Ajn Rend
(
engl.
Ayn Rand
, IPA:
/?a?n ?rænd/
;
[1]
rus.
Айн Рэнд
, пуно име
rus.
Алиса Зиновьевна Розенбаум
;
Sankt Peterburg
,
2. februar
1905
?
Njujork
,
6. mart
1982
) bila je
rusko
-
ameri?ki
filozof
,
romansijer
,
dramaturg
i
scenarista
. Poznata je po veoma uticajnim romanima kroz koje je razvila i obradila filozofiju
objektivizma
. Nakon zavr?enih studija istorije na Dr?avnom univerzitetu u Sankt Peterburgu, zbog nepovoljnih dru?tveno-ekonomskih događaja u novonastalom Sovjetskom Savezu i građanskom ratu koji mu je prethodio, preselila se u Sjedinjene Dr?ave 1926. godine, gde je 1935. i 1936. radila kao filmski scenarista i pozori?ni producent. Zna?ajni knji?evni uspeh stekla je romanom
Veli?anstveni izvor
(
engl.
The Fountainhead
) iz 1943, koji je posle mnogih odbijanja od strane izdava?a usled zamerki na prevelikoj dozi individualnosti i intelektualnosti, godinu dana od ?tampanja postao najprodavanija knjiga u Americi i to zahvaljuju?i samo usmenom predanju. Ovaj uspeh doneo joj je međunarodnu slavu.
Svoje najpoznatije delo, roman
Pobunjeni Atlas
(
engl.
Atlas Shrugged
) objavila je 1957. Posle toga potpuno se posvetila pisanju dokumentarne i filozofske literature sa namerom ka dubljem razrađivanju i obja?njavanju filozofije objektivizma. Do svoje smrti 1982. objavljivala je svoje magazine i nekoliko knjiga kolekcija eseja. Rend je zagovarala
razum
kao jedino sredstvo sticanja saznanja, odbacuju?i veru i religiju. Podr?avala je racionalni i eti?ki
egoizam
, a odbacivala
altruizam
. U politici, upotrebu sile je osuđvala kao nemoralnom, i suprotstavila se
kolektivizmu
i
etatizmu
, kao i
anarhizmu
. Bila je zagovornik
lese fer
kapitalizma, kao sistema zasnovanog na priznavanju individualnih prava ?oveka. U umetnosti, Rend je promovisala romanti?ni realizam.
Knji?evna kritika je romane Ajn Rend primila sa pome?anim recenzijama, dok je njena filozofija uglavnom ignorisana ili odbacivana od strane akademije. Međutim, poslednjih decenija dolazi do zna?ajnog pove?anog interesovanja za filozofiju objektivizma. Objektivisti?ki pokret, radi na ?irenju ideja kako u akademskim krugovima, tako i u ?iroj javnosti. Rend je ostvarila veliki uticaj u
libertarijanskom pokretu
i među Ameri?kim konzervativcima, ali i na brojne pojedince među kojima je i preduzetnik
D?imi Vejls
, saosniva? i predsednik
Vikimedije
, neprofitne korporacije koja rukovodi projektom
Vikipedija
.
Rendova je rođena kao Alisa Zinovjevna Rozenbaum u preduzetni?koj porodici, koja je ?ivela u Sankt Peterburgu. Bilja je najstarija od tri ?erke Zinovja Zaharovi?a Rozenbauma i njegove ?ene Ane Borisovne. Zinovj Rozenbaum je bio uspe?an farmaceut i preduzetnik, vlasnik zgrade u kojoj se nalazila njegova apoteka. Sa stra??u prema slobodnoj umetnosti, Rendova je kasnije izjavila da joj je ?kolovanje bilo neizazovno i krenula je sa pisanjem scenarija sa osam godina, a romana sa deset. U gimnaziji najbolja drugarica joj je bila Olga, sestra knji?evnika
Vladimira Nabokova
. Njih dve su se veoma interesovale za politiku i bile su aktivne u debatama koje su se odvijale u ?uvenoj ku?i Nabokova. Dok je Olga Nabokova branila konsitutivnu monarhiju, Rendova je zagovarala republikanske ideje. Imala je dvanaest godina za vreme
Februarske revolucije
iz 1917, tokom koje je podr?avala
Аleksandra Kerenskog
.
