Комитет државне безбедности СССР ( рус. Комитет государственной безопасности CCCP, КГБ СССР ) ?е било име главне сов?етске службе безбедности и обавешта?не службе , као и главне та?не полици?е од 13. марта 1954 . године до 6. новембра 1991 . године. Задуже?а КГБ-а се оквирно могу поредити са задуже?има америчке Централне обавешта?не агенци?е (ЦИА), против-обавешта?не службе, одсека за унутраш?у безбедност Федералног истражног бироа (ФБИ), и безбедности Савезне службе за заштиту и Та?не службе .

Ова агенци?а ?е била во?на служба регулисана во?ним законима и прописима, на исти начин као Сов?етска арми?а или унутраш?е трупе МВД . Док ве?ина архива КГБ-а оста?е повер?ива, доступна су два документарна извора на интернету. ^{[1] [2]} ?ене главне функци?е биле су спо?на обавешта?на , контраобавешта?на , оперативно-истражна делатност, чува?е државне границе СССР-а, чува?е руководства Централног комитета комунистичке парти?е и Сов?етске владе , организаци?а и безбедност владиних комуникаци?а као и борба против националистичких , дисидентских , верских и антисов?етских активности.

Дана 3. децембра 1991, КГБ ?е званично распуштена. ^[3] Касни?е ?у ?е у Руси?и наследила Спо?на обавешта?на служба (СВР) и оно што ?е касни?е постати Федерална служба безбедности (ФСБ). После рата у ?ужно? Осети?и 1991?1992, самопроглашена Република ?ужна Осети?а основала ?е сопствени КГБ, задржавши нереформисано име. ^[4] Поред тога, Белоруси?а ?е 1991. основала свог наследника КГБ-а Белоруске ССР , Белоруски КГБ , задржавши нереформисано име.

Истори?а [ уреди | уреди извор ]

Марта 1953 , Лавренти? Бери?а ?е у?единио МВД и МГБ у ?едно тело, МВД. Над Бери?ом ?е затим извршена смртна казна (убрзо након Ста?инове смрти), и МВД ?е поде?ен. Реформисани МВД ?е задржао сво?е функци?е унутраш?е безбедности (полици?а и правосу?е), док ?е нови КГБ преузео функци?е унутраш?е и спо?аш?е безбедносне функци?е. КГБ ?е био подре?ен савету министара. 5. ?ула , 1978 . КГБ ?е преименован у ?КГБ Сов?етског Савеза“ а директору КГБ-а ?е дато место у савету.

КГБ ?е распуштен због учеш?а ?еговог шефа, генерал-пуковника Владимира Кр?учкова , у покуша?у пуча у августу 1991 . године чи?и ?е ци? било свргава?е Михаила Горбачова и спречва?е распада Сов?етског Савеза . ^[5] Он ?е користио знача?не ресурсе КГБ-а да помогне пуч. Кр?учков ?е ухапшен, и генерал Вадим Бакатин ?е постав?ен за председава?у?ег 23. августа , 1991, са мандатом да расформира КГБ. 6. новембра 1991, Руски КГБ ?е званично престао да посто?и, мада ?е организаци?а ко?а га ?е наследила, Федерална служба безбедности ( ФСБ ) функционисала на начин врло сличан КГБ-у.

Белоруси?а ?е ?едина пост-сов?етска зем?а, где се организаци?а наследница ?ош увек зове КГБ. У Белоруси?и ?е тако?е ?едан од оснивача КГБ-а, Феликс Дзержински ? ко?и ?е ро?ен у гради?у ко?и ?е данас на територи?и Белоруси?е ? и да?е народни херо?.

Неки чланови КГБ-а су га звали именом ?Комитет“ док су га остали запослени звали Контора Грубих Бандитов - ?удруже?е грубих бандита“.

Задаци и организаци?а [ уреди | уреди извор ]

Задаци КГБ-а су били шпи?унажа , контра-шпи?унажа , ликвидаци?а антисов?етских и контра-револуционарних формаци?а унутар Сов?етског Савеза, заштита граница, и заштита во?а парти?е и државе и к?учне државне имовине. КГБ ?е тако?е истраживао и процесуирао оне ко?и су крали државну или соци?алистичку имовину. За разлику од западних обавешта?них служби, КГБ (у теори?и) ни?е био заинтересован за открива?е намера непри?ате?а, ве? само ?егових способности.

