Два?т Д. А?зенхауер
Званични председнички портрет, 29. ма? 1959.
Пуно име	Два?т Де?вид А?зенхауер
Надимак	А?к
Датум ро?е?а	( 1890-10-14 ) 14. октобар 1890.
Место ро?е?а	Денисон , Тексас ,  САД
Датум смрти	28. март 1969. ( 1969-03-28 )  ( 78 год. ) [1]
Место смрти	Вашингтон ,  САД
Држав?анство	америчко
Супружник	Ме?ми А?зенхауер   ( в.  1916 ?  ?егова смрт 1969)
Деца	2
Политичка кари?ера
Политичка странка	Републиканска странка (1952?1969)
Чин	генерал арми?е ( пешади?а )
Мандати 34. председник САД 20. ?ануар 1953 ? 20. ?ануар 1961. Избори Председнички избори 1952. Реизбор(и) Председнички избори 1956. Потпредседник Ричард Никсон Претходник Хари Труман Наследник ?он Ф. Кенеди
Потпис
Во?на кари?ера
Образова?е	Во?на академи?а САД
Служба	САД 1915?1953 1961?1969 [2]
Во?ска	Арми?а С?еди?ених Држава
Род	пешади?а
Чин	генерал арми?е
Учеш?е у ратовима	Панчо Ви?а Експедици?а Први светски рат Други светски рат : Операци?а Бак?а Савезничка инвази?а Сицили?е Операци?а Оверлорд Арденска битка

Два?т Де?вид ?А?к“ А?зенхауер ( енгл. Dwight David "Ike" Eisenhower ; Денисон , 14. октобар 1890 ? Вашингтон , 28. март 1969 ) ?е био амерички во?сково?а и политичар, на?познати?и по успешном командова?у савезничким снагама у Западно? Европи за време Другог светског рата , исто као и по томе што ?е служио као 34. председник САД .

Дети?ство, младост и кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Два?т Де?вид А?зенхауер ?е ро?ен у тексашком граду Денисону, у породици ко?а потиче од немачких досе?еника у Америку. Када ?е имао шест година, родите?и су му постали чланови Друштва Куле Стражаре, ко?е ?е касни?е постати познати?е под именом ?еховини св?едоци .

А?зенхауера ?е од вере више занимао спорт, па ?е на теме?у добрих спортских резултата у сред?о? школи стекао потребне препоруке за упис на Во?ну академи?у у Вест Поинту године 1911 . А?зенхауер ?е дипломирао године 1915 . те с?еде?их неколико година провео по гарнизонима у Тексасу и ?ор?и?и . Године 1916, се оженио Ме?ми Женев Дауд ко?а ?е му родити два сина.

Када ?е избио Први светски рат , А?зенхауер ?е привремено унапре?ен у чин потпуковника како би од 1918 . могао водити новоформирани Тенковски корпус САД. Та ?е ?единица у Пенсилвани?и обучавала тенковске посаде при?е одласка на фронт у Француско?. А?зенхауер ?е био одушев?ен новим оруж?ем, али га сам ни?е стигао применити у пракси, ?ер се рат у ме?увремену завршио.

А?зенхауер ?е вра?ен у чин капетана те ?е служио у гарнизонима у Мериленду , а касни?е и у Зони Панамског канала , где ?е био помо?ник тамош?ег команданта, генерала Фокса Конера. Под Конеровим утица?ем А?зенхауер ?е постао следбеник иде?а Карла фон Клаузевица, а касни?е ?е поха?ао и Генералштабну школу у Форт Ливенворту .

Двадесетих и тридесетих година америчка во?ска ?е била мала, слабо пла?ена и занемаривана од изолационистички расположених политичара и ?авности. У то ?е доба А?зенхауер углавном радио као помо?ник разних министара и генерала. На тим ?е положа?има стекао углед као способан администратор и штапски официр. Године 1933, ?е именован за помо?ника начелника генералштаба Дагласа Макартура , а ?ега ?е 1935. следио на Филипине где ?е служио као во?ни сав?етник тамош?е владе.

