Ова? чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-са?тове) кориш?ене за ?егову израду, али ?егови извори нису на??асни?и зато што има премало извора ко?и су унети у сам текст . Молимо вас да побо?шате ова? чланак тако што ?ете додати ?ош извора у сам текст (инла?н референци).

Ратови ружа
Апокрифна сцена из Шекспирове истори?ске драме Кра? Хенри VI , где присталице ривалских фракци?а бира?у црвене или беле руже
Време 1455 ? 1485 . Место Енглеска , Велс , Кале . Исход Оснива?е династи?е Т?удор
Сукоб?ене стране
Династи?а ?орк	Династи?а Ланкастер
Команданти и во?е
Ричард Плантагенет † Едвард IV Ричард III †	Хенри VI Едвард Вестминстерски † Хенри VII

Ратови ружа , во?ени изме?у 1455 . и 1485 . године, били су испрекидани гра?ански ратови ко?и се се водили око енглеског престола изме?у следбеника династи?е Ланкастер и династи?е ?орк . Обе династи?е биле су огранак кра?евске ку?е Плантагенет , вуку?и сво?е порекло од енглеског кра?а Едварда III .

Назив Ратови две?у ружа ни?е био кориш?ен у то време, али ?егов назив настао ?е накнадно буду?и да су се супротстав?ене стране у рату представ?але ружама црвене и беле бо?е. Црвена бо?а руже ?е била бо?а династи?е Ланкастер, а бела бо?а руже ?е била бо?а династи?е ?орк. Назив ?е ушао у општу употребу током 16. века на теме?у сцене из Шекспирове драме ?Хенри VI“ где супротстав?ене стране у драми изаберу различито обо?ене руже. Иако су се руже повремено користиле као симболи током рата, ипак се ве?ина учесника служила грбовима сво?их феудалаца .

У Ратовима две?у ружа учествовало ?е зем?опоседничко племство и во?ска ?ихових вазала . Бити поборник ?едне од зава?ених династи?а умногоме ?е зависило од брачних или родбинских веза изме?у породица, обе?аних феудалних титула и додела зем?опоседа. Тако ?е во?а династи?е Ланкастер ?едно време имао титулу грофа од Ричмонда, а во?а династи?е ?орк титулу грофа од Кембри?а. Династи?а Ланкастер ве?ину савезника ?е нашла на северу и западу зем?е, док ?е ?орку потпора стизала углавном с ?уга и истока.

Узроци сукоба [ уреди | уреди извор ]

Узроци сукоба налазили су се у супарништву изме?у два огранка династи?е Плантагенет , две династичке ку?е Ланкастер и ?орк , а ко?е ?е почело падом енглеског кра?а Ричарда II ко?ег ?е с власти срушио ?егов братанац Хенри Болингброук , во?вода од Ланкастера, 1399 . године, а ко?и ?е био унук Едварда III по ?еговом тре?ем сину ?ону од Гента . Како ?е круну Едварда III требало, према реду првенства, да наследи други син Ла?онел, во?вода од Кларенса , поборници ку?е ?орк сматрали су да, по то? основи, ку?и ?орк припада ?аче право на енглески престо. Стога ?е право Хенри?а Болингброука (касни?е крунисаног као Хенри IV ) на енглески престо, према миш?е?у поборника ку?е ?орк, ста?ало на врло слабим теме?има. Владавину Ланкастера поборници ?орка су трпели све док на власт нешто касни?е ни?е дошао изразито непопуларани и душевно болесни кра? Хенри VI . Ме?утим, унутар тог раздоб?а било ?е неколико устанака, ко?и су угушени, а у ко?има су ?оркисти истицали сво?е право на круну.

Почеци сукоба [ уреди | уреди извор ]

Када ?е 1413 . умро кра? Хенрик IV наследио га ?е ?егов син и наследник Хенри V ко?и ?е био велики во?ник и ко?и ?е постигао велике во?не успехе против Француске у Стогодиш?ем рату ко?и су га учинили популарним владарем, што му ?е омогу?ило да о?ача положа? Ланкастера у односу на ку?у ?орк.

