Османско царство првобитно ?е било бе?лик унутар Сел?учког царства у 13. веку . Године 1299 , Осман I проглашава независност Османског принципата . Осман ?е сво?е прве во?не операци?е вршио против пропада?у?ег Византи?ског царства , и доживео велике во?не успехе осва?а?у?и византинска села и градове у Анадоли?и . Наследио га ?е син Орхан ко?и ?е државу назвао по свом оцу.

Османли?е су сво? успон ка мо?и доживеле у овом периоду, искориш?ава?у?и пропаст Византи?е на Балкану од стране расту?е Срби?е и гра?анског рата ко?и ?е у исто време задесио Роме?е, да придоби?у територи?е на Балкану и постану регионална сила. За време Орхана у бе?лику се ствара ?една од првих ста?а?их во?ски на целом свету и уводи систем ?а?ичара , што ?е без сум?е допринело во?ним успесима у овом и касни?им периодима. На смрти Орхана 1362 . године царство ?е контролисало целу северозападну Анадоли?у и ма?е поседе у Траки?и .

Мурат I био ?е први Османли?а ко?и се прогласио за султана . Допринео ?е знатно прошире?у османске државе и, могло би се ре?и, заменио улогу Византи?е као трансконтиненталну силу Европе и Ази?е . Осво?ио ?е богати роме?ски град Адрианопо? и ту преместио центар државе. У овом периоду османски владари кре?у себе да виде као легитимне наследнике Римског царства , титулу ко?у ?е пре ?их заузимала Византи?а. Мурат ?е искористио распада?е Српског царства да утеме?и власт на Балкану, осва?а?у?и територи?е сада суверених српских обласних господара. Иако ?е доживео велике успехе у овом потхвату, он ?е му бити и кра?. Чувено ?е погинуо на Косову 1389 . године, и ?едини ?е турски султан коме се то икад десило пре или после тога. Наследио га ?е син Ба?азит.

Гра?ански рат у Османском царству во?ен ?е изме?у синова Ба?азита I (1389?1403), Исе , Мехмеда , Мусе и Суле?мана , око власти у Османском царству.

Отпочео ?е 1402 . године после Ангорске битке у ко?о? су снаге Тимур-Ленка (1360?1405) победиле и заробиле Ба?азита, ко?и ?е касни?е (март 1403) и умро у зароб?еништву. Тимур-Ленка (или Тамерлан) натерао ?е османли?е да ослободе ^{[ по?аснити ]} Срби?у , као и ма?е турске бе?лике у Анадоли?и, али ?е и зароб?ива?ем Ба?азита поделио царство изме?у ?егових синова. Окончан ?е битком код села Чаморлу 5. ?ула 1413 . године, у ко?о? су снаге Мехмеда I са сво?им хриш?анским савезницима потукле Мусину во?ску, док ?е он сам ухва?ен и погуб?ен. Током борби ко?е су тра?але више од ?едне децени?е , животе су изгубили сви Ба?азитови синови, осим Мехмеда I, а у сукобе су се активно ук?учивале и преостале хриш?анске државе на Балкану ( Византи?а , Срби?а , Влашка и друге).

Окончава?ем овог гра?анског рата османско царство ?е прибрало сво?у снагу, што ?е уплашило хриш?анске зем?е Балкана и околних територи?а, те су започи?али разне во?не операци?е против царства. Ове операци?е су често биле слабо организоване и неуспешне, изузев напада ма?арског генерала ?аноша и побуне чувеног Скендербега ко?а ?е веома успорила османско проширива?е у хриш?анске територи?е. Неке хриш?анске државе, на пример Млетачка република, су покушавале да дипломатски сара?у?у са османли?ама, али су ти уговори углавном пропадали пре или касни?е. Османли?е су имале изнена?у?у?е мирне односе са Дубровачком републиком , ко?а ?е опстала све до почетка 19. века.

После осва?а?а Цариграда године 1453 , држава поста?е мо?но царство са Мехмедом II Осва?ачем као царем . Византи?а ?е добила врло мало во?не подршке од других хриш?ана.

