Владимир Ле?ин

Уреди везе
С Википеди?е, слободне енциклопеди?е
владимир ле?ин
Лични подаци
Пуно име Владимир И?ич У?анов Ле?ин
Датум ро?е?а ( 1870-04-22 ) 22. април 1870.
Место ро?е?а Симбирск , Руска Импери?а
Датум смрти 21. ?ануар 1924. ( 1924-01-21 )  ( 53 год. )
Место смрти Москва , Руска СФСР , СССР
Професи?а правник , политичар
Делова?е
Члан  КПСС  од 1917 .
Учеш?е у ратовима Руски гра?ански рат
Председник Ве?а НК СССР
Период 30. децембар 1922 ? 21. ?ануар 1924 .
Претходник нико
Наследник Алексе? Риков
Председник Ве?а НК Руске СФСР
Период 8. новембар 1917 ? 21. ?ануар 1924 .
Претходник нико
Наследник Алексе? Риков
Во?а Руске комунистичке парти?е
Период 17. новембар 1903 ? 21. ?ануар 1924 .
Претходник нико
Наследник ?осиф Ста?ин
Потпис

Владимир И?ич У?анов Ле?ин ( рус. Влади?мир Ильи?ч Улья?нов Ле?нин , О овој звучној датотеци  послуша?   ( помо? · инфо ) ; Симбирск , 22. април 1870 ? Бо?ши Горки, Сухановска волост, Подолски округ, Московска губерни?а, РСФСР, СССР. 21. ?ануар 1924 ) био ?е руски револуционар, државник, филозоф и публициста; предводник Октобарске револуци?е 1917 . у Руси?и; оснивач прве Комунистичке парти?е и Коминтерне ; утеме?ивач Руске Сов?етске Федеративне Соци?алистичке Републике и Сов?етског Савеза . [1] За време ?егове власти Руска Импери?а ?е распуштена и заме?ена Сов?етским Савезом, ?еднопарти?ском соци?алистичком државом; индустри?а и друге привредне гране су национализоване и уведене су широке друштвене реформе. ?егови теори?ски доприноси марксистичко? мисли су познате као ле?инизам , ко?и за?едно са марксистичком економском теори?ом се за?едно назива марксизам-ле?инизам . Ле?инова филозофи?а, демагоги?а и државнички систем ?е имати велики утица? на двадесети век чиме се он сам може назвати ?едном од истакнутих политичких фигура ко?е су обележиле ту епоху, сво?им револуционарним, политичким и филозофским радом ?е оставио дубок знача? за пото?е државнике ко?и ?е га?ити постхумно ?егов култ личности, у неким срединама чак и фанатично. Владимир Ле?ин ?е ?една од на?битни?их личности целокупне руске истори?е, као и ?ако битна и контроверзна фигура модерне светске истори?е. Као први следбеник Марксизма у државним круговима и великим круговима самога друштва, постао ?е зачетник манифеста идеологи?е комунизма, ко?а ?е имати огроман утица? на двадесети век и политичка превира?а у ?ему.

Владимир Ле?ин ?е ро?ен у богато? породици сред?е класе у Симбирску. Ле?ин се заинтересовао за револуционарне левичарске политике након погуб?е?а брата Александра 1887. Био ?е избачен са државног каза?ског универзитета због учествова?а у антицаристичким протестима. Посветио се следе?им година праву и радикално? политици и постао ?е марксиста. Преселио се у Санкт Петербург 1893. и постао ?е висока фигура у Руско? соци?алдемократско? парти?и . Ухапшен ?е за подстица?е побуне и протеран у Сибир на три године. Оженио се Надеждом Крупска?ом и побегао ?е у западну Европу . Живео ?е у Немачко? , Француско? , Енглеско? и Шва?царско? и постао ?е познат као истакнути парти?ски теоретичар. У 1903. имао ?е к?учну улогу у подели Руске соци?алдемократске парти?е, предводе?и бо?шевичку фракци?у против ме?шевика ?ули?уса Мартова . На кратко се вратио у Руси?у током револуци?е 1905. Подстицао ?е насилну побуну и касни?е ?е водио кампа?у да се Први светски рат преобрази у европску пролетерску револуци?у. Након што ?е Фебруарском револуци?ом збачен цар Никола? II , Ле?ин се вратио у Руси?у. [2]

Ле?ин ?е играо важну улогу у во?е?у Октобарско? револуци?и 1917, ко?а ?е водила до збацива?а Привремене владе и оснива?а Руске Соци?алистичке Федеративне Сов?етске Републике, прве соци?алистичке државе на свету. Одмах након тога, нова влада под Ле?иновим во?ством ?е кренула да уводи соци?алистичке реформе, ме?у ко?има ?е пренос племи?ких и крунских зема?а на радничке сов?ете . Подржавао ?е светску револуци?у и тренутни мир са Централним силама , приставши на тешки Брест-литовски мир ко?им ?е предао Немачко? знача?не делове бивше Руске Импери?е. Мир ?е поништен након што су Савезници победили у рату. Ле?ин ?е 1921. предложио Нову економску политику , ко?им ?е започета индустри?ализаци?а и обнова након гра?анског рата . РСФСР ?е 1922. у?единила са бившим територи?ама Руске Импери?е у Сов?етски Савез, а Ле?ин ?е изабран за ?еговог во?у.