Хенри V владао ?е кратко, а 1422 . наследио га ?е душевно болесни и неспособни син Хенри VI ко?и ?е био окруженим непопуларним регентима и саветницима. На?познати?и ме?у ?има су били Едмунд Бофорт, други во?вода Самерсета и Вили?ам де ла Поул, први во?вода од Сафока , ко?и ?е био окрив?ен за лоше во?е?е во?них операци?а против Француске у Стогодиш?ем рату.

Током владавине Хенри?а VI , сви рани?и територи?ални добици и енглеске во?не победе у Француско? (за време Хенри?а V ) биле су анулиране и изгуб?ене. Хенри?а VI су дожив?авали као слабог кра?а. Поврх тога, он ?е патио од повремених наступа душевне болести ко?у ?е вероватно наследио од свог деде Шарла VI Лудог . Како су припадници ку?е ?орк сматрали да ?е Хенри VI неспособан за владавину почели су да постав?а?у пита?е ?еговог легитимитета као кра?а и да истичу сво?е право на круну на основу порекла од ве? споменутог Ла?онела од Кларенса, другог сина кра?а Едварда III Плантагенета .

Неслага?а на двору одражавала су се у цело? држави, где ?е ?ачао партикуларизам племства, а племи?ке породице улазиле су у сукобе због приватних сукоба при чему су одре?ене породице ?ачале и показивале све ма?е поштова?а према двору и власти кра?а. То доба ?е запам?ено по многим приватним ратовима во?еним ме?у породицама што ?е створило анархичну ситуаци?у у зем?и и коначно побуну против Хенри?а VI. У ове сукобе нарочито су били ук?учени во?ници поражене енглеске во?ске у Француско? .

Расту?е друштвено незадово?ство, отима?е хране становништву од стране племи?а с приватним во?скама, те корупци?а на двору Хенри?а VI, створили су климу за изби?а?е гра?анског рата .

Током 1453 . Хенри VI ?е доживео први од неколико наступа душевне болести, па ?е током новонастале ситуаци?е именовано Регентско ве?е , на челу са мо?ним и популарним Ричардом Плантагенетом, во?водом од ?орка као Лордом Протектором . Ричард ?е ускоро политички и физички пасивизирао Ланкастере на двору. Након што се Хенри VI 1455 . опоравио, Ричард ?е истеран са двора на наговор Хенри?еве жене Маргарете Анжу?ске .

Оружани сукоби [ уреди | уреди извор ]

Како ?е Хенри VI био слаб во?а, мо?на, енергична и агресивна кра?ица Маргарета Анжу?ска постала ?е фактични во?а ланкастерског клана. Маргарета ?е изградила савез против Ричарда од ?орка ко?и ?е био приси?ен да му се во?но супротстави, што ?е довело 1455 . до прве битке у Рату две?у ружа, прве битке код Сент Олбанса ко?а ?е означила почетак главног раздоб?а оружаног сукоба у Ратовима две?у ружа изме?у 1455. и 1489 .

Ричард, во?вода од ?орка водио ?е мале во?не снаге према Лондону и са Хенри?евим снагама сусрео се код Сент Олбанса, северно од Лондона. 22. ма?а 1455. где се одиграла релативно мала прва битка код Сент Олбанса, али ?е била први отворени сукоб гра?анског рата . Ци? Ричарда ?е био тобоже уклонити “лоше Хенри?еве саветнике”. Резултат ?е био ланкастерски пораз. Неколико истакнутих ланкастерских во?а ?е погинуло, а ку?а ?орк и ?ихови савезници вратили су сво? утица?, и неко време се чинило да су обе сукоб?ене стране шокиране битком ко?а се одиграла и чинили су све да би се помириле настале политичке разлике.

У тренуцима када ?е Хенри VI трпио други наступ сво?е душевне болести, ?оркисти су поново именовали Лорда Протектора , а Маргарета ?е била гурнута по страни заокуп?ена негова?ем мужа. Након прве битке код Сент Олбанса компромис изме?у сукоб?ених страна имао ?е одре?ени успех, а ?оркисти су до Хенри?еве опоравка имали доминантну улогу у регентском ве?у .

