Salvador Aljende
(
?p.
Salvador Allende Gossens
;
26. jun
1908
,
Valparaiso
?
11. septembar
1973
,
Santijago de ?ile
) bio je ?ileanski politi?ar i dr?avanik, po profesiji lekar i pshijatar.
Politi?ka karijera Salvadora Aljendea je trajala du?e od 40 godina, jo? kao student na medicinskom fakultetu bio je hap?en zbog svojih radikalnih politi?kih stavova. Njegovu politi?ku karijeru mo?emo podeliti na dva perioda: period od 1933. do 1970. godine, i period od 1970. kada je postao predsednik, do njegovog svrgavanja sa vlasti vojnim pu?em 1973. godine.
Period od 1933. do 1970.
[
uredi
|
uredi kod
]
Socijalisti?ku partiju osniva 1933. godine i postaje njen lider. U po?ecima politi?ke karijere pomagao je vladu Narodnog fronta i bio u njoj ministar zdravlja od 1938. do 1941, od 1945. godine postaje senator, zatim biva izabran za potpredsednika, a posle i za predsednika senata. Kao kandidat levice i vođa Fronta narodne akcije bezuspe?no u?estvuje na izborima 1952, 1958. i 1964. godine.
Period od 1970. do 1973.
[
uredi
|
uredi kod
]
Kao kandidat levice, Pokreta narodnog jedinstva koji su osnovali socijalisti, komunisti, radikali i demohri??anski disidenti, septembra 1970. pobeđuje na izborima sa 36,3% glasova, na du?nost stupa 3. novembra 1970. godine i time postaje 29. predsednik ?ilea. Ostvarivao je program nezavisnosti, razvoja i usmerenost zemlje ka socijalizmu kroz proces postepenih i demokratskih dru?tvenih promena.
Aljende je bio prvi
marksisti?ki
politi?ar izabran za predsednika jedne dr?ave na izborima. Svojom politikom
agrarne reforme
, nacionalizacije rudnih bogatstava i pravedne raspodele bogatstva, opasno je ugrozio interese krupne bur?oazije i stranih, posebno
ameri?kih
kompanija.
Izvr?io je samoubistvo za vreme vojnog pu?a u ?ileu 11. sepetembra 1973. godine. Dobitnik je Lenjinove nagrade za mir 1973. godine.
Vojni udar u ?ileu 1973. godina
[
uredi
|
uredi kod
]
Godine
1973
, u nadi da ?e se odupreti najve?oj ekonomskoj katastrofi u istoriji ?ilea, Aljende i njegova vlada poku?ali su da se izvuku iz stagnacije, ali je rezultat bila hiperinflacija, ?to je izazvalo veliko nezadovoljstvo naroda. U takvim uslovima predsednik Aljende, veruju?i da je lojalan oficir, proglasio je Pino?ea komandantom armije. Međutim, Pino?e je (
11. septembra
), iste godine, izveo dr?avni udar, uz vojnu pomo? SAD od (10,9 miliona dolara).
Istoga dana, prilikom odbrane predsedni?ke palate, Salvador Aljende izvr?ava samoubistvo, a 72 njegova najbli?a saradnika su zarobljeni i streljani. Zatim je formirana
vojna hunta
, odnosno vlada sastavljena od odabranih ljudi koji su komandovali vođenjem dr?avnog udara, sa Avgustom Pino?eom na ?elu. Hunta je proglasila vanredno stanje i raspustila
parlament
do daljnjeg. Pino?e je, da bi uni?tio marksisti?ku pro?lost ?ilea, odmah osnovao novu tajnu policiju pod imenom Uprava nacionalne obave?tajne slu?be ili DINA, koja se ubrzo infiltrirala u sve pore ?ileanskog dru?tva sa zadatkom da pohvata sve Aljendeove pristalice i protivnike re?ima. DINA je takođe formirala tajne logore u kojima je zverski mu?ila i ubijala zatvorenike. U prvim mesecima Pino?eove vlasti zatvori i logori su toliko bili puni da su se u tu svrhu koristili i sportski stadioni, brodovi i vojni kompleksi. Smatra se da je po njihovim nalozima uhap?eno 130.000 ?ileanaca i stranih dr?avljana, od kojih su mnogi mu?eni i ubijeni.