Дети?ство и младост [ уреди | уреди извор ]

Владимир И?ич У?анов Ле?ин око 1887 . године

?егово породично презиме ?е У?анов, а публицистички и револуционарни псеудоним му ?е Ле?ин (у почетку Волгин, Никола? Ле?ин, касни?е В. И. Ле?ин) по сибирско? реци Лени .

Ле?ин потиче из угледне породице ? отац И?а Никола?евич ?е био управник школског одбора у Симбирску , носилац Реда Станислава прве класе и племи? (са доби?еним правом насле?а) четвртог од четрнаест редова руског племства. Ма?ка Мари?а Александровна Бланк ?е била образована жена, к?и лекара. ?ен отац ?е био ?евре?ског порекла, али се преобратио у хриш?анство. Ле?ин ?е имао ?е два брата и три сестре, и сви су, осим ?едне сестре, постали професионални револуционари.

Ле?инов отац ?е умро 1886 . године, а стари?и брат Александар , коме ?е деч?и сан био да постане комунистички во?а, ?е обешен 1887 . због учествова?а у неуспешном покуша?у атентата на цара Александра III . Породица У?анов ?е напустила место пребивалишта и преселила се у Каза? , где ?е Ле?ин исте године уписао студи?е права на Каза?ском универзитету. Након учествова?а у студентским демонстраци?ама (премда ?е истрага показала да су ?егова улога и знача? у организаци?и и току демонстраци?а непосто?е?и), избачен ?е са универзитета (што су власти експлицитно образложиле чи?еницом да се ради о брату погуб?еног У?анова) и протеран у село Кокушкино , где ?е провео око годину дана. [3]

Школова?е револуционара [ уреди | уреди извор ]

Ле?ин у децембру 1895 . године

Године 1889, породица У?анов се преселила у Самару , где ?е Владимир провео око четири године. У проле?е 1890 . добио ?е дозволу за приватно полага?е права на Санктпетербуршком универзитету, а ве? у ?есен 1891 . дипломирао ?е као на?бо?и студент. У ?есен 1893 . настанио се у Санкт Петербургу , где ?е 1895 . учествовао у у?еди?ава?у санктпетербуршких марксиста у ?единствену организаци?у ? Савез борбе за ослоба?а?е радничке класе. Организаци?а ?е била разби?ена кра?ем 1895. године, а ухапшени Ле?ин ?е провео годину дана у затвору, а потом ?е осу?ен на трогодиш?е прогонство у сибирско село Шушенско?е у Минусинском округу. Тада ?е написао познату студи?у Разво? капитализма у Руси?и , у ко?о? ?е покушао да докаже да капитализам убрзано уништава сеоску општину и ствара сеоски пролетари?ат , ко?и може постати савезник малобро?ног индустри?ског радништва у Руси?и .

Емиграци?а и руски раднички покрет [ уреди | уреди извор ]

Из затвора ?е пуштен ?ануара 1900 . године, након чега ?е убрзо емигрирао у Шва?царску . Тамо ?е, за?едно са Георги?ем Плехановом и ?ули?ем Мартовом , издавао неде?ник Искра . Осниваче руске соци?алдемократи?е, марксистичке ортодоксе Георги?а Плеханова и Павела Акселрода , Ле?ин ?е срео ?ош 1895 . у Женеви .

У то време ?е била актуелна борба с ревизионизмом Едуарда Берншта?на , немачког соци?алдемократе и извршиоца Енгелсове поруке, ко?и ?е саветовао соци?алистима ори?ентаци?у на синдикалну борбу и побо?ша?е општих животних услова радничке класе кроз постепене друштвене реформе и ствара?е широког савеза радничке класе с гра?анском либералном демократи?ом. Сви воде?и представници тадаш?е соци?алдемократи?е, ко?а ?е Марксову критику политичке економи?е, као и општу друштвено-истори?ску филозофи?у, сматрала теори?ским теме?ем свог делова?а ( Роза Луксембург , Георги? Плеханов , Антонио Лабриола , Август Бебел , Клара Цеткин ...) окомили су се на Берншта?нову ревизионистичку тезу ко?а ?е постала извор буду?е умерене западноевропске соци?алдемократи?е ко?а се одмакла од Марксове теори?е. Према доступним подацима, иако се Ле?ин слагао с ?има у главним теори?ским и стратешким пита?има, преко во?е ?е прихватио зацртану стратеги?у сарад?е са либералним странкама.

Искру ?е уре?ивао за?едно са ветеранима руског соци?алдемократског покрета (Георги? Плеханов, Павел Акселрод, Вера Засулич) и мла?им колегама, од ко?их ?е на?знача?ни?и био ?ули? Мартов, буду?и во?а ме?шевика и, по миш?е?у многих, ?едини при?ате? кога ?е Ле?ин икада имао. Новине су кри?умчарене у зем?у, али ?ихов утица? ни?е био велики.