Но проблеми ко?и су узроковали сукоб ускоро су се поновно по?авили, а посебно нераз?аш?ено пита?е ко ?е наследити Хенри?а на престолу, Ричард, во?вода од ?орка или Хенри?ев син Едвард. Маргарета ?е одби?ала да прихвати било ко?е реше?е ко?е би ?еном сину одузело право на наследство. Само во?на премо? ку?е ?орк одржавала ?е ?status quo“ на двору. Но државне потешко?е и лоша позици?а на спо?нополитичком плану учинили су сво?е. Кра? и кра?ица, да би заштитили сво?у позици?у први пута су у енглеско? истори?и увели су новаче?е у во?ску. У ме?увремену ?оркисту Ричарду Невилу, грофу од Ворика (касни?е названом ?Кингме?кер") расла ?е популарност у Лондону, нарочито код снажно расту?ег трговачког сталежа.

Непри?ате?ства су се наставила 23. септембра 1459 , у бици код Блор Хита у Стафордширу, када велика ланкастерска во?ска ни?е успела да спречи ?оркисте предво?ене лордом Солсбери?ем да се спо?е са другим снагама ?орка у Дворцу Лудлоу.

Двадесетак дана после одиграла се следе?а битка код Лудфорд Бри?а у ко?о? су снаге Ланкастера однеле победу. Ричард од ?орка, Солсбери и гроф од Ворика су након битке морали да побегну према Калеу . Породица Ланкастер ?е тада потпуно преузела свеукупну контролу, а ?оркисти су изме?у 1459. и 1460 . почели сери?у напада из правца Калеа на енглеску обалу изазива?у?и при томе хаос и неред. 1460. Ричард од ?орка, Солсбери и Ворик извршили су инвази?у Енглеске , и брзо нашли савезнике у Кенту и Лондону, гд?е су и рани?е уживали широку подршку. У томе их ?е подржао и папски изасланик, те су тако охрабрени и во?но о?ачани марширали на север. Хенри VI ?е водио во?ску на ?угу док ?е Маргарета са сином принцом Едвардом остала на северу. Битка код Нортемптона ко?а се одиграла 10. ?ула 1460. и претрп?ени пораз били су катастрофа за ку?у Ланкастер. Во?ска ?оркиста предво?ена грофом од Ворика, због изда?е у ланкастерским редовима, тешко ?е поразила во?ску Ланкастера, при чему ?е био зароб?ен кра? Хенри VI и одведен као затвореник у Лондон Тауер .

Акт о сагласности [ уреди | уреди извор ]

Охрабрени овим великим во?ним успехом, ?оркисти су сада отворено истакли сво?е право на престо. Во?ска ?оркиста ушла ?е у Лондон на челу са Ричардом од ?орка са церемони?ом ко?а ?е обично приличила владару. Парламент се био окупио и Ричард од ?орка ?е истакао сво?е право на престо. Али ?егови на?ве?и савезници лордови Ворик и Солсбери нису се слагали са ?еговим захтевом парламенту. Они у овом тренутку нису имали намеру да потпуно уклоне Хенри?а него уклонити само ?егове утица?не саветнике из клана Ланкастер.

Следе?и дан Ричард од ?орка ?е као доказ свог права изнео дета?на родослов?а сво?е породице ко?а упу?у?у на то да он вуче порекло од Ла?онела од Кларенса, другог сина Едварда III . Парламент ?е пристао да узме у разматра?е ?егов захтев, али ?е ипак изгласао да Хенри VI треба да остане кра?. Компромис ?е постигнут у октобру 1460 . доноше?ем Закона о сагласности ( The Act of Accord ), ко?и ?е прописао да ?е након Хенри?еве смрти Ричард од ?орка наследити круну и одузео ?е право наследства Хенри?евом сину Едварду. Ричард од ?орка ?е прихватио ова? компромис. Он му ?е дао много од онога што ?е и сам тражио, а посебно ?е било важно да ?е за Хенри?ева живота добио положа? Заштитника кра?евства што му ?е давало мо? управ?а?а у Хенри?ево име. Хенри?ева жена Маргарета ?е за?едно са сином Едвардом била изгнана из Лондона. ‘’ Акт о сагласности ’’ ?е био неприхват?ив за поборнике Ланкастера, ко?и су се окупили око Маргарете и на северу Енглеске окуп?али велику во?ску.

