| Франсеск Ферер
|
|---|
 |
|
| Датум ро?е?а
| (
1859-01-14
)
14. ?ануар 1859.
|
|---|
| Место ро?е?а
| Але?а
,
Шпани?а
|
|---|
| Датум смрти
| 13. октобар 1909.
(
1909-10-13
)
(
50 год.
)
|
|---|
| Место смрти
| Барселона
,
Шпани?а
|
|---|
Франсеск Ферер и Гварди?а
(
кат.
Francesc Ferrer i Guardia
) или
Франсиско Ферер и Гварди?а
(
шп.
Francisco Guardia y Ferrer
), ро?ен
14. ?ануара
1859
?умро
13. октобра
1909
) ?е
каталонски
педагог
и оснивач ?Покрета модерних школа“.
Тако ?е писао Франсиско Ферер у писму упу?еном шпанском при?ате?у из
Барселоне
током свог присилног егзила у
Паризу
, узрокованог репреси?ом ко?у ?е шпанска монархи?а спроводила над револуционарима, протагонистима гра?анских, политичких, антимилитаристичких и антиклерикалних борби.
И управо у Паризу, гд?е ?е упознао бро?не анархисте као што су Себаст?ен Фауре (Sebastien Faure), Жан Граве (Jean Grave), Шарл Малато (Charles Malato), и особе из културних кругова ме?у ко?има су били
Емил Зола
и
Анатол Франс
, кра?ем 19. века формира се и усавршава ?егова слободарска и педагошка теори?а. У тим годинама рада, студи?а и путова?а дружи се веома учестало са Полом Робином (Paul Robin), Луи?и Фабри?ем (Luigi Fabrio) и Елисом Реклусом (Elise Reclus), са ко?има има могу?ност да продуби и разви?е сво?у едукациону концепци?у.
?егова склоност ка васпита?у и образова?у народних маса ко?е су иск?учене из зна?а и науке, долази до изража?а ве? у самом почетку ?еговог социо-политичког ангажмана, што доказу?е и оснива?е путу?у?е библиотеке са ко?ом он одлази у руралне делове
Каталони?е
како би поспешио шире?е сваког зна?а и тако пробудио свест о неизбежности народне
револуци?е
.
Али разлози ко?и су утицали на ?егово ангажова?е на по?у слободарског васпита?а су и психолошке природе - створити педагоги?у ко?а ?е бити потпуно различита од оне ко?о? ?е он био подвргнут као дете, живе?и у веома конзервативно? породици у
Шпани?и
, снажно обележено? културом Цркве и монархи?е. Касни?е ?е потврдити ту психолошку реакци?у у ?едном писму: ?Све што желим ?е да чиним управо супротно од онога што сам до сада проживео.“
Захва?у?у?и и донаци?и госпо?ице Мони?е (Meunier) ко?у ?е упознао на вечер?ем теча?у шпанског ко?и ?е Ферер водио у Паризу, и ко?у ?е ?осво?ио“ сво?им слободарским идеалима о педагоги?и, могао ?е започети сво?у ?единствену и трагичну авантуру, поставши светски симбол слободарског васпита?а.
Полазна тачка ?егове теори?е и праксе ?е снажна критика логике и идеолошке функци?е посто?е?е
школе
. У свом на?познати?ем тексту
Модерна школа
(La Escuela Moderna), Ферер каже следе?е:
Школа ?е затвор за децу, како физички тако интелектуални и морални, ко?им се усмерава разво? ?ихових способности у же?еном правцу; одузима им контакт са природом како би их могла обликовати према сво?им потребама... Данас образовати значи припитомити, извежбати и удома?ити... Посто?и само ?една ?асна иде?а и же?а: привикнути децу на послушност, да веру?у и мисле по друштвеним догмама ко?е одржава?у то друштво... Не дозво?ава се спонтани разво? дететових способности, ?егово слободно задово?ава?е физичких, интелектуалних и моралних потреба; битно ?е само наметнути му да мисли на начин ко?и ?е сачувати данаш?е институци?е; жели се створити индивида врло добро адаптирана друштвеном механизму... Понав?ам: школа ни?е ништа друго него ору?е за влада?е у рукама владаоца. Они нису никада желели уздиза?е по?единца и стога ?е непотребно очекивати нешто од школе како ?е данас организована: Наставници су скоро увек само ору?е свесне же?е државе за индоктринаци?ом и репродукци?ом доминантне културе, и обликова?а младих умова путем друштвених, културних и религиозних догми ко?е одржава?у ово ауторитарно друштво.