Користе?и идеолошко привлаче?е, Сов?ети су успешно регрутовали велики бро? шпи?уна на високим функци?ама. На?знача?ни?и су успеси КГБ-а у сакуп?а?у америчких атомских та?ни , и Кембри?ка петорка , посебно Ким Филби у У?еди?еном Кра?евству . Ова идеолошка метода врбова?а ?е заказала након слама?а Ма?арске револуци?е , 1956 . године. Уместо тога, КГБ ?е морао да се ослони на уцене и подми?ива?е код ве?ине сво?их шпи?уна. Ова? метод ?е тако?е донео знача?не успехе, попут кртице ЦИА, Олдриха Е?мса и кртице ФБИ, Роберта Хансена , али су ови успеси били знатно ре?и него рани?е.

Знача?не операци?е КГБ-а [ уреди | уреди извор ]

• Алгер Хис ?е био шпи?ун КГБ-а.
• Роберт Хансен ?е опскрбио КГБ информаци?ама о америчким контра-обавешта?ним напорима.
• Олдрих Е?мс ?е био кртица КГБ-а у ЦИА.
• Етел и ?улиус Розенберг су осу?ени на смрт због завере чи?и ?е ци? била кра?а та?ни америчких нуклеарних програма за КГБ.

?е?мс ?изус Енглтон , шеф контра-обавешта?аца ЦИА се наводно смртно плашио да ?е КГБ имао кртице на две к?учне позици?е: у контра-обавешта?ном одсеку ЦИА и у контра-обавешта?ном одсеку ФБИ. Са те две кртице, КГБ би имао контролу или зна?е о свим америчким напорима да ухвате шпи?уне КГБ-а, и могао би да их заштити поткопава?ем сваке истраге ко?а би могла да донесе резултате, или барем да упозори сво?е шпи?уне; тако?е, контра-обавешта?ци су имали задатак да проверава?у стране обавешта?не изворе, тако да су кртице у то? области могле да да?у овлаш?е?а двоструким агентима ко?и би радили против ЦИА. Хвата?ем Олдриха Е?мса и Роберта Хансена, изгледа да су Енглтонови страхови, ко?и су рани?е сматрани параноичним, били утеме?ени.

КГБ ?е повремено вршио атентате, као што ?е атентат на укра?инског националисту Степана Бандеру . Тако?е ?е често помагао безбедносним службама других зема?а у спрово?е?у атентата; ?едан од чувених примера ?е убиство Георги?а Маркова , у коме су бугарски агенти користили КГБ-ов кишобран.

Организаци?а [ уреди | уреди извор ]