Ричард од ?орка за?едно са лордом Солсбери?ем напустио ?е пред кра? 1460. Лондон како би утврдио сво?е положа?е према ланкастерским снагама на северу, концентришу?и се близу града ?орка . Ричард од ?орка ?е предводио одбрамбене положа?е поред дворца Сандал близу Ве?кфилда на Божи? 1460. Иако ланкастерска во?ска предво?ена Маргаретом бро?ем двоструко надмашивала Ричардове снаге 30. децембра 1460, Ричард ?е заповедио напушта?е дворца и напад свим снагама. ?егова во?ска у бици код Ве?кфилда ?е раздво?ена и потпуно поражена. Ова битка ?е касни?е названа битком код Ве?кфилда. Ричард од ?орка, Солсбери и мла?и Ричардов 17-годиш?и син погинули су у бици. Маргарета ?е заповедила да се главе све тро?ице истакну на улазу у ?орк.

Едвард IV [ уреди | уреди извор ]

Акт о сагласности и дога?а?и код Ве?кфилда су 18-годиш?ег Ричардовог на?стари?ег сина Едварда , грофа од Марча, учинила во?водом од ?орка и престолонаследником. Солсбери?а ?е наследио гроф од Ворика као на?ве?и зем?опоседник у Енглеско?. Маргарета ?е након тих дога?а?а отпутовала у Шкотску како би преговарала о могу?о? шкотско? помо?и. Мари?а, кра?ица Шкотске ?е пристала да во?но помогне Маргарети под условом одре?ених територи?алних концеси?а и под условом уда?е ?ене ?ерке за Хенри?евог и Маргаретиног сина Едварда. Маргарета ?е пристала на те услове.

Едвард од ?орка ?е у ме?увремену пристигао са сво?ом во?ском из Велса и поразио во?ску Ланкастера у бици код Мортимерс Кроса у Херефордширу. Маргарет се са сво?ом во?ском кретала према ?угу уз пут п?ачка?у?и и пустоше?и зем?у. У Лондону гроф од Ворика ни?е успео прикупити во?ску за сукоб са Маргаретом, те ?о? се без Едварда ни?е могао супротставити надомак Лондона у друго? бици код Сент Олбанса. Маргарета ?е у то? бици изво?евала глатку и по свему суде?и пресудну победу над снагама ?орка. Снаге ?орка су побегле и напустиле Лондон те иза себе оставиле чак и заточеног кра?а Хенри?а VI , ког су неозле?еног пронашли под ?едним дрветом.

Како су снаге Ланкастера напредовале према ?угу, у Лондону ?е растао страх од одмазде, а шириле су се гласине да ?е град бити оп?ачкан. Становништво Лондона ?е затворило градске улазе и одбило да Маргаретино? во?сци достави храну, па ?е уследила п?ачка околних кра?ева, Хартфордшира и Мидлесекса . У ме?увремену Едвард од ?орка ?е напредовао према Лондону са запада где ?е удружио снаге с пораженим грофом од Ворика што се поклопило са Маргаретиним повлаче?ем према Дансте?блу. То ?е омогу?ило Едварду од ?орка и грофу од Ворика да у?у с во?ском у Лондон где су одушев?ено дочекани и добили опрему и новац.