Oktobarska revolucija
i vladavina
Bolj?evika
i
Vladimira Lenjina
poremetili su ?ivot porodice Rend. Posao njenog oca je konfiskovan od strane dr?ave, a njena porodica raseljena. Oni su izbegli na
Krimsko poluostrvo
, koje je na po?etku bilo pod kontrolom
Bele garde
tokom
Ruskog građanskog rata
. Kasnije je pisala da se tokom srednje ?kole izjasnila kao
ateistkinja
i da je cenila razum vi?e nego druge ljudske vrline. Posle zavr?etka srednje ?kole na Krimu sa 16 godina, Ajn se vratila sa porodicom u Petrograd (kako je Sant Petersburg bio preimenovan u to doba), gde su se na?li u o?ajnom stanju, povremeno skoro gladuju?i.
Posle Ruske Revolucije, univerziteti su postali dostupni i za ?ene, te je tako Rend bila u prvoj grupi ?ena koje su se upisale na Petrogradski Dr?avni Univerzitet, gde je sa 16 godina otpo?ela studije na odeljenju socijalne pedagogije, diplomiraju?i istoriju. Na univerzitetu se upoznala sa delima
Aristotela
, ?ija ?e filozofija postati njen najve?i uzor i
Platona
, u ?ijoj je filozofiji videla svoj najve?i kontra-uzor. Tre?a figura ?iju je filozofiju iscrpno studirala bio je
Fridrih Ni?e
. Po?to je ?itala na francuskom, nema?kom i ruskom, Ajn Rend je u?ivala ?itaju?i
Dostojevskog
,
Viktora Huga
,
Edmona Rostana
i
Fridrika ?ilera
, koji su zauvek ostali njeni omiljeni pisci.
Naslovna strana prvog objavljenog dela Ajn Rend - Monografija glumice Pola Negri od 2,500 re?i, objavljene 1925.
Malo pre nego ?to je diplomirala Rend je među mnogim drugim ?bur?oaskim“ studentima proterana sa Univeziteta. Posle ?albi grupe gostuju?ih stranih nau?nika koji su predavali na Petrgovgradskom univerzitetu, mnogim proteranim studentima je bilo dozvoljeno da se vrate i zavr?e svoje studije kako bi diplomirali, ?to je Rend i uradila u oktobru 1924. Ona je naknadno studirala godinu dana na Dr?avnom fakultetu za umetnost u filmskoj industriji u Lenjingradu. Za jedan od svojih zadataka je napisala esej o poljskoj glumici
Pola Negri
, ?to je postalo njen prvi objavljeni rad.
Dolazak u Sjedinjene Ameri?ke Dr?ave
[
уреди
|
уреди извор
]
U jesen 1925, Rend je dobila vizu da poseti svoje rođake u
Americi
. Napustila je Sovjetski savez 17. januara, 1926, a u
Njujork
je stigla 19. februara, 1926. Kada je ugledala panoramu
Menhetna
, koju je do tada toliko puta gledala samo na filmskom platnu, u njenim o?ima su se pome?ale suze i sne?ne pahulje i tada je isplakala ?Suze sjaja“, kako ih je kasnije nazvala. Nameravala je da ostane u SAD i postane scenarista, pa je nekoliko meseci ?ivela kod svojih rođaka u
?ikagu
. Jedan od njenih rođaka je bio vlasnik bioskopa u kojem je ona mogla da gleda gomilu filmova bez naplate. Nakon toga se preselila u prestonicu filmske industrije,
Holivud u Kaliforniji
.
U po?etku je morala da pre?ivljava i radila je sitne poslove kako bi isplatila osnovne ?ivotne tro?kove. Međutim, ?ansu da radi kao statista u filmu ?Kralj kraljeva“ sa ?uvenim rediteljem
Sesilom B. Demilom
iskoristila je da se zaposli i kao pomo?ni scenarista. Takođe, na setu filma ?Kralj kraljeva“ upoznala je i mladog perspektivnog glumca Frenk Oukonora (engl.