• КГБ ?е био државна обавешта?на и безбедносна агенци?а Сов?етског Савеза и директно ?е контролисао републичке нивое КГБ. Ипак, како ?е Руси?а била средиште Сов?етског Савеза, сам КГБ ?е тако?е био и руски републички КГБ. КГБ ?е директно контролисала КПСС и начелно ?е пратио ?ене смернице.
• Виши штаб се састо?ао од председава?у?ег, ?едног или дво?ице првих заменика председава?у?ег, и четири до шест заменика председава?у?ег.
  • Колеги?ум КГБ-а, ко?и се састо?ао од председава?у?ег, општег заменика председава?у?ег ( all Deputy Chairmen ), одре?ених шефова директората и ?едног или дво?ице председава?у?их републичких КГБ-ова, ?е доносио к?учне одлуке.
• КГБ ?е био организован у директорате . Неки од на?битни?их директората су били:
  • Први главни директорат (спо?не операци?е) - одговоран за спо?не операци?е и активности у вези са скуп?а?ем обавешта?них података.
  • Други главни директорат - одговоран за унутраш?у политичку контролу гра?ана и странаца у Сов?етском Савезу.
  • Тре?и главни директорат (оружане снаге) - ко?и ?е контролисао во?не контра-обавешта?це и политички ?е надзирао оружане снаге.
  • Пети главни директорат - ко?и се тако?е бавио унутраш?ом безбеднош?у. Првенствено ?е био формиран да би се борио против политичких дисидената, преузео ?е неке задатке ко?е ?е претходно обав?ао Други главни директорат попут верских дисидената, пра?е?а уметничке ?авности, и цензуре публикаци?а.
  • Седми директорат ( надзор ) - ко?и се бавио надзором, опскрбом опремом за пра?е?е и надгледа?е активности странаца и сов?етских гра?ана.
  • Осми главни директорат - одговоран за комуникаци?е. Бавио се пра?е?ем страних комуникаци?а, и био ?е одговоран за криптографске системе ко?е су користиле дивизи?е КГБ-а, одаши?а?е ка прекоморским станицама КГБ-а, и разво? комуникационе опреме.
  • Девети директорат (гарда) - формаци?а од 40.000 ?уди ко?а ?е обезбе?ивала униформисане стражаре и телохраните?е за во?е КПСС и ?ихове породице, битне владине установе у Сов?етском Савезу, ук?учу?у?и складишта нуклеарних бо?евих глава. Тако?е ?е управ?ао ВИП метро системом у Москви , и владиним безбедним телефонским системом ко?и ?е повезивао високе владине и званичнике КПСС. Под Борисом ?е?цином , ова? директорат ?е постао Федерална заштитна служба (ФПС).
  • Шеснаести главни директорат (државне комуникаци?е) - унапре?ен од одсека. Био ?е одговоран за функциониса?е владиног телефонског и телеграфског система Сов?етског Савеза.
  • Директорат граничне гарде - ова формаци?а са 245.000 ?уди ?е била одговорна за граничну безбедност и борила се против кри?умчаре?а преко дугачких граница Сов?етског Савеза. Ова? директорат ?е тако?е имао и велике морнаричке и ваздушне контингенте.
• У саставу КГБ-а су тако?е били и следе?е независне формаци?е:
  • КГБ одсек за особ?е,
  • секретари?ат КГБ,
  • КГБ штаб за техничку подршку,
  • КГБ одсек за финанси?е,
  • КГБ архив,
  • КГБ администрациони одсек, и
  • КПСС комитет.
  • КГБ ОСНАЗ (одред за специ?алне операци?е ), Алфа група , Група бета , и Делфин , Вимпел итд. чи?а су тачна задуже?а непозната.
  • Крема?ске гарди?ске снаге - изван контроле деветог гарди?ског директората. Крема?ске гарди?ске снаге су пружале униформисану стражу за Крем? и телохраните?ске услуге председништву. Касни?е су од ?их постале Председничке безбедносне снаге или ПСС .

Види ?ош [ уреди | уреди извор ]

• Оде?е?е за заштиту народа
• Служба државне безбедности
• Активне мере
• Истори?а сов?етске шпи?унаже
• ФСБ (пост-сов?етска организаци?а наследница КГБ-а)
• СВР рани?е Први главни директорат, сада независна агенци?а.
• ФПС /Федерална заштитна служба - рани?е Девети (гарди?ски) директорат
• ПСС / Председничке безбедносне снаге - рани?е Крема?ске гарди?ске снаге.
• Светски мировни савет
• Хронологи?а сов?етских агенци?а та?не полици?е

Референце [ уреди | уреди извор ]

Литература [ уреди | уреди извор ]

Спо?аш?е везе [ уреди | уреди извор ]

Комитет државне безбедности СССР на Викимеди?ино? остави .

• подаци о КГБ - FAS.org
• For Cold War KGB activity in the US, see Alexander Vassiliev's Notebooks from the Cold War International History Project (CWIHP)
• The Chekist Monitor Blog English Translation of Russian Publications on Soviet Intelligence
• Soviet Technospies from the Dean Peter Krogh Foreign Affairs Digital Archives
• Viktor M. Chebrikov et al., eds. Istoriya sovetskikh organov gosudarstvennoi bezopasnosti ("History of the Soviet Organs of State Security"). (1977), www.fas.harvard.edu
• Slaves of KGB. 20th Century. The religion of betrayal , by Yuri Shchekochikhin