А?зенхауер ?е 1936 . унапре?ен у ма?ора, а године 1939 , по повратку у САД, и у потпуковника. У септембру 1941 . ?е унапри?е?ен у чин бригадног генерала и именован начелником штаба Тре?е арми?е у Тексасу.

Ратна кари?ера [ уреди | уреди извор ]

Након ?апанског напада на Перл Харбор и уласка САД у Други св?етски рат , А?зенхауер ?е у децембру 1941 . доведен у Вашингтон како би у Генералштабу планирао ратне операци?е против ?апана и Немачке . Тамо ?е оставио снажан утисак на начелника Генералштаба ?ор?а Маршала , ко?и га ?е препоручио за на?више командне положа?е упркос недостатку било каквог ратног искуства.

У ?уну 1942 . А?зенхауер ?е именован за команданта свих америчких снага у Европи те ?е допутовао у Лондон , где ?е му бити штаб.

Када ?е донесена одлука да се савезничке снаге искрца?у у с?еверозападно? Африци , А?зенхауер ?е именован врховним командантом свих савезничких снага на том ратишту. Након успеха операци?е Бак?а , А?зенхауер ?е у фебруару 1943 . под сво?у команду преузео и британску Осму арми?у генерала Монтгомери?а и руководио операци?ама за униште?е сила Осовине у Тунису . Након тога ?е под ?еговим во?ством извршено искрцава?е на Сицили?у , а потом и на итали?анско копно.

У децембру 1943. ?е А?зенхауер именован за команданта свих савезничких снага у Европи те се следе?их неколико месеци посветио коначном планира?у и припремама за норманди?ски десант - ?едну од на?сложени?их ратних операци?а у истори?и. Управо ?е он донео одлуку да се десант изврши 6. ?уна 1944 . Након успешног искрцава?а савезничких снага у Француско?, руководио ?е операци?ама ко?има су немачке снаге истеране из западне Европе те коначно приси?ене на капитулаци?у 8. ма?а 1945.

А?зенхауер никада ни?е имао прилике да се искаже као нарочито храбар, а ве?ина држи да ни?е био ни нарочито надахнут во?ни командант. Ме?утим, уживао ?е велику популарност ме?у сво?им потчи?енима, а показао ?е - за природу свог посла далеко важни?е - дипломатске способности, на основу ко?их су огромне во?не снаге под ?еговом командом изво?евале победу упркос уплита?у често супротстав?ених политичара као што су Черчил и Де Гол , односно нездравом супарништву потчи?ених генерала Монтгомери?а, Омара Бредли?а и ?ор?а Патона .

Послератна кари?ера [ уреди | уреди извор ]

А?зенхауер ?е након завршетка непри?ате?става именован за команданта америчких окупационих снага у Немачко?, те ?е био de facto ?едина власт у америчко? окупационо? зони са седиштем у Франкфурту . Када су америчке снаге откриле посто?а?е и праву сврху нацистичких концентрационих логора, А?зенхауер ?е, згрожен тим откри?ем, наредио да се у ?их доведу филмске камере и документу?у трагови ратних злочина. А?зенхауеру због тога тако?е припису?у недостатак бриге о немачким ратним зароб?еницима, од ко?их велики бро? ?их умро од глади и болести.

Године 1945, А?зенхауер се вратио у САД како би постао начелник генералштаба САД . На том ?е м?есту остао до 1948 , а након што ?е основан НАТО пакт, А?зенхауер ?е у децембру 1950 . постао командант НАТО снага.

У то ?е доба А?зенхауер служио и као госту?у?и предавач на Универзитету Колумби?а у ?у?орку, и написао к?игу Крсташки поход у Европи ( Crusade in Europe ), ко?а се сматра ?едним од на?бо?их во?них мемоара у истори?и.

Као ратног херо?а и ?едног од на?популарни?их личности свог доба, А?зенхауера су почели обилазити представници Демократске и Републиканске странке како би га наговорили да се кандиду?е за предс?едника САД. Иако ?е А?зенхауер ценио председника Рузвелта и ?егов ?у дил , исто као и ?еговог наследника Трумана, држао ?е како су САД током двадесет година демократске администраци?е превише скренуле улево, односно како се мора успоставити равнотежа избором републиканског предс?едника. Због тога ?е пред изборе 1952 . године поднео оставку на во?не дужности и ?авно подржао републиканце.