Након смрти ?егова оца Ричарда и мла?ег брата у бици код Ве?кфилда и након уласка у Лондон, Едвардови апетити су се пове?али и он ?е за себе почео захтевати енглеску круну без икаквих услова. Едварду ?е сада био потребан неки ауторитет ко?и ?е потврдити ?егове аспираци?е, па ?е лондонски бискуп тражио од становника Лондона миш?е?е о томе на што су наводно становници Лондона одговорили повицима “Кра? Едвард!”. То ?е убрзо потврдио и Парламент па ?е Едвард био неслужбено крунисан у убрзано припрем?ено? церемони?и у Вестминстерско? опати?и уз велико слав?е. Основни аргумент Парламента за прихва?а?е Едварда за кра?а ?е било то што се Маргарета побунила против законитог наследника круне, поко?ног Ричарда од ?орка, па ?е стога био прекршен Акт о сагласности . Али ситуаци?а на терену ?е налагала Едварду да ?е сво?е круниса?е морати да потврди на бо?ном по?у.

Стога су Едвард и гроф од Ворика кренули на север, предводе?и велику во?ску и код Таутона се сусрели са исто тако импресивно великом ланкастерском во?ском предво?еном кра?ицом Маргаретом. Битка код Таутона , покра? ?орка , била ?е до тада на?ве?а битка Ратова две?у ружа. Проце?у?е се да ?е у бици учествовало 40.000 ? 80.000 ?уди и у ?едном дану (колико ?е битка тра?ала) погинуло ?е преко 20.000 ?уди. У бици код Таутауна победу су изво?евали Едвард и ?егова во?ска. Во?ска Ланкастера била ?е десеткована а ве?ина ?ихових во?сково?а ?е погинула. Хенри VI и ?егова жена Маргарета ко?и су за време битке били у ?орку, када су чули за резултат битке побегли су на север. Ве?ина ланкастерских племи?а заклела се на верност Едварду. Након битке Едвард ?е кренуо према ?орку где су ?ош увек биле истакнуте одсечене главе ?еговог оца и мла?ег брата ко?е ?е заменио главама омрзнутих ланкастерских во?а.

Бег Хенри?а VI и владавина Едварда IV [ уреди | уреди извор ]

Хенри VI и Маргарета побегли су према Шкотско? где су их примили на двору ?е?мса III од Шкотске , одакле су неуспешно покушали напад на Карлисле?а касни?е исте године.

Званично круниса?е Едварда IV догодила се у ?уну 1461 . где ?е одушев?ено прихва?ен као нови кра? Енглеске . Едвард IV ?е након тога владао у релативном миру следе?их десетак година.

Године 1464 . дошло ?е првих устанака поражених ланкастерских племи?а. Да би их сузбио Едвард IV ?е морао ангажовати знатне снаге. На??ачи сукоби одиграли су се у биткама код Хе?ли Мура 25. априла и Хексама 15. ма?а у ко?има су Едвардове снаге изво?евале победе. Оба неуспешна устанка била су под водством ?она Невила, првог маркиза од Монтагуа, иначе брата великог Едвардовог савезника, грофа од Ворика. Године 1465 . на северу, Едвард IV ?е успео да зароби свог претходника Хенри?а VI , заточио га у Лондон Тауер и поступао са ?им прилично благо.

Раздоб?е од 1467 . до 1470 . ?е било означено захла?е?ем односа и политичким сукобом изме?у Едварда и ?еговог ментора и великог дотадаш?ег савезника, мо?ног Ричарда Невила, грофа од Ворика. Било ?е неколико узрока за ова? сукоб а ?едан ?е био што се Едвард 1464. пота?но, (противно грофовим саветима и же?ама да ожени припадницу француске кра?евске породице због савезништва са Француском ), оженио са удовицом Елизабет Вудвил, и омогу?ио ро?ацима сво?е нове супруге велики утица? на власт, чак да?у?и предност на двору Вудвиловима пред Вориком. Други фактори за ова? сукоб били су Едвардове же?е за савезништво са Бургунди?ом а не са Француском и нево?ност Едварда да омогу?и к?ерима грофа од Ворика да се уда?у за Едвардову бра?у ?ор?а и Ричарда III . Нада?е, Едвардова општа популарност ?е у то доба ве? полако ишчезавала због уво?е?а виших пореза и нарасле корупци?е и безако?а.