Пад Српске деспотовине означен ?е турским осва?а?ем Смедерева , српске престонице у то време. Воде?и во?ску преко Софи?е и Поморав?а, Мехмед II улази у Смедерево 20. ?уна 1459 . Ова? дога?а? означава почетак директне османске власти над Срби?ом, ко?а ?е уз кра?е прекиде тра?ала све до Првог српског устанка 1804. Босанска кра?евина пала ?е 1463 , а Херцеговина 1483 . Побуна ве? тад умрлог Скендербега угушивана ?е све до кра?а 15. и самог почетка 16. века. Поседи у Анадоли?и вра?ени су у потпуности 1481 . године.

1517 . године Османли?е врше напад на мо?ни Мамелучки султанат , ко?и лако побе?у?у и осва?а?у га целог. Од овог конфликта добили су читав Египат , Левант , као и Хе?аз , реги?у Араби?е ко?а садржи це?ене и богате градове Меку и Медину . Због овог подухвата турски султан поста?е и исламски калиф , а царство ?е од 1517. било калифат .

Пут ка да?ем прошире?у у Европу ?е сад био отворен, и Турци су ту прилику добро искористили. За време владавине чувеног Суле?мана I , упада?у у Угарску и 1526. односе огромну победу у Мохачко? бици , што потпуно разара Угарску. Османли?е ?е потпуно осво?ити пропалу кра?евину, те ?е бити на самом прагу централне Европе. Ово ?е покренути дугогодиш?е конфликте изме?у Османли?а и европских сила, поготово Аустри?е , и мешати Османли?е у унутраш?у политику Европе. У овом периоду царство ?е достигло сво? врхунац, када се простирало од Перси?ског залива на истоку до Ма?арске на северозападу, и од Египта на ?угу до Кавказа на северу. Кроз сво?у шест векова дугу истори?у примало ?е културне утица?е и Истока и Запада , као што ?е тако?е оставило неизбрисив траг на територи?ама на ко?има се простирало.

Током свог посто?а?а, царство се борило против колони?ализаци?е у Инди?ском океану . Ратна флота ?е послата да подржи муслиманске владаре у Кени?и и А?еху као и да одбрани османли?ски монопол на трговину робовима и зачинима . У А?еху, Османли?е граде утвр?е?е и доносе велике топове. Османли?е су тако?е помагале холандске протестанте у борби против власти католичке Шпани?е .

Османска осва?а?а затекла су Европу усред верских ратова и борбе за ствара?е централизованих држава. Срби су се од почетка турских осва?а?а нашли изме?у великих сила. Тако ?е приликом турског осва?а?а Угарске на истори?ску сцену ступио и српски цар ?ован Ненад , чи?е ?е седиште било у Суботици . Османска осва?а?а у Средозем?у заустав?ена су после победе савеза хриш?анских држава у поморско? бици код Лепанта (острва у ?онском мору ) 1571 . године. Први велики копнени рат ?едног савеза европских држава против Османског царства тра?ао ?е пуних 15 година. Реч ?е о Дугом рату (1591?1606). У овом рату сукобили су се Хабзбуршко царство , Венеци?а , Шпани?а , по?едине итали?анске државе, Влашка и Молдави?а са Османским царством. Учествовали су и ?единице побу?ених Срба. Српски народ ?е подигао устанак против османли?а.

Од посебног знача?а ?е био и Канди?ски рат (1645?1669). Та? рат ?е назван по граду Канди?и на Криту ( Грчка ), у коме су ратовали Млетачка република и Османско царство, учествовали су и Срби, посебно у областима Далмаци?е , Лике и Херцеговине . Победило ?е Османско царство.

За истори?у Османског царства преломан дога?а? био ?е Велики бечки рат (1683?1699). Османска во?ска ?е током 1683 . године неуспешно опседала Беч . Пошто су поражени од стране по?ских и аустри?ских снага, Турци су се повукли. Током Бечког рата против Османског царства удружили су се Хабзбуршко царство, Млетачка република и По?ска . Низ пораза Османског царства заустав?ен ?е 1690 . године, када су аустри?ске снаге поражене код Качаника (данаш?а Срби?а ). Српски народ се у време продора аустри?ских трупа подигао на устанак. После пораза и повлаче?а Аустри?анаца, започела ?е Велика сеоба Срба из области данаш?ег Косова и Метохи?е , северне Македони?е и централне Срби?е у хабзбуршке области северно од Саве и Дунава .