Обликова?е Ле?инових теори?а [ уреди | уреди извор ]

Ме?у марксистима су дуго тра?али спорови о природи ле?инизма . Према сов?етско? службено? доктрини, то ?е био марксизам par excellence . Ле?инови противници су, пак, наглашавали руску традици?у ? према тим ставовима ?е Ле?ин у руху марксизма оживео руску волунтаристичко-терористичку традици?у епитомизирану у Петру Ткачеву . Узму ли се Марксови текстови, дела на?истакнути?их марксистичких ортодокса из доба Друге Интернационале и спорови изме?у Ле?ина и идеолошких противника, видно ?е следе?е: Ле?инова верзи?а марксизма добрим ?е делом утеме?ена у Марксово? мисли и (ако не у целости, сасвим сигурно у деловима) чини ?едну од легитимних вари?анти марксизма. Она ни?е ?едина ни ?едино нужна. ?Креативна“ ?е у велико? мери, и то пона?више у тачкама у ко?има се револуционарни активиста Ле?иновог кова ни?е могао задово?ити општом и у дета?има недово?но прецизираном обрадом практичних пита?а у делу оснивача. Буду?и да Марксови текстови не да?у одговоре на многа конкретна пита?а револуционарне борбе, Ле?ин ?е иновирао доктрину узима?у?и елементе из руске предмарксистичке револуционарне традици?е. Ме?утим, ни?е тиме прихватио ни?едну главну иде?у Херзена , Чер?ишевског, ?еча?ева, Миха?ловског или Баку?ина : домородна руска бунтовничка традици?а упрегнута ?е у марксизам у ко?ем ни?е било идеализаци?е се?аштва, же?е да се сачува патри?архална сеоска општина, изведу друштвене промене преко аката индивидуалног терора или ?прескочи“ капитализам (за ко?и ?е сам Ле?ин ионако тврдио да ?е ве? увукао Руску Импери?у у сво? друштвено-економски систем). Ве?ина историчара марксизма (Лесзек Колаковски, ?он Пламенац , Роберт Такер) се слаже у тврд?и да ?е Ле?ин у раздоб?у од 1901 . до 1903 . обликовао сопствену верзи?у марксизма, ко?а се у трима тачкама разлику?е од главне теори?ске стру?е у доба Друге интернационале и ко?а се показала изузетно успешном у борби за власт.

Први знача?ни?и отклон од стандардне марксистичке теори?е онога доба ?е Ле?инова теори?а парти?е . У к?изи Шта да се ради? ( рус. Что делат , 1902 ) Ле?ин ?е напао доктрину ?економизма“ ? руску вари?анту британског синдикализма ко?а ?е раднички покрет поистоветила са покретом радника. Таква формулаци?а ни?е остав?ала простора за авангардну улогу парти?е (комунистичке ? тада се ?ош звала соци?алдемократска), нити за свесно преобликова?е друштва према револуционарном обрасцу Марксове и Енгелсове теори?е. Ле?ин ?е добро уочио да радничка класа не ха?е за грандиозне иде?е соци?алистичких визионара, него ?е ори?ентисана пре свега на побо?ша?е животних услова. Или, по фразеологи?и онога времена: ?радничка класа може производити само буржоаску свест“. Сам ?е Ле?ин у више наврата тако устро?ену авангарду парти?ских активиста упоредио са исусовцима (?Ми смо младотурци комунистичке револуци?е с нечим ?езуитским у себи...“), на?агилни?им редом католичког прозелитизма . Истори?ске околности ко?е су довеле до тих формулаци?а су: на 2. конгресу Парти?е 1903. дошло ?е до раскола на радикалну левицу или бо?шевике , и на демократски?и ори?ентисану сред?у стру?у или ме?шевике . Главна тачка спора ?е била управо улога Парти?е и ?ен утица?. Док су ме?шевици же?ели масовни?у, демократску, идеолошки хетерогени?у и шире засновану соци?алдемократску странку, налик ве? посто?е?има у западно? Европи ? Ле?ин ?е замислио соци?алистичку парти?у као организаци?у професионалних револуционара: идеолошки монолитног поседника ?исправне“ доктрине и теори?ске свести. По ?ему, буду?и да ?е власник и носилац аутентичне пролетерске свести, парти?а ?е фактички независна у расположе?у и иде?ним превира?има у стварном пролетари?ату. Тако заснована парти?а ?е, по Ле?иновом миш?е?у, на?бо?и и адекватни тумач аутентичних интереса пролетари?ата ? шта год емпири?ски пролетари?ат о томе мислио. Штавише: ле?инистичка парти?а не само да ?исправно“ тумачи праве интересе пролетари?ата, него их, такоре?и, ствара и имплантира у конфликтну друштвену стварност.