Либерална фракци?а републиканаца ?е, пак, била уплашена да би ?ихова странка могла оти?и превише удесно уколико председнички кандидат постане утица?ни конзервативни сенатор Роберт А. Тафт . А?зенхауеру ?е, пак, код Тафта сметао ?егов изолационизам . Зато ?е спремно прихватио понуду либералних републиканаца да се на ?ихово? листи кандиду?е за председничку номинаци?у. На кра?у ?е с Тафтом постигнут компромис, према коме ?е А?зенхауер добио номинаци?у и мандат да након евентуалне победе настави водити активну политику САД у свету, док се у унутраш?им пита?има морао управ?ати по конзервативним начелима.

Демократе, деморалисани одлуком Хари?а Трумана да се не кандиду?е, као и низом корупци?ских скандала, су за кандидата номиновали Адле?а Стивенсона , либералног гувернера државе Илиноис. Током кампа?е ко?ом су доминирали Хладни рат , незавршени сукоб у Коре?и и антикомунистичка хистери?а сенатора Макарти?а , А?зенхауер ?е вешто користио како сво?у огромну популарност тако и нови облик масовне комуникаци?е, телевизи?у . ?едина ствар ко?а ?е могла нашкодити А?зенхауеру била ?е контроверза везана за ?еговог потпредседничког кандидата Ричарда Никсона . Ме?утим, Никсон се вешто из ?е извукао, те ?е А?зенхауер глатко извукао ?едну од на?увер?иви?их победа у истори?и америчких председничких избора.

Председник А?зенхауер [ уреди | уреди извор ]

А?зенхауер ?е сво? мандат започео у складу са сликом гор?ивог антикомуниста, створеним у изборно? кампа?и. За државног секретара ?е именовао ?она Фостера Далеса , ?астреба и творца доктрине према ко?о? САД не само да су имале дужност свим средствима зауставити шире?е комунизма по сви?ету, него обарати ве? посто?е?е комунистичке државе.

Ме?утим, иако ?е А?зенхауер декларативно подржавао ову радикалну реторику, у пракси ?е, пре свега мотивисан сво?им ратним искуствима, био несклон потезима ко?и би могли ескалирати у отворени оружани сукоб. Године 1953. ?е, користе?и смрт Ста?ина , договорио примир?е ко?им ?е завршен Коре?ски рат .

Уместо обара?а и супротстав?а?а комунизму путем оружане силе, А?зенхауер ?е преферирао дипломати?у, као и та?не операци?е ЦИА . Тако су САД, по узору на НАТО, створиле Багдадски пакт , СЕАТО , АНЗУС , а у оквиру тог система ?е кра?е ври?еме била и Титова ?угослави?а као чланица новог Балканског пакта .

Политика кориш?е?а ЦИА ?е тако?е имала успеха - 1953 . ?е пучем у ?ено? организаци?и срушен ирански националистички преми?ер Мохамед Мосадик и инсталиран проамерички расположени шах Мохамад Реза Пахлави . Годину дана касни?е у Гватемали ?е ЦИА успешно срушила левичарски режим председника Хакоба Арбенза .

Исте ?е године након пораза Француза у бици код Диен Биен Фуа америчка дипломати?а спречила да Ви?етнам постане независна држава под доминаци?ом Хо Ши Мина . Уместо тога ?е држава поде?ена, а ?ужни део, познат као Република Ви?етнам , постао ?е верни амерички савезник.

А?зенхауер се ни?е толико занимао за унутраш?у политику, иако се на почетку мандата дискретно супротставио сенатору Мекарти?у и из сенке оркестрирао кра? ?егове политичке кари?ере, држе?и га опаснош?у за америчку демократи?у и углед у свету.

Године 1954, А?зенхауер ?е, инспирисан ауто-путевима ко?е ?е био видео у Немачко?, успео спровести законе ко?има ?е у САД за неколико година сагра?ен први свеобухватни систем ауто-путева .