Frank O'Connor
), sa kojim se ven?ala 15. aprila, 1929. Zvani?no je dobila prebivali?te u SAD u julu 1929, a ameri?ki građanin je postala 3. marta, 1931. Kako je tokom tridesetih godina radila razli?ite poslove kako bi mogla da finansira svoje pisanje, jedno vreme je radila i kao ?ef kostimografskog odeljenja u ?uvenoj produkcijskoj ku?i
?RKO Pictures“
, jednom od 5 velikih studija iz Zlatnog doba Holivuda. Nekoliko puta je bezuspe?no poku?avala da u SAD dovede i svoje roditelje i sestre, ali Sovjetske vlasti nisu ?elele da im izdaju potrebna dokumenta za emigraciju.
Prvi uspeh kao pisac do?ivela je 1932. kada je
Universal Studio
otkupio njen scenario za film ?Crveni pijun“ (engl.
Red Pawn
), ali taj flim nikada nije produciran. Posle ovoga napisala je scenario za dramu ?No? 16. januara“ (engl.
Night of January 16th
) koja se igrala 1934. u Holivudu, a zatim 1935. na
Brodveju
, gde je postala jedan od hitova. Inspiracija za dramu joj je bilo ubistvo ?vedskog in?injera i preduzetnika Ivara Kreugera, koji je zbog dr?anja monopola nad proizvodnjom ?ibica između dva svetska rata, bio poznat kao Kralj ?ibica. Na svakom izvođenju ove
drame
, ?ija se radnja odigravala u sudnici, za ?porotu“ su birani ?lanovi publike. Porota bi saslu?ala izajve ?svedoka“ i na osnovu porotine ?presude“ glumci bi odigrali jedan od dva mogu?a zavr?etka. Cilj joj je bio da dramatizuje konflikt između
individualizma
i
konformizma
, gde porotina odluka jasno otkriva koju stranu porotnici preferiraju. 1941. studio
Paramount Pictures
snimio je flm koji je bio zasnovan na ovoj drami. Rend nije u?estvovala u njegovoj produkciji i bila je veoma kriti?na prema snimljenom filmu. 1934. je napisala roman i scenario ?Ideal“ za koji nije mogla da nađe producenta. Scenario za predstavu ?Ideal“ prvi put je objavljen posthumno 1984. kao deo publikacije ?Rana Ajn Rend“, a u formi romana je prvi put objavljen 2015. U romanu ?Ideal“ pri?a prati popularnu glumicu Gondu, za koju je Rend dobila inspiraciju od
Grete Garbo
i jednog razgovra u kojem je jedna obo?avateljka izjavila da bi dala svoj ?ivot samo da se upozna sa svojom omiljenom glumicom. U romanu se Gonda pojavljuje na vratima svojih obo?avatelja i o?ajno ih moli za pomo?. Na taj na?in radnja romana testira integritet onih ljudi koji izjavljuju da ?ive po idealima i da su spremni da urade sve za drugu osobu, odnosno ?ta se de?ava kada je potrebno da se pređe sa re?i na dela.
Prvi objavljeni roman Ajn Rend je polu autobiografski roman ?Mi ?ivi“ (engl.