Године 1469 . гроф од Ворика уротио се против Едварда и доброг савезника. Са Едвардовим братом ?ор?ом окупио ?е во?ску незадово?ника ко?а ?е Едварда IV поразила у бици код Е?кот Мура. При томе ?е Едвард зароб?ен и заточен у дворцу Мидлхем у ?оркширу . Гроф од Ворика ?е, претходно га заробивши, заповедио погуб?е?е кра?ичиног оца, Ричарда Вудвила, првог грофа Риверса. Након тога присилио ?е Едварда да сазове парламент у ?орку на ко?ем ?е Едвард бити проглашен незаконитим кра?ем, а круну би преузео Едвардов брат ?ор?, во?вода од Кларенса, у зем?и у ко?о? су владали метеж и анархи?а. Едвард IV ?е у ме?увремену успео позвати на ло?алност свога брата Ричарда III, во?воду од Глостера и велику ве?ину племи?а. Ричард III ?е окупио знача?ну во?ску, поразио грофа од Ворика у бици код Лоскот Филда 12. марта 1470. и на челу во?ске ослободио Едварда из заточеништва.

Кратки повратак Хенри?а VI на власт [ уреди | уреди извор ]

Гроф од Ворика и Едвардов брат ?ор?, во?вода од Кларенса су проглашени изда?ницима и били су приси?ени да побегну у Француску . У ме?увремену ?е, 1470 . године, Хенри?ева жена Маргарета вршила притисак на француског кра?а Лу?а XI да ?о? помогне да изврши инвази?у на Енглеску и врати Хенри VI на престо.

Лу? XI ?е предложио савез изме?у, до тада на?ве?их непри?ате?а, грофа од Ворика и Маргарете, чему су се у почетку опирали али на кра?у пристали. Маргарета се надала вратити сина Едварда на престо а гроф се надао да ?е владати помо?у Хенри?а VI као марионете. Чак ?е и договорен брак изме?у младог Едварда и грофове к?ери. Резултат договора било ?е ук?учива?е Француске у сукоб и инвази?а Енглеске у ?есен 1470.

Едвард IV ни?е био во?но спреман за тако велику инвази?у и био ?е приси?ен да побегне након што су га издали к?учни савезници и подржали грофа од Ворика. Едвард IV и ?егов брат Ричард , во?вода од Глостера, побегли су у Низоземску , а након тога у Бургунди?у . План Маргарете и грофа од Ворика био ?е пред остваре?ем. Хенри VI ?е као ослободите? прошао улицама Лондона и у октобру 1470. поново вра?ен на престо. Едвард IV и Ричард проглашени су изда?ницима.

Повратак Едварда IV [ уреди | уреди извор ]

Но успех грофа од Ворика ?е био краткотра?ан. Преценивши сво?е могу?ности, предложио ?е француском кра?у Лу?у XI за?еднички напад на Бургунди?у у ко?о? ?е био Едвард IV . Ме?утим Карло Смели , ко?и ?е био Едвардов дома?ин у Бургунди?и , искрцао се са Едвардом у Енглеско? и у бици код Барнета 14. априла 1471 . поразио грофа Ворика, а преостале ?е ланкастерске снаге поразио и потпуно распршио у бици код Тевкесбери?а, 4. ма?а 1471. у ко?о? ?е погинуо и Хенри?ев син Едвард, ланкастерски престолонаследник. Едвард IV ?е убрзо издао наре?е?е да се погуби и сам Хенри VI ( 21. ма?а 1471)

Повратак на власт Едварда IV 1471. године био ?е кра? ?едне фазе гра?анског рата . Мир ?е био обнов?ен те ?е створена одре?ена стабилност, али када он ?е нагло умро 1483 , политички и династички сукоби и метеж поновно су се разбуктали.

Ричард III [ уреди | уреди извор ]

Наиме, у време ?егове преура?ене смрти, ?егов наследник и син, Едвард V ?е био стар само 12 година, па ?е дошло до сукоба око тога ко ?е управ?ати зем?ом као намесник младог кра?а. С ?едне стране сво?е право истицала ?е породица кра?еве ма?ке Вудвил (ко?а ?е ме?у племством сматрана скоро?еви?ком), а са друге стране сво?е право истакао ?е брат поко?ног Едварда IV Ричард III , во?вода од Глостера, ко?и ?е тврдио да му ?е право Лорда протектора наменио на самрти брат Едвард .