У ?есен 1956 . године, док се А?зенхауер опорав?ао од срчаног удара и по други пут натицао за председника, ?една за другом су избиле суецка криза те антикомунистичка побуна у Ма?арско? . А?зенхауер ?е у оба случа?а насто?ао смирити тензи?е - Британце и Французе ?е економским притиском натерао да се повуку из Суеца, а ма?арским побу?еницима одбио пружити помо? након сов?етске при?ет?е нуклеарном одмаздом.

Исте ?е године А?зенхауер на изборима за председника поновно потукао Стивенсона са импресивном ве?ином гласова. ?егов други мандат ?е био обележен насто?а?има да се смири Хладни рат, или барем створе механизми ко?има би се тра?но спри?ечила ?егова ескалаци?а у отворени оружани сукоб. Са Сов?етским Савезом су во?ени преговори о разоружа?у, а сов?етски во?а Никита Хрушчов ?е на А?зенхауеров позив 1959 . године пос?етио САД. Узвратни А?зенхауеров посет Москви ?е, ме?утим, отказан због афере са шпи?унским авионом U-2 .

Хладни рат ?е, упркос А?зенхауеровим напорима, ескалирао. Сов?етско лансира?е Спут?ика 1957 . ?е протумачено као сов?етска прет?а, али и као повод да се следе?е године осну?е НАСА и започне свемирска трка изме?у две суперсиле. Године 1959. ?е на Куби револуци?ом на власт дошао Фидел Кастро и тако у непосредном суседству Америке створио режим близак Сов?етском Савезу.

На унутраш?ем плану ?е други А?зенхауер мандат био обележен друштвеним немирима ко?е ?е изазвао покрет за гра?анска права црнаца. Иако А?зенхауер та? покрет ни?е подржавао, ни?е му се ни супротстав?ао. Када су се власти ?уж?ачких држава покушале одупрети пресудама Врховног суда ко?има ?е укинута расна сегрегаци?а у школама, А?зенхауер ?е на ?их 1957. године послао во?ску како би се неометано одржавала настава.

Пре него што ?е А?зенхауер постао председник, донесене су одредбе Устава ко?им ?е ?едно? особи дозво?ено служити само два председничка мандата. Зато ?е А?зенхауер 1960 . године био приси?ен припремати се за одлазак из Беле ку?е, односно на изборима подржати свог потпредседника Никсона.

Након што ?е за председника изабран Кенеди, А?зенхауер се почетком 1961 . пос?ед?и пут из Би?еле ку?е обратио наци?и, при чему ?е остала упам?ена ?егова тврд?а како САД прети во?но-индустри?ски комплекс .

А?зенхауерово насле?е [ уреди | уреди извор ]

Након одласка из Би?еле ку?е А?зенхауер се са супругом повукао на фарму у близини Гетисбурга . Ни?е се у потпуности одрекао политике, те ?е године 1964 . учествовао на републиканско? изборно? конвенци?и.

Умро ?е у болници Волтер Рид након дуге и тешке болести у 78-о? години живота.

А?зенхауер ?е у то доба, и неколико децени?а након смрти имао репутаци?у лошег или, у на?бо?ем случа?у, осред?ег председника. Данас су амерички историчари, пак, далеко склони?и А?зенхауера проглашавати далеко бо?им председником од многих сво?их претходника и наследника.

А?зенхауерова администраци?а ?е била углавном лишена скандала, а сам А?зенхауер се показао као одговоран државник, неоптере?ен страначким препуцава?ем, те успешан државник ко?и ?е у на?ос?ет?иви?ем тренутку очувао светски мир. У самим САД су А?зенхауерове године, упркос кра?им рецеси?ама, остале упам?ене као доба великог економског бума и незапам?еног просперитета ко?и ?е широким масама омогу?ио да ужива?у у дотада незамисливим благодатима потрошачког друштва.

Многи сматра?у да ?е управо то разлог А?зенхауерове потце?ености, ?ер су перцепци?у о ?ему створили ?бе?би бумери“, прва генераци?а одрасла у таквом друштву и несвесна свега онога што му ?е претходило. А?зенхауер ?е тако?е био засе?ен култом ко?и ?е створен око ?еговог младог наследника ?она Кенеди?а .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Прва инаугураци?а председника Два?та Д. А?зенхауера
• Друга инаугураци?а председника Два?та Д. А?зенхауера

Референце [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]