Вили?ам Алисон "Бил" Андерс
(
енгл.
William Alison "Bill" Anders
;
Хонгконг
,
17. октобар
1933
) бивши ?е
амерички
пилот
,
електро
и нуклеарни
инже?ер
,
астронаут
,
амбасадор
. Изабран ?е за астронаута
1963
. године.
Ро?ен у Хонгконгу од оца
поморског
официра Артура Ф. Андерса (1903?2000) и ма?ке М?уриел (ро?ене Адамс; 1911?1990), одрастао ?е у Америци. По завршетку Академи?е ступа у
Америчко ратно ваздухопловство
. Након завршене летачке обуке, летео ?е у као борбени пилот у ескадрилама у
Калифорни?и
и на
Исланду
, где ?е пресретао
сов?етске
бомбардере ко?и су у доба
Хладног рата
угрожавали америчке ваздушне одбрамбене границе. Желео ?е да се обучава за пробног пилота, али му то ни?е пошло за руком. Ипак, прим?ен ?е у НАСА на сво? 30. ро?ендан, у оквиру селекци?е за ко?у услов зва?а пробног пилота ни?е био потребан.
[1]
Годину дана уочи селекци?е завршио ?е мастер студи?е из нуклеарне технике, области у ко?у ?е био доста ук?учен, нарочито након напушта?а НАСА.
У
свемир
?е летео ?едном, као пилот лунарног модула на миси?и
Аполо 8
. Он, командант
Френк Борман
и пилот командног модула
?им Лавел
постали су први ?уди ко?и су путовали на
Месец
, и тро?ица од 24 човека ко?и су извели овакав подухват. Андерсу се припису?е истори?ска фотографи?а
Излазак Зем?е
, ко?у ?е усликао на
Бад?е вече
1968
. Андерс ?е био члан резервних посада за летове
?емини?а 11
и
Апола 11
. Бил Андерс ?е сво?е повлаче?е из НАСА об?авио уочи миси?е Аполо 11, и то му ?е било послед?е задуже?е у астронаутском корпусу. Ме?утим, пону?ено му ?е место пилота командног модула на миси?и
Аполо 13
, што би га сврстало у ред оних ко?и би на
Аполу 19
слетели на Месец, али ?е Андерс правилно проценио да програм не?е толико тра?ати и кари?еру усмерио у другом правцу.
[2]
[3]
Током кари?ере ?е забележио преко 8.000 часова лета. Провео ?е 6 дана у свемиру.
По завршетку сред?е школе
1951
. године, уписао ?е студи?е
електротехнике
на Морнаричко? академи?и САД у
Анаполису
. Дипломирао ?е
1955
. године. Магистрирао ?е из области нуклеарне технике, на Технолошком институту Америчког ратног ваздухопловства
1962
. Завршио ?е курс
мена?мента
на Пословно? школи
Харварда
,
1979
. године.
Из Ваздухопловства се пензионисао у чину
генерал-ма?ора
у резерви
1988
. године.
НАСА
-у ?е напустио
1969
. и радио за Владу САД, годину дана ?е био амерички амбасадор у
Норвешко?
, а послед?у децени?у радног века, до
1994
. године, проводи у приватном сектору на одговорним позици?ама. Члан ?е неколико ку?а славних и носилац бро?них друштвених призна?а, цивилних и во?них одликова?а.
[4]
У младости ?е био члан Младих изви?ача САД и имао ?е други по реду чин,
Life Scout
.
[5]
Оже?ен ?е и има шесторо деце.
-
Вили?ам Андерс у симулаци?и
бестежинског ста?а
у авиону KC-135, 1966. године
-
Вили?ам Андерс у скафандеру Апола 8, 1968. године
-
Посада Апола 8, слева надесно: Борман, Андерс, Лавел, 1968. године
-
Вили?ам Андерс у загр?а?у са ?едним од техничара пред лет Апола 8, 1968. године
-
Истори?ска фотографи?а Вили?ама Андерса, 1968. године
-
Скафандер Вили?ама Андерса са истори?ског лета Аполо 8
-
Вили?ам Андерс (десно) се руку?е са
Баз Олдрином
уочи лета
Аполо 11
, 1969. године
-
Вили?ам Андерс као амбасадор САД у Норвешко?, 1976. године
-
Борман, Лавел и Андерс (слева надесно) на 40-годиш?ицу Апола 8, 2008. године
-
Вили?ам Андерс на Исланду, 2013. године
|
---|
1927?1950
| |
---|
1951?1975
| |
---|
1976?2000
| |
---|
2001?
0000
| |
---|
|
|
---|
Ме?ународне
| |
---|
Државне
| |
---|
Уметничке
| |
---|
Остале
| |
---|