Ле?ин као филозоф [ уреди | уреди извор ]

Ме?у духовним стру?а?има на прелазу из 19 . у 20. век , а ко?а су изазвала од?ек у руско? ? на?више бо?шевичко? ? средини, важан ?е био емприокритицизам аустри?ских филозофа и физичара Рихарда Авенариуса и, у нешто модификованом облику, Ернеста Маха . Док ?е ова? други важни?и у истори?и науке као теори?ски утица? на Алберта А?ншта?на и неке друге физичаре, Авенариус ?е снажни?е (и краткотра?ни?е) обележио руску духовну културу на почетку 20. века. Основни поглед на свет обо?ице филозофа био ?е сци?ентизам , радикални антиметафизички став и одбо?ност према тада снажном неокантизму ко?и се концентрисао око анализе ме?уигре односа по?мова ?удског искуства као скупа психичких садржа?а и ?стварног“ супстрата емпири?ске стварности. Емпириокритицизам ?е одбацивао та? поларитет као псеудопроблем. Ме?утим, због више чинилаца, ме?у ко?има су незанемар?иви били противречности и двосмислености у формулаци?ама оснивача емпириокритицизма, у руско? верзи?и емпириокритицизам ?е попримио необичне облике. ?егови главни протагонисти су били Александар Богданов и Анатоли? Луначарски, обо?ица истакнути бо?шевички функционери. Богданов (ко?и ?е био ?едан од неколицине на?важни?их бо?шевика) ?е изме?у 1904 . и 1906 . об?авио веома опсежну к?игу Емпириомонизам , док ?е Луначарски 1908 . учествовао у про?екту ?богоградите?ства“ ? есенци?ално радикално хуманистичког покрета с примесама ничеанства. У руско? емиграци?и , осу?ено? на политичку парализу после пораза револуци?е 1905 , дошло ?е до разних еклектичких идеолошких стру?а?а и бу?а?а списате?ске делатности ко?а ?е намеравала да употпуни филозофску страну марксизма ? заправо, познате текстове Фридриха Енгелса ? тада популарним и трендовским мисаоним покретима и иде?ама. Ле?ин ?е жестоко реаговао на такве покуша?е, а резултат ?е била ?егова к?ига Матери?ализам и емпириокритицизам 1909 . године. Он, ко?и ни?е имао правих интереса ни времена за филозофска пита?а, прихватио се чита?а стручне литературе и писа?а полемичке к?иге углавном из два разлога: главни тренд бо?шевичке идеологи?е ?е била расту?а иде?на униформност ко?а ни?е допуштала никакво кокетира?е с религи?ом нити провокативним, потенци?ално склиским спекулаци?ама; ме?утим, ?ош ?е важни?е било поима?е марксизма као свеобухватног и самодово?ног погледа на свет , коме на друштвеним , филозофским , економским и политичким по?има нису потребне никакве допуне ни ?усавршава?а“. Ле?ин ?е напао руске емпириокритичаре и ?ихове немачко-аустри?ске претходнике као протагонисте опскурантизма и идеолошке колаборационисте с буржоази?ом ; поставио ?е принцип ?парти?ности у филозофи?и“ (т?., тражио ?е монолитност у погледу на свет и тврдио да су филозофска пропитива?а знак иде?но-политичке непоузданости и компромисерства); поделио ?е целу западну филозофи?у на матери?ализам и идеализам ? матери?алисте ?е прогласио друштвено напреднима, а идеалисте назаднима. Уз то ?е ишло мноштво других по?едностав?е?а, показате?а пишчеве незаинтересираности за филозофску проблематику као такву. Матери?ализам и емпириокритицизам ?е, суде?и по еминентно стручним критери?умима, безвредно аматерско дело. [ тражи се извор ] Ме?утим, оно ?е у истори?и не само филозофи?е, него духовне културе уопште, веома важан текст. У сов?етско? држави ?е та к?ига имала канонски статус коначног филозофскога израза у истори?и, с далеко злокобни?им наследником у легендарном Кратком курсу СКП-Б (колективном делу насталом под Ста?иновим надзором). Сам Ле?ин ни?е марио за судбину свог филозофског обрачуна: буду?и да ?е емпириокритицизам нестао ?ош пре почетка Првог светскога рата , Богданов напустио политику, а Луначарски се вратио у окри?е ортодокси?е ? за Ле?ина ?е цела заврзлама, чим више ни?е имала политичке реперкуси?е, престала да буде интересантна. Додуше, током 1914?1915, у раздоб?у сма?еног политичког маневарског простора, Ле?ин се прихватио чита?а Хегела и записивао маргинали?е уз ?егову Логику . Те забелешке су касни?е об?ав?ене под насловом Филозофске свеске . У Свескама се не ради о разра?ено? филозофско? доктрини, ве? ?е у низу интригантних афористичких запажа?а и коментара Ле?ин ревидирао велики део сво?их грубих и по?едностав?ених ставова из претходног раздоб?а; то делимично сведочи и о сво?еврсно? фасцинаци?и хегеловском ди?алектиком . Ме?утим, иако ?е у Сов?етском Савезу та к?ига имала извесну улогу у раздоб?у после Ле?инове смрти, ни?е могла да поништи разорни утица? Матери?ализма и емпириокритицизма ко?и ?е добио статус суме филозофи?е.