У 17. веку , царство слаби под утица?ем спо?аш?их и унутраш?их непри?ате?а и због скупих ратова, нарочито против Перси?е , Руси?е и Аустри?е . После пораза код Беча године 1683 , постало ?е ?асно да Османско царство више ни?е било ?едина суперсила у Европи. Током сери?е реформи, царство успева да и да?е буде ?една од важни?их европских политичких сила.

Карловачки мир ?е мир склоп?ен у Сремским Карловцима 26. ?ануара 1699 , изме?у Аустри?е и ?ених савезника на ?едно? страни и Турске на друго? (на кра?у Великог бечког рата 1683?1699), уз посредова?е Енглеске и Холанди?е . У овом истори?ском дога?а?у учествовали су и представници хриш?анске Свете лига , Руси?е , Венеци?е и По?ске .

Аустри?ско-турски рат (1716?1718) ?е био шести по реду ратни сукоб изме?у Аустри?ског и Османског царства. Истовремено са овим, во?ен ?е и Турско-млетачки рат (1714?1718) . Оба рата су завршена потписива?ем мира у Пожаревцу 1718. године.

Руско-турски рат (1768?1774) ?е припреман дуго и теме?но. Ци? Руси?е био ?е да иза?е на топло море, у овом случа?у Црно море . Зато ?е руска та?на дипломати?а кренула у озби?не припреме и у том ци?у ?е успела да у Европи подбуни Грке , Румуне и Црногорце . Расплинути на више фронтова Турци су из ?ега изашли поражени.

Последица рата било ?е велико слаб?е?е Османског царства. Руси?а ?е обезбедила излаз на Црно море, као и право да се меша у унутраш?у политику Турске у пита?има заштите хриш?анских народа.

Свиштовски мир ?е назив уговора о миру ко?и су у граду Свиштов , Османско царство (данас на територи?и Бугарске потписали 4. августа 1791. представници Аустри?е и Османског царства, цар Леополд II и султан Селим III . Овим миром ?е окончан послед?и аустри?ско-турски рат ко?и ?е тра?ао од 1788 . до 1791 .

Може се ре?и да у 19. веку Османско царство више ни ни?е светска сила. Заостало ?е технолошки и ни?е више могло да се такмичи са европским силама, што су те државе и те како користиле, и царство ?е постало, могло би се ре?и, ?едно по?е на коме су ратовале друге силе за утица?. Султан Селим III (1789?1807) био ?е свестан овога и направио ?е прве покуша?е да модернизу?е турску во?ску, али су реформе зауставиле верске во?е и ?аничарски корпус. ?убоморно чува?у?и сво?е повластице и оштро се супротстав?а?у?и променама, ?аничари су изазивали побуне . Селима су реформе коштале трона и живота, али су оне извршене спектакуларно и у крви од стране ?еговог наследника, динамичног Махмуда II , ко?и ?е уклонио ?аничаре 1826.

Српска револуци?а (1804?1815) ?е означила период националних бу?е?а на Балкану током источног пита?а . Суверенитет Срби?е као наследне монархи?е под властитом династи?ом ?е de jure признат 1830. ^[1] Грци су подигли устанак 1821. Побуну из Молдави?е ко?а ?е била диверзи?а пратила ?е главна револуци?а на Пелопонезу . Грчка ?е 1829, уз северне делове Коринтског залива , постала први део Османског царства ко?и ?е стекао независност. До половине 19. века Османско царство ?е ве? било називано ? болесником на Босфору “. Вазалне државе ? Срби?а , Влашка , Молдави?а и Црна Гора су током 1860-их и 1870 добиле независност.

