Ендру ?ексон

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Ендру ?ексон
Лични подаци
Датум ро?е?а ( 1767-03-15 ) 15. март 1767.
Место ро?е?а Ваксхов , Северна Каролина ,
Датум смрти 8. ?ун 1845. ( 1845-06-08 )  ( 78 год. )
Место смрти Нешвил , Тенеси , САД
Породица
Супружник Ре?чел Донелсон Робардс ?ексон
Политичка кари?ера
Политичка
странка
Демократска странка САД
4. март 1829 ? 4. март 1837.
Претходник ?он Квинси Адамс
Наследник Мартин ван Б?урен

Потпис

Ендру ?ексон ( енгл. Andrew Jackson ; Ваксхов , 15. март 1767 ? Нешвил , 8. ?ун 1845 ) ?е био амерички во?сково?а, политичар и државник, [1] [2] познат по томе што ?е био 7. председник САД и оснивач данаш?е Демократске странке .

Биографи?а [ уреди | уреди извор ]

?ексон ?е ро?ен у породици сиромашних шкотско - ирских досе?еника у месту ко?е се данас налази на граници изме?у ?ужне Каролине и Северне Каролине . [3] [4] Као тринаестогодиш?ак се прик?учио Континентално? во?сци за време Америчког рата за независност где ?е служио као курир. Претрпео ?е тешка злостав?а?а у зароб?еништву од стране британске во?ске и добио ожи?ке ко?е ?е носити до кра?а живота. Брат, ко?и ?е био зароб?ен са ?ексоном, као и остатак ?ихове породице, су умрли од глади, болести и других последица рата. Због свега тога ?е ?ексон развио тра?ну мрж?у према свему што ?е британско, као и презир према америчко? аристократи?и ко?а ?е живела у великим градовима на атлатнско? обали, а ко?у ?е држао превише ?поквареном“ британском културом.

Године 1787 . ?ексон се преселио у Тенеси , гранично подруч?е ко?е ?е убрзо постати нова држава САД . Иако се од образова?а могао похвалити ?едино чита?ем неколико правних к?ига, постао ?е успешан и угледан адвокат, захва?у?у?и чему ?е изабран за првог заступника Тенеси?а у Конгресу, а касни?е и за првог сенатора .

Ту ?е кари?еру напустио како би постао суди?а Врховног суда у Тенеси?у , али и пуковник у државно? милици?и. Када ?е 1812 . године избио рат изме?у САД и Велике Британи?е , америчке регуларне снаге су биле превише запослене да би се успешно супротставиле инди?анским племенима на западно? граници. У ?едном од тих племена избио ?е гра?ански рат изме?у пробританске и проамеричке фракци?е ко?и ?е прерастао у сукоб са америчким досе?еницима. ?ексон ?е именован за заповедника милици?ских снага ко?е су морале да реше та? проблем у кампа?и касни?е познато? као Крик рат . ?ексон се посказао као вешт во?сково?а, завевши чврсту дисциплину у редове милици?е, и изво?евавши велику победу код Horseshoe Bend -а, чи?а ?е последица била да ?е племе Крики целу данаш?у Алабаму препустило САД.

?ош ве?у славу ?ексону ?е донела блистава победа над британским експедиционим корпусом код ?у Орлеанса 1815 . године, у ко?о? ?е имао велику помо? гусара Жана Лафита. С обзиром на претходно склоп?ени споразум у Генту потпуно безнача?на у во?ном, политичком и сваком другом погледу, та победа ?е допринела да се у буду?им америчким у?беницима истори?е англо-амерички рат третира као победа САД.

Две године касни?е ?ексон, сада генерал, доби?а задатак да осигура ?ужну границу ?ор?и?е од упада Семинола Инди?анаца, односно да спречи да Флорида , ко?а ?е тада била под шпанском управом, постане уточиште за робове. ?ексон ?е, гоне?и Семиноле , прешао шпанску границу, свргнуо тамош?ег гувернера и увео америчку окупаци?ску власт. Ослаб?ена Шпани?а ни?е имала избора него да призна статус кво и посебним уговором преда Флориду САД. ?ексон ?е постао први гувернер Флориде као америчке територи?е.