Први светски рат и запеча?ени воз [ уреди | уреди извор ]

Ле?ин током Првог светског рата

Изби?а?е Првог светског рата довело ?е до краха многих илузи?а о анационалности пролетари?ата , што ?е била ?една од главних Марксових иде?а и соци?алдемократских догми. Стварност ?е показала не само да радници има?у домовину, него да ?е штавише радништво индустри?ализованих зема?а на?делотворни?а во?на групаци?а у во?скама зара?ених зема?а. Ме?утим, Ле?ин ?е одбио да се окрене руским интересима, као што ?е учинила ве?ина соци?алиста (нпр. Плеханов). Водио ?е политику тзв. ?револуционарног дефетизма“ или чека?а пово?не ситуаци?е да се ратни занос истроши у ратном замору, што би по ?ему могло бити погодан тренутак за револуци?у. Прекинуо ?е везе с во?ама Друге интернационале и покушао да окупи соци?алисте-интернационалисте на конференци?ама у шва?царским градовима Цимервалду 1915 . и Кинтхалу 1916 . године. Током рата Ле?ин ?е написао и ?едан од сво?их на?важни?их текстова, Импери?ализам као на?виши стади?ум капитализма , 1917 . У то? студи?и, утеме?ено? на великом делу немачког економисте и политичара Рудолфа Хилфердинга , Ле?ин истиче улогу монополизаци?е и глобализаци?е финанси?ског капитала и постав?а стратеги?у револуционарне борбе у за марксисте новонасталим околностима: уместо стандардног ослонца на пролетари?ат разви?ених зема?а, руски марксиста ?е указао на то да ?е комунистичка револуци?а вероватни?а у делимично пролетеризованим зем?ама у ко?има ?е експлоатаци?а изузетно жестока, и да се револуци?а мора теме?ити на вези пролетари?ата и се?аштва и искористити експлозивну смесу низа противречности, од националних до соци?алних: сам ?е пролетари?ат, посебно западних индустри?ализованих зема?а, иако и да?е (бар у теори?и) главна нада марксистичких правоверника, у Ле?иново? визури био неспособан и за почетак револуци?е и за ?ену победу. Ле?ин ?е велики део времена до руске револуци?е фебруара 1917. провео у идеолошким надмета?има, а каткад и сарад?и у по?единим пита?има са старим политичким познаницима, ме?шевицима . У само? царско? Руси?и су низ пораза у рату, велики губици у ?удству, привредна криза и осиромаше?е, пад ауторитета влада?у?их класа и општи колапс система довели до масовних штра?кова ( 9. марта преко 200.000 штра?кача у Петрограду ) и ствара?а радничких ве?а (?сов?ета“) у марту 1917. (или у фебруару по старом, ?ули?анском календару ). Цар Никола? II абдицирао ?е 15. марта и образована ?е влада кнеза Георги?а Лавова под главним утица?ем либералне странке, кадета (конституционалне демократе). У зем?и су владали нестабилност, политичка радикализаци?а и превира?е, ?ер су различите друштвене, националне и политичке стру?е коначно дошле до слободе изражава?а. [4]

Ле?ин ?е дошао у Петроград у специ?алном возу. Наиме, немачке власти су желеле да избаце Руси?у из рата, а било им ?е добро познато да се Ле?ин, као и ?егове присталице, бори за излазак из рата. Ту су немачке импери?алне власти имале сво? интерес у оконча?у рата на истоку, да би пребацили снаге на западно бо?иште. Ле?ин ?е знао за ?ихове калкулаци?е и искористио их: успео ?е да договори да за?едно са неколико десетина присталица (ме?у ?има су били и буду?и бо?шевички прваци Григори? Зинов?ев и Карл Радек ) доби?е финанси?ску помо? Немачке и обезбе?ен пролаз екстратеритори?алног воза, посебне композици?е ко?а се, пошавши из Шва?царске , смела зауставити у Немачко? само због набавке намирница ? воз су пратила два немачка официра и неколико во?ника. Стигли су на Финску станицу у Петрограду за ма?е од два дана. Као што ?е написао аустри?ски романописац и биограф Стефан Цва?г: ?Милиони убилачке танади испа?ени су у светском рату... Али ни?едан метак ни?е био далекометни?и и ни?е одлучни?е деловао на судбину нови?е истори?е него та? воз ко?и ?е наби?ен на?одлучни?им револуционарима века, у том часу ?урнуо од шва?царске границе преко читаве Немачке да би стигао у Петроград и онде разбио поредак времена.“

Комунистички пуч, револуци?а и гра?ански рат [ уреди | уреди извор ]