Балкан ни?е био ?едино место унутраш?ег конфликта у овом периоду, те су се и арапске во?е бориле за независност. Поготово у Египту во?ен ?е дугогодиш?и конфликт изме?у Турака и Мухамед Али?а , ко?и су Турци умало изгубили да ни?е било европских сила ко?е су интервенисале на ?ихово? страни 1841. године. Иако су победили, Мухамед Али ?е остао да влада Египтом и династи?а ко?у ?е он у то? зем?и створио ?е нестала тек 1852. године. Османли?е су изгубиле сво?е поседе у северно? Африци у овом периоду од стране Европе ко?а ?е била же?на новооткривених природних ресурса на овом континенту. Французи узели су за себе Алжир 1830, а Тунис 1878. Британци су исте године добили за себе Кипар , док су Египат окупирали 1882. Либи?у су Итали?ани заузели 1911. године.

Османли?е су тако?е у више наврата биле у опасности потпуног униште?а од стране мо?не Руске импери?е , чи?е су упаде у царство често спречавале остале европске силе. ?едан од ових напада био ?е Кримски рат , конфликт у коме су Руси имали намеру да од Турака отму чак и ?ихову престоницу, Цариград , али су их спречиле Британи?а и Француска. Руси су имали исте намере са Санстефанским споразумом 1878. године, али су остале силе, застрашене утица?ем ко?и би Руси?а добила на Црном мору организовали Берлински конгрес ко?и ?е био доста блажи по Турке. Ово ни?е био кра? мука за пропада?у?е царство ко?е су остале силе потпуно разориле у наредном веку.

Неуспехом Илинданског устанка 1903 , ситуаци?а у Македони?и се знатно променила. У ?у су дово?ене ефикасни?е турске чете, а долазиле су и чете из Срби?е , Грчке и Бугарске , ко?е су све три желеле себи да прик?уче територи?у Македони?е. У ВМРО ?е дошло до раскола и по?авиле су се две политичке стру?е. Македонски револуционари ко?и су преостали били су више усредсре?ени на политику него на ослобо?е?е од турске владавине.

Младотурска револуци?а 1908 . ?е била револуци?а ко?у ?е извела турска во?ска ко?ом ?е поништена укида?е парламента ко?е ?е извео султан Абдул Хамид II , чиме ?е почела Друга уставна ера . Револуци?а ?е била знача?ан дога?а? током процеса распада Османског царства.

Младотурску револуци?у Аустроугарска ?е искористила за анекси?у Босне и Херцеговине , док ?е Бугарска прогласила независност. Ово ?е био период велике тензи?е изме?у Бугара , Срба , Аустри?анаца и Османли?а и данас се назива " Велика источна криза ".

Слабост царства увиделе су и ма?е балканске зем?е, те су формирале савез ради потпуног истерива?а Турака са Балкана. Први балкански рат ( 8. октобар 1912 ? 30. ма? 1913 . године) ?е во?ен изме?у балканских савезника ( Бугарска , Срби?а , Црна Гора и Грчка ) и Турске. Османско царство ?е било ?ош више ослаб?ено и ратом против Итали?е , те за?едничке балканске снаге успева?у брзо да окупира?у готово цео Балкан изузев османске престонице. Територи?ална подела Балкана после овог рата изазвала ?е тензи?е ме?у балканским зем?ама, те се води Други балкански рат . У овом рату, Турска успева да поврати ?едрене од Бугара.

У Првом светском рату , пропада?у?е царство придружу?е се Централним силама у зад?о? нади да себе одржи у посто?а?у. Било ?е очигледно да колони?алне силе више не виде посто?а?е османског царства у свом интересу и биле су спремне да га распарча?у. У овом рату било ?е к?учно Централним силама не због сво?е во?не снаге, ве? због нафтних резерви ко?е ?е имало. Турци су током рата били углавном на Блискоисточном фронту покушава?у?и да одбране сво?е нафтне резерве од Британаца и спрече упад Руса преко Кавказа. У ?едном во?ном подухвату у Европи на Галипо?у (1915?1916) Турци су били успешни због лоше организаци?е европских снага. Ипак, губили су на другим фронтовима па су прва Централна сила ко?а ?е капитулирала године 1918.

