|---|
|
| Олимпи?ада
| од
1924
|
|---|
Боб
?е зимски
спорт
у ком се такмичари покушава?у у што кра?ем времену спустити по договорено? зале?ено? стази у специ?алним аеродинамичним санкама, ко?е се тако?е назива?у боб. Боб ?е стандардни спорт на
Зимским олимпи?ским играма
од
1924
. године.
[1]
Традиционални боб четворосед око
1910
. године у
Давосу
,
Шва?царска
Боб као спорт ?е први пут приказан у
Шва?царско?
, кра?ем
19. века
.
[2]
[3]
Прва такмиче?а су се одржавала на зале?еним путевима. У почетку су се такмичила 5-6 чланова посаде у ?едном бобу, да би касни?е биле прописане две дисциплине: боб четворосед и боб двосед.
1923
. године ?е основана
Ме?ународна боб федераци?а
или кра?е
ФИБТ
(скра?еница од
француског
назива
Federation Internationale de Bobsleigh et de Tobogganing
). Ве? на
Зимске олимпи?ске игре 1924.
уврштена ?е дисциплина боба четвороседа, а на
ЗОИ 1932.
и дисциплина двоседа, и то само за мушкарце. Те две дисциплине су биле у програму свих Игара од тада, осим на
ЗОИ 1960.
када ?е боб био привремено ван програма.
Жене су се у олимпи?ска такмиче?а
ук?училе у дисциплини двосед на
ЗОИ 2002.
.
Осим на Зимским олимпи?ским играма такмиче?а у бобу се одржава?у кроз Светска и Европска првенства, као и Светски куп. На?успешни?е наци?е у боб такмиче?има су
Шва?царска
,
Немачка
, и
Канада
, а добре представнике повремено има?у и
Итали?а
,
Руси?а
,
САД
и
Аустри?а
.
Боб може да постигне брзину од 150 km/h (93 mph), а светски рекорд ?е 201 km/h (125 mph).
[4]
Алтенберг стаза
, Немачка.
Модерне стазе су од
бетона
, обложене ледом. Од ?их се захтева да има?у на?ма?е ?едан прави део и ?едан лавиринт (три окрета у брзом низу без правог дела). У идеалном случа?у, модерна стаза треба да буде дуга 1.200 до 1.300 м (3.900-4.300 стопа) и да има на?ма?е петнаест кривина. Брзине могу да пре?у 120 km/h (75 mph), а неке кривине могу да подвргну посаду до чак 5
g
.
Неке стазе за боб се тако?е користе за такмиче?а у
санка?у
и скелету.
Неке стазе нуде туристима вож?у боб саоницама, ук?учу?у?и оне у
Сигулди
, Летони?а; Инсбрук-Иглс, Аустри?а;
Вистлер
,
Британска Колумби?а
, Канада;
Лилихамер
, Норвешка;
Кесана Париол
, Итали?а;
Ле?ке Пласид
, САД;
Солт Ле?к Сити
,
?ута
, САД; и
Ла Пла?
, Француска.
Тим САД на зиду,
Шона Робок
(пилот) и
Валери Флеминг
(кочнице) током сво?е сребрне вож?е
2006.
на
Кесана Париолу
, Итали?а.
Савремене санке комбину?у лаке метале, челичне клизаче и аеродинамично композитно тело. Такмичарске санке мора?у бити дугачке максимално 3,80 m (12,5 ft) (4 члана посаде) или 2,70 m (8,9 ft) дугачке (двочлана посаде). Клизачи на обе су постав?ене на ширини од 0,67 m (2,2 ft). Све док ни?е додато правило ограниче?а тежине 1952. године, посаде у бобу су биле веома тешке како би осигурале на?ве?у могу?у брзину. Данас ?е максимална тежина, ук?учу?у?и посаду, 630 kg (1.390 lb) (4-члана), 390 kg (860 lb) (2 мушкарца) или 340 kg (750 lb) (2-жене), ко?а се може дости?и преко додава?а металних тегова. Саме боб саонице су диза?ниране да буду што ?е могу?е лакше како би омогу?иле динамичко позиционира?е масе кроз окрете стазе за боб.
[5]
Иако ?е боб некада возило петоро или шесторо ?уди, посада ?е 1930-их сма?ена на две или четири особе. Четворочлану посаду чине пилот, кочничар и два гурача.
[6]
Спортисти се бира?у на основу ?ихове брзине и снаге, ко?и су неопходни да би се саонице гурнуле до такмичарске брзине на старту трке. Пилоти мора?у имати вештину, та?минг и фино?у да усмере санке дуж пута?е, или ?лини?е“, ко?а ?е произвести на?ве?у брзину.
У модерним боб саоницама, систем управ?а?а се састо?и од два метална прстена ко?и покре?у систем ременица ко?и се налази у пред?ем поклопцу ко?и окре?е пред?е клизаче. На пример, да би скренуо лево, пилот би повукао леви прстен. Потребна су само суптилна подешава?а управ?а?а за во?е?е саоница; при брзинама до 80 mph (130 km/h), било шта ве?е би резултирало удесом. Пилот управ?а на?ве?им делом, а кочничар заустав?а санке након што се пре?е ци?на лини?а повлаче?и ручицу кочнице санки.