Ле?ин ?е 17. априла , дан након доласка у Руси?у, возом пуним злата ко?е махом било обезбе?ено од стране банкарске породице Шиф (?едном приликом се и сам ?акоб Шиф, глава богате династи?е хвалио на самрти како ?е финансирао пад Руске импери?е) и од стране скандинавских политичких парти?а пре свега Шведске, као и другова комуниста из Шва?царске пред воде?им парти?ским службеницима прочитао реферат познат под називом Априлске тезе . Основне теме тог славног политичког програма су следе?е: одби?а?е подршке привремено? влади, траже?е да Руси?а иза?е из рата , про?екат власти сов?ета и униште?а парламентаризма, укида?е во?ске и полици?е, обнова Интернационале , промена назива Соци?алдемократске парти?е у комунистичку, конфискаци?а зем?е велепоседника. Осим видно утопи?ских делова, та? програм ?е углавном погодио же?у ве?ине народа ? посебно у две тачке: излазак из рата и подела зем?е. Ве?ина ме?шевика (а и бо?шевика) се противила ве?ини теза ко?е ?е интерпретирала као Ле?инов радикализам, волунтаризам и авантуризам. Ме?утим, у ?улу ?е Ле?ин повукао позив за сов?етском влаш?у: у сов?етима су ме?шевици и есери имали премо?, па би власт сов?ета била, есенци?ално, небо?шевичка. Касни?е су комунисти тврдили да су у сов?етима имали ?дубинску ве?ину“ ? што ?е, орвеловским ?езиком, призна?е да су били у ма?ини. У ?улу долази, под маском демонстраци?а, до првог неуспелог бо?шевичког пуча . Под прет?ом хапше?а, Ле?ин ?е побегао из Петрограда и скривао се на селу, емигрирао у Финску , водио Парти?у из илегале и написао ?едан од сво?их на?познати?их текстова: Држава и револуци?а , утопи?ски анархоидни спис у ко?ем оцртава државу буду?ности ко?ом непосредно управ?а?у масе и наоружани народ ? у снажно? супротности са свим што ?е написао о то? теми и пре и после (сам ?е Ле?ин убрзо одбацио Државу и револуци?у као посебно анархо-синдикалистичко застра?е?е). Влада либерала Александра Керенскога , неспособна да донесе одлуку о изласку из рата и изложена притисцима левих и десних , царистичких радикала, тонула ?е у хаос за?едно с целом зем?ом, чему ?е допринео и неуспели пуч царистичког генерала Корнилова . Октобра 1917 , Ле?ин ?е проценио да ?е дозрело време за одлучу?у?и удар: бо?шевици су имали ве?ину у сов?етима (посебно у на?важни?ем, Петроградском), ?ихов утица? у морнарици и во?сци ?е растао тако да су имали ефективну контролу над знача?ним делом оружане силе; насупрот томе, либерална, ме?шевичка и есерска опци?а су слабиле у вртлогу дезори?ентаци?е и неодлучности. Под Ле?иновим во?ством бо?шевици су 25. октобра по старом, ?ули?анском календару (7. новембра по новом, грегори?анском) извели пуч у Петрограду и преузели власт уз минималне жртве. Нешто снажни?и отпор ни?е спречио да и Москва до?е под комунистичку контролу 15. новембра. Релативно лак начин преузима?а власти као да ?е потврдио Ле?инова предви?а?а о томе како се ?власт котр?а улицама, само ?е треба узети“. Други сверуски конгрес сов?ета сазван ?е 8. октобра 1917. Бо?шевици , ко?и су управ?али радом конгреса и одре?ивали ?егов ток, установили су Сов?ет народних комесара као врховно државно тело, а Ле?ин ?е именован за председника Сов?ета, поставши тако поглавар нове државе у наста?а?у. Први Ле?инови потези били су предлози о тромесечном примир?у с Немачком и укида?у приватног власништва над зем?ом. Оба су усво?ена, и бо?шевици су почели национализаци?у и преговоре с царском Немачком. Ле?ин ?е исто тако устао против та?не дипломати?е и об?авио многе та?не споразуме ко?и су склопили западни савезници као што су Лондонски или Са?кс-Пикотов споразум . [5] Ме?утим, распад руске во?ске, продор Немаца, и окуп?а?е противкомунистичких снага увукли су их у вртлог гра?анског рата ко?и су, немалим делом, и сами изазвали узурпаци?ом власти. Ле?ин ?е наумио да склопи мир с Немцима по сваку цену: био му ?е потребан маневарски простор како би консолидовао бо?шевичку власт, док су национални и интернационално-револуционарни интереси морали да буду, привремено, став?ени у други план. Томе се жестоко противила ве?ина у комунистичком во?ству (Бухарин, Троцки, Зинов?ев..), ко?и су у томе видели како изда?у руских националних, тако и ме?ународних пролетерских интереса. Ипак, низ во?них пораза ?е показао да ?е Ле?ин био у праву: сов?етски ?е во?а на кра?у успео да сломи отпор ве?ине у парти?и и присили их на, за Русе, понижава?у?и мир у Брест-Литовску 3. марта 1918 , по ко?ем ?е Немачко? уступ?ена контрола над Финском , По?ском , Укра?ином и балтичким зем?ама ? Летони?ом , Литвани?ом и Естони?ом . Немачка во?на сила ?е стала, а Ле?ин се усредсредио на учврш?е?е бо?шевичке власти у Руси?и. Сам Брест-Литовски споразум ?е постао безвредан након пораза царске Немачке у Првом светском рату новембра 1918.