Колони?алне силе потпуно су уништиле царство после овог рата, заузима?у?и све што су Османли?е имале ван Анадоли?е, па и велике поседе у Анадоли?и, ко?а ?е била реги?а са на?ве?ом концентраци?ом турске етничке популаци?е. Мустафа Кемал , турски генерал у Првом светском рату и критичар османске власти, при срцу турски националиста, у невероватном подухвату успео ?е да потпуно истера европске силе из Анадоли?е и поврати турском народу сувереност. После Грчке кампа?е у Турском рату за независност (1918?1923), основана ?е модерна држава Турска 29. октобра 1923 . од остатака некадаш?ег Османског царства, са Мустафом као ?еним првим председником.

Османско царство ?е до 1922 . (или 1924 ). било калифат . Послед?и турски султан Абдулме?ид II изгубио ?е титулу султана 1922. и постао само калиф , а након утеме?е?а Турске Републике бива потпуно протеран из ?егове родне зем?е. ?еговим наследницима ни?е било дозво?ено да се врате у турску све до почетка 21. века.

На врхунцу сво?е мо?и, Османли?ско царство ?е имало 29 провинци?а и четири вазалне државе ? Дубровник , Влашка , Молдави?а , Кримски канат и Трансилвани?а , кра?евство ко?е се заклело на верност Порти.

Првостепене административне ?единице:

• Пашалук (службено е?алат или беглербеглук)

Другостепене административне ?единице:

• Сан?ак (административна ?единица)

На основу закона о организаци?и вила?ета од 1864 . и закона о општо? управи вила?ета од 1870 . извршено ?е одва?а?е во?не и гра?анске управе, па вали?а задржава само гра?анску управу.. Поред тога успостав?а?у се посебне вила?етске скупштине ( ме?лиси ) као саветодавна тела.

Све до аустроугарске анекси?е, 1908 , Босна ?е била ?едан од конститутивних вила?ета ? Османли?ског царства.

1. Вила?ет , ко?им ?е управ?ао вали?а .
2. Сан?ак , ко?им ?е управ?ао мутасариф .
3. Каза , ко?ом ?е управ?ао ка?макам .
4. Нахи?а , ко?ом ?е управ?ао мудир .

Главне религи?е у Османли?ском царству биле су ислам , хриш?анство и ?удаизам .

Званични ?език Османли?ског царства био ?е османски турски . Поред ?ега, у говорно? употреби су били и други ?езици, као што су арапски , грчки , ?ерменски , кримскотатарски , курдски , словенски ?езици ( српски , бугарски , итд), кавкаски ?езици , араме?ски , берберски ?езици , коптски , румунски , албански , ма?арски , итд.

Поред османли?ског турског ?езика, арапски и перси?ски ?език су тако?е уживали известан друштвени престиж, с обзиром да ?е арапски био ?език вере и закона, а перси?ски ?език високог судства и к?ижевне културе.

Грчки ?език ?е употреб?аван као ?език Васе?енске патри?арши?е , а српски као ?език Пе?ке патри?арши?е . Поред тога, српски ?е употреб?аван и као дипломатски ?език на простору ?угоисточне Европе . ?ерменски ?език ?е употреб?аван у ?ерменско? цркви . У вазалном Кримском канату , употреб?аван ?е кримскотатарски ?език.

Привредна истори?а Османли?ског царства се односи на период 1299?1923. Привредна истори?а спада у два различита периода. Први период ?е класично доба (прошире?е), ко?и чине затворену по?опривредну економи?у, показу?у?и регионалне разлике у царству. Други период ?е доба реформаци?е ко?е су чиниле државни организоване реформе, почевши са административних и политичких структура да преко државних и ?авних функци?а. Промена ?е почела са во?ним реформама ко?е се протежу во?не придружени еснафа и ?авних занатских еснафа .

Државна организаци?а у царству ?е била заснована на хи?ерархи?и са султаном на врху и под ?им везирима , другим дворским службеницима, и во?ним заповедницима.

??