Godine
1976
. na vlast u SAD do?ao je
D?imi Karter
koji je optu?ivao Pino?ea za zlodela u ?ileu, kao i za ubistvo Orlanda Letelijera koji je bio ?ileanski ambasador u SAD, ministar odbrane u vladi Salvadora Aljendea, a kasnije borac za restauraciju demokratije u ?ileu, ?to je dovelo do zahlađenja odnosa između SAD i ?ilea. Tokom
1977
. godine Komisija za ljudska prava
UN
prvi put je osudila Pino?eov re?im za kr?enje ljudskih prava. Pino?e se nije obazirao ve? je doneo zakon o
amnestiji
?ime je za?titio sve oficire koji su kr?ili ljudska prava. Takođe je naredio da se prikriju dokazi o kr?enju ljudskih prava u ?ileu. Vi?e stotina le?eva bilo je ekshumirano i ba?eno u
Tihi okean
.
Odnosi Jugoslavije i ?ilea
[
uredi
|
uredi kod
]
Ulica Salvadora Aljendea u Somboru
Jugoslavija
je oduvek imala tradicionalno dobre odnose sa Republikom
?ile
, koji su se produbili dolaskom Salvdora Aljendea na mesto predesnika ?ilea. Salvador Aljende je bio veliki prijatelj Jugoslavije i predsednika
Tita
, a ?ile je bio ?lan Pokreta Nesvrstanih ?ije Jugoslavija upravo bila osniva?. U tom periodu saradnja dve zemlje je na vrhuncu, kako na ekonomskom, politi?kom tako i na trgovinskom planu.
Međutim
1973
. godine u ?ileu se de?ava vojni pu?, general Augusto Pino?e podpomognut Amerikom ru?i legalno izabrnog predestnika Salvadora Aljendea. Jugoslavija nije priznala nasilno uspostavljenu Vladu Vojne Hunte na ?elu sa
Pino?eom
, i prekida diplomatske odnose sa ?ileom. Odnosi dve zemlje su bili svedeni na konzularni nivo.
U spomen na Salvadora Aljendea ?irom biv?e Jugoslavije gradovi daju imena ulica po njemu, u Srbiji imena ulica pet gradova, uklju?uju?i i glavni grad
Beograd
, nose njegovo ime, a to su pored Beograda jo?
Ni?
,
Sombor
,
Pre?evo
i
Kru?evac
Polemike oko smrti Salvadora Aljendea
[
uredi
|
uredi kod
]
Spomenik Salvadoru Aljendeu ispred palate Moneda
Posmrtni ostaci Salvadora Aljendea iskopani su u
maju
2011
. godine u okviru istrage pokrenute
27. januara
iste godine sa ciljem da se utvrdi istina o tome da li je ubijen ili je izvr?io samoubistvo. Aljende, koji je izabran za predsednika
?ilea
1970
. godine, pronađen je mrtav sa ranom od metka u presedni?koj palati Moneda posle dr?avnog udara generala
Augusta Pino?ea
11. septembra
1973
. godine.
Oru?je iz koga je metak ispaljen nije pronađeno, a mrtvog Aljendea njegova supruga i ?erke nikada nisu videle. Aljendeovo telo je na brzinu sahranjeno u grobnici njegovog rođaka
1973
. godine, a uz dr?avne po?asti ponovo je sahranjen
1990
. po okon?anju vladavine vojne hunte Augusta Pino?ea.
Salvador Aljende sahranjen je kona?no po tre?i put u krugu porodice u
Santijagu
, nakon ?to su rezultati zvani?ne autopsije pokazali da je on izvr?io samoubistvo tokom vojnog pu?a
1973
. godine. I pored zvani?ne autopsije koja je utvdila da je u pitanju samoubistvo, neki i dalje smatraju, poput
Fidela Kastra
da je u pitanju ubistvo, to jest da je ubijen prilkom rvanja sa ubicom.
- Mala Prosvetina Encikolpedija, redakcioni odbor Oto Bihalji-Merin i drugi, Ljubljana Mladinska Knjiga, 1986 godina,
- Leksikon, grupa autora, Jugoslovenski Leksikografski Zavod Zagreb, 1974 godina,
- Diplomatsko konzularno pravo, Nenad Avramovi?, Privredna Akademija Novi Sad, 2006. godina
ISBN
86-84613-57-0