Ле?ин држи говор

У само? зем?и се сукоб захуктавао. Ле?ин ?е ве? у новембру 1917. сазвао изборе за Законодавну скупштину на ко?има су бо?шевици добили тек 25% гласова. То су били у дотадаш?о? руско? истори?и ?едини непосредни, општи и регуларни избори, и то у тренутку када су бо?шевици били на врхунцу популарности, ко?а ?ош ни?е била тоталитаристички контролисана. Ипак, буду?и да та слика стварности, а поготово последице ко?е би морале следити да се поштовала демократска пракса, нису одговарали комунистима, наоружани морнари у бо?шевичко? служби су растерали скупштину и тако окончали руску парламентарну демократи?у . То ?е савршено одговарало Ле?иновим иде?ама, формулисаним бар децени?у рани?е, о томе како парти?а бо?е од народа зна шта су ?прави“ народни интереси ? независно од тога какав ?е став народа, и сви?ало му се то или не. Ипак, то не значи да су бо?шевици имали политички артикулисану ве?ину против себе. Политичке анализе показу?у да су, вероватно, током 1917. и у следе?им годинама, имали подршку активне и политички агресивне, релативно бро?не ма?ине, па су ту подршку максимално искористили у слама?у отпора атомизованих противника на целом спектру, од царистичких генерала до левичарских анархиста и умерени?их соци?алиста. Тако?е, Ле?инове представе о природи власти ме?але су се током рата и револуци?е: од почетне замисли о савезу се?аштва и радништва, преко пребацива?а тежишта на радништво, обележеног алузи?ама на подре?ива?е се?аштва индустри?ском радништву (?диктатура пролетари?ата“), до фокуса на Парти?у као ?едину поуздану политичку силу независну и од радника и од се?ака. И на плану стратеги?е интернационалне револуционарне борбе пракса ?е донела отреж?е?е: првобитно су главне наде полагане у изби?а?е комунистичких револуци?а у западно? Европи (посебно Немачко?), ме?утим, слом неколико покуша?а комунистичких пучева ( Ма?арска , Немачка ), и пораз у инвази?и на По?ску , присилио ?е бо?шевике да се концентришу на ситуаци?у у сопствено? зем?и. Природа власти ?е била ?асна: у децембру 1917, Ле?ин ?е потписао декрет о успостав?а?у Чеке (?Чрезвича?на?а комисси?а“ ? Ванредна комиси?а), политичке полици?е изузетно широких овлаш?е?а ко?а ?е постала главни инструмент терора над стварним и замиш?еним противницима. У депортаци?ама у концлогоре, стре?а?има талаца и одмаздама, реквизици?ама и слично страдали су припадници свих сло?ева руског друштва: аристократе , интелигенци?а, радништво, се?аштво. По различитим проценама Чека ?е погубила од 100.000 до 250.000 ?уди.

Гра?ански рат се размахао од 1918. и у том хаотичном сукобу су се издво?иле две снаге: ?Црвени“ или бо?шевици и ?Бели“, хетерогеног састава у ко?ем су доминирали царистички руски националисти, али су учествовали и соци?алистички антибо?шевички револуционари. ?Црвени“ су били организовани у ?Црвену арми?у“, идеологизовану комунистичку во?ску успостав?ену ?ануара 1918. године. Раз?еди?еност и релативно слаба подршка интервенциониста из редова сила победничке Антанте довеле су до пораза ?Белих“ до 1920 . Током тог раздоб?а, као и непосредно после, дошло ?е до великих разара?а и жртава: масовна смрт од глади, страда?е у биткама и репресали?ама, терор и противтерор однели су око 9 милиона живота. Ме?у познати?им посебним дога?а?има истичу се погуб?е?е целе руске царске породице ?ула 1918. (мотив ?е била же?а бо?шевика да обезглаве ?беле“ противнике ? смакну?е династи?е учинило ?е борбу за поновну успоставу династи?е бесмисленом) и атентат на Ле?ина 30. августа 1918. године. Ле?ина ?е га?ала Дора Каплан , припадница странке Соци?алиста-револуционара. Атентаторка ?е смакнута практично одмах следе?ег дана унутар зидина Крем?а ; Ле?ин, пого?ен са два метка у главу, се опоравио након операци?е, али се сматра да ?е то ра?ава?е убрзало ?егово телесно пропада?е и допринело по?ави парализе.