Жене се такмиче у женском бобу (ко?и ?е увек за две жене), а мушкарци у конкуренци?и дво?ице и четвораца.
[7]
Од 25. септембра 2014. године потвр?ено ?е да су жене способне да се такмиче у било ком бобу са четири ?мушка лица“, било као део мешовитог или женског тима. Ме?утим, пошто су жене у просеку лакше од мушкараца (а самим тим и у непово?ном конкурентском положа?у у гравитационом спорту), и зато што ве?ина клизачких наци?а има ма?е жена ко?е могу да се такмиче од мушкараца, ова опци?а се ни?е показала популарном ме?у тимовима.
Боб за ?едну особу се зове ?монобоб”. Санке за самце су уведене у ме?ународно такмиче?е и за адаптивни боб (за спортисте ко?и могу да возе санке, али не и гура?у) и као омладински спорт (за мла?е спортисте ко?и ?ош нису развили способност гура?а тешких санки за две или четири особе). Након
Зимских олимпи?ских игара 2018,
Ме?ународни олимпи?ски комитет и IBSF су се договорили да женски монобоб дода?у као олимпи?ски спорт за
Зимске олимпи?ске игре 2022
, како би био ?еднак бро? женских и мушких такмиче?а у бобу.
Пре такмичарске сезоне 2020?21, монобобови су традиционално били конструисани на ?едноделно? шаси?и. Почевши од сезоне 2020?21, такмичари у тркама ко?е ?е одобрио IBSF мора?у да користе зглобне (дводелне) монобобове ко?е производи ?едини IBSF-ов произво?ач саоница,
iXent
. Санке мора?у бити тешке на?ма?е 162 kg (357 lb) без спортисте (али ук?учу?у?и опрему за мере?е времена и баластне тегове) и максимално 247 kg (545 lb) ук?учу?у?и спортисту; клизачи су исти као и за боб за две особе.
[8]
Ово подразумева максималну границу тежине спортисте од 85 kg (187 lb).
Боб четворосед у фази старта
Посто?е две дисциплине боба: четворосед и двосед. Док се мушкарци такмиче у обе дисциплине, жене се такмиче само у двоседу. За сваку дисциплину су строго прописане димензи?е боба:
- максимална дужина боба од 3,8 m (четворосед) односно 2,7 m (двосед)
- максимална маса ук?учу?у?и посаду 630 kg (четворосед) односно 390 kg (двосед) и 340 kg (женски двосед)
Да би постигли дозво?ену максималну тежину посада сме у боб додати одговара?у?и бро? металних тегова. Разлог ?е наравно та? што тежи боб постиже ве?у брзину спушта?у?и се стазом. Пре уво?е?а правила о максимално? тежини у бобу су у правилу наступали тежи такмичари.
Посада се састо?и од пилота, кочничара и у случа?у четвороседа ?ош два члана посаде. За успешан наступ потребна ?е снага и брзина посаде приликом иници?алног гура?а боба, и касни?е уметност пилота ко?и треба на стази прона?и оптималну пута?у и у што кра?ем времену про?и стазу пазе?и при томе да се не догоди преврта?е или излета?е из стазе. Кочничар заустав?а боб након проласка кроз ци?, док коче?е на само? стази ни?е дозво?ено.
Боб стаза ?е идеално дужине од 1.200 до 1.300
метара
, уз 15-так кривина. На ве?ини стаза се постижу брзине и до 130 km/h. Данас ?е у свету у погону свега 13 лиценцираних боб стаза:
Боб двосед
| Држава
|
Град
|
Дужина (m)
|
Пад (m)
|
Максимални
нагиб (%)
|
Бро? кривина
|
Аустри?а
|
Иглс
|
1.220
|
98,10
|
14
|
14
|
Канада
|
Калгари
|
1.475
|
121,2
|
15
|
14
|
Француска
|
La Plagne
|
1.507,5
|
124,5
|
14,5
|
19
|
Немачка
|
Алтенберг
|
1.413
|
122,22
|
15
|
17
|
| Кенигсе
|
1.250
|
117
|
?
|
12
|
| Винтерверг
|
1.325
|
110
|
14,5
|
14
|
Итали?а
|
Цесана
|
1.435
|
117
|
9,2
*
|
19
|
| Кортина д'Ампецо
|
1.350
|
120,45
|
16
|
11
|
?апан
|
Нагано
|
1.762,3
|
112,5
|
15
|
13
|
Норвешка
|
Лилехамер
|
1.365
|
114,3
|
15
|
16
|
Шва?царска
|
Санкт Мориц
|
1.722
|
129
|
15
|
13
|
С?еди?ене Америчке Државе
|
Ле?к Плесид
|
1.455
|
107
|
?
|
20
|
| Солт Ле?к Сити
|
1.340
|
103,9
|
?
|
15
|
- *
Просечни нагиб
Табела олимпи?ских меда?а
[
уреди
|
уреди извор
]
Укупни олимпи?ски ранг (2010)
[
уреди
|
уреди извор
]