We the living
) iz 1936. Radnja se de?ava u Sovjetskom Savezu i prati borbu između pojedinca i dr?ave. U predgovoru izdanja ?Mi ?ivi“ iz 1959. Rend ?e napisati da je taj roman ne?to najbli?e njenoj autobiografiji ?to ?e ikada napisati. Rekla je da roman nije autobiografija u bukvalnom, ve? samo u intelektualnom smislu. Radnja romana je izmi?ljena, ali pozadina nije. Po?etna prodaja nije dobro krenula i njen ameri?ki izdava? je zaustavio dalje ?tampanje, mada su evropska izdanja nastavila sa prodajom. Posle velikog uspeha njenih kasnijih romana, Rend je 1959. bila u mogu?nosti da izda novo prerađeno izdanje, koje se od tada prodalo u preko tri miliona primeraka. Bez njenog znanja i odobrenja, u Italiji su 1942. po njenom romanu snimili dva filma, ?Noi vivi“ i ?Addio, Kira“. U
Rimu
su filmovi prolazili odli?no na bioskopskim blagajnama, ali portret Inteligentne, seksualno nezavisne heroine filma koja se bori protiv stega dr?ave, bio je neprihvatljiv za
fa?isti?ku vladu Italije
. Ubrzo su ih proglasili antifa?isti?kim, zabranili i povukli iz italijasnkih bioskopa. Stajali su zaboravljeni godinama, a onda ponovo otkriveni 1968. Filmovi su prerađeni i pre?i??eni, spojeni u novu verziju, koju je Rend odobrila i koja je 1986. ponovo pu?tena pod nazivom ?Mi ?ivi“.
Roman ?Himna“ (engl.
Anthem
) napisala je tokom pauze u pisanju njneog slede?eg velikog romana ?Veli?anstveni izvor“. Objavljen je u Engleskoj 1938, jer Rend nije uspela da nađe izdava?a u Americi, uz komentare da ona ne razume
socijalizam
. Radnja romana ?Himna“ se odigrava u neodređenoj budu?nosti, kada ?ove?anstvo ?ivi novo mra?no doba, doba gde su tehnolo?ki napreci pa?ljivo kreirani i kada je koncept individualnosti izbrisan. U ovoj distopiji
totalitarni
kolektivizam
je toliko napredovao da je ?ak i re? ?Ja“ zaboravljena i zamenjena sa re?ju ?Mi“. Kao i sa romanom ?Mi ?ivi“, kasniji uspeh joj je omogu?io da 1946. roman ?Himna“ ponovo izda, ovog puta u SAD, i da ga proda u preko tri i po miliona kopija.
Veli?anstveni izvor
i politi?ki aktivizam
[
уреди
|
уреди извор
]
Tokom 1940. Rend je postala politi?ki aktivna. Zajedno sa svojim mu?em radila je puno vreme na volonterskoj poziciji tokom predsedni?ke kampanje republikanskog kandidata Vendela Vilkia na izborima 1940. Na ovom poslu do?ivela je i svoja prva iskustva javnog nastupa, suo?avaju?i se sa ponekad neprijateljskim pitanjima njujor?kih glasa?a kojima je prezentovala Vilkijev politi?ki program, iskustvu u kojem je kako je kasnije govorila u?ivala. Ove aktivnosti su je dovele u kontakt sa ostalim intelektualcima koji su podr?avali
kapitalizam slobodnog tr?i?ta
. Postala je prijatelj sa novinarem Henrijem Hazlitom i njegovom ?enom, a Hazlit ju je upoznao sa ekonomistom
Austrijske ?kole
Ludvigom fon Mizesom. Uprkos filozofskim neslaganjima koje je imala sa njima, Rend je tokom cele karijere snan?no podr?avala njihov rad i nailazila na istovetnu dozu divljenja sa njihove strane. Jednom prilikom je Mizes Ajn Rend nazvao ?najhrabrijim ?ovekom u Americi“, komplient koji je ona posebno cenila jer je rekao ??ovek“ umesto ??ena“. Rend je takođe u?ivala prijateljstvo sa libertarijanskom knji?evnicom i novinarkom Izabel Paterson. Tokom njihovih dru?enja koja su trajala do duboko u no?, Patersonova je Ajn Rend u?ila o ameri?koj istoriji i vladi, dok je Rend njoj davala ideje za njenu jedinu filozofsku knjigu koja nije pisana kao fikcija, ?Bog ma?ine“. Izabel Peterson je prepoznala
etiku
Ajn Rend kao jedinstven doprinos i tokom ?etrdesetih godina joj je pisala: ??ini se kao i da dalje ne zna? da su tvoje ideje
nove
... Tvoj koncept
Ega
je entitet, osoba, ?ivo bi?e koje funkcioni?e u konkretnoj stvarnosti“.