Уз помо? Вили?ама Хе?стингса и Хенри?а Стафорда, во?воде од Бакингема, Ричард ?е отео Вудвиловима младог кра?а Едварда V те га заробио и заточио у Лондон тауеру , где му се нешто касни?е придружио и мла?и брат, 9-годиш?и Ричард. Уз помо? Хенри?а Стафорда, во?воде од Бакингема (ко?и ?е имао лични и породични сукоб са Едвардовом ма?ком Елизабетом Вудвил) Ричард ?е пред Парламентом покренуо поступак ко?им ?е желио да докаже да ?егов не?ак нема легитимитет да наследи енглеску круну. 25. ?уна 1483 . године Парламент ?е прогласио младог Едварда V и ?еговог мла?ег брата Ричарда, (остала деца била су женског пола), нелегитимним наследницима круне, ?ер ?е доказано да ?е Ричардов поко?ни брат Едвард IV , пре него што се оженио са Елизабетом Вудвил ве? био оже?ен са Леди Елеонор Батлер, па ?е стога брак са Елизабет био нева?ан и деца ро?ена у том браку незаконита. Како су друга Ричардова бра?а умрла пре поко?ног Едварда IV, Ричард III ?е био ?едини законити наследник круне ?ер ни?е имао противкандидата за престо. Заточени млади кра? Едвард V и ?егов брат Ричард (знани као Принчеви из куле ) никада више нису ви?ени. На?вероватни?е су уби?ени, а за шта су оптуживали Ричарда и во?воду од Бакингема, али без доказа, што ?е остало као ?една од на?ве?их енигми у енглеско? истори?и. Ричард се, следом наведених дога?а?а, 6. ?ула 1483. крунисао за енглеског кра?а под именом Ричард III.

Ричарда III су сматрали ?едним од на?бо?их во?них заповедника на страни ?орка па су га због тога лакше прихватили ?ер су држали да ?е због сво?их способности и енергичности мо?и одржати ку?у ?орк на власти, пре него млади Едвард V и Регентско ве?е .

Хенри Т?удор [ уреди | уреди извор ]

Ланкастерски поборници су, с друге стране, све сво?е наде полагали на Хенри?а Т?удора , чи?и ?е отац Едмунд Т?удор био незаконити полубрат Хенри?а VI , а потицао ?е из велшке породице Т?удор из Пенмунуда. Едмунд Т?удор био ?е за живота оже?ен Хенри?евом ма?ком Маргаретом Бофорт, наследницом бочне сродничке лини?е клана Ланкастер ко?а вуче порекло од ?она од Гента , другог сина Едварда III

Нови во?а ку?е Ланкастер Хенри Т?удор се, како би угрозио Ричарда III , обратио прво за помо? Франсоа II, во?води од Брета?е ко?и му ?е помогао у првом, неуспешном покуша?у инвази?е на Енглеску у ко?ем ?е Ричард III Хенри?еве снаге одбацио назад. У томе тренутку Хенрик Т?удор обратио се за помо? Француско? како би обезбедио сво?е снаге додатном во?ском и опремом за нови покуша? инвази?е на Енглеску у августу 1485 .

Хенри Т?удор се искрцао са во?ском од неких 5.000 во?ника на енглеско тло. По?ачан снагама оданим клану Ланкастер у само? Енглеско? , 22. августа 1485. у бици код Босворта тешко ?е поразио и убио на бо?ном по?у Ричарда III, ко?ег су у к?учном тренутку издали на?верни?и савезници. Овом битком поражена ?е ку?а ?орк.

Хенри Т?удор се оси?ен во?ном победом крунисао за кра?а Енглеске под именом Хенри VII . Убрзо ?е насто?ао да о?ача сво? положа? склопивши године 1486 . брак са к?ерком Едварда IV , Елизабетом од ?орка (без обзира што су одлуком Парламента за време Ричарда III сва деца Едварда IV проглашена незаконитом) чиме ?е придобио на сво?у страну многе припаднике клана ?орк или ?е барем отупио оштрицу ?ихове борбености. Тиме ?е симболично поновно с?единио две супарничке кра?евске ку?е, стапа?у?и Ланкастерску ружу црвене бо?е и белу бо?у руже ?орка у нову Т?удорску ружу црвене и беле бо?е.

