Вили?ам Андерс

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
Вили?ам Андерс
Андерс као астронаут НАСА
Лични подаци
Пуно име Вили?ам Алисон Андерс
Датум ро?е?а ( 1933-10-17 ) 17. октобар 1933. ( 90 год. )
Место ро?е?а Хонгконг ,
Држав?анство САД
Националност Американац
Образова?е АМА (BS, 1955)
ТИАРВ (MS, 1962)
Занима?е астронаут
пилот
електроинже?ер
нуклеарни инже?ер
амбасадор
Кари?ера
Тип Астронаут НАСА
Статус пензионисан
Чин Генерал-ма?ор у резерви ( АРВ )
Време у свемиру 6 дана 3 сата 0 минута
Селекци?а Насина група 3 из 1963 .
Миси?е Аполо 8
Лого миси?а
Пензиониса?е 1. септембар 1969. год. ; пре 54 године  ( 1969-09-01 )
Одликова?а

Вили?ам Алисон "Бил" Андерс ( енгл. William Alison "Bill" Anders ; Хонгконг , 17. октобар 1933 ) бивши ?е амерички пилот , електро и нуклеарни инже?ер , астронаут , амбасадор . Изабран ?е за астронаута 1963 . године.

Ро?ен у Хонгконгу од оца поморског официра Артура Ф. Андерса (1903?2000) и ма?ке М?уриел (ро?ене Адамс; 1911?1990), одрастао ?е у Америци. По завршетку Академи?е ступа у Америчко ратно ваздухопловство . Након завршене летачке обуке, летео ?е у као борбени пилот у ескадрилама у Калифорни?и и на Исланду , где ?е пресретао сов?етске бомбардере ко?и су у доба Хладног рата угрожавали америчке ваздушне одбрамбене границе. Желео ?е да се обучава за пробног пилота, али му то ни?е пошло за руком. Ипак, прим?ен ?е у НАСА на сво? 30. ро?ендан, у оквиру селекци?е за ко?у услов зва?а пробног пилота ни?е био потребан. [1] Годину дана уочи селекци?е завршио ?е мастер студи?е из нуклеарне технике, области у ко?у ?е био доста ук?учен, нарочито након напушта?а НАСА.

У свемир ?е летео ?едном, као пилот лунарног модула на миси?и Аполо 8 . Он, командант Френк Борман и пилот командног модула ?им Лавел постали су први ?уди ко?и су путовали на Месец , и тро?ица од 24 човека ко?и су извели овакав подухват. Андерсу се припису?е истори?ска фотографи?а Излазак Зем?е , ко?у ?е усликао на Бад?е вече 1968 . Андерс ?е био члан резервних посада за летове ?емини?а 11 и Апола 11 . Бил Андерс ?е сво?е повлаче?е из НАСА об?авио уочи миси?е Аполо 11, и то му ?е било послед?е задуже?е у астронаутском корпусу. Ме?утим, пону?ено му ?е место пилота командног модула на миси?и Аполо 13 , што би га сврстало у ред оних ко?и би на Аполу 19 слетели на Месец, али ?е Андерс правилно проценио да програм не?е толико тра?ати и кари?еру усмерио у другом правцу. [2] [3]

Током кари?ере ?е забележио преко 8.000 часова лета. Провео ?е 6 дана у свемиру.

По завршетку сред?е школе 1951 . године, уписао ?е студи?е електротехнике на Морнаричко? академи?и САД у Анаполису . Дипломирао ?е 1955 . године. Магистрирао ?е из области нуклеарне технике, на Технолошком институту Америчког ратног ваздухопловства 1962 . Завршио ?е курс мена?мента на Пословно? школи Харварда , 1979 . године.

Из Ваздухопловства се пензионисао у чину генерал-ма?ора у резерви 1988 . године. НАСА -у ?е напустио 1969 . и радио за Владу САД, годину дана ?е био амерички амбасадор у Норвешко? , а послед?у децени?у радног века, до 1994 . године, проводи у приватном сектору на одговорним позици?ама. Члан ?е неколико ку?а славних и носилац бро?них друштвених призна?а, цивилних и во?них одликова?а. [4]

У младости ?е био члан Младих изви?ача САД и имао ?е други по реду чин, Life Scout . [5] Оже?ен ?е и има шесторо деце.

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ ?William A. Anders Оral History Transcript” . NASA. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г . Приступ?ено 28. 02. 2018 .  
  2. ^ ?William Anders bio” . NASA. Архивирано из оригинала 04. 12. 2017. г . Приступ?ено 28. 02. 2018 .  
  3. ^ ?Others Who Could Have Had a Moonwalk” . University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies.  
  4. ^ ?Maj. Gen. William A. Anders” . Heritage Flight Museum. Архивирано из оригинала 30. 10. 2012. г . Приступ?ено 28. 02. 2018 .  
  5. ^ ?Astronauts and the BSA” (PDF) . Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2018. г . Приступ?ено 20. 12. 2018 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]