[2]
Svoj prvi veliki useh kao pisac Ajn Rend je ostvarila sa delom ?Veli?anstveni izvor“ (engl.
The Fountainhead
) iz 1943, romanti?arskim i filozofskim romanom koji je pisala sedam godina. Pri?a prati beskompromisnog mladog arhitektu Hauarda Roarka (engl.
Howard Roark
) koji ne ?eli da svoju inovativnost uklapa ni u kakve konformisti?ke ?ablone i njegovu borbu sa dru?tvenim parazitima ? sa onim ljudima koji poku?avaju da ?ive kroz druge, stavljaju?i tuđ ?ivot ispred svog. Ona je smatrala da je kroz lik Roarka prvi put uspela da o?ivi svoju viziju idealnog ?oveka, heroja koji ?ivi egoisti?ne moralne ideale, naro?ito integritet i nezavisnost. Rend je profesiju arhitekte postavila za pozadinu romana jer je smatrala da je to polje koje spaja umetnost, tehnologiju i biznis, a za Roarkovu arhitekturu inspiraciju je prona?la u radu ?uvenog arhitekte Frenk Lojd Vrajta (engl.
Frank Lloyd Wright
). Njene rukopise je odbilo da objavi dvanaest izdava?a, sve do izdava?ke ku?e Bobs-Meril i to na insistiranje njihovog urednika Ar?ibalda Ogdena, koji je zapretio da ?e napustiti kompaniju ukoliko se ne odobri njeno izdavanje. Dok je zavr?avala roman, doktori su joj prepisali Benzedrin, vrstu amfetamina, koji se tada koristio za borbu protiv iscrpljenosti i umora. To joj je pomoglo da radi prekovremeno i da ne prekora?i rokove za zavr?etak romana, ali kada je zavr?ila sa pisanjem bila je toliko iscrpljena da joj je doktor naredio dvonedeljni odmor. Dugoro?no konzumiranje ovog amfetamina najverovatije je doprinelo njenim, kako su njeni kasniji saradnici opisivali, naglim promenama raspolo?enja.
?Veli?anstveni izvor“ je postigao svetski uspeh i doneo je njegovoj autorki ?iroku prepoznatljivost, slavu i finansijsku sigurnost. Rend je 1943. prodala autorska prava za filmsku verziju studiju
Varner Bros
i vratila se u Holivud kako bi napisala scenario. Po zavr?etku pisanja ovog scenarija dobila je ponudu za posao od strane legendarnog producenta Hala Volisa (engl.
Hal Wallis
) koji ju je zaposlio kao scenaristu. Njen rad za Volisa izrodio je i scenarija za filmove ?Ljubavna pisma“ (engl.
Love letters
) i ?Do?li ste zajedno“ (engl.
You came along
) koji su nominovani za Oskara. Ovaj posao dao joj je vremena da radi na drugim projektima, uklju?uju?i i plan da obradi svoju filozofiju izvan fikcijskih romana kroz knjigu ?Moralne osove individualizma“. Iako ovu planiranu knjigu nikada nije zavr?ila, sa?eta verzija je objavljena 1944. kao esej ?Jedini put ka sutra?njici“ (engl.
The Only Path to Tomorrow
) u magazinu
Reader's Digest
.
Dok je radila u Holivudu, Rend je nastavila sa svojim aktivizmom usmerenom ka slobodnom tr?i?tu i protiv
komunizma
. Priklju?ila se Filmskom savezu za za?titu ameri?kih ideala, holivudskoj antikomunisti?koj grupi u ?ije je ime pisala ?lanke. Tokom
Druge crvene panike
u Americi, izraz koji se odnosi na period koji je okvirno trajao od kraja ?etrdesetih do kraja pedesetih godina dvadesetog veka, i bio poznat po strahu od komunisti?kog uticaja na ameri?ke institucije i
?pijuna?e
od strane svojetskih agenata, svedo?ila je kao ?prijateljski svedok“ ispred Komiteta za istra?ivanje antiameri?ke delatnosti. Njeno svedo?enje se odnosilo na razliku između njenog nimalo prijatnog li?nog iskustva sa Sovjetskim Savezom i obojenog prikaza Sovjetskog Saveza u holivudskom filmu ?Pesma Rusije“ iz 1944. Rend je tvrdila da taj film grubo pogre?no predstavlja uslove u Sovjetskom Savezu i da prikazuje tamo?nji ?ivot mnogo lep?im i boljim nego ?to zaista jeste. Takođe je htela da kritikuje i slavni film iz 1946.