Држава
и
Црква
, по Фереру има?у као едукативни ци? образова?е ?уди спремних на служе?е и покорава?е, путем лажног зна?а и религи?е. Да би поткрепио сво?е критике пише:
Узмимо у обзир оно што се данас ради: изван потреба детета елаборира се програм зна?а ко?и се сматра потребним за ?егову општу културу, и оно се тера, не штеде?и средства, да то зна?е прихвати... И каквим све средствима мора?у прибегавати професори да то постигну! Свим средствима, чак и непримерним, покушава?у приву?и паж?у детета, ?егову активост и же?у, а они ко?и су на?ингениозни?и у томе сматра?у се на?бо?им васпитачима.
Традиционално? школи и васпита?у Ферер супротстав?а следе?е алтернативне принципе:
- васпита?е деце на рационалним основама и научним принципима, одбацу?у?и сваку мистичну и натприродну димензи?у;
- целовито школова?е и одбацива?е васпита?а и наставе заснованих ?едино на интелекту;
- складан однос метода, програма и и психологи?е д?етета;
- важност практичног васпита?а базираног на ?природном“ правилу солидарности.
Ферер ?е увек много инсистирати на концепту ?рационалног“ и ?научног“ васпита?а. Концепт ?рационалног“ дефинише у супротности са религиозним и догматским васпита?ем, а ?научно“ се об?аш?ава као позитивистичка вредност свих научних откри?а, приме?ивих на свим по?има ?удског живота, а надасве на по?у школова?а и васпита?а. ?егове су иде?е снажно обележене овим концептима, понекада чак и на штету слободарског аспекта васпита?а. Модерна школа ?е бити по неким аспектима веома различита од
Толсто?еве
школе ??асна по?ана“, мада су обе уврштене у на?ве?а слободарска остваре?а.
?егова концепци?а целовитог школова?а различита ?е од школе Пола Робина, што ?е нарочито вид?иво упоре?у?у?и праксу ?Семпиуса“ и ?Модерне школе“. Ферер подржава вредност практичног васпита?а, ко?и се надовезу?е на открива?е научних принципа сво?ствених позитивизму. Из у?еди?ене теори?е и праксе ра?а се револуционарна димензи?а одбацива?а хи?ерахи?ске поделе рада. Ферер тврди да ако се дете одга?а за употребу разума оно ?е то аутоматски чинити на сваком по?у и у свако? друштвено? активности: рационализам ?е стога, по то? логици, сам по себи слободарски. Код Пола Робина су присутни и ови аспекти, али нагласак ?е став?ен, по традици?и прудоновске теори?е, на професионално формира?е из ко?ег ?е настати радници свесни сво?их способности. На Ферера ?е Пол Робин знача?но утицао и мада ни?е никада посетио Семпиус одржавао ?е са ?им редовно дописива?е, а у планира?у сво?е каталонске школе надовезу?е се на искуство француског сиротишта.
Дево?чице и дечаци за?едно
[
уреди
|
уреди извор
]
Када се
1901
. Ферер вратио у Шпани?у, након 16 година егзила, ситуаци?а у то? зем?и била ?е врло тешка и проблематична. Две тре?ине популаци?е било ?е неписмено, само ?е ?една тре?ина градова имала школу и то веома конзервативну, под чврстом контролом Цркве и државне бирократи?е.
Дана 8. септембра 1901. отвара се прва Модерна школа са 30 ученика (12 дево?чица и 18 дечака). Одмах ?е практикована за?едничка настава полова, што се ни?е никада десило у шпанско? школи. 1905. у општини Барселоне има ве? 147 подружница, а 1908. у Барселони посто?и 10 модерних школа са 1000 ученика. У тим годинама отвара?у се такве школе широм Шпани?е:
Мадрид
,
Севи?а
,
Малага
,
Гранада
, Кадиз, Кордоба, Палма де Малорка, Валенси?а.
Школа се заснивала на рационалном и научном школова?у (Фереровски позитивизам), васпита?у као битном елементу народне револуци?е (утица?и
Кропоткина
и
Баку?ина
), апсолутном одбацива?у религиозне наставе и неприхвата?у чак ни неког облика неутралности наспрам религи?е (разлику?у?и се по томе од Робина) - нека врста милитантног атеизма, заснованог на тоталном обацива?у уплита?а цркве у васпита?е и школова?е, и на вредности за?едничког васпита?а различитих полова и класа.