Во?ска ?е представ?ала сложен систем сачи?ен од регрута и пла?еника. Пла?еници, ко?и су се називали ?тимари“, дуго времена су представ?али срж османли?ске во?ске. Ко?ица ?е користила лукове и кратке мачеве, и користила номадску тактику ратова?а сличну монголско? . Османли?ска во?ска ?е некада представ?ала ?едну од на?напредни?их борбених сила у свету, с обзиром на то да су ме?у првима усво?или мускете . Чувени одреди ?аничара чинили су елитне ?единице и султанову личну заштиту. ?едан од главних разлога успеха Османли?ске во?ске у периоду 13. до 17. века, био ?е та? што ?е турска во?ска имала добро утрениране, елитне ?единице, ко?е су биле лако одевене и лако су прелазиле из одбране у напад, док су европске Хриш?анске во?ске сво?у во?ну доктрину базирале на нападу тешко оклоп?ене ко?ице, ко?а ?е због тежине оклопа била спори?а, могла ?е само да иде у напад, не и у одбрану и брже се замарала током битке. Ме?утим, по завршетку 17. века во?на мо? опада због недостатка реформи, углавном због корупци?е ме?у ?аничарима. Укида?е ?аничарских одреда године 1826 . ни?е било дово?но, и у рату против Руси?е, царство ?е оскудевало у савременом ратном матери?алу и техници.

Султан ( падишах ), а у Европи тако?е познат и као Велики Турчин, био ?е ?едини владар и власт у држави, бар званично. Династи?а се звала тако?е и Османли?е или Ку?а Османа. Султан ?е уживао многе титуле као на пример Суверен Ку?е Османа, Султан над Султанима, Кан над Кановима, и од 1517 , во?а Верних и пророков наследник, и др. Титулу султана ?е установио Мурат I године 1383 .

На?чеш?и термин влада?у?е султани?е ?е био валиде султани?а , основан у 16. веку , од стране султана Селима I . Прва валиде султани?а у истори?и Османли?ског царства ?е била А?ше Хафса султани?а . Свака султани?а ?е обично била страног порекла, отета од домовине и доведена као роби?а, али ?е зато стекла силан утица? на султана. Они су им давали нова имена, и тако постале делови ислама . На?мо?ни?е султани?е су биле: Хасеки Хурем султани?а , Хасеки Афифе Нурбану валиде султани?а , Хасеки Махпе?кер Косем валиде султани?а , Валиде Султани?а Михримах , Валиде султани?а Турхан Хати?е , Валиде А?ше Хафса султани?а , Хасеки валиде Сафи?е султани?а и Султани?а Есмахан .

Велики везир ("??? ??? или ???? ????) ?е назив за на?вишег султановог поданика. Био ?е председник царског дивана (владе) у Турско? царевини. У време рата вршио ?е у име султана дужност врховног команданта.

У сред?ем веку Османли?е су имале невероватно висок степен толеранци?е према страним културама и религи?ама, нарочито у поре?е?у са хриш?анским Западом. Рани?е су Турци протерали Византи?це из Мале Ази?е и да?е их потискивали ка Европи. Али, како су се Османли?е приближавале да?е према Западу и сами су примали културне утица?е покорених народа. Култура пороб?ених народа се уткала у турску, ствара?у?и карактеристичну Османли?ску културу. После заузима?а Константинопо?а (касни?е названог Истанбул) године 1453 , ве?ина цркава ?е остала нетакнута и само ?е А?а Софи?а претворена у ?ами?у . Дворски живот ?е у многим аспектима задржао древне традици?е ко?е потичу из Перси?е , али ?е поседовао и многе елементе византи?ске и европске културе. Вековима ?е царство било уточиште протераним и прого?еним ?евре?има из Европе, ко?и тамо нису имали слободу исповеда?а сопствене вере, а ко?а ?е у Османли?ском царству била допуштена.

• Османски веб-са?т ? Страница са доста информаци?а о Османли?ама
• Све о Османском царству Архивирано на са?ту Wayback Machine (1. август 2005) ? Све о истори?и и култури Османског царства (на турском)
• Кра?евска барка: Турска ? Обиман са?т са доста дета?них информаци?а
• Османли?е ? Добар са?т ко?и дета?но покрива разне аспекте Османског царства