Див?и кестен

С Википеди?е, слободне енциклопеди?е

Див?и кестен
див?и кестен у парку
Научна класификаци?а
Царство:
Дивизи?а:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. hippocastanum
Биномно име
Aesculus hippocastanum
Распростра?еност врсте

Див?и кестен [1] ( Aesculus hippocastanum ) ?е листопадно дрво из породице ?авора (Sapindaceae). Иако назив може заварати, ни?е сродан са питомим кестеном .

Опис би?ке [ уреди | уреди извор ]

Расте као дрво високо и до 30 m, и ширине 1 m, са густом лепо заоб?еном круном. Круна ?е широко разграната и густо, у солитерном расту округласта. Кора ?е код мла?их би?ака и младих изданака сивкастосме?а, код стари?их црносива и ситно испуцала. Прстасто сложени Листови су на дуго? лисно? дршци са 6-9 седе?их листи?а, елипсасто издужених и по ободу тестерастих, сред?и ?е на?ве?и, а сваки испод ?ега ?е ма?и од претходног. Цветови су сакуп?ени у метличасте, крупне и усправне цвасти . Плод ?е округласта кожаста, бод?икава округла чаура величине око 6 cm. Чаура након сазрева?а пуца на три дела, ослоба?а?у?и од ?едног до три крупна полулоптаста до лоптаста семена. Семе са беличастим крупним хилумом , ?е браон бо?е, с?а?но, понекад са мраморастим тамни?им шарама, ексалбуминско , зоохорно, горког, непри?атног укуса. Семе се може користити за исхрану животи?а (лат. aescare, escare= ?ести; гр. hippos = ко?, од давнина ?е ово семе кориш?ено као лек за емфизем ко?а ).

Див?и кестен ?е арктотерци?арни ендемит ?ужног Балканског полуострва . Од природе расте у сливу реке Дрима на алуви?уму и у клисурама. Овде ?е велика релативна влажност ваздуха , станишта су природно закло?ена и има?у карактер збегова или рефуги?ума у ко?има се сачувао велики бро? реликтних би?них врста.

На?бо?е расте на свежем, дубоком, хумозном и хран?ивом зем?ишту. У екстремним условима суво?е или влаге у зем?ишту не успева добро.

Може да издржи ниске температуре до -30 о С.

У доба Византи?е ?е пренет у Цариград , а у 17. веку почео ?е да се га?и у цело? Европи. Достиже старост до 200 година.

Физичку зрелост постиже у старости од 10-15 година, а потом богато цвета и плодоноси сваке године.

Главне опасности [ уреди | уреди извор ]

На?инвазивни?а штеточина ове врсте ?е лисни минер, ( Cameraria ohridella ), ко?а скра?у?е животни век ?единке. Ова? лисни миниер тако?е сма?у?е масу семена. Антропогени фактор ?е тако?е присутан, локални туризам и зага?е?а има?у негативан утица?. Шумски пожари су велика прет?а као и за сваку шумску врсту. [2]

Дрога и хеми?ски састав [ уреди | уреди извор ]

Од кестена се употреб?ава?у: кора, листови, цветови и семе. Листови садрже гликозиде, танин и смолу. Семена су богата скробом (40-60%), сапонином (5-8%), у?ем (5-8%), беланчевинама , гликозидима , танинима , витаминима (Б, Ц, К и П) и горким матери?ама.

Лековито де?ство [ уреди | уреди извор ]

Кора се у народу употреб?ава за лече?е смет?и у варе?у, против грознице (због горчине) и прехладе, а и против извесних кожних обо?е?а. Рани?е се користила за штав?е?е кожа и за бо?е?е вунених тканина. Семена се употреб?ава?у као лек против хемороида и ди?аре?е . Екстракт семена див?ег кестена садржи есцин, компоненту ко?а стабилизу?е зидове венских крвних судова, и на та? начин сма?у?е по?аву отока и бола у ногама. Немачка комиси?а Е ?е одобрила употребу див?ег кестена код венске инсуфици?енци?е ногу (отечене, болне ноге). Цвет се употреб?ава као народни лек за ?ача?е, против пролива и против пега на лицу.

Примена [ уреди | уреди извор ]

Екстракт див?ег кестена се приме?у?е у виду гела или крема, за сма?е?е отока ногу и код хемороида. Улази у састав би?них препарата за локални третман вена и хемороида. Приме?у?е се у виду капсула, |таблета и течног екстракта, а посто?е и препарати регистровани као лек .

Галери?а [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Гостушки, Р: Лече?е лековитим би?ем, Народна к?ига, Београд, 1979.
  • Грли?, ?: Енциклопеди?а самониклог ?естивог би?а, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Д?ук, А, ?: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • ?анчи?, Р: Лековите би?ке са к?учем за одре?ива?е, Научна к?ига , Београд, 1990.
  • ?анчи?, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • ?анчи?, Р: Сто наших на?познати?их лековитих би?ака, Научна к?ига , Београд, 1988.
  • Ко?и?, М, Стаменкови?, В, ?ованови?, Д: Лековите би?ке ?угоисточне Срби?е, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакуши?, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ?П Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Тати?, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библи?а, ФаМилет, 1997.
  • Стаменкови?, В: Наше нешкод?иве лековите би?ке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, ?: Лече?е би?ем, Рад, Београд, 1984.
  • Шили?, Ч: Атлас дрве?а и грм?а, ИП Св?етлост , ЗУНС, Сара?ево и Београд, 1990.
  • Емили?а Вуки?еви? : Декоративна дендрологи?а, Београд, 1996.

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]