Школа доби?а и библиотеку: аутономна издавачка ку?а штампа одговара?у?е у?бенике, шире?и слободарске, антиклерикалне и антимилитаристичке иде?е. Излази и билтен школе (
шп.
Boletin de la Escuela Moderna
) чи?и ?е уредник Анселмо Лоренсо. Изме?у октобра 1901. и ма?а
1909
. об?ав?ена су 62 бро?а.
Ферерова едукаци?а ?асно показу?е да ?е
васпита?е
револуционарни елемент и полази од чи?енице да ?е незна?е основни узрок разлика изме?у класа, те доприноси одржава?у тих разлика. Модерна школа има зато ослободилачки задатак према пролетари?ату и читавом народу. И управо позитивна наука доприноси револуционарности васпита?а, ?ер ослоба?а ум од сваке догме. Очигледно ?е привилегова?е слободарских елемената у дефиниса?у ?егове педагоги?е: по?а зна?а су претходници еманципаци?е, зна?е треба ширити и из ?ега створити методологи?у слободе и аутономи?е.
У ?еговим се ставовима прим?е?у?е и нека врста идеализова?а науке, што ?е одраз епохе у ко?о? ?е живео и стварао. У ?едном писму написаном нешто пре отвара?а прве школе можемо на?и сажетак иде?а ко?е су инспирисале Фереров да?и рад:
По мо?им плановима ради?е се о основно? школи... Би?е мешовита, мушка и женска, као Семпиус. А таква и треба да буде школа буду?ности. Да?у ?е користити деци, а навече ?е бити отворена одраслима... Одржава?е се трибине, би?е и простори?а за синдикате, радничка удруже?а и за оне ко?и пружа?у отпор, а не занима?у их избори, ни достиза?е виших позици?а у класи, ве? потпуна еманципаци?а.
Ферер ?е био уверен да ?е деца ко?а одрасту у окруже?у слободарског васпита?а постати независне и аутономне особе, способне за ствара?е слободарског друштва. Суштина ?е у томе да треба ослободити по?единца а не класу.
Школова?е ко?е ?е предложио Ферер не призна?е ни догме ни уста?ене традици?е ?ер су то:
... облици ко?и зароб?ава?у менталну виталност у границе наметнуте према потребама прелазних фаза у друштвено? еволуци?и. Ми прихватамо само реше?а доказана чи?еницама, теори?е засноване на разуму и истине потвр?ене сигурним доказима. Сврха нашег школова?а ?е да мозак по?единца постане ору?е ?егове во?е.
Ферер ?асно да?е до зна?а да преферира слободну спонтаност детета, ко?е не зна ништа од интелектуалне деформаци?е детета ко?е ?е претрп?ело васпита?е епохе. Он постав?а акценат на концепт целовите (интегралне) едукаци?е ко?а разви?а различите способности, а не само оне ко?е припрема?у дете да постане независан и аутономан радник. Битни?а ?е психолошка димензи?а разво?а личности од теоретске и практичне обуке ко?о? ?е сврха професионално обликова?е.
У Модерно? школи нема радионица, нема праксе, али битан ?е однос теори?е и праксе, у смислу да се до теори?е треба до?и путем практичног експериментиса?а. У основи су рационализам слободне мисли и позитивна наука (под утица?ем
еволуционистичких
теори?а
Херберта Спенсера
, Елиса Реклуса и Ернста Хакела), ко?и трансформишу васпита?е у потпуно револуционарни чин.
Наставник, по Фереру, не би требало толико да заснива сво?а предава?а на ?истини других“ ве? да омогу?и ученику да ?откри?е истину ко?а ?е и ?егова истина, путем методе ко?у ?е он сам помало усавршити“. Стога ?е к?учна реч - слобода.
Слобода за ученика да се покаже онакав какав ?есте и да напреду?е према зна?у по сопственим правилима и могу?ностима, а не под ауторитетом ко?и гуши слободу, ко?и ?е наметнут и предодре?ен у име савршенства и апсолутности. И слобода за наставника да се користи свим потребним средствима како би развио и заинтересовао ученика“. Затим каже: ?Зашто не бисмо дозволили професорима иници?ативу да чине оно што им се чини одговара?у?им, пошто позна?у сво?е ученике бо?е од господина министра или неког бирократе ко?и ?е позван да регулише школство према сво?им же?ама, а и сво?их наследника? ?еднаке порци?е за све трбухе, ?еднаке порци?е за свачи?е пам?е?е, ?еднаке порци?е за свачи?у памет - исто уче?е, исти послови.