Многи историчари сматра?у долазак на власт Хенри?а VII кра?ем Ратова две?у ружа, док остали доказу?у да су Ратови две?у Ружа коначно завршени тек с битком код Стоука године 1487 . у ко?о? ?е Хенри VII, поразио Ламберта Симнела, самозваног претендента на енглески престо ко?и ?е сво? захтев, због физичке сличности, поткреп?ивао тврд?ом да ?е он унук грофа од Ворика, па би тиме, у томе тренутку, био ?едини кандидат ку?е ?орк за престо. План претендента ?е био разоткривен од самог почетка, ?ер млади ?е гроф био жив и у Хенри?евом заточеништву. Стога ?е било општепознато да ?е Симнел обични шарлатан. Након што ?е био поражен Симнела ?е Хенрик VII помиловао и послао да ради у дворско? кухи?и. ?ош ?една, додуше ма?а побуна, угрожавала ?е Хенри?а и то она Перкина Ворбека ко?и се 1491 . издавао за Ричарда, мла?ег сина Едварда IV и ?едног од ?Принчева из куле“. ?ега ?е 1499 . године Хенрик заробио и наредио погуб?е?е.

Кра? Ратова две?у ружа довео ?е до коначног и неповратног пада династи?е Плантагенет с истори?ске енглеске сцене те до инаугураци?е нове династи?е Т?удор ко?а ?е династички обележити наредни период енглеске истори?е. Рат ?е имао катастрофалне последице за тада ве? опада?у?и утица? Енглеске у Француско? ?ер су територи?ални губици довели до тога да ?е у енглеско? власти остао ?ош само град Кале са околином иск?учиво захва?у?у?и чи?еници што су у ?ему пребивали иск?учиво Енглези .

Хенри VII ?е током сво?е владавине оштро сузби?ао све партикуларистичке теж?е високог племства и насто?ао ?е, врло успешно, сма?ива?ем наоружава?а, онемогу?ити ?ача?е приватних племи?ких во?ски вазала ко?е су, у на?ве?о? мери и стварале сукобе током Ратова две?у ружа. Увео ?е чврст систем решава?а ме?усобних племи?ких сукоба ауторитетом владара и ?егових одлука.

Последице [ уреди | уреди извор ]

Суровост и велика страда?а у ратовима две?у ружа оставила су тешке и трауматичне последице у енглеском друштву, што ?е омогу?ило Хенри?у VII да, делу?у?и миротворно, угуши нове по?аве побуне и донесе толико же?ени мир Енглеско? . Последице рата ма?е су се одразиле на сталеж трговаца и друге сталеже ко?и су живели од свог рада, буду?и да су се битке одви?але углавном у ма?е насе?еним деловима зем?е, а све пошто би обе стране, воде?и рат у насе?еним подруч?има, наштетиле саме себи и имале шта да изгубе, па су тражиле реше?е сукоба кроз брзе и непромиш?ене битке ме?у во?скама.

Доба Ратова две?у Ружа, чи?и су резултат биле велике жртве ме?у племством, било ?е доба великих друштвених промена у феудално? Енглеско?. Ово раздоб?е ?е ослабило утица? Енглеске на континентални део Европе , слабило ?е снагу и утица? племства и ?ачало друге сталеже у друштву као, на пример, све ?ачи трговачки сталеж.

Оно ?е наговестило кра? сред?овековног раздоб?а у Енглеско? и почетак новог века и ренесансе . ^[1]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

• Lehman, H. E. (2005). Lives of England's Monarchs . AuthorHouse. стр. 202?. ISBN   978-1-4184-9692-0 .  

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

• Ратови ружа: Британски на?крвави?и сукоб - Битка код Таутона (ТВ Истори?а - Званични ?ут?уб канал)

Ратови ружа на Викимеди?ино? остави .