?Najbolje godine na?ih ?ivota“
zbog negativne predstave poslovnog sveta, ali joj to nije dozvoljeno. Kada su je posle njenog saslu?anja pitali ?ta misli o efektivnosti ove istrage, opisala je proces kao ?beskorisan“.
Posle nekoliko odlaganja, flmska verzija "Veli?anstvenog izvora" iza?la je 1949. Iako je kori??en scenario Ajn Rend uz minimalne izmene, njoj se film nimalo nije svideo i imala je prigovore na re?iju, glumu i ostale elemente.
Pobunjeni Atlas
i objektivizam
[
уреди
|
уреди извор
]
U godinama nakon objavljivanja ?Veli?anstvenog izvora“ Rend je dobijala mnogo pisama ?italaca, a neka su bila i od ljudi na koje je ova knjiga izvr?ila dubok uticaj. Rend se 1951. godine preselila iz Los Anđelesa u Njujork, gde je okupila grupu takvih obo?avatelja. Ova grupa (iz ?ale nazvana ?Kolektiv“) uklju?ivala je budu?eg predsednika Federalnih rezervi Alana Grinspana, mladog studenta psihologije Nejtana Blumentala (koji je kasnije promenio ime u Natanjel BRenden), njegovu ?enu Barbaru i Barbarinog rođaka Leonarda Pajkofa. U po?etku je grupa bila neformalni skup prijatelja koji se vikendima sastaju sa Rend u njenom stanu, kako bi diskutovali o filozofiji. Kasnije im je dozvoljavala da ?itaju njene nacrte za novi roman ?Pobunjeni Atlas“. Bliska veza između Ajn Rend i mlađeg Natajnela BRendena se, uz pristanak njihovih supru?nika,1954. pretvorila u romanti?nu aferu.
?Pobunjeni Atlas“ je iza?ao 1957. kao remekdelo Ajn Rend. Ona je temu ovog romana opisala kao ?ulogu uma u ?ovekovom postojanju i kao posledicu toga novu moralnu filozofiju: moralnost racionalnog li?nog interesa“. Roman promovi?e klju?ne principe filozofije Objektivizma i izra?ava njen koncept ljudskih dostignu?a. Radnja se odigrava u distopijskoj Americi u kojoj najkreativniji industrijalci, nau?nici i umetnici na poteze dr?ave blagostanja odgovaraju ?trajkom i povla?enjem u planine gde grade dru?tvo nezavisne i slobodne ekonomije. Heroj romana i lider ?trajka D?on Galt, opisuje ?trajk, koji povla?i umove pojedinaca koji najvi?e doprinose nacionalnom bogatstvu i dostignu?ima, kao ?stopiranje motora sveta“. Sa ovakvim izmi?ljenim ?trajkom, Rend je ?elela da ilustruje kako bi bez zalaganja racionalnih i produktivnih ljudi, ekonomija kolabirala, a dru?tvo bi se raspalo. Roman sadr?i elemente romanse, misterije i nau?ne fantastike, ali i obimno izlaganje filozofije Objektivizma u formi monologa koji izgovara D?on Galt.
Uprkos mnogim negativnim kritikama,“Pobunjeni Atlas“ je postao međunarodni bestseler. U intervjuu Majku Valasu, Rend progla?ava sebe ?najkreativnijim ?ivim misliocem“. Kada je zavr?ila roman, Rend je upala u te?ku depresiju. ?Pobunjeni Atlas“ je njeno poslednje zavr?eno delo u domenu fikcije; prekretnica u njenom ?ivotu, ozna?ilo je kraj Rendine karijere kao pisca i po?etak njene uloge popularnog filozofa.