Како би остварили независност од државе модерна школа се пла?ала, али свако ?е доприносио према сво?им могу?ностима. Нису посто?але ни награде ни казне, ни било какав облик вреднова?а, само ?едноставан запис о напретку ко?ег су постизали ученици.
Године 1906, када се покрет модерних школа развио у читаво? Шпани?и, Ферер ?е оптужен да ?е помагач атентата на кра?а
Алфонса XIII
, ко?и ?е починио слободар
Матео Морал
, некада преводилац у модерно? школи. Школа ?е затворена, а Ферер ухапшен. Су?ено му ?е након 13 месеци затвора, али добио ?е помилова?е захва?у?у?и ме?ународно? мобилизаци?и ко?а се развила у ?егову корист. Поновно одлази у
Француску
где се ?егова ангажованост за слободарско васпита?е испо?ава у оснива?у часописа ?L'Ecole Renov'e“, на?пре у
Бриселу
, а затим у Паризу. Он каже:
Ци? овог часописа ?е елабораци?а плана за рационалну едукаци?у, примерену запажа?има данаш?е науке.
Римокатоличка црква
, ко?а ?е имала монопол над образова?ем у Шпани?и, ?е агитовала против ?ега.
У ?едном циркуларном писму из априла
1908
. адресираном бро?ним револуционарима-слободарима и особама са по?а културе Ферер на?ав?у?е да се ствара ?
Ме?ународна лига за рационално одга?а?е детета
“, чи?и су на?ав?ени принципи:
- Васпита?е детета треба да се заснива на научно? и рационално? бази;
- Школова?е ?е само ?едан део одга?а?а;
- Морално васпита?е се мора заснивати на природном правилу солидарности и конкретаним примерима;
- Да су програми и методе наставе примерени што ?е више могу?е психологи?и детета.
Ферер се вра?а у Шпани?у у ?улу
1909
. током дога?а?а ?
трагичне седмице
“ (
кат.
Setmana Tragica
), из породичних разлога. Власти су га ухватиле 31. септембра 1909. после пет неде?а скрива?а у пе?инама на сво?о? фарми, и затвориле у твр?аву Монт?уиц у Барселони, под оптужбом да ?е ?едан од изазивача побуне. Прелати Барселоне послали су писмо Маури отворено захтева?у?и одлучну акци?у против Ферера и Модерне школе. Маура ?е ?авно одговорио да ?е влада ?деловати у духу вашег писма и пратити лини?у влада?а ко?у ви индицирате“. Уследило ?е убрзано су?е?е у коме ?е Ферер оптужен за подстица?е на заверу (током ?Трагичне Неде?е“ у ?улу у Барселони). Ферер ни?е имао ништа са устанком, за време ко?ег се чак ни?е ни налазио у Барселони, али створени су лажни докази и изну?ена сведоче?а. Влада ?е тако?е веровала да ?е Ферер подрстркивао атентат на кра?а 1906. и желела ?е освету. Во?ни суд га без икаквих доказа осу?у?е на смрт, без обзира на огромне протесте широм света. Дана 13. октобра 1909. Франсиско Ферер ?е стре?ан у твр?ави у Барселони.
Пошто ?е Ферер био познат и ван Шпани?е, ?егово смакну?е изазвало талас негодова?а широм Северне Америке и западне Европе. У Велико? Британи?и,
?ор? Бернард Шо
,
Херберт ?ор? Велс
и
Артур Конан До?л
протестовали су са
Петром Кропоткином
и другим анархистима. У Француско? демонстрирало ?е и борило се против полици?е, преко 500.000 ?уди. У Аргентини, демонстраци?е се се претвориле у четвородневни
генерални штра?к
. Ови дога?а?и доводе до пада Мауриног министарства, ко?и ?е, и поред ве?ине у
Кортесу
, сме?ен због управ?а?а ?Трагичном седмицом“. Ферерово смакну?е ?е продубило поделу у зем?и и окренуло свет против Шпани?е, а Ферер ?е постао мученик слободне мисли. Модерне школе, по угледу на ?егову у Барселони, наставиле су да ничу широм света ?ош дуго времена након ?егове смрти.
|
|---|
| Ме?ународне
| |
|---|
| Државне
| |
|---|
| Академске
| |
|---|
| ?уди
| |
|---|
| Остале
| |
|---|