Ле?ин и Ста?ин 1922 . године

Неколико по?ава ?е снажно обележило слом гра?анског друштва и успостав?а?е све снажни?ег тоталитарног комунистичког режима: ирони?ом судбине, Ле?ин, ко?и ?е на власт дошао обе?ава?у?и мир, излазак из рата и престанак крваре?а, био ?е узрок (или на?важни?и изме?у више узрока) далеко ве?ег пролива?а крви и несразмерно снажни?их пат?и ? бро? смрти у периоду ?егове власти вишеструко ?е премашио губитке царске Руси?е у Првом светском рату; бо?шевици су увели тзв. ?ратни комунизам“ или насилни идеологизовани економски систем ко?и се сводио на терористичку реквизици?у жита и хране, организаци?у соци?алистичке привреде као потпуно централизованог система без тржишта и размене добара ? та? ?експеримент“ ?е довео до великих глади (од 3 до 5 милиона мртвих), наси?а у експлоатаци?и се?аштва и колапса друштва ко?и би вероватно одувао и бо?шевике с власти да Ле?ин ни?е успео у проле?е 1921 . да направи заокрет и уведе тзв. ?НЕП“ или Нову економску политику , ко?а ?е допустила ограничену размену добара и довела до каквог-таквог опоравка зем?е: представ?ала ?е и призна?е пораза соци?алистичке привреде, ко?а ?е у свом радикалном облику отерала у смрт милионе ?уди; из зем?е ?е побегло и протерано око 2 милиона ?уди, од аутентичних противника бо?шевичкога режима до имагинарних сум?иваца; комунисти су окупирали неруске зем?е у ко?има су на власти биле небо?шевичке странке и снаге ( Грузи?у , Укра?ину ...) оправдава?у?и то потребама ?пролетерске револуци?е“ ? иако се ?ихова власт у погледу националног пита?а ни?е, почетком 1920-их , могла редуковати на пуки продужетак царског уг?етава?а, ни?е спорно да ?е тоталитарни карактер бо?шевичке власти занемарио право наци?а на самоопреде?е?е ? у држави у ко?о? ни?е било слобода за по?единце или политичке странке илузорно ?е било говорити о истинским националним слободама; главна карактеристика нове државе била ?е идеолошка тоталитарна власт комунистичке парти?е (бо?шевика) ко?а се представ?ала као ?диктатура пролетари?ата“ ? али, експлози?а ко?а ?е разорила стари поредак створила ?е у многим по?единцима, на?зад у круговима уметничке авангарде, скоро миленаристички занос ко?и се неретко исказивао у фантази?ама о изград?и потпуно новог друштва и агресивно? промоци?и свих облика културе ко?и су имали неодре?ено ? авангардну “ и ? револуционарну “ ауру.

Сов?етска држава и Коминтерна [ уреди | уреди извор ]

Сов?етска држава ?е била новост на политичко? карти света: идеолошка диктатура теме?ена на Ле?иново? интерпретаци?и Марксових поставки о друштвеном систему. Буду?и да су, у прошлости, сви покуша?и програматског успостав?а?а битно другачи?ег соци?алног поретка од ве? посто?е?их, или пропали или били географски врло ограничени или краткотра?ни ? сов?етска држава, као победничка утопи?а, ни?е имала правог претходника у истори?и. Упркос позива?у на баштину пре?аш?их револуционарних покрета, од античког Спартаковог до Француске револуци?е и Париске комуне , сличност ?е била привидна: први пут у забележено? истори?и човечанства леви радикали су победили и одржали власт.

Ле?ин и бо?шевици су предузели низ мера за учврш?е?е власти, од ко?их ?е део био прагматичне природе, а немали бро? ?е потицао из идеолошког оквира комунистичког погледа на свет. У Руси?и, бо?шевичка парти?а ?е преименована у комунистичку, под именом ?Руска комунистичка парти?а (Бо?шевика)“, што ?е недуго потом резултовало оштром терминолошком диференци?аци?ом изме?у ле?инистичких ?комуниста“ и осталих левих странака марксистичке ори?ентаци?е. Године 1919, основана ?е Коминтерна , што ?е скра?еница за Комунистичку Интернационалу ко?а ?е требало да замени, у очима комуниста, дискредитовану Другу интернационалу. По ви?е?у бо?шевика , комунистичка револуци?а ?е требало да се прошири и победи у индустри?ализованим зем?ама западне Европе, а Коминтерна ?е била успостав?ена као база револуци?е.

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

Референце [ уреди | уреди извор ]

  1. ^ Louis Fisher: Lenjinov ?ivot - knjiga prva i druga, OOUR GLOBUS ZAGREB, 1985.
  2. ^ ?Tema: Vladimir Ili? Lenjin | Telegraf - Najnovije vesti” . www.telegraf.rs (на ?езику: српски) . Приступ?ено 11. 07. 2019 .  
  3. ^ ?Утица? стари?ег брата - Леви?” . National Geographic Srbija (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 11. 07. 2019 .  
  4. ^ ?Ле?инова улога у Првом светском рату” . National Geographic Srbija (на ?езику: енглески) . Приступ?ено 11. 07. 2019 .  
  5. ^ Phillips 2000 , стр. 90.

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Преузето из ? https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Ле?ин&oldid=27736240 ”