Kako bi promovisao filozofiju Ajn Rend, Natanjel BRenden je 1958. osnovao
Nathaniel BRenden Lectures
, koji je kasnije postao
Nathaniel BRenden Institute
(NBI). ?lanovi ?Kolektiva“ su dr?ali predavanja ispred instituta i pisali ?lanke za objektivisti?ke ?urnale koje je Rend uređivala. Kasnije su se neki od ovih ?lanaka na?li i u formi knjiga. Kritika, uklju?uju?i i neke biv?e NBI studente i samog BRendena, opisivali su kulturu NBI kao intelektulni konformizam i prekomerno po?tovanje prema Rend. Rend je iznosila svoja mi?ljenja na razli?ite teme, od knji?evnosti i muzike do seksulanosti i stilova brada i brkova, tako da su neki njeni sledbenici opona?ali njene izbore, nosili ode?u kakvu su nosili njeni junaci romana ili kupovali nam?etaj kao njen. Ipak, neki od biv?ih NBI studenata veruju da je pri?a o ovakvim pona?anjima preuveli?ana i da su takve pojave bile ograni?ene među njenim najbli?im sledbenicima u Njujorku. Sama Rend nije bila zadovoljna mnogim NBI studentima i govorila im je da moraju da se dr?e standarda, ponekad reaguju?i hladno ili ljutito na one koji se ne bi slo?ili sa njenim stavovima..
Rend je 60-ih i 70-ih razvijala i promovisala svoju filozofiju Objektivizma pi?u?i publicistiku i dr?e?i predavanja studentima na institucijama kao ?to su
Jejl
,
Prinston
,
Kolumbija
,
Harvard
,
MIT
. Od strane Luis i Klark Koled?a 1963. godine je dobila po?asni doktorat. Takođe, krenula je sa godi?njim predavanjima na ?uvenom Ford Hal Forumu, posle kojih je odgovarala na pitanja publike. Tokom ovih predavanja i sesija pitanja i odgovora, ona je ?esto zauzimala kontroverzne stavove o politi?kim i dru?tvenim aktuelnostima. Ovo uklju?uje podr?avanje prava na abortus, protivljenje
ratu u Vijetnamu
, podr?ku Izraelu u
Jom Kipur
ratu protiv koalicije Arapskih nacija koji je opisala kao “borbu civilizovanih ljudi protiv divljaka”, ili stav da su evropski kolonisti imali pravo da izgrade zemlju oduzetu od indijanaca. Takođe je javno podr?avala nekoliko kandidata Republikanaca koji su bili u trci za predsednika SAD, a najsna?nije kandidata
Beri Goldvotera
1964. godine, ?iju je kandidaturu promovisala u nekoliko ?lanaka u “Objektivisti?kim biltenima”.
Grob Ajn Rend i njenog supruga Frenka Okonora, na groblju Kenziko u Valhali, Njujork
Natanijel Brenden je 1964. Godine otpo?eo aferu sa mladom glumicom Patricijom Skot, sa kojom se kasnije i o?enio. Natanijel i Barbara Brenden su ovu aferu krili od Rend. Kada je saznala za nju 1968. godine, iako je njena romansa sa Brendenom ve? bila okon?ana, prekinula je sve veze sa parom Brenden, ?to je dovelo do prestanka rada NBI. Rend je u ?lanku u magazinu "Objektivist" odbacila Natanijela Brendena zbog njegove ne?asnosti i “iracionalnog pona?anja u njegovom privatnom ?ivotu”. Brenden se kasnije u intervjuu izvinio “svakom studentu Objektivizma” za “odr?avanje mita o Ajn Rend” i zbog “doprinosa u?asnoj atmosferi intelektualne represije koja preovlađuje u Objektivisti?kom pokretu”. U narednim godinama Rend se rastala sa jo? nekoliko svojih najbli?ih saradnika.