Године 1824 . ?ексон се кандидовао за председника САД , али га ?е тада победио ?он Квинси Адамс . Ти су избори означили коначни распад дотада влада?у?е Демократско-републиканске странке . ?ексон ?е постао во?а фракци?е незадово?них чланова ко?а ?е касни?е прерасти у Демократску странку.

Године 1828 . ?ексон ?е, као први демократски кандидат у истори?и, водио изузетно оштру кампа?у, вешто користе?и чи?еницу да ве?ину кандидата гласа?у бирачи, а не државне скупштине, као и све ве?и удео граничних западних држава ме?у становништвом и кандидатским колеги?умом . Као популиста , користио ?е сво?е скромно порекло и тврдио да представници ?источне“ аристократи?е не могу да брину о интересима народа. Последица ?е била увер?ива победа.

Ендру ?ексон 1844.

Одмах по доласку на власт, ?ексон ?е отпустио све федералне службенике заменивши их сво?им присталицама чиме ?е установио тзв. систем плена ко?и ?е бити теме? америчке кадровске политике у 19. веку. ?ексон се истакао и у свом оштром отпору и успешном укида?у федералне средиш?е банке, ко?у ?е сматрао ору?ем ?источ?ачке“ финанси?ске аристократи?е. Године 1830 . ?ексон ?е био ?едан од к?учних заговорника Закона о пресе?е?у Инди?анаца ко?им су Чероки и друга инди?анска племена насилно расе?ена на другу страну реке Мисисипи како би се створило што више слободне зем?е за беле досе?енике.

Гроб Ендруа ?ексона

Године 1832 . се ?ексон, иако ?уж?ак и присталица слабе федералне владе, супротставио насто?а?има ?ужне Каролине да укине федералне царине у тзв. нулификаци?ско? кризи . Исте године ?е на председничким изборима поразио представника Виговске странке Хенри?а Кле?а .

Након истека другог мандата, ?ексон се повукао на сво?е има?е Хермите? у Нешвилу , али ?е остао активан у политици као заговорник ?единства америчке наци?е и противник сецеси?е ?ужних држава.

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Brands 2005 , стр. 473.
  2. ^ Meacham 2008 , стр. 219.
  3. ^ Brands 2005 , стр. 11?15.
  4. ^ ?Andrew Jackson Cottage and US Rangers Centre” . Northern Ireland Tourist Board. Архивирано из оригинала 25. 10. 2007. г . Приступ?ено 11. 4. 2017 .  

Литература [ уреди | уреди извор ]

Биографи?е [ уреди | уреди извор ]

Специ?ализоване студи?е [ уреди | уреди извор ]

Историографи?а [ уреди | уреди извор ]

Примарни извори [ уреди | уреди извор ]

  • Jackson, Andrew (1926?1935). Bassett, John Spencer; Jameson, J. Franklin, ур. The Correspondence of Andrew Jackson . 5 . Washington, D.C.: Carnegie Institute of Washington. OCLC   970877018 .   7 volumes total.
  • Jackson, Andrew (1926?1935). Smith, Sam B.; Owlsey, Harriet Chappell; Feller, Dan; Moser, Harold D., ур. The Correspondence of Andrew Jackson . Knoxville, TN: University of Tennessee Press. OCLC   5029597 .   (9 vols. 1980 to date)
  • Richardson, James D., ур. (1897). Compilation of the Messages and Papers of the Presidents . Washington, D.C.: Bureau of National Literature and Art. OCLC   980191506 .   Reprints his major messages and reports.
  • Library of Congress. "Andrew Jackson Papers", a digital archive that provides direct access to the manuscript images of many of the Jackson documents. online

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]