Демократска странка
(
енгл.
Democratic Party
или кратко
Democrats
? демократе) ?есте ?една од две главне савремене политичке странке у
С?еди?еним Америчким Државама
, за?едно са сво?им главним и истори?ским ривалом,
Републиканском странком
. Прате?и сво?е насле?е од
Томаса ?еферсона
и Демократско-Републиканске странке
?е?мса Медисона
, модерну Демократску странку основале су 1828. године присталице
Ендруа ?ексона
, чине?и ?е на?стари?ом активном политичком странком на свету.
Данаш?а филозофи?а
модерног либерализма
Демократске странке меша по?мове
гра?анске слободе
и соци?алне ?еднакости са подршком
мешовито? економи?и
. У Конгресу, странка ?е
велико-шаторског
опреде?е?а са утица?ним
центристичким
,
прогресивним
,
левичарским
и
конзервативним
крилима. Реформа корпоративног управ?а?а,
заштита животне средине
, подршка организованом раду, прошире?е соци?алних програма, приступачна школарина, универзална здравствена заштита, ?еднаке могу?ности и заштита потрошача чине срж економске агенде странке. Што се тиче соци?алних пита?а, залаже се за реформу финансира?а кампа?а,
ЛГБТ права
, кривичну правду и реформу имиграци?е, строже законе о оруж?у,
права на побача?
, и
легализаци?у марихуане
.
Петнаест демократа ?е обав?ало дужност
председника С?еди?ених Држава
. Први ?е био Ендру ?ексон, ко?и ?е био седми председник државе (1829?1837), а тренутни председник
?о Ба?ден
?е 2021. године постао председник државе. Почетком 2021. године странка има ве?ину у
Представничком дому
,
градоначелници
ве?ине ве?их градова, 23 гувернера државе, 18 законодавних тела држава и 15 трифекта државне владе. Три од девет суди?а Врховног суда САД именовали су председници демократа. Незванична маскота странке ?е
магарац
, иако странка, за разлику од
слона
код Републиканске странке, никад ни?е званично усво?ила ова? симбол.
[1]
Страначка бо?а ?е плава. На?важни?и орган странке ?е
Национални демократски комитет
(
Democratic National Committee
) ко?и у?едно и организу?е демократске националне конвенци?е.
Оснива?е Демократске странке сеже у време настанка Коалици?е у Конгресу и
Томаса ?еферсона
1792
. године, ко?и ?е тиме желео да потисне политику тадаш?ег америчког министра за финанси?е. Током
19. века
, као противници тада влада?у?е Републиканске странке, федералисти, како су се тада звале демократе око
Александера Хамилтона
, нису били знача?но активни. Реформу странке наставио ?е
Ендру ?ексон
ко?и ?е од
1829
. до
1837
. био 7.
председник САД
, те се и данас он, после ?еферсона, сматра оснивачем Демократске странке. За?едно са тадаш?им сенатором државе
?у?орк
,
Мартином ван Б?уреном
, ?ексон ?е теме?но реформисао странку у периоду од
1828
. до
1830
, ко?а ?е у то време доминирала политиком зем?е. ?ихово делова?е ?е ишло иде?ом интереса
?едноставних ?уди
, нарочито према усе?еницима и сиромашним сло?евима становништва, пошто ?е у то време дошло до великог усе?ава?а у САД. Борили су се против
ропства
, залагали су се за равномерно насе?ава?е велике територи?е ко?а ?е из дана у дан расла ка западу.
Демократска странка данас
[
уреди
|
уреди извор
]
Данас су
демократе
у
Конгресу
у ве?ини
прогресивци
и
центристи
те у знатно ма?о?, занемариво? мери
конзервативци
. Странком доминира политичка филозофи?а
соци?алног либерализма
са америчким посебностима, ко?а заговара соци?алну одговорност. Странка се залаже за умерену интервенци?у државе у тржишну привреду, те пове?а?е регулаци?е тржишта. Програми, као што су подршка
синдикатима
, приступачне школарине, универзална здравствена заштита и ?еднаке шансе за све, заштита потрошача и
заштита животне средине
, чине суштину економске политике странке. Демократска странка се удружила с ма?им регионалним странкама широм
САД
, као што су Фармерско-лабуристичка странка у
Минесоти
и Нестраначка лига у
Северно? Дакоти
.
У
2004
. години, била ?е на?ве?а америчка странка са 42,6% од укупно 169 милиона регистрованих бирача ко?и су се из?аш?авали као симпатизери или чланови странке.
[2]
Расне, етничке, верске, сексуалне и друге ма?инске за?еднице у
САД
као што су
Афроамериканци
,
Хиспаноамериканци и Латиноамериканци
,
Амерички староседеоци
, ази?атски Американци, амерички ?евре?и, амерички муслимани, секуларни Американци,
ЛГБТ за?едница
и друге ма?ине су главне групе ко?е обично гласа?у за Демократску странку на изборима.
[3]
- Прошире?е програма соци?алне заштите.
- Пове?а?е пореза на капиталну добит и пореза на дивиденду на изнад 28%.
- Сма?е?е пореза за припаднике ниже и сред?е класе, те мала предузе?а.
- Промена правила опорезива?а како би се зауставио одлив радне снаге.
- Пове?а?е савезне минималне плате.
- Модернизаци?а и прошире?е приступа ?авном образова?у и осигурава?е универзалног предшколског образова?а.
- Уво?е?е система универзалне здравствене заштите.
- Пове?а?е улага?а у разво? инфраструктуре.
- Пове?а?е улага?а у научно-технолошка истражива?а и разво?.
- Прошире?е кориште?а обнов?ивих извора енерги?е и сма?е?е употребе фосилних горива.
- Уво?е?е пореза на уг?еник.
- Реформиса?е система студентских за?мова и омогу?ава?е рефинансира?а истих.
- Осигурава?е ?еднаке плате за ?еднак рад без обзира на пол, расу или националност.
- Задржава?е неутралности Интернета.
- Спрово?е?е реформе финансира?а изборних кампа?а, те свеобухватне изборне реформе.
- Задржава?е права гласа и ?едноставан приступ гласа?у.
- Легализаци?а истополних бракова и партнерстава.
- Омогу?ава?е приступа абортусу и женско? репродуктивно? здравствено? заштити.
- Реформа система имиграци?е и лакше доби?а?е америчког држав?анства.
- Строжа контрола оруж?а.
- Побо?шава?е закона о приватности и ограничава?е надзора власти.
- Против?е?е окрутном казни, ук?учу?у?и смртну.
Демократски председници САД
[
уреди
|
уреди извор
]
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|