Posle nekoliko decenija tokom kojih je bila strastveni pu?a?, 1974. je morala da se podvrgne operaciji raka plu?a. Prestala je da pi?e svoje biltene 1976. i uprkos protivljenju na kraju pristala da joj dodele broj socijalnog osiguranja i da tako uđe u sistem dr?avne zdravstvene za?tite. Tokom kasnih 70-ih su se njene aktivnosti u Objketivisti?kom pokretu smanjivale, a naro?ito posle smrti njenog mu?a 9. novembra 1979. Jedan od njenih poslednjih projekata je nezavr?ena televizijska adaptacija “Pobunjenog Atlasa”.
Ajn Rend je umrla 6. marta 1982, kada joj je otkazalo srce u njenom domu u Njujorku. Sahranjena je pored svog supruga na groblju Kenziko u
Valhali u dr?avi Njujork
. Na sahrani je prisustvovao veliki broj njenih po?tovalaca, a pored njenog sanduka je bila postavljena dvometra?ka cvetna dekoracija u obliku simbola dolara. Po njenom testamentu, izabrala je Leondarda Pajkofa za svog naslednika.
Filozofiju je iznosila kroz svoja knji?evna dela, pri ?emu je nagla?avala prava pojedinca, a smatrala da dru?tvo kao zaseban entitet ne postoji. Fokus njenog rada je na pojedincu. Bila je protivnik svakog oblika kolektivizma u koje spadaju i fa?izam, staljinizam, komunizam te socijalizam i socijalna dr?ava. Promovisala je racionalni eti?ki egoizam suprotan od etike altruizma. Kako sama ka?e: ?Nisam zagovornica kapitalizma, ve? egoizma; ipak, ne zagovaram ni egoizam, ve? zdrav razum. Ako neko prepozna mo? zdravog razuma i prihvati ga i slijedi, sve ostalo dolazi samo po sebi“.
Svoju filozofiju opisivala je kao "filozofiju ?ivota na Zemlji", i nazvala je "objektivizam" po?to je naziv
egzistencijalizam
ve? bio iskori??en.
[3]
Smatrala je da je najve?a vrednost ?oveka da ostvari svoju li?nu sre?u, i nazvala je sebi?nost vrlinom.
[3]
Zastupala je slobodnu volju i
lese fer
ekonomski sistem.
[3]
Njena filozofija ostavila je veliki uticaj na
libertarijanizam
i ameri?ke
konzervativce
.
Brojne organizacije promovi?u filozofiju objektivizma. Neke od poznatijih su Ajn Rend Institut (eng.
Ayn Rand Institute
) i Dru?tvo "Atlas" (eng.
Atlas Society
). Glavna objektivisti?ka organizacija u Evropi je
Ajn Rend centar Evropa
(eng.
Ayn Rand Center Europe
) sa sedi?tem u
Beogradu
.
- Badhwar, Neera; Long, Roderick T. (8. 6. 2010). Zalta, Edward N., ur.
?Ayn Rand”
.
Stanford Encyclopedia of Philosophy
. Pristupljeno
16. 6. 2010
.
- Branden, Barbara (1986).
The Passion of Ayn Rand
. Garden City, New York: Doubleday & Company.
ISBN
978-0-385-19171-5
.
OCLC
12614728
.
- Britting, Jeff (2004).
Ayn Rand
. Overlook Illustrated Lives series. New York: Overlook Duckworth.
ISBN
978-1-58567-406-0
.
OCLC
56413971
.
- Burns, Jennifer (2004). ?Godless Capitalism: Ayn Rand and the Conservative Movement”.
Modern Intellectual History
.
1
(3): 359?385.
doi
:
10.1017/S1479244304000216
.
Mediji vezani za ?lanak
Ajn Rand
na Vikimedijinoj ostavi
|
|---|
| Međunarodne
| |
|---|
| Dr?avne
| |
|---|
| Akademske
| |
|---|
| Umetni?ke
| |
|---|
| Ljudi
| |
|---|
| Ostale
| |
|---|